HLADNI RAT NA BLISKOM ISTOKU: Tajni rat Izraela i Irana u Siriji, pozadina koja je dovela do obaranja izraelskog F 16 i iranskog drona

HLADNI RAT NA BLISKOM ISTOKU: Tajni rat Izraela i Irana u Siriji, pozadina koja je dovela do obaranja izraelskog F 16 i iranskog drona


Prošle subote izraelska vojska oborila je iranski dron koji je zašao u njihov vazdušni prostor. Zatim su Izraelci, u skladu s višedecenijskom vojnom taktikom, udarili iz vazduha na komandni i kontrolni centar u Siriji, odakle je dron lansiran. Međutim, sirijska protivvazdušna odbrana uspela je, prvi put u poslednjih trideset pet godina, da obori izraelski F16. Lovac je ipak uspeo da se domogne svoje teritorije pre nego što je pao. Šokirani Izrael je uzvratio još žešće udarima na osam sirijskih ciljeva i četiri iranska cilja u Siriji. Time je sirijski građanski rat eskalirao u regionalni.

Velika novina u istoriji neprijateljstva između šiitskog Irana i Izraela je u tome što je dron u subotu lansirala Iranska revolucionarna garda, tj. njena ispostava u Siriji. Dosad je Teheran rat sa Izraelom vodio preko treće strane, putem organizacija poput Hamasa i Hezbolaha ili pak finansiranjem dinastije Asad (kako oca Hafeza, tako i sina Bašira).

Za operaciju špijuniranja izraelske teritorije Iranci su koristili dron tipa „šahed-141″. Reč je o najnovijem modelu iranske aeronautičke industrije, inače kopiji američke špijunske letelice tipa „RQ-170″, čiji se primerak našao u iranskim rukama 2011. godine. Izraelski vojni stručnjaci, barem kada pogledate njihove izjave objavljene u vodećim medijima, češkaju se po glavi jer im nije jasan vojni cilj ove operacije. Najlogičnije bi bilo da Iranci žele da posmatraju aktivnosti u misterioznom izraelskom Centru za nuklearna istraživanja „Negev”. No, taj centar je daleko od Golanske visoravni i nalazi se relativno blizu granice s Jordanom, na jugoistoku Izraela.

Ako je cilj Iranaca bio da isprovociraju izraelski prekogranični odgovor i uvuku Izrael u rat u Siriji, postavlja se pitanje zašto bi žrtvovali najnoviji model drona, a ne neki stariji, koji bi posao obavio na isti način. Dakle, Izraelci znaju da Iranci žele nešto da vide, ali im, barem javno, nije jasno šta. Ako se manemo vojnih ciljeva i okrenemo propagandnim, prilično je očigledno zašto Iranska revolucionarna garda nastupa baš sada i baš na jugozapadu Sirije.

Operacija je izvršena dan uoči godišnjice Islamske revolucije, koja se tradicionalno obeležava u svim delovima Irana. Zemlja prolazi kroz veliku ekonomsku krizu. Protesti, koji su obeležili početak godine u Iranu, delimično su bili upereni i protiv organizacija koje za račun Teherana vode ratove manjeg ili većeg intenziteta u inostranstvu. Obični Iranci Hezbolah i Hamas vide kao nepotreban trošak, koji su sve manje spremni da snose. Kada ovo znamo, aktivnosti Iranske revolucionarne garde u Siriji počinju da dobijaju smisao. Njihov cilj nije toliko sam Izrael koliko javno mnjenje kod kuće. Time i arčenje novca na uništenu kopiju američkog drona ima nekog smisla jer podcrtava spremnost iranske vojske na akciju protiv „cionističkog” arhineprijatelja.

Ostaje, ipak, pitanje nije li rizik da se nuklearno više nego sposobni Izrael uvuče u rat suviše veliki za relativno malu propagandnu pobedu? Kao što znamo (ili možda ne znamo?!), za razliku od Irana, čiji je nuklearni program neprekidno na meti međunarodnih preispitivanja, sankcija i pregovora, izraelski nuklearni program odvija se decenijama nesmetano, daleko od očiju javnosti i inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Najkonzervativnije procene ukazuju na to da Izrael raspolaže s najmanje 40 nuklearnih bojevih glava. Teheran je pre dve godine postigao sporazum sa Evropljanima, Amerikancima, Rusima i Kinezima kojim je pristao da ograniči svoj program obogaćivanja uranijuma u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija i slobodnu prodaju nafte.

U međuvremenu, ekonomska kriza u Iranu se produbila, a Trampova administracija ne samo što je saopštila da sporazum nema nameru da ratifikuje već je najavila i pomeranje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim kao simbol još tešnjeg vojno-političkog saveza sa Izraelom. Dakle, Teheran sporazumom zasad nije dobio ništa. Amerikanci procenuju da su iranske rezerve obogaćenog uranijuma tolike da je u stanju da proizvede između osam i deset atomskih bombi u roku od samo nekoliko meseci. Ukoliko bi Izrael ušao u rat na Bliskom istoku, Teheran bi dobio alibi da odustane od sporazuma a da pritom ne izazove preveliki gnev saveznika. U tom smislu je interesantno da, dok SAD i Velika Britanija javno osuđuju upad iranskog drona na izraelsku teritoriju, Brisel nije izašao ni sa kakvim stavom po tom pitanju.

Razlog za to se možda krije u činjenici da Golanska visoravan nije, striktno pravno, uopšte izraelska teritorija, već teritorija Sirije, koja je pod okupacijom Izraela još od Šestodnevnog rata 1967. godine. To područje Izrael je jednostrano anektirao 1981. godine. Dakle, veoma je relativno šta za koga znači upad u izraelski vazdušni prostor i kako će koja strana tu operaciju tumačiti. Time dolazimo do suštine. Sedmogodišnji građanski rat u Siriji doveo je do prekomponovanja odnosa snaga na Bliskom istoku. Bašir el Asad, uz pomoć Rusije i Irana, kontroliše dve trećine teritorije svoje zemlje. Amerikanci svesrdno pomažu sirijskoj opoziciji i Kurdima na oko 27 odsto severnog dela Sirije. Turska kontroliše deo tog teritorijalnog kolača duž svoje granice.

Islamska država potisnuta je na beznačajno malu teritoriju duž granice sa Irakom. To znači da na tlu Sirije sasvim otvoreno operišu ruski, američki, turski i iranski vojnici. Dakle, Sirija je danas ono što je Berlin bio za vreme Hladnog rata – mesto gde se svakodnevno sreću i prepliću dejstva vojski i obaveštajnih službi velikih sila. Samo u nedelji pre obaranja izraelskog aviona, sirijska opozicija oborila je ruski avi on, američke snage sukobile su se sa sirijskom armijom, a sirijski Kurdi oborili su turski helikopter. Ipak, u toj maloj bari s mnogo krokodila nove granice vojno-političkog uticaja se polako naziru i svi žure da ih zabetoniraju.

Za našu priču posebno je zanimljiv izveštaj Međunarodne krizne grupe objavljen samo dva dana pre obaranja iranskog drona, u kojem se proročki najavljuje nova faza eskalacije sukoba, u koju je uključen i Izrael. „Pravila igre koja su više od jedne decenije zauzdavala sukobe Izraela i Hezbolaha su urušena. U Siriji se mogu uspostaviti nova pravila bilo međusobnim sporazumom, bilo začaranim krugom napada i odgovora na napade, u kojem će svi postati gubitnici”, upozorava Međunarodna krizna grupa, koja vidi Rusiju kao jedinu silu koja može da stabilizuje situaciju, ali distanciranjem od Irana. Time je lopta neskriveno bačena na teren Vladimira Putina. On je ovoga puta zaustavio Izrael samo jednim telefonskim pozivom premijeru Benjaminu Netanjahu. Međutim, najnoviji razvoj događaja ukazuje na to da svi igrači očekuju da Moskva rasplete bliskoistočni Gordijev čvor ili se u njega uplete. Izazov za ruskog predsednika je da zacementira svoj uticaj i dosadašnje uspehe na Bliskom istoku prekomponovanjem postojećih granica i zona uticaja. Rizik je, naravno, da preostane samo jedno rešenje – klasično presecanje Gordijevog čvora mačem.

NE PROPUSTITE:

RATNI BUBNJEVI NA BLISKOM ISTOKU: Sirijci oborili izraelski F-16, Izraelci iranski dron, ostaci PVO raketa padali po Libanu

ANALIZA, IMALI SU NOVE, NAJMODERNIJE BORBENE AVIONE, A NISU IH KORISTILI: Zašto su Izraelci napad u Siriji izvršili samo sa F-16?!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar