NATO se sprema za rat sa Rusijom

Prema proceni obaveštajnih službi pojedinih evropskih zemalja, Rusija bi u narednih pet do šest godina mogla da napadne NATO i to baš na istočnim granicama ovog saveza, odnosno preko Estonije, Letonije i Litvanije.

Premijerka Estonije Kaja Kalas smatra da je taj period i kraći.

“Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi za ozbiljnu pretnju koja dolazi iz Kremlja na istočnom krilu NATO-a“ rekla je ona za britanski “Tajms“.

Ona je dodala da se zbog ove pretnje baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija osećaju izuzetno nesigurno, a kao opravdanost za brigu navela je nedavni talas poremećaja GPS navigacije preko južnog Baltičkog mora iza kojeg stoji Rusija.

Ona je naglasila da ovaj poremećaj najverovatnije nije namerno usmeren na članice NATO-a, ali da i pored toga izaziva zabrinutost.

Inače, baltičke zemlje postigle su dogovor o izgradnji odbrambene linije duž svoje istočne granice.

“Od ključne važnosti je da se mudro iskoristi vreme za povećanje odbrambene spremnosti“, navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane Estonije nakon sastanka u Rigi, prenosi Tas.

Ministarstvo odbrane Estonije preciziralo je da su sporazum o stvaranju ove linije u Rigi potpisali ministri odbrane tri države.

Napominje se da su ministri potpisali sporazum prema kojem tri zemlje planiraju da uskoro stvore odbrambenu zonu koja se sastoji od različitih objekata namenjenih odvraćanju i zaštiti od vojnih pretnji.

Estonski list “Postimes“ objavio je da će vlasti zemlje izgraditi oko 600 bunkera na istočnoj granici za odbranu od navodne pretnje iz Rusije.

Odluka o njihovim lokacijama biće doneta do kraja ove godine, a postavljanje struktura počeće u prvoj polovini 2025. godine, izvestio je estonski list.

“Poenta je jednostavna, izgradićemo odbrambene bunkere tamo gde je to neophodno blizu granice sa Rusijom“, napisao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur na društvenoj mreži X.

Britanski “Tajms“ piše da unutar NATO-a, nakon niza ukrajinskih neuspeha na bojnom polju, raste zabrinutost oko toga za koliko vremena će alijansa možda morati da se pripremi za ponovno pojavljivanje ruskih snaga na svojim granicama, posle mogućeg prekida vatre u Ukrajini.

Jedan nemački list piše da bi ovaj vremenski okvir mogao biti pet do devet godina, navodi “Tajms“.

Međutim, premijerka Estonije Kaja Kalas smatra da bi to moglo biti znatno kraće.

“Naša obaveštajna služba procenjuje da će to biti tri do pet godina, a to u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i zadržati svoj stav prema Ukrajini“, istakla je ona.

Kalasova je navela da Rusija želi pauzu da bi obnovila svoje resurse i snagu. “Slabost provocira agresore, tako slabost provocira Rusiju“, istakla je ona.

Inače, premijerka Kalas oslanja se na izveštaj estonske spoljne obaveštajne službe (VLA) u kojem se navodi da Moskva smatra Estoniju i druge dve baltičke države “najranjivijim delom NATO-a“ i njenom najverovatnijom metom za napad. VLA je saopštio da će najveći prioritet Kremlja nakon okončanja borbi u Ukrajini biti brza obnova snaga u ruskom zapadnom vojnom okrugu, pored istočnih granica NATO-a, odnosno prema Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

Estonska spoljna obaveštajna služba navela je i da iz perspektive baltičkih država Rusija još uvek ima dovoljno snage da izvrši kredibilan vojni pritisak u tom regionu. Kao rezultat toga, Estonija snažno zahteva od svojih zapadnih saveznika da udvostruče vojnu pomoć Ukrajini u nadi za odlučujući udarac koji bi unazadio teritorijalne ambicije Rusije u godinama koje dolaze, piše “Tajms“.

Osim izgradnje odbrambene linije i bunkera prema granici sa Rusijom i Belorusijom, tri baltičke zemlje dogovorile su se da razviju raketno-artiljerijsku saradnju.

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je da je potreba za bunkerima na granici neophodna.

“Ruski rat u Ukrajini pokazao je da su nam, pored opreme, municije i ljudstva, potrebne i fizičke odbrambene strukture od prvog metra granice sa Rusijom kako bismo zaštitili Estoniju“, rekao je Pevkur.

Plan predviđa da Estonija izgradi 600 bunkera duž svoje granice sa Rusijom duge 294 kilometra. Početni budžet za to je 60 miliona evra, navodi estonski javni servis ERR. Svaki bunker dizajniran je da primi 10 vojnika. Estonsko Ministarstvo odbrane planira da počne izgradnju bunkera početkom 2025. godine.

Detalji doprinosa Litvanije i Letonije zajedničkoj zoni odbrane tek treba da budu objavljeni. Međutim, litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas podvukao je saradnju sa SAD u razvoju raketnih sposobnosti HIMARS-a. To je ključni aspekt litvanske odbrambene strategije.

"Tako bih rado opsovao..."

Putin u elementu

Putin u elementu

Svet 26.01.2024. 21:05

"Tako bih rado opsovao..."

Letonski ministar odbrane Andris Spruds istakao je završetak letonskog vojnog plana protiv mobilnosti, koji bi trebalo da bude predstavljen vladi krajem januara, a koji uključuje različite kratkoročne i dugoročne mere za jačanje granica.

Pored toga, potpisan je sporazum o saradnji između Estonije i Letonije za sprovođenje NATO vazdušne kontrole iz letonske vazdušne baze Lijelvarde, koja je zamena za estonsku vazdušnu bazu Amari, koja je trenutno van upotrebe zbog popravke.

Sastanak ministara odbrane Letonije, Estonije i Litvanije usledio je nakon oštrih upozorenja evropskih lidera.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus sugerisao je u intervjuu za “Tagesšpigel“ da bi ruski napad na NATO mogao da se dogodi u roku od pet do osam godina.

Admiral Rob Bauer, predsedavajući vojnog komiteta NATO-a, opisao je u sredu trenutnu globalnu situaciju kao “najopasniju u poslednjih nekoliko decenija“. On se istovremeno založio za transformaciju ratne strategije NATO-a.

Vrhovni komandant Švedske pozvao je Šveđane da se psihički pripreme za rat, a švedski ministar za civilnu odbranu Karl-Oskar Bolin upozorio je na potencijalni dolazak rata u Švedsku.

Moskva još nije reagovala na ove planove baltičkih zemalja.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru optužio baltičke države za direktnu propagandu nacizma, isti izgovor koji je Kremlj koristio za invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Komentarišući najnovija dešavanja u baltičkim zemljama, Darko Obradović iz Centra za strateške analize kaže da izgradnja bunkera predstavlja demonstraciju jasne defanzivne namere i dugoročnih geopolitičkih kretanja.

On objašnjava da jedan tako skupocen infrastrukturni projekat šalje poruku koja glasi “Rusija će ostati pretnja dugi niz decenija, odnosi Rusije i evroatlantskog sveta su trajno narušeni i nikakve političke garancije ih ne mogu unaprediti u budućnosti“.

“Kada izgradite odbrambenu infrastrukturu demonstrirate dugoročne odbrambene interese, za razliku od vojnih manevara infrastruktura se gradi sa ciljem koji prevazilazi srednji rok“, ističe Obradović.

On dodaje da su se baltičke države, poučene iskustvima agresije na Ukrajinu, ali i ranijim iskustvima istorije rata, odlučile za složen infrastrukturni projekat izgradnje sistema složenih odbrambenih fortifikacija u pravcu Rusije i

Belorusije.

“Ukoliko linija odbrane ne obuhvati pravac ka Belorusiji, to bi bila dokazana slabost kao kada Francuzi nisu utvrdili pravac ka Belgiji prilikom izgradnje Mažino linije“, pojašnjava Obradović.

On kaže i da se ozvaničeno partnerstvo tri države popularno naziva baltička odbrambena infrastruktura.

“Još nije poznato koliko će izgradnja ove odbrambene linije koštati i šta će sve obuhvatati. Ono što je javno poznato odnosi se na žilet žicu, minska polja i druge odbrambene prepreke koje će biti razmeštene samo u slučaju rata, dok će infrastruktura od betona koja obuhvata bunkere i sistem rovova biti permanentno izgrađena. Jedan od aspekata tiče se izgradnje fortifikacija na privatnoj imovini u dogovoru sa vlasnicima“, naglasio je Obradović.

On objašnjava da se od kada je dizajniran tenk verovalo da je sistem utvrđenja prevaziđen.

“Iskustva Mažino linije, čija je izgradnja koštala današnjih 3,9 milijardi dolara, pokazala je da su ovakva utvrđenja vrlo ranjiva na krilne manevre dobro uvežbanih i mobilnih snaga“, kaže Obradović dodajući da je kolaps Mažino linije u potpunosti devalvirao utvrđenje i svrstao ga u nepotreban trošak.

“S druge strane, iskustva sa ukrajinskog fronta pokazala su da sistem utvrđenja može imati koncepcijskog smisla u slučaju da postoji aktivna odbrana koja će ih opsluživati, kao i pasivna odbrana u vidu minskih polja, zapreka i protivtenkovskih rovova“, pojašnjava Obradović.

Kaže i da je momenat minskih polja i protivtenkovskih rovova posledica adekvatnog ruskog prilagođavanja i obaveštajnog rada putem koga se došlo do saznanja da zapadne doktrine ratovanja nisu stavljale naglasak na minska polja, što se pokazalo odsustvom čistača mina i odsustvom mašina za premošćavanje rovova.

“Istovremeno ukrajinska utvrđenja drže već dve godine rusku vojsku na vrlo isturenim položajima nadomak linija uspostavljenih još 2014. godine“, podvlači Obradović.

On objašnjava i da je savremena uloga utvrđenja usporavanje neprijatelja i podizanje cene gubitaka, a ne zaustavljanje.

“I to se najbolje vidi na primeru Ukrajine gde ukrajinske pozicije uspešno odbijaju mnogo veći broj neprijatelja često u odnosu 100:1“, ističe Obradović.

On naglašava da su sistem utvrđenja oličen u popularnim bunkerima kao sastavnim delom odbrambene taktike primenjivali Japanci u Drugom svetskom ratu, Vijetkong u Vijetnamskom ratu, Severna Koreja i dan-danas, Hezbolah u Libanu, Izrael i Hamas, Isis na teritoriji Sirije i Iraka.

“Za sva ova utvrđenja, uključujući i ova najavljena na Baltiku, zajedničko je da spreče iznenadno, brzo i masovno prodiranje neprijateljske žive sile i tehnike“, kaže Obradović.

On ističe da su Rusi poznati po svojim masovnim probojima koji imaju hroničan problem sinhronizacije i koordinacije.

“Upravo zbog toga jedan sistem savremenih utvrđenja može biti adekvatan način odvraćanja od napada“, kaže Obradović.

On objašnjava i da se od Prvog svetskog rata na utvrđenja ne gleda kao na prepreku koja zaustavlja protivnika, već na prepreku koja usporava protivnika i izlaže ga dejstvima artiljerije iz pozadine.

“Baltički bunkeri ukoliko budu izgrađeni biće efikasna odbrana od ruske žive sile i podići će cenu inicijalnih gubitaka ruskog napadača. Ovaj sistem utvrđenja verovatno neće biti opremljen artiljerijskim pozicijama, rat za 21. vek traži okretnu artiljeriju koja je stalno u pokretu. Bunkeri često imaju manu, a to je statična i unapred poznata pozicija. Nažalost, nije saopštena sama struktura tih bunkera u pogledu njihove dubine i otpornosti i pratećih objekata“, kaže Obradović podvlačeći da bunkeri na Baltiku predstavljaju sastavni deo odavno najavljenog fizičkog zida, nalik na Berlinski zid, koji će biti izgrađen celom dužinom granice sa Rusijom i Belorusijom.

“Sasvim je jasno da Amerika sa NATO-om u konvencionalnom smislu nadmašuje vojnu moć Rusije i Belorusije, ali gubici koji mogu nastati u pozadini kao posledica raketnih napada su ono što može odrediti rat“, naglašava Obradović i zaključuje da će granica sa Rusijom dobiti jasan hladnoratovski militarizovani karakter.

Evo za koliko su još produžene sankcije Rusiji

Savet EU

Savet EU

Svet 29.01.2024. 21:15

Evo za koliko su još produžene sankcije Rusiji