MUKAMA ANGELE MERKEL NEMA KRAJA: Polovina birača želi njenu ostavku i da ode s vlasti pre isteka četvrtog mandata
Rezultati ankete koju je organizovala novina Die Welt pokazuju da čak 46 posto birača želi da nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je trenutno u pregovorima, podnese ostavku, pre nego što joj 2021. istekne četvrti mandat.
U anketi je svoj glas dalo 5,120 građana, a desno orijentisani su najžešći kritičari Angele Merkel i njene politike. Dodatnih 17 posto smatra da ako propadnu pregovori između njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijaldemokratske stranke (SPD) Merkel odmah treba odstupiti. Sličnu anketu je nedelju dana ranije napravila novina Bild, a rezultati su bili veoma slični - 47 posto želi da Merkel odstupi sa vlasti. Za pet dana počeće novi krug pregovora o koaliciji između CDU, CSU i SPD-a nakon što su uvnovembru propali pregovori između CDU, CSU, zelenih i liberalne Slobodne demokratske stranke.
Zašto su se okrenuli protiv kancelarke?
Novinar nemačkog političkog časopisa Der Spiegel analizira trenutno političko stanje u Saveznoj Republici Nemačkoj.
- Era Angele Merkel, koja traje od 2005. godine, obeležena je težnjom za stabilnošću, ali godine sa Merkelovom dovele su do ove faze nestabilnosti i mnogi građani smatraju kako je vreme da Merkelizam završi - piše Dirk Kurbjuweit za Der Spiegel.
On navodi kako je nerealno očekivati da će se kancelarka u skorije vreme odreći vlasti ali da je Nemačka sasvim sigurno ušla u poslednju fazu vladavine Merkelove.
- Merkelova je mir, tišinu i konsenzus stavljala ispred svega. Udovoljiti glasaču i izbeći 'svađe' bio je prioritet. Upravo je zato Merkelova politički centrist, jer je tamo prostora za konsenzus najviše. Malo ili ništa pažnje se posvećivalo 'političkoj periferiji ili ivicama spektra'. Sigurno je da je Nemačka profitirala za vreme vladavine Angele Merkel - država je samo 'proklizala' kroz finansijsku krizu koja je većinu Evrope bacila na kolena, ali usprkos tome Merkelova nikada nije napravila ključne reforme jer se plašila talasanja biračkog tela. Demokratija je odumirala jer je ugašeno ono od čega ona najviše raste i buja - politički sukob i borba suprotstavljenih ideja -piše Kurbjuweit i navodi dva osnovna razloga zašto je Merkel na zalasku. Nestala su, kaže, dva osnovna preduslova za uspešnu vladavinu. Prvi je društvena klima koja podržava sistem političkih konsenzusa, a drugo je jaka i moćna figura kancelarke.
Merkel je, za razliku od mnogih, preživela ekonomsku krizu ali glave će je doći izbeglička kriza, politički problem koji je krila dao populističkoj desnoj stranci Alternativa za Nemačku. Oni su iskopali rov između Merkel i ostatka, učinivši konsenzus nemogućim. Žrtvovala karijeru radi uverenja? Angela Merkel upravo je zbog svoje politike prema izbeglicama 2015. bila u užem krugu za Nobelovu nagradu za mir. O kancelarki su američki i evropski mediji pisali kao o jedinstveno pozitivnom primeru politike prema izbeglicama.
- Merkel će u istoriji biti upamćena upravo zbog svoje politike prema izbeglicama. Kancelarka je zaobišla evropska pravila i prihvatila izbeglice iz Sirije umesto da ih šalje u zemlje EU koje su ih prve primile tj. na čije su tlo prvo stupili. Milijarde evra koštali su napori kancelarke kako bi izbeglice u Nemačkoj pronašle novi život i kako bi se smanjile birokratske prepreke na tom putu. Pri ostvarivanju tih ciljeva Merkel je vrlo verovatno žrtvovala svoju političku budućnost.
U narednih nekoliko godina Nemačka će se, kao prva zemlja imigracije, susresti s nizom problema vezanih za integraciju, a ojačaće populističke desne alternative. Za razliku od Obame koji je Nobela dobio kao avans za buduća velika dela od kojih se većina nije realizovala, Merkel je svog Nobela itekako zaslužila - napisao je 2015. Leonid Bershidsky za Bloomberg. Merkel Nobela nije dobila.
NE PROPUSTITE:
ANALIZA, MILORADOVIĆ: Kancelarka u nokdaunu
IZBORI U NEMAČKOJ: Raspad crno-crvene koalicije ruši Angelu Merkel?
MUTI MERKEL: Izbeglička majka, apostolka globalizacije, dobitnik ili gubitnik?