Svet
09.12.2022. 08:22
Svet
18.12.2022. 12:05
Marko R. Petrović
Istorija
Kratka istorija državnih udara
Kroz celu istoriju pučevi su bili redovna pojava. Neki su bili uspešni, neki baš i nisu. U današnje vreme pojam državnih udara uglavnom vezujemo za države Afrike, Azije i Južne Amerike, ali primer Nemačke pokazuje da ni Evropa nije imuna na ovu pojavu.
Državni udar, vojni puč, revolucija ili kako god da ga zovete, od kada je sveta i veka jedan je od načina za promenu vlasti. Kao prvi puč istorija pamti ono kad je negde u devetom veku pre nove ere izraelski vojni komandant Zimri ubio kralja Elaha i sebe postavio za petog kralja Izraela. Njegova je vladavina, međutim, trajala svega sedam dana jer je vojska za kralja podržala Omrija te se Zimri ubio, spalivši palatu i sebe u njoj.
Novija istorija kao države u kojima se nasilnim putem menja vlast, ili to neko pokušava na taj način da uradi, uglavnom beleži države locirane u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Utoliko je jače odjeknula vest o tome da je u Nemačkoj 7. decembra uhapšena grupa do 25 ekstremnih desničara kojima je cilj bio da izvrše državni udar, zauzmu nemački parlament i unište državne strukture savremene Nemačke, kako bi ih zamenili monarhijom, na čelu sa princem Hajnrihom XIII, čija je porodica nekada vladala regionom na istoku Nemačke stotinama godina pre Prvog svetskog rata.
Bio je to, međutim, samo jedan od šest državnih udara, što uspešnih, što neuspešnih, koji su zabeleženi tokom 2022. godine.
Istog dana, naime, izveden je još jedan neuspešni puč, ali na drugom kraju sveta, u Peruu. Tamošnji predsednik Pedro Kastiljo pokušao je da izvede državni udar raspuštanjem Kongresa, da uvede vanredno stanje i sazove ustavotvornu skupštinu. I sve to pokušao je da uradi neposredno uoči impičmenta, odnosno glasanja o njegovoj smeni. Vojska ga, međutim, nije podržala. Ustavni sud odbacio je njegovu odluku o raspuštanju Kongresa pa je istog dana Kastiljo smenjen. Spas je pokušao da nađe u ambasadi Meksika, kako bi zatražio azil, ali je uhapšen pre nego što je stigao do ambasade. Za predsednika je izabrana dotadašnja potpredsednica Dina Bularte.
Ništa bolje sreće nisu bili ni zaverenici u državi Sao Tome i Principe, koji su puč pokušali između 24. i 25. novembra. Kako je tada saopštio premijer Patris Trovoada, grupa ljudi predvođena odlazećim predsednikom skupštine Delfrimom Nevesom pokušala je tada da zauzme Generalštab. U tome su, međutim, sprečeni. Četvoro ljudi je poginulo, a ostali su uhapšeni. Prethodni premijer Horhe Born Hesus optužio je, međutim, nove vlasti da su ceo događaj inscenirale kako bi se obračunale sa opozicijom.
Na listi neuspešnih pučeva u 2022. godini nalazi se i onaj koji su, navodno, ruska tajna služba FSB i određene strukture iz Donjecka i Luganska planirale za Ukrajinu. Još leta 2021, naime, planiran je državni udar u Ukrajini koji bi izveli agenti ruskog FSB-a i veterani iz Donjecka i Luganska. Ideja je bila da se izazovu incidenti u Kijevu i duž granice sa Transdnjistrijom, što bi bilo povod za rusku invaziju. Agenti bi, potom, formirali proruske organe vlasti u više gradova koji bi se potom predali Rusiji. Jedan od ciljeva bio je i ubistvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Zaverenici su, međutim, otkriveni i uhapšeni. Jedino su uspeli da obezbede da Rusi uspešno zauzmu nuklearku u Černobilju na početku "specijalne vojne operacije“ februara 2022. godine.
Svet
09.12.2022. 10:02
Šta se to desilo Nemačkoj i šta dalje
Gvineja Bisao jedan je od rekordera po broju državnih udara u poslednjih četrdesetak godina. Tri uspešna izvedena su 1980, 2003. i 2012. godine. Do 2022. bilo je još osam pokušaja državnog udara, jedna vojna pobuna 2010. i još dva navodna pokušaja 2019. i 2020. Početkom februara 2022. organizovan je još jedan, ali neuspešan. Prema rečima predsednika Umara Sisoka Embala, mnogi pripadnici bezbednosnih snaga ubijeni su u pokušaju puča, koji je povezan i sa trgovinom drogom.
Jedini uspešan državni udar u 2022. godini, za sada, izveli su pučisti u Burkini Faso. I to ne jedan, nego dva. Samo osam meseci nakon što je u januaru na vlast došao državnim udarom, na isti način Pol-Henri Sandaogo Damiba je i uklonjen sa mesta predsednika Burkine Faso. Sa vlasti je skinut zbog navodne nesposobnosti da se izbori sa militantnim islamistima čija je pobuna počela još 2015. godine. Vlast je preuzeo kapetan Ibrahim Traore, koji je odmah raspustio vladu i skupštinu. Sa 34 godine on je trenutno najmlađi šef države na svetu.
Iako retki, pokušaji državnih udara nisu, međutim, strani ni evropskim državama. Primer Nemačke to pokazuje, a potvrđuje ga i slučaj Austrije iz aprila 2017. godine. Grupa ekstremnih desničara, predvođena izvesnom Monikom Unger, uhapšena je nakon što su pokušali da organizuju vojni puč. Za to su, kako je navedeno na suđenju koje je održano u Gracu 2019. godine, želeli da traže vojnu podršku i od Vladimira Putina. Monika Unger osuđena je na 14 godina zatvora, a njen zamenik, penzionisani policajac, na 10 godina iza rešetaka.
Prethodni pokušaj prevrata u Evropi organizovan je Turskoj jula 2016. godine. Frakcija turske armije pokušala je da organizuje puč i zauzme nekoliko palata u Ankari, Istanbulu i Marmarisu, kao i da preuzme kontrolu nad azijskim delom Bosfora. Snage lojalne predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu su ih, međutim, savladale. Više od 300 ljudi je ubijeno, 2100 ranjeno, a u danima koji su sledili više od 40.000 ljudi je uhapšeno, među njima i 10.000 vojnih lica, gotovo 3000. sudija i 15.000 profesora i predavača.
PUČEVI U SRBIJI
1903. godina – Majski prevrat – grupa oficira organizovana u tajnu organizaciju "Crna ruka“ sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom na čelu ubila je kralja Aleksandra Obrenovića i njegovu ženu kraljicu Dragu. Na presto je potom došao Petar I Karađorđević;
1929. godina – Kralj Aleksandar I ukinuo je Ustav 6. januara i zaveo ličnu diktaturu, čime je praktično izveo državni udar;
1941. godina – Dva dana nakon što je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu, grupa oficira predvođena generalom Dušanom Simovićem je 27. marta izvela puč i na presto dovela maloletnog Kralja Petra II, umesto kojeg je do tada vladao namesnik Knez Pavle.
1991. godina – priču o puču koji je navodno JNA želela da organizuje, da pohapsi lidere svih šest jugoslovenskih republika, niko ne može da potvrdi. Ostaje činjenica da su pripadnici Gardijske brigade želeli da smene ministra odbrane Veljka Kadijevića i postave Blagoja Adžića. Ali, kao i u celoj državi, ni među navodnim pučistima nije bilo jedinstva, pa samim tim ni šanse za uspeh.
Komentari
