Svet
16.08.2025. 10:25
Svet
25.08.2025. 17:30
Marko R. Petrović
INTERVJU
Petar Milutinović: "Evropska unija se ne pita ni o svojoj sudbini"
Istorijski susret Trampa i Putina – usaglašeno više pitanja, ali ne i kraj rata.
Maliciozni bi rekli kako bi najbolji naslov za samit Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci bio onaj u stilu "politike“ iz doba Miloševića – Više pažnje raznim pitanjima. Jer neki su očekivali da će Tramp i Putin, kao neki čarobnjaci, svojim čarobnim štapićima da zaustave troipogodišnji rat u Ukrajini. To se, naravno, nije desilo, što svakako ne umanjuje značaj ovog, može se već sada reći, istorijskog sastanka predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. Činjenica je da je usaglašeno više pitanja, ali da nije dogovoren i kraj rata.
Zbog toga smo na početku razgovora zamolili našeg sagovornika, magistra Petra Milutinovića, istraživača-saradnika sa Instituta za evropske studije u Beogradu, da ukratko oceni samit na Aljasci između Trampa i Putina, odnosno sastanak u Vašingtonu gde su uz Trampa bili i Zelenski, čelnici EU i najznačajnijih zemalja članica EU. Da li se moglo očekivati više od onoga što je saopšteno?
"Samit na Aljasci između Donalda Trampa i Vladimira Putina bio je u suštini pokušaj stvaranja ličnog kanala komunikacije između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, ali istovremeno i signal da Tramp, zapravo, želi da se pozicionira kao mirotvorac u ukrajinskom ratu. Moja ocena je da je taj susret doneo više političke simbolike nego nekih konkretnih rezultata. Ono što je bilo u Vašingtonu, sastanak Trampa sa Zelenskim i čelnicima Evropske unije, u stvari je zapravo pokazao da Tramp nastoji da Ukrajinu i Evropu uključi u proces, ali pod američkim uslovima. Ono što je objavljeno se moglo očekivati, dakle, naglašavanje nekih otvorenih vrata za mirovni sporazum, ali čini mi se da ne postoje jasni detalji i jasne obaveze.
Dakle, sastanak je završen bez jasnog sporazuma. Tramp je implicirao da bi Ukrajina trebalo da ustupi teritoriju da bi se prekinuo rat. Ocenio bih to kao netaktično i potencijalno štetno jer je gurnuo odgovornost za mir na Ukrajinu, umesto da se insistira na primirju ili povlačenju Rusije. Ovde je sada, praktično, Zelenski stavljen između dve vatre, što je nezgodno za njega. Ali svakako da je kasniji sastanak u Vašingtonu, 18. avgusta, bio znatno konstruktivniji. Dakle, Tramp je najavio mogućnost trojnog susreta, Putina, Trampa i Zelenskog, i artikulisao podršku evropskim bezbednosnim garancijama iako članstvo u NATO-u nije bila opcija. Tu bih dao neku ocenu umerenog napretka, mada su potencijalni rizici ostali. E sada, da li se to sve moglo očekivati? Pa, i da i ne. Znači, Trampova fleksibilnost u pregovorima, prelazak sa poziva na primirje, na mirovni sporazum, pokazuje zapravo njegovu nepredvidljivost. Mislim da samit u Vašingtonu donosi više nade, ali i neku novu neizvesnost, jer teško je veoma doći do dugoročno održivog mira kao što Tramp sada priželjkuje“, kaže za "Ekspres“ msr Petar Milutinović sa Instituta za evropske studije.
Da li je sada Zelenski potencijalno gubitnik, a da su Tramp i Putin, svako na svoj način, nešto dobili od ovih sastanaka?
"Tako je. Tramp je sada praktično prebacio vruć krompir na ukrajinsku stranu. On je javno gurao ideju trojnog susreta, Zelenski se ponašao otvoreno, ali Kremlj opet nije dao potvrdu i rekao da nisu imali saglasnost za to. Zelenski je sada praktično primoran da bude uguran u taj dugoročni mirovni sporazum, zato što će morati da pristane na neke koncesije na koje prethodno nije želeo da pristane. Videćemo da li će to biti ova teritorija Dombasa ili ne. Sada treba da se dogovore sve tri strane, zato što je primarni cilj, kako je Tramp napomenuo, dugoročno održivi sporazum. U ovom slučaju Ukrajina, čini mi se, stoji slabo, zato što ona nije dovoljno kooperativna ni prema Trampu, a ni prema Kremlju. U tom smislu, mislim da je on samom sebi dodatno naneo štetu. Sa druge strane, Putin je ovde, čini mi se, još dobio. Da kažem, ima keca u rukavu. Zato što je sada postigao da je na istom nivou sa Trampom, u smislu da mu je Tramp dao jednak status na samitu na Aljasci, što ranije nije bio slučaj jer Amerikanci nisu hteli da uopšte pregovaraju sa njima. Nisu uopšte želeli da javno bilo kakav sastanak održe sa čelnikom Rusije. Međutim, u ovom slučaju vidimo taj simbolički novi momenat, kada su Amerikanci dali Putinu jednak status, u smislu da je on ravnopravni učesnik u određivanju dugoročnog mira, i to je pozitivan signal, pozitivan ishod, i to je ono zapravo što smo svi i očekivali.“
Očekujete li da će doći do trojnog sastanka Putin – Tramp – Zelenski?
"Tramp je pomenuo tu mogućnost, međutim, evropski lideri, iako su neki predložili da to bude čak u Evropi, realno su skeptični zato što je Rusija tu jasna. Trojni sastanak je manje verovatan jer Putin zahteva neku tehničku i stručnu pripremu pre takvog formata. Takođe, Putin je odbacio i mogućnost upućivanja Zelenskog u tako kratkom roku, budući da neki uslovi još nisu stvoreni. Mislim, tehnološki i politički trojni sastanak je i dalje u igri, ali realno nije verovatan uskoro.“
Pomenuli ste kako je sastanak na Aljasci najviše bio za stvaranje lične komunikacije lidera Rusije i SAD. Da li je zaista Ukrajina bila najvažnija tema tog sastanka ili su važniji bili bilateralni odnosi ili je možda "bitka“ za Arktik i resurse na Arktiku bila tema?
"Zapravo je pretežno Ukrajina bila centralna tema, razgovori o ustupanju teritorije, o prekidu ratnih dejstava. Međutim, u Vašingtonu Ukrajina i njeno bezbednosno okruženje su zapravo bili u fokusu, uz planove za neku ’koaliciju voljnih’ i dodatne bezbednosne garancije za Ukrajinu. I kao što sam pomenuo, osnovni cilj jeste da se uspostavi jedan dugoročan održivi mir. To je ono što Trampa jedino interesuje, i u tom smislu je Ukrajina bila zapravo suštinska tema. Bilateralni elementi između Amerike i Rusije, sankcije, koje nisu uvedene, strateška stabilnost, bezbednosna arhitektura u Evropi, i o tome je zapravo bilo reči. Celokupni, zapravo, meni se vrti oko bezbednosnih garancija za Ukrajinu i potencijalnog rusko-ukrajinskog susreta. E sada, ovi odnosi između Amerike i Evrope, koji su poslužili, ako tako mogu da kažem, da se oformi neka evropska koalicija, odnosno da se oformi ’koalicija voljnih’, da se evropski saveznici primoraju da se privole odlukama koje su donete između predsednika Amerike i Rusije.“
Imate li utisak da Evropljani i Zelenski imaju poverenje u to što Tramp radi sa Putinom?
"Stavovi su tu oprezni. Evropski lideri su izrazili jedinstvo i želju da utiču na Trampa. Primećeno je da su otrčali u Vašington, da je veća zabrinutost, ali opet nema ni nekog blagog poverenja. Dakle, Merc i Makron su isticali hitnost, stavili su uslove, na primer, primirje pre pregovora. Dakle, da bi pregovori uopšte bili ostvareni, prvo mora da se uspostavi neko kratkoročno primirje. Zelenski je učinio jedan diplomatski potez, prihvatio je sastanak Trampa i Putina, ali još tu nema dokaza da je poverenje potpuno. Dakle, poverenje je između svih partnera poprilično ograničeno, poprilično oprezno, uglavnom iz straha da bi neko u celoj ovoj priči mogao biti marginalizovan. Evropljani su hitno doleteli u Vašington da na neki način utiču, da ne bi bili zaobiđeni. To je, zapravo, znak njihove zabrinutosti. Žele da uklope svoje garancije u ovaj sporazum. Dobra stvar je da je retorika bila zapravo pozitivna. Imate Starmera koji je rekao da je sve bilo dobro, konstruktivno. Međutim, detalji te garancije ostali su magloviti. Poverenje je, kao što sam rekao, bilo oprezno, nije blanko, nije tek tako dato. Ono se iznova gradi između svih aktera što je jedan dobar signal. Znači, vi imate dobar pravac kretanja događaja.“
Pomenuli ste prekid vatre na kojem insistiraju Evropljani, a o kojem je i Tramp govorio pre samita na Aljasci, ali je posle samita rekao da to baš i nije realno.
"Jeste, zato što Ukrajina ima pravo da vodi sopstvenu politiku, ali ovaj rat je pokazao da bez američke vojne, finansijske, obaveštajne podrške ona ne može da opstane u sukobu sa Rusijom. Sa druge strane, Rusija ima kapacitet da eskalira uvek i vojno i energetski. Jasno je da balans zavisi od dogovora Rusije i Amerike. U suštini Evropska unija ima potpuno drugorazrednu ulogu, čak se o svojoj sudbini i ne pita, što je indikativno jer se o njoj radi. Ona može da garantuje rekonstrukciju, može da garantuje ekonomske pakete, ali ne može da odlučuje o prekidu rata. U tom smislu kao da se Evropa ponovo stavlja u poziciju u kojoj je bila posle Drugog svetskog rata, kada su sovjetske i američke trupe došle u Nemačku i onda su praktično rešile sudbinu Evrope. Neki scenario sličan ovom sada. Opet sada imate jedan vatreni obruč u kome se Evropa ponovo nalazi i u kome se, moramo priznati, ne snalazi.“
Svet
24.08.2025. 14:36
Koga je to Lavrov optužio sprečavanja mirovnih pregovora u Ukrajini
Pomenuli ste u nekoliko navrata bezbednosne garancije za Ukrajinu i koliko to nije definisano, šta bi i kako bi to trebalo da izgleda. To bi praktično, na osnovu onoga što smo čuli, bilo maltene kao da je Ukrajina članica NATO-a, ali da nije u NATO-u?
"Jeste, ona je de facto uvučena, zato što je već naoružana do zuba, jer ona ima celokupno naoružanje poslato iz Amerike, baltičkih država, iz Poljske, Nemačke, tako da de facto možemo da kažemo da veći deo njene teritorije jeste uguran u NATO savez. Međutim, šta bi podrazumevale te bezbednosne garancije o kojima se govori, kada govorimo o nekim principima, a ne o nekom pravno obavezujućem ugovoru? Dakle, postoji koordinisana američka uloga u tim garancijama, oni će pomoći da koordiniraju sve bez neke eksplicitne obaveze iz Člana 5. NATO sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, tj. niko ne garantuje da će američke trupe dejstvovati na ukrajinskom tlu, a sa druge strane postoji takozvani evropski klub, taj paket dugoročnog naoružavanja PVO sistemima, obuke, nadzora eventualnog primirja, potencijalno prisustvo saveznika, odnosno ’koalicije voljnih’, za nadzor, mada tu detalji nisu definisani. Ali postoje i dalje neka otvorena pitanja, kao što su pravna forma, kakav je to dogovor koji bi postojao između Amerike i Ukrajine, da li bi to bio neki multilateralni sporazum, da li bi to bila neka politička deklaracija... Zatim kakve bi bile kazne ako bi Rusija prekršila neki od mirovnih sporazuma, kakva je verifikacija, inspekcija na terenu, potom kakav je vid dugoročnog finansiranja ili obezbeđivanja industrijske baze za municiju, PVO u Evropskoj uniji. Pa zatim i kakav je odnos prema budućem NATO članstvu, da li je to sada odlaganje članstva ili... Dakle, ovakve dileme se vide u svim izveštajima gde se govori o garancijama bez neke specifikacije.“
Zanimljivo je da je, čini mi se, dan posle vašingtonskog sastanka ili baš na sam dan sastanka, Tramp rekao kako će Ukrajina nabaviti američko naoružanje u vrednosti od sto milijardi dolara, a da će to da finansira Evropa.
"To je, zapravo, jasan znak straha da Ukrajina ne ostane u sivoj zoni, sa ciljem da se konačno razreše te dileme, da li će ona da bude u potpunosti zaštićena i da ima podršku Zapada. Za Evropu to bi značilo kratkoročno neku stabilnost, ali i dugoročnu nestabilnost jer bi Rusija uvek imala motiv da testira granice nekog aranžmana. Dakle, stabilnost bi bila kupovna, ne bi bila trajna. A opet sa druge strane postoji strah Evrope da ne bude isključena iz pregovora. Time su lideri Evropske unije želeli da pokažu da ne žele da Tramp i Putin sami kroje budućnost kontinenta. Njihov dolazak u poslednjem trenutku u Vašington potvrđuje tu sekundarnu ulogu. Oni su reagovali samo na američku agendu, nisu je oblikovali sada, zapravo Tramp postavlja uslove poštovanja, ako tako mogu da kažem. Dakle, on je taj koji sada postavlja terms and conditions na koje sada Evropljani moraju da pristanu jer Tramp ne sprovodi diplomatiju na onaj klasičan način. On više vodi neki vid pregovaranja koji je iznikao iz njegovog poslovnog iskustva. Dakle, to je više neki dealmaker, nego neko klasično pregovaranje koje traje dosta dugo i u kojem se traže kompromisi, u kome se traži razumevanje svih strana.
Međutim, Tramp jasno kaže da on želi da nađe brz, efikasan, jedan poslovan sporazum oko koga će se sve strane usaglasiti, ali jasno je ko to mora da predvodi i ko mora da postavi te uslove, a ko mora da na te uslove pristane. Dakle, to je sada, po mom sudu, jedan dobar signal. Imate dobru volju sa svih strana što je jako važno, imate bona fides, dobru volju, i od strane Amerike, od strane Rusa, od strane Evropljana da se dođe do nekog rešenja. Verovatno će se postići neki vid aranžmana koji bi podrazumevao da se konačno daju te bezbednosne garancije Ukrajini.“
Koliko se Putinu može verovati da neće u nekom trenutku ponovo napasti Ukrajinu ako se postigne neki mirovni sporazum?
"Recimo da se Putinu u procesnom smislu teško može verovati jer je više puta pokazao da koristi pregovore za dobijanje vremena, za učvršćivanje pozicija. Međutim, ako bi Rusija kroz sporazum dobila ono što želi, priznavanje teritorijalnog osvajanja, garancije da Ukrajina neće ući u NATO, postoji šansa da bi odložila dalje agresije. Ne zato što želi mir, već zato što bi joj tada bilo korisnije i krenuo bi period smirivanja i konsolidacije. Kremlj izbegava vezivanje za konkretne trilaterale, predefinisanja uslova, što je praktično kupovanje vremena, čuvanje poluga kojima može da se utiče. Ali opet, na osnovu nekog istorijskog iskustva, Putin nam je govorio da neće napasti Ukrajinu iako je gomilao naoružanje baš u okviru regiona koji se graniči sa Ukrajinom, sve vreme od 2014. do 2022. godine. Putin jeste gomilao oružje na teritoriji koja se graniči sa Ukrajinom, i obećavao da neće izvršiti agresiju, međutim, na kraju je to uradio. I zbog toga, pošto postoje neka kršenja i postoje pregovori koji su bili, da tako kažem, ’pod vatrom’, sada se traži neki robustan režim inspekcija velikih nacija i automatskih posledica. Bez toga, sve garancije su samo papir. U tom smislu, ovo je dominantna teza posle Aljaske. Dakle, da li bi tu sada morala da bude neka međunarodna inspekcija iz Ujedinjenih nacija ili iz neke druge međunarodne organizacije koja se bavi pitanjem bezbednosti, recimo OEBS-a. Mada OEBS je sada neoperativan. Dakle, vidimo povratak realpolitike, povratak poverenja između velikih sila, nastojanja da se u međunarodnoj politici rukovode principima da dobitnik ne dobije sve, a da gubitnik ne gubi sve. To je Trampovo viđenje situacije. E sada, on nastoji da prikaže, što je dobra stvar, i Putina kao dobitnika. I to je u stvari nešto što je pokazalo jedan dobar smer koji može da rezultira konačno jednim održivim mirom u Ukrajini.“
Svet
16.08.2025. 01:39
Putin i Tramp odredili put ka miru u Ukrajini, ali bez otkrivanja detalja
Kada ste već pomenuli kontrolu mira, Makron je imao, čini mi se, ideju da evropske mirovne snage budu raspoređene u Ukrajini, ali je Đorđa Meloni to odbila uz obrazloženje da Rusija ima milion i trista hiljada vojnika, i šta će da se desi ako neki evropski vojnik strada, da li će Evropa da reaguje ili će da ćuti?
"Da, to je iz razloga opreznosti da ne budu uvučene njihove vojske u rat. Šta može da se desi? Ovo sada nije jugoslovenski rat, odnosno jugoslovenski građanski rat. Ovo je sada jedna globalna sila, zapravo regionalna sila sa globalnim primesama, i svako dalje uvlačenje evropske vojske u sukob sa Rusijom vodi u totalni kolaps i propast evropskih ekonomija i evropskih država. Tu se vidi opreznost Melonijeve, a vidi se i populistička retorika Makrona. Ne verujem da će evropski lideri dozvoliti da njihove vojske budu uvučene u rat. Oni koriste Ukrajince kao topovsko meso, međutim, njihove odluke su vrlo oprezne. Dakle, oni će pristati samo na neko rešenje koje mogu da verifikuju i garantuju velike sile i da kasnije nadzor sprovode ove međunarodne organizacije. Ovako pojedine vojske pojedinih država ne.“
Zelenski se za sada nije direktno izjašnjavao o ideji i poruci Trampa da će Ukrajina morati da se odrekne dela teritorije.
"On izbegava da odgovori jer zna da je javno mnjenje u Ukrajini kategorično protiv ustupanja teritorija.“
A da li on ima izbora?
"Realnost je da u bilo kom mirovnom sporazumu pitanje Krima i Donbasa mora da bude rešeno u korist Rusije, makar kroz neki zamrznuti konflikt. U praktičnom smislu njegov izbor je ograničen. Dakle, ili da prihvati stanje na terenu i da dobije garancije ili da nastavi rat do istrebljenja. On ima vrlo sužen manevarski prostor. I vidim da Trampu to izuzetno smeta, Tramp ne voli da pregovara sa Zelenskim. Zelenski je jednostavno takav da on ne potvrđuje prepuštanje teritorija, javno ćuti na hipoteku na Krimu, to mu čuva neki pregovarački manevar i donosi legitimitet. A u praksi ako paketi garancije i prekida vatre budu uslovljeni linijom kontakata između Vašingtona i Moskve, Kijev će biti pod snažnim pritiskom. On će ostati bez jasnih kompenzacionih aranžmana, koji se tiču bezbednosti i reparacija, razmene zarobljenika, povlačenja odnosno zamrzavanja ruskih snaga. Pristajanje na de facto podelu bilo bi politički ekstremno pa i strateški opasno za Ukrajinu i za Evropu. I čini mi se da u tom smislu Zelenski ima vrlo slab manevarski prostor.“
Kako bi takav mir, koji bi uključivao i praktično oduzimanje dela teritorije Ukrajini, uticao na stanje u Evropi?
"Mir bez NATO-a i možda bez Evropske unije za Ukrajinu može kratkoročno da zamrzne borbe da smanji rizik od masovne eskalacije ako garancije budu verifikovane. Međutim, dugoročno postoje neki kritični rizici. A oni se tiču toga da bi presedan bio taj da se recimo agresija nagrađuje teritorijom. To bi onda omogućilo i drugima da to isto rade. Da svako može da vrši agresiju na drugu zemlju kršeći Helsinški akt iz 1975. godine i da se to nagrađuje teritorijom. Postojao bi neki trajno bezbednosni sivi prostor oko Ukrajine, bio bi narušen, ako tako mogu da kažem, neki moral koji se tiče javnog međunarodnog mira i poretka. Bilo bi omogućeno mnogim revizionistima iz različitih zemalja da vrše i sprovode razna redefinisanja granica država. Istovremeno potkopavanje kredibiliteta NATO proširenja i evropske politike susedstva, zapravo, dovodi do ovakvih posledica. Dakle, vi nemate više reči o proširenju Evropske unije uopšte. Sada imate neku sivu zonu koja je uspostavljena i u regionu Zapadnog Balkana, ali i u regionu Ukrajine. Zaključak bi bio da bi takav mir, koji bi bio uspostavljen, bio defanzivno stabilan, ali bi bio strateški lomljiv, bez nekog jasnog puta ka Evropskoj uniji, ili NATO ili ravnopravnog NATO ugovora sa obavezujućim klauzulama. Dakle, to je nešto što je dodatno nejasno, zato što je sa Trampom sve to poprilično ad hoc. On donosi ad hoc odluke ne razmišljajući mnogo o strategiji. Primamljiviji mu je taj kratkoročni dobitak nego dugoročan dobitak.“
Da li bi Ukrajina praktično time bila pretvorena u nešto je u Austrougarskoj bila Vojna krajina?
"Da, da, tako je. Baš tako. To je nešto kao tampon zona. To je cilj, da se prepuste sfere interesa jednom akteru i da se prepuste druge sfere interese drugom akteru, da se posle podele karte. I čini mi se da Tramp želi da primami Putina upravo na to. Dakle, na tu jasnu podelu karata, da se postavi određena linija, da se obe teritorije Donbasa i Krima prepuste Rusiji, da se uspostavi linija podele i da to bude tako u nekom doglednom periodu. Inače već sada živimo drugi hladni rat, odnosno ’Hladni rat 2.0’. Taj hladni rat obeležen je upravo ovom realpolitikom između velikih sila, gubitkom poverenja, povratkom agresije, povratkom strateškog naoružavanja, dovođenjem u pitanje mnogih do juče garantovanih demokratskih ljudskih i manjinskih prava.“
Ali pitanje je koliko je takav mir održiv.
"To je uvek pitanje. Dakle, vi ne znate sutra ko tu može koga da prevari, odnosno ko tu koga vara. Imali ste takvu situaciju i sa Hitlerom i sa Staljinom, sa sporazumom Ribentrop – Molotov. Pogledajte šta se desilo. Ovo sada nije baš to, ali nešto slično, zato što je od takvog značaja, ima takav značaj.“
Na kraju, šta bi takav mir značio za sudbinu Zelenskog?
"To su sada pitanja koja nisu zahvalna, zato što je on tu više da bude izvođač radova, a ne da zaista predstavlja realne interese ukrajinskog naroda. Mislim da se tu Zelenski konačno neće mnogo suprotstavljati ni Trampu ni Putinu. On shvata, i kao što sam rekao da mu je sužen manevarski prostor, da stoji slabo, da mu je mandat istekao, da koristi ovo vanredno stanje koje mu omogućava da se i on dodatno obogati i da zastupa ukrajinski narod, ali čini mi se bez nekog legitimiteta, bez nekog osnova... On sada koristi ovaj krizni momenat da stekne što više privilegija. Ali, čini mi se da je pitanje vremena kada će on sići sa vlasti i kada će biti doveden neki ukrajinski predsednik koji će konačno moći da ozbiljno upravlja Ukrajinom u interesu njenog naroda.“
Svet
18.08.2025. 08:38
Tramp: "Zelenski bi mogao da okonča rat sa Rusijom skoro odmah"
Svet
17.08.2025. 09:53
"Rusija odbacuje pozive na prekid vatre, to komplikuje situaciju"
Svet
15.08.2025. 14:05
Koliko Amerikanci veruju u Trampove "mudre odluke" povodom rata u Ukrajini?
Komentari
