Svet
22.05.2023. 22:15
Svet
29.05.2023. 16:35
Boško Vukčević
Dragan Trailović
Igre u ruskom zaleđu i Kina koja širi svoj uticaj
U globalnim geopolitičkim previranjima i "igrama“ velikih geopolitičkih aktera, odnosno igrača, jedan region poslednjih decenija posebno dobija na značaju.
Reč je o regionu Centralne Azije. Pet država, bivših sovjetskih republika, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan bile su u interesnoj sferi Rusije, ali su svoju priliku u ovom regionu, nakon njihovog osamostaljivanja raspadom Sovjetskog Saveza 1991. videle i druge velike sile, pre svih SAD i Kina, koje neprekidno pokušavaju da region u što većoj meri stave pod svoj uticaj.
Nakon samita na najvišem nivou na kojem je kineski predsednik Si Đinping 17. i 18. maja u Sijanu, na severozapadu Kine, ugostio lidere pet centralnoazijskih država, čini se da je druga ekonomija sveta, kako se često navodi za Kinu, u tome otišla najdalje. Naime, Kina se svojim prisustvom i učešćem u ovom delu sveta stavila na čelo trke za politički uticaj i resurse u energetski bogatom regionu i to u trenutku kada ruski uticaj slabi zbog zaokupljenosti Moskve ratom u Ukrajini, a prisustvo SAD je smanjeno, naročito od povlačenja Amerike iz Avganistana.
Kineski predsednik Si Đinping predstavio je veliki plan za razvoj Centralne Azije, od izgradnje infrastrukture do jačanja trgovine. On je istakao da je Kina spremna da koordinira razvojne strategije sa Kazaһstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom, Turkmenistanom i Uzbekistanom i unapredi njihovu modernizaciju.
"Ovaj samit dao je novi podsticaj razvoju i revitalizaciji šest zemalja i uneo snažnu pozitivnu energiju u regionalni mir i stabilnost“, rekao je Si na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa svojim kolegama iz Centralne Azije.
Inače, pet bivših sovjetskih republika, sa mrežom trgovinskih koridora, nude Kini alternativne rute za transport goriva, hrane i druge robe u slučaju poremećaja i prekida na drugim mestima.
Komentarišući zainteresovanost Kine za region Centralne Azije, dr Dragan Trailović iz Instituta za azijske studije za "Ekspres“ kaže da ona datira i nekoliko vekova unazad.
"Međutim, kada govorimo o novijoj istoriji, njeno pojačano interesovanje za region javlja se u ’90-im godinama i od tada se razvija u višestrani odnos koji obuhvata oblasti diplomatske saradnje, ekonomije, energetske bezbednosti i regionalne stabilnosti“, objašnjava Trailović.
Svet
28.05.2023. 14:00
Poleteo prvi kineski putnički avion (VIDEO)
Dodaje da zainteresovanost i saradnja Kine sa državama Centralne Azije može da se prati u nekoliko faza.
"U prvoj fazi saradnje sa državama Centralne Azije, nakon raspada SSSR-a i njihovog međunarodnog priznanja, Kina se najpre posvetila rešavanju problema demarkacije i graničnih sporova nasleđenih iz sovjetske ere kako bi se time otklonila velika prepreka i omogućio dalji nesmetani razvoj saradnje među njima“, naglašava Trailović dodajući da se ona dalje fokusirala na razvijanje ekonomskih i trgovinskih odnosa, kao i saradnje u oblasti bezbednosti sa regionom.
"Već u periodu između ’90-ih i početka 2000-ih Kina je nastojala da obezbedi pristup energetskim resursima Centralne Azije, posebno nafti i prirodnom gasu, kako bi zadovoljila svoje rastuće potrebe za ovim energentima. Pokrenuti su brojni projekti energetske saradnje, poput naftovoda i gasovoda, uključujući naftovod Kina – Kazahstan i gasovod Centralna Azija – Kina“, kaže Trailović.
On podvlači da je drugi važan aspekt saradnje, koji, iako počinje još ’90-ih i intenzivno se razvija od sredine 2000-ih do danas, u stvari saradnja u oblasti bezbednosti.
"Zbog narastajućih pretnji od ekstremizma, terorizma i separatizma, Kina je intenzivirala svoju bezbednosnu saradnju sa zemljama Centralne Azije koja je rezultirala iniciranjem i na posletku osnivanjem Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS)“, ističe direktor Instituta za azijske studije.
Svet
02.04.2023. 19:15
Zbog čega i gde nestaju kineski milijarderi?
Naglašava da su odnosi između Kine i Centralne Azije poslednjih godina dodatno intenzivirani s obzirom na to da je Centralna Azija dobila značajnu poziciju u kineskoj spoljnopolitičkoj strategiji, evoluirajući od relativno i uslovno rečeno marginalne pozicije do jednog od regiona od najvišeg prioriteta.
"Kina je poslednjih godina u regionu značajno povećala ulaganja u infrastrukturne i druge projekte, uključujući transportne mreže i energetske koridore te se tako pozicionirala kao jedan od najvećih ekonomskih i trgovinskih partnera zemljama Centralne Azije“, kaže Trailović.
Dragan Trailović pojašnjava strateško pozicioniranje Kine u Centralnoj Aziji i objašnjava da je ovaj region bogat energentima i drugim resursima, uključujući naftu, prirodni gas, obojene metale i minerale, što ga čini geopolitički atraktivnim regionom koga već dugo godina oslikava nadmetanje velikih geopolitičkih igrača oko kontrole i eksploatisanja ovih resursa.
"Brz ekonomski rast Kine i sve veća potražnja za energijom pokrenuli su njenu potragu za diverzifikacijom energenata i pristupom novim tržištima za njene gotove proizvode. Značajan aspekt kineskog angažmana u regionu jeste pitanje njene energetske bezbednosti i uspostavljanja optimalne kombinacije energenata sa jedne strane, kao i potrebe da se izvrši diverzifikacija, kako izvora energije tako i samih regiona iz kojih se energenti nabavljaju sa druge“, objašnjava Trailović. Dodaje da Centralna Azija nudi mogućnosti za trgovinu, investicije i razvoj infrastrukturnih projekata, a u skladu sa ciljevima i prioritetima ekonomskih inicijativa Kine kao što je Inicijativa "Pojas i put“, čije pokretanje je 2013. godine bilo najavljeno upravo u Centralnoj Aziji u Kazahstanu.
Svet
09.04.2023. 16:20
Kinezi tvrde da je Fon der Lejen njihova marioneta
"Kina je investirala u energetsku infrastrukturu i proširila svoje trgovinske odnose sa zemljama Centralne Azije, promovišući ekonomsku saradnju i regionalnu integraciju“, kaže Trailović podvlačeći da geografska lokacija ovaj region čini ključnim tranzitnim čvorištem za Kinu i predstavlja kopneni most i stratešku raskrsnicu koja povezuje Evropu, Aziju i Bliski istok.
On objašnjava da su se nakon ruske vojne operacije u Ukrajini, neutralnog i uzdržanog stava centralnoazijskih republika oko ukrajinskog pitanja, kao i njihovog uzdržavanja od glasanja u UN o rezolucijama u vezi sa Ukrajinom, odnosno izostanka jasne i nedvosmislene podrške Rusiji, javili glasovi da je došlo do slabljenja ruskog uticaja u ovom, za nju, značajnom regionu. Kaže i da su sa druge strane, sve više brojniji i glasovi po kojima Kina, koja je takođe zadržala oprezan i nijansiran stav u odnosu na ukrajinsko pitanje, nastoji da ovakav navodno nastali geopolitički vakuum popuni.
Do ovakvih tumačenja dolazi pre svega zbog evidentnog dodatnog i jačeg ekonomskog angažmana Kine na prostoru Centralne Azije u vreme nakon ruske intervencije u Ukrajini, kao i zbog postepenog prelaska Kine sa uglavnom ekonomskih odnosa sa regionom na polje političkih odnosa kroz novi format diplomatske saradnje Kine sa centralnoazijskim republikama – "Kina+5“.
Važno je napomenuti da ovaj format saradnje nastaje 2020. godine sa samitima na nivou ministara spoljnih poslova zemalja učesnica, da bi se ove godine podigao na nivo samita šefova država. U trenutku kada je nastao tumačenja mnogih nisu bila, niti su mogla biti, takva da je format pokrenut kako bi Kina preuzela uticaj od Rusije u regionu zbog slabljenja njenog, već da je nastao kao reakcija na pojačani angažman Sjedinjenih Američkih Država u regionu kroz njihov diplomatski format saradnje poznat kao "C5+1“. Tako se i najnoviji samit šefova država Kine i zemalja Centralne Azije može tumačiti u istom geopolitičkom ključu, ne samo kao moguće popunjavanje prostora koji ostavlja navodno slabljenje ruskog uticaja u regionu, već i kao reakcija na posetu državnog sekretara SAD Entonija Blinkena Centralnoj Aziji i održavanje sastanka formata "C5+1“ ove godine, ističe Trailović. On dodaje i da glasine o slabljenju uticaja Rusije na region na osnovu ponašanja centralnoazijskih republika, kada je reč o ukrajinskom pitanju, i njihovog približavanja Kini ne predstavljaju baš najtačnije tumačenje događaja u ovom regionu.
"U prilog tome govori i činjenica da su svi predsednici republika iz Centralne Azije prisustvovali proslavi Dana pobede u Moskvi, 9. maja 2023. godine. Isto tako se i pojačani angažman Kine ne može tumačiti samo kao moguće zauzimanje ruskog prostora u Centralnoj Aziji koristeći trenutak njene potencijalne slabosti, već kao prirodan nastavak i rezultat višedecenijskog kineskog prisustva u regionu, a koje je sada dobilo svoje oličenje u formatu saradnje ’Kina+5’ i potpuno je u skladu sa svim novim globalnim inicijativama koje je Kina propagira, kao što su Globalna razvojna inicijativa i Globalna bezbednosna inicijativa“, objašnjava Trailović.
On podvlači i da postoje i one analize koje pokazuju da nije došlo do slabljenja ruskog uticaja u regionu, već da je obrnuto, s obzirom na to da je zbog sankcija ona morala da se dodatno okrene državama sa kojima tradicionalno ima dobru ekonomsku i druge vidove saradnje te da je tako obim trgovinske razmene sa Centralnom Azijom u značajnom porastu.
"Ukoliko se pođe od pretpostavke da su glavni motivi pojačane saradnje Kine i Rusije sadržani u opadajućoj relativnoj moći SAD kao i u percepciji SAD kao pretnji, može se zaključiti da će region Centralne Azije dok je god prisutan ovaj faktor biti mesto saradnje na obostranu korist, a ne mesto konfrontacije dve države“, zaključuje Trailović.
Komentari
