Svet
08.04.2023. 19:00
Svet
17.04.2023. 14:05
Boško Vukčević
Zagrevanje na Arktiku
Kako će se na Evropu odraziti ulazak FInske u NATO
Finska je 4. aprila zvanično pristupila NATO-u i postala 31. članica ovog vojnog saveza. Uskoro bi to mogla da postane i Švedska, koja je aplicirala za članstvo, ali čeka da joj Turska i Mađarska daju zeleno svetlo i ratifikuju ugovor o članstvu u Alijansi.
Inače, ulaskom Finske u NATO granica Rusije i NATO je udvostručena, pošto Rusija i Finska dele granicu dugačku čak 1340 kilometara. Pristupanjem ove baltičke zemlje Severnoatlantskom vojnom savezu, kojem će uskoro pristupiti i Švedska, došlo je do onog što je Rusija želela da izbegne po svaku cenu, a to je njegovo širenje. Upravo je to i bio jedan od razloga za napad na Ukrajinu.
"Predsednik Rusije Vladimir Putin hteo je ratom protiv Ukrajine da se NATO smanji. Dobio je upravo suprotno, NATO je veći“, rekao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, povodom stupanja Finske u ovaj vojni savez. On je dodao i da se nada da će već do sredine jula NATO-u pristupiti i Švedska.
Finski predsednik Sauli Ninisto kaže da "članstvo Finske nije potpuno bez članstva Švedske“ i podseća da su dve zemlje zajedno podnele prijave kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
"Era vojne nesvrstanosti u našoj istoriji se završila. Počinje nova era“, rekao je finski predsednik nakon ceremonije prijema i podizanja finske zastave ispred sedišta NATO-a u Briselu.
Generalni sekretar NATO-a ocenio je i da će Finska sada postati bezbednija zemlja, ali da će i Švedska biti sigurnija kao rezultat ulaska svog suseda u ovaj vojni savez.
Analitičari, s druge strane, smatraju da ulazak Finske, kao i očekivani pristup Švedske Severnoatlantskom vojnom savezu, predstavlja potez koji radikalno menja bezbednosnu sliku baltičkog regiona i Arktika, ali i Evrope i sveta.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u saopštenju da je "ponosan što može da dočeka Finsku kao 31. saveznika NATO-a“.
"Kada je Putin pokrenuo svoj brutalni rat agresije protiv naroda Ukrajine, mislio je da može da podeli Evropu i NATO. Pogrešio je. Danas smo ujedinjeniji nego ikad. I zajedno – ojačani našim najnovijim saveznikom Finskom – nastavićemo očuvanje transatlantske bezbednosti, odbranu svakog pedlja teritorije NATO-a i odgovorićemo na sve izazove sa kojima se suočavamo“, rekao je Bajden dodajući da ohrabruje Tursku i Mađarsku da bez odlaganja završe proces ratifikacije za Švedsku.
Nemački kancelar Olaf Šolc istakao je da je članstvo Finske u NATO-u pobeda za transatlantsku bezbednost.
Svet
04.04.2023. 17:09
Kako je Bajden prokomentarisao prijem Finske u NATO
"Sa Finskom u okviru NATO-a, odbrambena moć ovog saveza raste. Uskoro očekujem i pristupanje Švedske“, naglasio je Šolc.
Prema rečima Džejmija Šeja, bivšeg visokog zvaničnika NATO-a, ovaj potez je dobar i za Alijansu i za Finsku.
"NATO-u je potrebna Finska, ali je i NATO potreban Finskoj jer ova zemlja gleda u lice agresivnoj Rusiji“, slikovito je objasnio Šej. On je za "Glas Amerike“ dodao: "Sada će kolektivna odbrana NATO-a protiv Rusije biti lakša zbog pristupa teritoriji Finske i zbog mogućnosti koje Finska donosi na sto.“
Analitičari smatraju da će članstvo Finske značajno doprineti da NATO dominira Baltičkim morem i da obezbedi nove rute za snabdevanje.
Jan Kalberg, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike, istakao je da će članstvo Finske uticati na bolju odbranu tankog pojasa norveške teritorije koja se graniči sa Rusijom.
"Do ovog trenutka, vazdušne snage NATO-a su zavisile od nekoliko norveških aerodroma koji bi mogli biti meta u ranoj fazi sukoba (NATO-a i Rusije). Sada Finska doprinosi sa još baza“, istakao je Kalberg.
Svet
15.02.2023. 19:15
Šef NATO-a traži više para od zemalja članica, jer "živimo u opasnijem svetu"
Inače, važno je napomenuti i da, dok Finska dobija mnogo veće bezbednosne garancije nego do sada, NATO dobija i veoma dobro utreniranu vojsku.
Finska je jedna od zemalja koja, za razliku od mnogih članica Alijanse, nije smanjila izdvajanja iz budžeta za vojsku nakon Hladnog rata. Njena vojska je velika i dobro obučena, i konstantno se održava visok nivo spremnosti, piše "Juronjuz“. Dodaje se da Finska nije nikad ukinula ni služenje redovnog vojnog roka.
Prema rečima Mine Alander iz Finskog instituta za međunarodne odnose, Finska je jedna od retkih evropskih zemalja koja nikada nije prestala da se priprema za potencijalni rat.
"Finska sada ima 280.000 redovnih vojnika i ukupnu rezervu od 870.000 ljudi. Sa 1500 sistema, Finska ima jednu od najvećih artiljerija u Evropi i konstantno ulaže u PVO“, rekla je Alander za „Glas Amerike“.
S druge strane, ističe se iskustvo Finske u zimskim uslovima ratovanja, ali i konstantno unapređivanje vojnih sistema i ulaganje u naoružanje.
Prema rečima visokog zapadnog zvaničnika, finska pešadija je izuzetno sposobna i obučena za delovanje u najtežim uslovima, ima ogromnu podršku snažne i savremene artiljerije, a avijacija je zasnovana na američkim lovcima i bombarderima, čija je revitalizacija planirana u skorijoj budućnosti nabavkom najsavremenijih lovaca F-35.
Rusija se žestoko usprotivila članstvu Finske i Švedske u NATO-u. Još otkako su te zemlje najavile da će podneti aplikaciju, zvaničnici iz Moskve su upozoravali da do toga ne bi trebalo da dođe.
Svet
04.04.2023. 19:00
Rusija o ulasku Finske u NATO: "Tera nas da preduzmemo kontramere"
Prema rečima Dmitrija Peskova, portparola Kremlja, prijem Finske i širenje NATO-a predstavlja pretnju po bezbednost i interese Rusije.
"Preduzećemo kontramere kako bismo osigurali sopstvenu bezbednost i taktički i strateški“, upozorio je Peskov, istakavši da će Rusija odgovoriti onako kako smatra da je najadekvatnije u datom trenutku.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da će Rusija, kao odgovor na prijem Finske, ojačati svoje vojne kapacitete u zapadnim i severozapadnim regionima.
"Ojačaćemo naš vojni potencijal u zapadnom i severozapadnom pravcu. Ukoliko se NATO snage i resursi rasporede u Finskoj, preduzećemo dodatne korake kako bismo osigurali rusku vojnu bezbednost“, poručio je Gruško. Protestovala je i ruska ambasada u Stokholmu iz koje je upućena nota.
S druge strane, vojni i bezbednosni analitičar Majkl Klark smatra da je ovo žestok udarac za Rusiju i da se ruski predsednik Vladimir Putin samo pretvara da mu nije stalo do vesti o ulasku Finske u NATO, a zapravo mu je "mnogo stalo“.
"Rusija će sada imati dodatnih 1340 kilometara granice sa NATO-om. To znači da su odbrambeni zahtevi sada malo drugačiji. To su dodatni kilometri o kojima treba brinuti i kojima se treba baviti“, kaže Klark. Dodaje da Rusija u trenutnoj situaciji i ne može mnogo toga da uradi.
"Rusi ne mogu ništa da urade. Nemaju dovoljno trupa da pokriju ovu granicu jer šalju sve svoje raspoložive trupe u Ukrajinu“, objašnjava Klark. On tvrdi da potez Finske predstavlja „najveći razvoj evropske bezbednosti od remilitarizacije Nemačke 1955. godine, kada je ušla u NATO kao remilitarizovana država posle Drugog svetskog rata“.
Svet
26.03.2023. 21:20
NATO na oprezu zbog opasne Putinove retorike
"Ovo je najveće proširenje NATO-a, najvažnije proširenje od tada, i predsednik Putin može da kaže šta hoće o tome. Činjenica je da je ovo veliki diplomatski poraz za njega, koji je proizveo upravo ono što je rekao da želi da spreči ovim ratom, a to je širenje NATO-a“, istakao je Klark.
Prema rečima Glena Disena, profesora političkih nauka Univerziteta jugoistočne Norveške, Finska se često navodila kao jedan od najvećih uspeha politike neutralnosti pošto je predstavljala tampon zonu između NATO-a i Rusije, zahvaljujući čemu su u regionu održavani stabilnost i mir.
"Sada se, međutim, Finska pretvorila u najveću liniju fronta sa Rusijom. To otvara potpuno novo severno krilo u borbi protiv Rusije koja će očigledno morati da preduzme određene mere. Rusija mora da potiskuje NATO, kao što NATO potiskuje Rusiju“, objašnjava Disen. On dodaje da smatra da će se cela Skandinavija pretvoriti u nestabilan region.
"Uskoro će se i Švedska pridružiti NATO-u. Trenutno joj na tom putu stoje Turska i Mađarska. Na njih će biti izvršen pritisak da povuku veto ili im zauzvrat mogu biti obećane neke pogodnosti i povoljnosti ako daju dozvolu Švedskoj. To će se desiti u narednih nekoliko meseci, a Skandinavija će se pretvoriti u region veće militarizacije i u zonu sa povećanim rizikom konflikta pošto će to biti nova linija konflikta protiv Rusije koja nije postojala u prošlosti“, zaključuje Disen.
Komentari
