Svet
03.10.2021. 23:05
Tanjug

Ko su dobitnici?

Počinje trka za milion dolara i prestiž: Nobelove nagrade

Nobelova nagrada
Izvor: Shutterstock

Nobelova nagrada dodeljuje se svake godine za najveća dostignuća koja su doprinela čovečanstvu u prethodnih 365 dana, a ove godine nagrade će biti objavljene u švedskom Stokholmu i norveškom Oslu, od 4. do 11. oktobra.

U pitanju su nagrade za dostignuća iz oblasti medicine, fizike, hemije, književnosti, ekonomije i za doprinos miru, koje su pre 120 godina počele da se dodeljuju u čast švedskog pronalazača Alfreda Nobela (1833-1896).

Prvi put Nobelova nagrada je dodeljena 1901. godine, a u početku se dodeljivala u pet oblasti, da bi od 1968. godine počela da se dodeljuje i u oblasti ekonomije.

Jedini nobelovac iz bivše Jugoslavije je Ivo Andrić, kome je dodeljena nagrada za književnost 1961. godine.

Bilo je godina kada nisu dodeljene nagrade, i to tokom Prvog svetskog i Drugog svetskog rata, a najviše nedodeljenih nagrada je za doprinos miru, pošto obuvhata godine i posle Drugog svetskog rata.

Najmlađa dobitnica Nobelove nagrade je Pakistanka Malala Jusufzai, koja je 2014. godine imala samo 17 godina, i ona je nagrađena za doprinos miru u svetu, dok je najstariji dobitnik Amerikanac DŽon Gudenou, koji je 2019. godine imao 97 godina kada mu je dodeljena nagrada za hemiju.

Nobelova nagrada
Izvor: Shutterstock

Od 1901. godine, 57 žena je dobilo Nobelove nagrade.

Nagrada je dodeljena pojedincima 934 puta, a organizacijama 28 puta, od čega je Crveni krst jedini tri puta dobio nagradu.

Dva puta se desilo da dobitnik odbije nagradu - prvi put je to uradio francuski filozof Žan Pol Sart, 1964. godine, za doprinos književnosti uz obrazloženje da je uvek odbijao bilo kakva priznanja, dok je drugi put nagradu odbio Vijetnamac Le Duk To, koji je zajedno sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom dobio laureat za doprinos miru u Vijetnamu, a koji je zbog situacije u Vijetnamu odbio nagradu.

Dešavalo se i da su pojedinci morali prisilno da odbiju nagrade - trojica nemaca Ričard Kun, Afold Butendant i Gerhard Domaku jer im je Adolf Hitler zabranio, dok je Borisu Pasternaku nagradu za književnost 1958 zabranio Sovjetski savez.

Odbor za dodelu nagrada je dva puta posthumno dodelio Nobela: bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Šveđaninu Dagu Nameršeldu, i njegovom sunarodniku, pesniku Eriku Karlfeltu.

O izboru pobednika u svakoj kategoriji odlučuju različite organizacije - u pet kategorija se odluka donosi u Švedskoj, a dobitnik nagrade za mir se bira u Norveškoj.

Nominaciju mogu da podnesu akademici, naučnici, bivši dobitnici, profesori univerziteta.

Dobitnici nagrada od 1901. godine dobijaju istu vrednost nagrade, a danas je to oko 1,1 milion dolara.

Iako će se nagrade objaviti u oktobru, ceremonija dodele, kako u Stokholmu, tako i u Oslu, obavlja se 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Nobelova fondacija koja organizuje događaj, saopštila je krajem septembra da se i ove godine svečana ceremonija dodele neće održati, već će dobirnici primiti nagradu u svojoj matičmoj zemlji.

Ove godine, dobitnik Nobelove nagrade za psihologiju ili medicinu biće poznat 4. oktobra, za fiziku 5. oktobra, za hemiju 6. oktobra, za književnost 7. oktobra.

Ime dobitnika nagrade za mir biće poznato 8. oktobra, a do sada je za tu nagradu prijavljeno 329 kandidata - 234 pojedinaca i 95 organizacija, dok će dobitnik nagrade za ekonomiju biti poznat 11. oktobra.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
fog
4°C
27.11.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve