Hladni rat i podgrejani mir

Hladni rat i podgrejani mir

Shutterstock


Nemačka i svet obeležavaju trideset godina od pada Berlinskog zida. Tri decenije od završetka Hladnog rata, međutim, na globalnom nivou ponovo dolazi do zahlađenja odnosa između velikih sila, SAD i Rusije, dok u samoj Nemačkoj svečarsko raspoloženje kvari porast nacionalizma i jačanje ekstremne desnice.

Euforični optimizam koji je pratio liberalnu demokratiju i uspostavljanje građanskih sloboda kao najvažnijih posledica događaja tog 9. novembra od pre trideset godina, nestao je, a Nemačka se danas suočava sa značajnim jačanjem ekstremne desnice i to naročito u svom nekadašnjem komunističkom delu.

Globalno, tri decenije od kraja Hladnog rata, novi izazovi stoje pred zapadnim saveznicima, poput ugovora o kontroli naoružanja, ali i pitanja odnosa zemalja sa obe strane Atlantika.

Pad Berlinskog zida 1989. godine, kao i formalno okončanje Hladnog rata dve godine kasnije potpisivanjem sporazuma između Mihaila Gorbačova i Džordža Buša na Malti, označili su početak perioda relativnog mira i međunarodne saradnje. Na Zapadu je to rodilo nadu da će Rusija i druge bivše sovjetske republike sa kojima se graniči postati stabilne demokratije.

Shutterstock

Shutterstock

Te težnje danas mnogima izgledaju veoma daleke. Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, kao uporišne tačke transatlantskog saveza, rastrzane su krizom oko impičmenta, odnosno Bregzita. Rusija je u sukobu sa Ukrajinom dok istovremeno pokazuje mišiće na

Bliskom istoku, pokušavajući da ponovo zauzme svoje mesto kao svetska supersila.

Amerika kao da se povukla sa svetske scene. Predsednik Donald Tramp izvukao je SAD iz pariskog klimatskog sporazuma, iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, iz sporazuma o kontroli naoružanja, a odrekao se i drugih prethodno preuzetih obaveza na svetskom nivou.

Povezane vesti – INTERVJU SONJA LIHT: Nemamo vremena za prošlost koju ne možemo da promenimo

Istovremeno, novi diplomatski dilovi koje je pokušavao da postigne, pre svega sa Severnom Korejom, ali i na Bliskom istoku, nisu urodili plodom.

“Ovo su veoma teška, i na neki način veoma bolna vremena za nas koji smo učestvovali u izgradnji posthladnoratovskog sveta – rekao je nedavno za Los Anđeles Tajms Erik Rubin, nekadašnji američki karijerni diplomata koji je danas predsednik Američkog udruženja spoljnopolitičkih službenika. “Mnogo je veoma važnih tačaka na kojima počiva novi svet, a koje su danas ugrožene – od ugovora o kontroli naoružanja, do najvažnijih međunarodnih institucija, saveza i organizacija.”

Lideri nekadašnjih sila iz vremena Hladnog rata neće prisustvovati obeležavanju jubilarne, tridesete godišnjice pada Berlinskog zida. Tramp je zauzet svojom “Amerika na prvom mestu” politikom, Britanija Bregzitom, Rusija svojim preporodom… Sve to dodatno je zateglo međunarodne odnose.

Shutterstock

Shutterstock

“Duh optimizma koji je postojao pre trideset, ili čak pre samo deset godina danas više nije vidljiv”, kaže berlinski sekretar za kulturu

Klaus Lederer, čiji je sekretarijat zadužen za celokupnu organizaciju ovogodišnje proslave. Ljudi su, kako kaže, setni, ali ipak slave.

“Gledamo zajedno u prošlost, ali takođe mislimo na budućnost”, kaže Lederer.

Upravo zbog postojeće napetosti, Nemačka planira da predstavi program koji mnogi karakterišu kao “trezven” i da na taj način obeleži ovaj epohalni događaj i pad zavese koja je delila svet na komunistički Istok i kapitalistički Zapad.

Povezane vesti – NOVINARKA IZ BERLINA: Posle pada zida činilo se da su kapitalizam i demokratija pobedili

Nemački ministar inostranih poslova Heiko Mas ocenio je da je ova godišnjica prilika da se Evropa podseti zbog čega je važno da ostane ujedinjena u trenutku kada širom sveta rastu geopolitičke tenzije.

“Upozorenja iz pojedinačnih evropskih prestonica ne dopiru do ušiju ljudi u Moskvi i Pekingu, a nažalost, sve češće ni do onih u Vašingtonu. Samo glas ujedinjene Evrope ima tu težinu koja može da dopre do njih. Zbog toga jednostrane akcije na nacionalnom nivou u Evropi konačno moraju da postanu tabu”,  napisao je Mas u komentaru koji su prethodne subote prenele novine širom Evropske unije.

I dok su sva svetla pre pet godina, na proslavi 25 godina rušenja Berlinskog zida, bila uperena ka svetskim liderima od Baraka Obame do Mihaila Gorbačova, ovog puta fokus proslave biće na samoj Evropi.

Šefica Evropske unije Ursula van der Lejen daće ton celoj proslavi govorom veče uoči godišnjice, na događaju kojem će prisustvovati i kancelarka Angela Merkel.

Na sam dan kada je Berlinski zid pao, u subotu, 9. novembra, oficijelnu ceremoniju predvodiće samo predsednici centralnih evropskih država. Merkelovoj i Franku Valteru Štajnmajeru pridružiće se kolege iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, kako bi podsetili na “doprinos centralnoevropskih zemalja mirnoj revoluciji”, koja je vodila padu komunističkog režima.

Shutterstock

Shutterstock

Merkelova će održati govor u Kapeli pomirenja izgrađenoj na mestu kuda se nekada protezao Berlinski zid. Štajnmajer će takođe održati govor, ali kod Brandenburške kapije, neposredno pre serije koncerata koja uključuje i nastup Berlinske filharmonije.

Okupljenima na istom mestu prethodno bi trebalo da se obrati i američki državni sekretar Majk Pompeo, govorom koji će da ukaže na “trajni imperativ odbrane slobode naroda i ljudi”.

Prethodnih dana, međutim, Pompeo ja na sastancima u Berlinu i Lajpcigu pokušavao svojim nemačkim sagovornicima da objasni koliko je važno da se ojača transatlantsko partnerstvo, ali i da upozori Nemačku na, kako u SAD to vide, narastajuće pretnje koje dolaze iz Rusije, Kine i Irana.

Povezane vesti – “POZIVNICA POSLATA” Nemačka pozvala Rusiju na oveležavanje pada Berlinskog zida

Pompeo, koji je i sam bio stacioniran kao mladi vojnik u Nemačkoj 1989. godine, u zvaničnu posetu došao je samo dan nakon što je Danska uklonila jednu od poslednjih zakonskih prepreka za izgradnju gasovoda “Severni tok 2” koji bi trebalo da dodatno poveže Rusiju i Nemačku.

Viši zvaničnik Stejt departmenta koji je želeo da ostane anoniman, prethodno je za “Glas Amerike” izrazio zabrinutost za evropsku energetsku bezbednost, ocenivši da je “Severni tok 2” “pre svega političko oruđe Rusije”, a ne “čisto komercijalni projekat”.

“Mi smo redovno izražavali našu zabrinutost. Ovaj gasovod vidimo kao sredstvo koje Rusija koristi kako bi ispunila svoju geopolitičku agendu – rekao je ovaj neimenovani američki zvaničnik i dodao da “Severni tok 2” ugrožava energetsku bezbednost jer “evropske zemlje i naše saveznike čini više zavisnim od izvora energije iz samo jedne države”.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar