Svet
05.09.2025. 18:05
Svet
13.10.2025. 18:20
Boško Vukčević
Kina se sprema za sukob
Obezglavljivanje Tajvana na maketi Tajpeja
Kina se ozbiljno sprema za sukob i invaziju na Tajvan.
Koliko je ozbiljno pristupila ovom planu najbolje pokazuju najnoviji podaci koje je objavio japanski list "Sankei šimbun“. Ovaj list navodi da je Narodnooslobodilačka armija Kine (NOAK) na najvećem vojnom poligonu u zemlji – Žurihje ‒ izgradila detaljne makete najvažnijih tajvanskih institucija: Predsedničke palate, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane. Na poligonu, kako piše japanski list, NOAK uvežbava "udar obezglavljivanja“ ‒ brzu i preciznu akciju eliminacije tajvanskog političkog i vojnog vrha u slučaju oružanog sukoba.
Kako prenosi list "Sankei šimbun“, uočeno je da je u poslednje četiri godine obim ovog poligona gotovo utrostručen.
Na satelitskim snimcima vidi se i najnovija konstrukcija – replika zgrade Suda pravde Tajvana, povezana podzemnim tunelom dužine 285 metara sa maketom Predsedničke palate, dok su u kompleksu postavljene i rekonstrukcije zgrada Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane.
Satelitski snimci pokazuju da je 2022. godine kineska vojska izvela simulaciju borbe u okolini ovih objekata, dok su tokom leta 2025. ponovo uočena oklopna vozila i jedinice u pokretu.
Tajvanski ministar odbrane Velington Ku potvrdio je da je vlada u Tajpeju upoznata sa aktivnostima u Žurihjeu i da su preduzete adekvatne mere bezbednosti, ali nije naveo više detalja.
Peking, sa svoje strane, nastavlja da ističe da je Tajvan neotuđivi deo kineske teritorije. Predsednik Si Đinping nedavno je ponovio da će se Kina "odlučno suprotstaviti svim separatističkim snagama i spoljnom mešanju“ u odbrani svog nacionalnog suvereniteta.
Analitičari iz japanske think-tank organizacije nazvane "Fondacija za osnovna nacionalna pitanja“ podsećaju da su prvi put 2015. godine kineski državni mediji prikazali snimke trupa Narodnooslobodilačke armije kako jurišaju na maketu tajvanske predsedničke kancelarije i dodaju da se od tada obuka dramatično proširila.
Satelitski snimci iz jula 2022. prikazuju jedinice NOAK-a kako postavljaju barikade oko maketa ministarstava, dok oklopna vozila ulaze u sam kompleks.
Mesec dana kasnije, jedna brigada izvodila je borbene vežbe protiv "branilaca“ replike Predsedničke palate.
Prema analizi japanskih stručnjaka, ovakve vežbe imaju jasnu poruku – pokazati da u eventualnom sukobu rukovodstvo Tajvana ne bi imalo prostora za bekstvo niti vremena za organizaciju odbrane.
Zvanični Tajpej ističe da ovakvi manevri dodatno destabilizuju situaciju u regionu i potvrđuju nameru Pekinga da izvrši pritisak i zastraši stanovništvo ostrva.
Tenzije su dodatno pojačane nakon što je 2024. godine za predsednika Tajvana izabran Vilijam Laj Čing-te, koga Kina optužuje za separatizam i težnju ka formalnoj nezavisnosti Tajvana.
Peking je od tada, kao odgovor, intenzivirao vojne aktivnosti oko ostrva i otvoreno preti vojnom intervencijom ako Tajvan formalno pokuša da proglasi odvajanje.
Sa druge strane, zapadni analitičari primećuju da se scenario kineskog "obezglavljivanja“ Tajvana delimično oslanja na ruske taktike iz početne faze rata u Ukrajini – pokušaj brzog slamanja rukovodstva i kontrole komunikacionih centara.
Pojedini izvori čak prenose da su i ruski instruktori poslednjih godina učestvovali u obuci kineskih padobranskih i desantnih jedinica.
Pored kopnenih vežbi, NOAK je uključio i elemente amfibijskih desanta i simulacije borbe protiv zapadnih sistema naoružanja, uključujući maketu američkog raketnog sistema HIMARS, isporučenog Tajvanu 2023. godine.
Predsednik Si Đinping je u nedavnom govoru povodom Dana nacionalnosti ponovio da Kina mora "odlučno da se suprotstavi separatizmu i stranim uplitanjima“ i da će "braniti teritorijalni integritet svim sredstvima“.
Iako kineski lideri ističu da im je prioritet mirno ponovno ujedinjenje, gradnja detaljnih replika i izvođenje "borbenih“ vežbi šalju drugačiju poruku – pripremu za najgori scenario.
Svet
03.09.2025. 17:10
PET RATOVA od kojih strahuje svet
Pojedini stručnjaci i analitičari, poput japanskog analitičara Makija Nakagave, smatraju da je cilj Pekinga dvostruk:
"Pritisnuti Tajvan i pokazati njegovim građanima ranjivost sistema, ali i poslati signal Sjedinjenim Državama i njima potčinjenima da Kina ozbiljno računa i na vojno rešenje ukoliko se diplomatski pokušaji iscrpe.“
Analitičari podsećaju da je kineska vojska već u prošlosti gradila poligone za obuku koji podsećaju na bitne strateške i administrativne lokacije u glavnom gradu Tajvana.
"Baza Žurihje tako postaje simbol budućih odnosa u Azijsko-pacifičkom regionu – teren na kojem se testira ne samo kineska vojna sposobnost, već i dokle je Tajvan sa svojim saveznicima spreman da ide kako bi se suprotstavio najvećoj armiji sveta“, prenosi japanski list "Sankei šimbun“.
Inače, Kina smatra pitanje Tajvana "suštinskim interesom“ i "crvenom linijom“ koju Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da pređu.
Kina je prošle godine već izvela dve velike vojne vežbe u okolini Tajvana, a tenzije u regionu su konstantne.
Kina i Tajvan funkcionišu odvojeno od 1949. godine, nakon što su nacionalističke snage Čang Kaj-šeka pobegle na ostrvo nakon poraza od kineske Narodnooslobodilačke armije Mao Cedunga.
Tajvan ima sopstvenu vladu, vojsku i valutu, međutim, Peking insistira da je ostrvo deo njegove teritorije i ne isključuje upotrebu sile kako bi preuzeo kontrolu nad njim. Sa Pekingom se, barem na papiru, slaže čitav svet, pa i Zapad, čak i SAD.
U realnosti, smatraju pojedini analitičari, Tajvan odavno služi svrsi Zapada u svakom smislu.
"Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajpeju i pitanju Tajvana i Kine predstavlja ’stratešku dvosmislenost’ bez presedana.“
Inače, Tajvan nema stolicu u Ujedinjenim nacijama, a samo 12 zemalja su ga zvanično priznale kao državu. U pitanju su: Belize, Gvatemala, Haiti, Sveta stolica, Maršalska ostrva, Palau, Paragvaj, Sveta Lucija, Sent Kits i Nevis, Sent Vinsent i Grenadini, Esvatini i Tuvalu.
Svet
22.12.2024. 12:05
Kina poručila Americi: Igrate se vatrom
Komentarišući najnovija dešavanja u Azijsko-pacifičkom regionu, Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu za "Ekspres“ kaže da pitanje Tajvana predstavlja jedno od ključnih aspekata legitimiteta i uspeha Komunističke partije Kine.
"Samostalno ostrvo, koje se naziva još i Republika Kina, nikada u svojoj istoriji nije bilo deo Narodne Republike Kine i kao takvo predstavlja ’nezavršen’ posao iz kineskog građanskog rata. Uprkos nastojanjima da potvrdi svoju superiornost, Komunistička partija više decenija ne poseduje sposobnost za brzo i efikasno okupiranje Tajvana“, objašnjava Obradović.
Dodaje da je agresija na Ukrajinu pokazala velike nedostatke između deklarativnih i realnih ruskih sposobnosti.
"Sličan scenario se godinama predviđa i za Narodnooslobodilačku vojsku Kine koja je bez realnog borbenog iskustva i godinama je više vremena trošeno na komunističku indoktrinaciju nego na razvoj strategije“, kaže Obradović.
Ističe da je masovnost ove vojske projektovana za potrebe održavanja unutrašnjeg reda i partijske dominacije unutar same Kine.
"Sa druge strane, postoji jasna rešenost generalnog sekretara Sija da reformiše i osposobi vojsku da vodi ratove i pobeđuje u njima. U tu svrhu preduzimane su opsežne reforme, ali i čistke korumpiranih i nesposobnih kadrova. Sam generalni sekretar Si duguje veliku zahvalnost vojnim krugovima koji su poduprli njegov uspon ka vrhu“, kaže Obradović.
Dodaje da je u Kini vojska pod partijskom komandom, ali još nije bilo lidera bez vojne podrške.
"Čistke koje sprovodi Si mogu se i negativno odraziti na sposobnosti NOAK-a. Tehnološki razvoj je dominanto oslonjen na sovjetska vojna rešenja. Vođenje složenih združenih operacija svodi se na interne manevre, vojne vežbe i sve češće zajedničke vojne vežbe sa Rusijom, Iranom i Severnom Korejom“, podvlači Obradović.
Naglašava da sam Tajvanski moreuz nije lako i neopaženo preći, kao i da je oko sedam tačaka na ostrvu pogodno za desante.
"Dakle, potencijalni napadač bi morao da bude spreman na ogromne gubitke prilikom prebacivanja trupa. Pakleno uništenje (najpribližniji prevod termina Hellscape) je strategija odvraćanja zasnovana na ukrajinskim iskustvima u prethodnim godinama ruske agresije. U tu svrhu Tajvan je nabavio 1000 komada najsofisticiranijih dronova 'Altius-600M' kompanije 'Anduril' koja je povezana sa legendarnim gigantom 'Palantir'. Američki oficiri upozoravaju da 1000 komada nije dovoljno. Hellscape strategija trebalo bi da počiva na ogromnoj količini dronova i bespilotnih letelica koje bi udarile na kinesku mornaricu, ali i samu kinesku teritoriju“, pojašnjava Obradović.
Ističe i da je Tajvan korisnik odbrambenih ugovora za kupovinu najsavremenijeg američkog oružja, okružen je američkim vojnim bazama i svaki čas Amerikanci šalju borbene grupe sa nosačem aviona.
"Na delu je teorija igara koja sa kineske strane treba da uveri protivnika da je odbrana uzaludna, a sa druge strane Tajvan radi na kapacitetima odvraćanja da bi poslao poruku da će napad biti skup, a šteta načinjena i na kineskom kopnu. Ova trka u sposobnostima ima jednu zanimljivu jednačinu sa velikom nepoznanicom odakle će se nabavljati strateške sirovine“, kaže Obradović.
Podvlači da analize Pentagona pokazuju da je zavisnost od kritičnih sirovina koje kontroliše Kina alarmantna, a savremene vojne sposobnosti nije moguće razvijati bez galijuma, titanijuma, germanijuma, grafita, magnezijuma, litijuma i drugih strateških sirovina i elemenata retke zemlje.
"Prerada i eksploatacija se nalazi u rukama Kine. To predstavlja ubitačni prekidač za namensku industriju Zapada. Na ovom mestu geologija susreće geopolitiku. Nemačka i druge evropske zemlje ubrzano otvaraju rudnike pre svega litijuma, ali i drugih strateških sirovina. Pomenuti dronovi kao sastavni deo ’paklene strategije’ koriste litijumske baterije, a Kina kontroliše 70 odsto globalnih lanaca snabdevanja“, kaže Obradović.
Ističe da je američki predsednik Donald Tramp u okviru svojih naredbi uveliko naredio da Pentagon organizuje rudarske operacije i obnovi zalihe.
"Kineska vojna tehnologija doktrinarno i iskustveno zaostaje za Zapadom, ali se ta razlika značajno smanjuje svake godine. Kinezi uče, kupuju i kradu znanje. Njihove borbene sisteme koriste države u konfliktu kao što je Pakistan. Strateška kultura KPK-a u dobroj meri se zasniva na diplomatskom pristupu koje su negovali kineski carevi, a u potpunosti institucionalizovao carski službenik Li Hung. Ova strategija zasniva se na kultivisanju povoljnog okruženja za Kinu uz pomoć diplomatskih manipulacija, traženja pukotina između rivala – primer SAD i Tajvan, ali informacionih operacija“, objašnjava Obradović.
Smatra i da će Kina opciju vojnog udara na Tajvan koristiti kao poslednju opciju.
"Kontekst poslednje opcije nije formalno proglašenje nezavisnosti Tajvana, već procena da je Kina dovoljno snažna. Ukoliko generalni sekretar Si proceni da će kineska moć u budućim godinama slabiti zbog internih problema kineske ekonomije i društva, verovatnije je da će se odlučiti na napad. Međutim, ulog napada na Tajvan je opstanak vlasti KPK. Pojedine procene, poput onih koje objavljuje australijsko-američki strateg Gregori Kopli, ukazuju da je kinesko čudo na izmaku i da vreme genseka Sija prolazi“, kaže Obradović.
Napominje da je Si do sada prekršio mnoga nepisana pravila Komunističke partije i da lako može doneti odluku o agresiji na Tajvan.
"Ulog je veliki i zbog toga se fokus stavlja na obezglavljivanje i uništavanje sistema rukovođenja i komandovanja“, zaključuje Obradović.
PRIPREME ZA KINESKU INVAZIJU
Tajvanska vlada objavila je priručnik kako bi naučila svoje građane šta da rade u slučaju da Kina izvrši invaziju na zemlju.
Brošura od 29 strana počinje napomenom da bezbednost zemlje "zavisi od naše volje da se branimo usred pretnje agresijom iz Kine“, prenosi britanski The Telegraph.
Šen Vej Čih, direktor Agencije za mobilizaciju za opštu odbranu koja je rezervno telo Ministarstva odbrane, objasnio je da vlada nije objavila priručnik "da bi stvorila paniku“.
"Što se ranije pripremite, što ranije proučite priručnik, to ćete pre biti bezbedni“, rekao je on.
Ovo je treće izdanje priručnika koje je vlada objavila od 2022. godine, ali za razliku od ranijih verzija više se fokusira na ratne scenarije i opisuje različite pretnje sa kojima bi Tajvan mogao da se suoči.
Svet
30.07.2025. 16:10
TRAMP - SI - PUTIN: Krojači novog svetskog poretka
Svet
02.09.2025. 08:32
"Rusko-kineski odnosi su na nivou bez presedana"
Vesti
08.05.2024. 12:40
Vučić jasno i kratko: "Tajvan je Kina"
Komentari
