Svet
03.09.2025. 10:10
Svet
05.09.2025. 18:05
Marko R. Petrović
U fokusu
SI - PUTIN - KIM: Politička pozorišna predstava u Pekingu
Kineski lider Si Đinping, ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un u sredu su prvi put javno stajali rame uz rame, pre velike vojne parade u centru Pekinga.
Na paradi povodom obeležavanja 80 godina od pobede Kine nad Japanom u Drugom svetskom ratu, Peking je predstavio mnogo nove vojne opreme – uključujući novu nuklearnu interkontinentalnu balističku raketu, raketu za hipersonična oružja, lasersko oružje, pa čak i robotske pas-dronove.
Parada je organizovana u trenutku kada Si nastoji da predstavi moć Pekinga na međunarodnoj sceni – ne samo kao druge najveće svetske ekonomije, već i kao protivtežu Sjedinjenim Državama dok Trampove carine potresaju globalni ekonomski i politički poredak.
U čemu je značaj ove parade u sredu, šta ona znači, zašto je važna i šta taj spektakl govori o "novom svetskom poretku“.
Jedna od najupečatljivijih scena sa parade odigrala se pre nego što je ispaljen prvi plotun.
Predsednik Si se dugo rukovao sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom, a zatim je prišao da se pozdravi sa ruskim liderom Vladimirom Putinom pre nego što su sva trojica zajedno prošetali da bi gledali paradu. Bila je to čista politička pozorišna predstava.
Ovo je bio prvi put da su sva trojica lidera viđena zajedno u javnosti.
Ali upravo je ovaj sastanak, ne samo oružje i vojnici koji su paradirali, izgleda privukao pažnju Donalda Trampa.
Tramp je ranije optužio na svojoj mreži Truth Social Sija da je sa ostalima kovao zaveru protiv Amerike. Kineski lider je u svom govoru rekao da je njegova zemlja na pravoj strani istorije.
Parada u sredu bila je koreografski spektakl preciznosti, moći i patriotizma.
Čak je i hor stajao u savršeno ravnim redovima dok su pevali "bez Komunističke partije nema moderne Kine“.
Vojnici su marširali kao jedan, a svaki udarac o zemlju odjekivao je kroz tribine na trgu Tjenanmen sa kojih je 50.000 gostiju posmatralo paradu.
Zatim je na red došlo teško naoružanje, a gomila je posegnula za svojim telefonima. Nova interkontinentalna balistička raketa, lasersko oružje, čak i robotski psi.
Ovaj prikaz povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata nije bio samo pogled na to gde je Kina bila ili koliko je daleko stigla.
Pokazao je kuda Kina ide: Si igra ulogu globalnog lidera spremnog da stane uz dva najsankcionisanija lidera na svetu.
A pred njim nastaje vojska koja se gradi da parira Zapadu.
No, kineska demonstracija geopolitičke, a sada i vojne moći ove nedelje teško da će iznenaditi zapadne lidere.
Predsednik Si dugo je nastojao da se postavi u centar novog svetskog poretka – onog koji zamenjuje raspadajuće globalne sisteme uspostavljene posle Drugog svetskog rata.
Ali dve stvari će izazvati jezu u zapadnim diplomatskim kičmama.
Jedna je brzina kojom Kina popunjava vakuum koji je ostavilo povlačenje Amerike iz međunarodnih normi i institucija.
Svetski poredak kojim rukovodi Kina, onaj u kome se teritorijalni integritet i ljudska prava vrednuju manje od sirove moći i ekonomskog razvoja, mogao bi se pokazati neprijatnim za mnoge zapadne zemlje.
Način na koji su oštre američke carine tako brzo gurnule Indiju, najveću demokratiju na svetu, u topli zagrljaj Kine, najveće autokratije na svetu, takođe će biti zabrinjavajući.
Mrvica utehe za Zapad je to što takozvana osa previranja koja se prikazuje u Pekingu nije ujedinjena – a Indija, posebno, koja nije bila predstavljena na paradi u sredu, i dalje je u sukobu sa Kinom oko teritorijalnih i drugih sporova.
Suština je da ekonomski nacionalizam i revolucionarna diplomatija Donalda Trampa u Americi daju Kini ogromnu diplomatsku priliku – i to je ona koju Si hvata raširenih ruku preko ovog samita Šangajske organizacije za saradnju i paradom.
Sva diplomatija (i optika) u Kini ove nedelje bila je osmišljena da pošalje jasnu poruku Trampovoj administraciji.
Dakle, želite da Ameriku ponovo učinite velikom, zar ne? Amerika je na prvom mestu, zar ne? Pa, onda ćemo ponuditi alternativu poretku koji predvode SAD.
Zato smo videli lidere Kine, Rusije i Indije kako se zajedno smeše na samitu Šangajske organizacije za saradnju u nedelju i ponedeljak.
Zato je Vladimir Putin nazvao Si Đinpinga "pravim prijateljem“, a kineski lider svog ruskog kolegu "starim prijateljem“ ranije ove nedelje.
A takođe su zato Si Đinping, Vladimir Putin i Kim Džong Un zajedno nastupili na vojnoj paradi u sredu.
Ukratko: u geopolitičkom univerzumu različite sile se udružuju kao protivteža američkoj dominaciji.
To ne znači da su sve ove zemlje i lideri na istoj talasnoj dužini. Nisu. Razlike ostaju.
Ali pravac kretanja je jasan.
Kao što je "Komsomoljskaja pravda“ objavila ove nedelje, pišući o odnosima Rusije, Kine i Indije: "Izgradićemo novi svet.“
A šta ćemo sa prikazanim naoružanjem?
Od velikih torpeda do najsavremenijeg laserskog oružja koje obara dronove, najnoviju kinesku vojnu paradu sada će "razložiti“ i analizirati stručnjaci Pentagona i zvaničnici odbrambenih sektora širom sveta.
Svet
03.09.2025. 08:53
Održana vojna parada u Kini: Od hipersoničnih raketa i aviona do "robota vukova"
Narodnooslobodilačka vojska Kine započela je opsežan program modernizacije vojske koji je doveo do toga da sustigne – a u nekim oblastima i pretekne – Sjedinjene Države. Hipersonične rakete koje putuju više od pet puta brže od zvuka su jedno od područja u kojima Kina prednjači u svetu.
Doktor Sidart Kaušal, vodeći stručnjak za rakete u londonskom tink-tenku RUSI, ističe YJ-17 – hipersoničnu jedrilicu – i YJ-19, hipersoničnu krstareću raketu.
Kina je takođe ulagala velika sredstva u veštačku inteligenciju i autonomno oružje. Jedan primer za to je AJX002: džinovski, 18 metara dugačak, podvodni dron sposoban za nošenje nuklearnog oružja.
Kineski nuklearni arsenal – koji broji stotine raketa – i dalje znatno zaostaje za onima kojima raspolažu Rusija i SAD, koje obe imaju na hiljade bojevih glava, ali se brzo povećava i pronalazi inovativne načine za isporuku svojih bojevih glava.
No, vojna parada bila je samo kruna prethodno održanog samita Šangajske organizacije za saradnju.
Na njoj je kineski predsednik Si Đinping predstavio svoju viziju novog svetskog poretka: onog u kome će vojna i diplomatska moć Pekinga zameniti status kvo koji predvode SAD. Od dvodnevnog samita usmerenog na jačanje investicija u Istočnoj Aziji do vojne parade sa visokim gostima, Peking se nada da će signalizirati pojavu novog multipolarnog sveta koji u velikoj meri oblikuju Kina i njeni saveznici.
U nedelju se više od 20 lidera zemalja koje ne pripadaju političkom Zapadu okupilo u kineskom gradu Tjenđinu na ovogodišnjem sastanku Šangajske organizacije za saradnju. Kineski državni mediji nazvali su skup "najvećim samitom ŠOS-a u istoriji“ i rekli da je cilj da se zacrta "plan za sledeću deceniju razvoja bloka“.
Tokom dva dana potpisano je nekoliko sporazuma. Među njima, Kina je ubedila svoje zemlje partnere da podrže stvaranje nove razvojne banke koju bi predvodila Kina, nešto što Peking traži od 2010. godine. Pored toga, Kina je predložila Inicijativu za globalno upravljanje usmerenu na izgradnju onoga što je Si nazvao "pravednijim i ravnopravnijim“ multilateralnim sistemom upravljanja.
Svet
02.09.2025. 08:32
"Rusko-kineski odnosi su na nivou bez presedana"
Si se na marginama samita sastao sa nekoliko svetskih lidera da bi razgovarali o bilateralnoj trgovini i razvoju, uključujući i indijskog premijera Narendru Modija, čija je zemlja pogođena visokim američkim carinama zbog nastavka kupovine ruske nafte uprkos ratu u Ukrajini.
Veze Kine sa Rusijom su posebno ojačale poslednjih meseci. U utorak je Si završio razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom objavivši da će Peking početi da nudi 30-dnevni bezvizni pristup ruskim putnicima počev od kraja ovog meseca. Si je takođe potpisao memorandum sa Putinom o izgradnji novog gasovoda koji će donositi rezerve iz ruskog zapadnog Sibira u severnu Kinu preko istočne Mongolije. Dve zemlje su se takođe složile da ruska državna energetska kompanija "Gasprom“ poveća isporuke gasa Kini preko postojećih ruta.
Sve to "ukrašeno je“ vojnom paradom koju je, kako su stručnjaci i očekivali, Si iskoristio da udvostruči svoje napore u promociji kineskog liderstva na globalnoj sceni. "Moramo da nastavimo da zauzimamo jasan stav protiv hegemonizma i politike moći“, rekao je Si u ponedeljak u jedva prikrivenoj aluziji na Sjedinjene Države.
I dok je slika kineskog predsednika Si Đinpinga, ruskog predsednika Vladimira Putina i indijskog premijera Narendre Modija kako se u ponedeljak rukuju i smeju predstavljala veliku predstavu politike moći, prava suština samita Šangajske organizacije za saradnju su rastuće veze Kine sa Centralnom Azijom.
U glavnom govoru, Si je izneo viziju inkluzivnijeg i multilateralnijeg ekonomskog poretka za "globalni Jug“ – direktan izazov za Sjedinjene Države i Zapad. Centralno mesto u procesu ima veća saradnja, posebno u oblasti energetike i infrastrukture, između zemalja članica ŠOS-a, regionalnog bezbednosnog bloka koji su osnovale Kina, Rusija i četiri centralnoazijske države. Primetno je da se Si zavetovao da će pomoći tim zemljama da povećaju svoje kapacitete obnovljivih izvora energije.
Neobično specifično obećanje pokazuje ambicije Pekinga u vezi sa zelenom energijom u Centralnoj Aziji, gde se zemlje poput Kazahstana mogu pohvaliti ogromnim količinama zemljišta idealnim za proizvodnju solarne i energije vetra. Kineske firme poput državne kompanije Southern Power Grid i polisilicijumskog giganta GCL tamo pokreću nove projekte. Dugoročna opklada je da "koridor zelene energije“ može da prenosi jeftinu električnu energiju proizvedenu u regionima bogatim resursima, poput Tibeta i Uzbekistana, do tržišta gladnih energije, poput Evropske unije ili čak Jugoistočne Azije.
Još je dug put pred nama, ali Si je otvarao put ka bližim ekonomskim odnosima. Ukupna trgovina Kine sa pet zemalja Centralne Azije porasla je za 10,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu u prvih pet meseci 2025. godine i dostigla rekordnih 40 milijardi dolara. Od toga, kineski izvoz, koji obuhvata mašine i električna vozila, premašio je 26 milijardi dolara. Štaviše, Si je u ponedeljak pozvao na stvaranje nove razvojne banke ŠOS-a, preko koje Peking nudi dve milijarde juana (280 miliona dolara) besplatne pomoći državama članicama ove godine.
Na kraju krajeva, ovi energetski projekti koje predvodi Kina i nova razvojna banka mogli bi pomoći u ubrzavanju Sijevih ambicija da erodira dominaciju američkog dolara.
Godine 2023, jedna kineska firma investirala je u projekat vetroelektrane snage 500 megavata u Uzbekistanu, koji je posebno koristio juan za rešavanje ugovora o električnoj energiji. Kako električna vozila i veštačka inteligencija povećavaju potražnju za električnom energijom u regionu, poravnanja zasnovana na juanima mogla bi postati uobičajenija. To bi zauzvrat moglo da podstakne uspon "elektrojuana“, sličnog petrodolaru. Rastući izvoz sirove nafte 1970-ih godina rešavan je u američkim dolarima, što je pomoglo da se učvrsti dominacija dolara u globalnoj trgovini i finansijama. Trgovina zelenom električnom energijom denominirana u juanima mogla bi da otvori put većoj upotrebi kineske valute dok svet prelazi na neto nulti energetski sistem. To bi verovatno bila najveća pobeda Sija protiv Zapada.
Svet
03.09.2025. 14:05
Rusija očekuje Trampa, Kremlj ističe da se "ne kuje zavera protiv SAD"
SA PUTINOM OTVORENO
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, uz slovačkog premijera Roberta Fica i beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka bio je jedini evropski zvaničnik u Kini. Naravno, ako izuzmemo Vladimira Putina. Bila je to prilika da se predsednik Srbije ponovo sretne sa ruskim liderom kojeg je zamolio za dobru cenu i veće količine gasa za Srbiju.
Vučić je novinarima u Pekingu rekao da je sa Putinom razgovarao o američkim sankcijama prema "Naftnoj industriji Srbije“ i da su dogovorili da zajednički rade kako bi mogli da sačuvaju to "važno preduzeće“, uz konstataciju: "Nadamo se da će veliki igrači uspeti da se dogovore po tom pitanju.“
"Razgovor sa Putinom je bio veoma otvoren i iskren i dotakli smo se svih tema od obostranog interesa“, naveo je Vučić.
Uz konstataciju da je Srbiji potrebno sve više gasa, Vučić je izjavio da najveći deo dolazi iz Rusije, da se radi na proširenju kapaciteta skladišta u Banatskom Dvoru i da će Srbija i za ovu zimu deo gasa skladištiti u Mađarskoj.
"Govorili smo i o nuklearnoj energiji. Rekao sam da smo mađarskim partnerima ponudili učešće za nuklearku ’Pakš 2’. Ta energija nam je preko potrebna jer za 20 do 30 godina nećemo imati struje“, izjavio je Vučić.
On je naveo da je sa Putinom razgovarao o Kosovu i da je pozicija Rusije što se tiče očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije čvrsta.
Svet
03.09.2025. 17:10
PET RATOVA od kojih strahuje svet
Svet
05.08.2025. 17:45
Trampove carine jačaju BRIKS
Komentari
