Vesti
27.06.2025. 10:24
Svet
30.06.2025. 18:50
Mihailo Paunović
Da li verujete Trampu?
IZRAEL I IRAN - ko je pobedio, ko govori istinu... Sva pitanja o jednom miru
"Čestitamo svima! Izrael i Iran su se u potpunosti složili da će biti potpuno i potpuno primirje vatre u trajanju od 12 sati, kada će se rat smatrati završenim! Nakon 24. sata, svet će pozdraviti zvanični kraj 12-dnevnog rata. Pod pretpostavkom da sve funkcioniše kako treba, što će i biti, želeo bih da čestitam obema zemljama, Izraelu i Iranu, na izdržljivosti, hrabrosti i inteligenciji da okončaju ono što bi trebalo nazvati ʼdvanaestodnevni ratʼ. Ovo je rat koji je mogao da traje godinama i da uništi ceo Bliski istok, ali nije, i nikada neće! Bog blagoslovio Izrael, Bog blagoslovio Iran, Bog blagoslovio svet.“
Ovim rečima predsednik SAD zvanično je najavio primirje između Irana i Izraela. U svom stilu, teatralno, pompezno. Tramp je ponovo ispao odlučan lider, mirotvorac, spasitelj sveta… Makar bi tako trebalo da ga vidi američka javnost kojoj je ova objava pre svega namenjena.
Sa druge strane, bilo je i onih za koje je ovo primirje, koliko god ono bilo stakleno, značilo mnogo više od objave na društvenoj mreži. Mirno nebo iznad Irana i Izraela, makar u trenutku pisanja ovog teksta, značilo je prekid ubijanja mahom nevinih građana i odlaganje straha od rata koji bi mogao da preraste u regionalni, a možda čak i globalni sukob. Izraelske vlasti su rano 25. juna ukinule većinu ratnih ograničenja za civile, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan istakao da je njegova zemlja spremna da se vrati normalnom životu nakon što je primirje stupilo na snagu.
"Počevši od danas, vlada i relevantne institucije započeće obnovu i vraćanje normalnosti“, naveo je iranski predsednik.
Do kada će ovo naizgled normalno stanje trajati, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi jer, kada je o Izraelu i Iranu reč, uvek postoji mogućnost od izbijanja novih sukoba.
Ko je pobednik?
Dvanaestodnevni sukob, kako je Tramp nazvao rat Izraela i Irana, bio je više nego sadržajan. Izrael je svojim napadima naneo rasprostranjenu štetu iranskoj vojnoj infrastrukturi, ubio visoke vojne zvaničnike, ali i nuklearne naučnike. Sa druge strane, iranski odgovor bio je takav da Izrael ne pamti ništa slično. Ceo sukob obeležilo je direktno uključivanje SAD koji je bombardovao teheranski nuklearni program. Očekivano, Iran je odgovorio, ali simboličnom odmazdom. Gađana je američka baza Al-Udejd u Kataru, koja je deo Centralne komande SAD (CENTCOM) – koju je Teheran pre šest godina proglasio "terorističkom organizacijom”. Međutim, zahvaljujući ranom upozorenju, sve osim jedne rakete su presretnute pa je napad prošao bez žrtava.
Ova simbolična odmazda podseća na prošlogodišnji odgovor Teherana kada je Izrael bombardovao iransku ambasadu u Damasku i usmrtio više visokih zvaničnika Revolucionarne garde. Obe situacije govore u prilog tome da Iran, makar u ovom trenutku, nije spreman za ozbiljniji sukob kako sa Izraelom tako i sa SAD, ali odgovor će, kakav-takav, uvek uslediti jer važno je poslati poruku domaćoj javnosti.
Dok obe strane proglašavaju pobedu, deluje da trenutno, krhko primirje svima odgovara. Iran je uspeo da izbegne dublji sukob sa Sjedinjenim Državama, ali istovremeno nije pokazao slabost – naprotiv, demonstrirao je spremnost da uzvrati na napade. U tom tonu iranski predsednik obratio se građanima svoje zemlje.
"Danas, posle herojskog otpora naše velike nacije, koja svojom odlučnošću piše istoriju, svedoci smo uspostavljanja primirja i kraja ovog 12-dnevnog rata, nametnutog izraelskim avanturizmom i provokacijama. Dok je teroristički neprijatelj preduzeo ovaj agresivni rat, volja i moć iranskog naroda zapečatile su njegov kraj“, naveo je Pezeškijan opisujući to kao "istorijsku kaznu za Izrael, čija se slika nepobedivosti srušila“.
Razloga za ohrabrujuće poruke imao je i Netanjahu koji je ispunio svoj san da bombarduje Iran za koji godinama tvrdi da je najveća egzistencijalna pretnja po Izrael.
Izrael je u prošlosti gađao nuklearne instalacije u Siriji i Iraku, ali sada je dokazao da može da ode korak dalje. Takođe, u celoj priči verovatno je najbitnije to da je Izrael konačno dokazao da može da računa na SAD u nekom direktnom sukobu. Vašington se kroz istoriju više puta pokazao kao jedan od najbližih saveznika Izraela pružajući mu materijalnu podršku, ali ovaj put SAD je stajao rame uz rame uz svog saveznika.
Ko priča istinu?
Pored pitanja šta su Izrael i Iran dobili od ovog sukoba, u vazduhu lebdi i ono da li je iranski nuklearni program zaista uništen. Kako trenutno stvari stoje, odgovor na ovo pitanje zavisi pre svega od toga kome je upućeno jer ne postoji nezavisna potvrda koja bi rekla šta je uništeno. Takođe, potpuna je nepoznanica gde se nalazi 400 kilograma visokog obogaćenog uranijuma za koji IAEA tvrdi da ga Iran poseduje.
"U ovom trenutku niko – uključujući IAEA – nije u mogućnosti da u potpunosti proceni podzemnu štetu u Fordovu“, rekao je u nedavno Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju. "S obzirom na korišćeni eksplozivni teret i ekstremnu osetljivost centrifuga na vibracije, očekuje se da je nastala vrlo značajna šteta“, rekao je.
Sa druge strane, Muhamad Eslami, čelnik iranske Organizacije za atomsku energiju, sugerisao je da će nuklearni program iz ovog izaći neoštećen.
"Pripreme za oporavak već su bile predviđene, a naš je plan da se spreči bilo kakav prekid proizvodnje ili usluga“, rekao je u utorak.
Svet
28.06.2025. 02:26
Tramp kaže da bi ponovo bombardovao Iran ako...
Poslednjih dana najveću prašinu na ovu temu izazvao je CNN koji je pisao da američki vojni udari na tri iranska nuklearna postrojenja prošlog vikenda nisu uništili osnovne komponente iranskog nuklearnog programa i verovatno su ga samo unazadili za nekoliko meseci, prema ranoj proceni američkih obaveštajnih službi koju su opisale četiri osobe upoznate sa situacijom.
Procenu, koja ranije nije objavljena, izradila je Odbrambena obaveštajna agencija, obaveštajna služba Pentagona. Zasnovana je na proceni štete od borbe koju je sprovela Centralna komanda SAD nakon američkih udara, rekao je jedan od izvora za CNN.
Dve osobe upoznate sa procenom rekle su da iranske zalihe obogaćenog uranijuma nisu uništene. Jedna od osoba rekla je da su centrifuge uglavnom "netaknute“.
"Dakle, procena (DIA) je da su ih SAD unazadile možda nekoliko meseci, najviše“, dodao je izvor CNN-a.
Bela kuća potvrdila je postojanje procene, ali je rekla da nisu saglasni sa njom.
Portparolka Bele kuće Karolina Livit je u saopštenju za CNN rekla:
"Ova navodna procena potpuno je pogrešna i klasifikovana je kao ʼstrogo poverljivoʼ, ali je u CNN-u ipak procurio anonimni, niskopozicionirani gubitnik u obaveštajnoj zajednici. Curenje ove navodne procene jasan je pokušaj da se omalovaži predsednik Tramp i diskredituju hrabri piloti koji su izveli savršenu misiju uništenja iranskog nuklearnog programa. Svi znaju šta se dešava kada bacite četrnaest bombi od 13 tona na njihove mete: potpuno uništenje.“
Ove tvrdnje su dijametralno suprotne od onih koje zagovara predsednik SAD ističući da su "sva tri nuklearna postrojenja u Iranu pogođena savršeno i uništena“.
"Lažne vesti CNN-a i propali "Njujork tajms“ urotili su se da obezvrede jedan od najuspešnijih vojnih udara u istoriji“, izjavio je Tramp na društvenim mrežama.
Istu poruku poslao je i američki minister odbrane Pit Hegset.
"Na osnovu svega što sam video, a video sam sve, naše bombe zbrisale su sposobnost Irana da napravi nuklearno oružje. Svaka naša masivna bomba pogodila je pravo mesto na svakom cilju i savršeno uradila svoj posao“, rekao je Hegset i dodao, "ko god kaže da to nije bilo razorno, samo hoće da našteti predsedniku i ugledu uspešne misije.“
Pitanje poverenja
Šta je istina, pokazaće vreme. Ali jednako važno pitanje u ovom trenutku jeste – koliko se zaista može verovati Donaldu Trampu? Svojim potezima u poslednjih nekoliko meseci, a naročito u protekle dve nedelje, Tramp je doveo sebe u poziciju u kojoj javnost njegove izjave dočekuje sa sve većom dozom skepse. Tako ni tvrdnja da je iranski nuklearni program potpuno uništen nije prošla bez sumnje.
Nepoverenje u iskrene namere američkog predsednika naročito je poraslo 13. juna, kada je Izrael bombardovao Iran u trenutku dok su u toku bili pregovori između Teherana i Vašingtona. Već tada je počelo da se priča o tome da Donald Tramp nije pregovarao pošteno, da mu mir nije ni bio cilj, već da se radilo o predstavi kako bi se zamaskirala namera Izraela da napadne Teheran. Ukoliko je ovaj potez Izraela narušio Trampov pregovarački kredibilitet, sve što je usledilo dodatno dovelo je u pitanje njegovu pouzdanost kao ozbiljnog političara čija reč ima težinu.
Podsećanja radi SAD je najpre negirao umešanost u izraelske napade na Iran. Potom je predsednik SAD istakao da je bio upućen u celu operaciju, ističući da će mu biti potrebno dve nedelje da razmotri napad na Iran. To razmatranje trajalo je svega dva dana, nakon što je usledilo američko bombardovanje nuklearnih postrojenja. Dok su Trampovi najviši zvaničnici tvrdili da ne žele "promenu režima“, Tramp je rekao – "zašto da ne“, da bi ubrzo promenio mišljenje istakavši da bi promena režima izazvala "haos“ i da to ne želi.
Svet
26.06.2025. 14:04
Ali Hamnei proglasio pobedu Irana nad Izraelom: "Ošamarili smo Ameriku"
"Gardijan“ je u nedavnom tekstu pod naslovom "Primirje je dobrodošlo, ali opasnost nije prošla“ takođe ukazao na Trampovu nepredvidivost u donošenju ključnih odluka tokom sukoba između Irana i Izraela.
Britanski list skreće pažnju na činjenicu da su prošle svega dve nedelje od kako je Tramp savetovao izraelskog premijera da ne bombarduje iranska nuklearna postrojenja u nadi da će postići dogovor sa Teheranom, do konačnog napada.
"Netanjahu ga je ignorisao – i već za nekoliko sati, dok je "Foks njuz“ slavio izraelsku ofanzivu, predsednik je pokušao da se s njom poistoveti“, piše "Gardijan“ opisujući predsednika SAD kao impulsivnog, željnog brzih rezultata i pompezne pohvale.
"Ali čak su i poznate stvari – podrška Izraelu, želja da inflacija ostane niska i da se izbegnu ratovi, težnja za Nobelovom nagradom za mir – podložne promenama u zavisnosti od dešavanja I Trampove magnetske privlačnosti ka svemu što mu može doneti salvu“, navodi britanski list.
Rat između Irana i Izraela, kao i direktno uključivanje Sjedinjenih Država u ovaj sukob, još jednom su potvrdili da Trampov pristup spoljnoj politici postaje sve haotičniji – što dodatno zabrinjava, imajući u vidu da je reč o predsedniku najmoćnije vojne sile na svetu.
Naravno, postoje ljudi koji u ovom Trampovom pristupu ne vide ništa čudno, naprotiv. Jedan od onih koji su tu da nam dešifruju ponašanje Donalda Trampa jeste potpredsednik Džej Di Vens koji se profilisao kao jedan od najistaknutijih portparola Trampove administracije u vezi sa sukobom Irana I Izraela.
Potpredsednik SAD je napade na Iran nazvao "novom doktrinom spoljne politike“.
"Ono što ja nazivam Trampovom doktrinom je vrlo jednostavno. Prvo definišeš jasan američki interes – u ovom slučaju da Iran ne može da ima nuklearno oružje. Drugo, pokušavaš da agresivnom diplomatijom rešiš taj problem. I treće, kada ne uspeš diplomatski, koristiš nadmoćnu silu da ga rešiš I onda se što pre povučeš, pre nego što konflikt postane dugotrajan“.
"Tajm“ je u svom tekstu iskoristio ove reči potpredsednika Vensa da skrene pažnju na ono što je kolumnista časopisa "Forin polisi“ Metju Krenig ranije ove godine napisao, a što, kako tvrdi, objašnjava Trampov naizgled haotičan i nepredvidiv pristup spoljnoj politici.
"Kao što Tramp piše u ʼDi art of de dilʼ, njegova omiljena strategija pregovaranja zasniva se na pretnjama i ekstremnim zahtevima, kako bi se pregovarački partner izbacio iz ravnoteže i na kraju doveo do stola puzeći, tražeći dogovor“, napisao je Krenig u analizi koja se ispostavila kao izuzetno pronicljiva kada je reč o Trampovom upravljanju ratom između Izraela i Irana, ističe "Tajm“.
I tako, dok potpredsednik Vens uverava naciju da se pred očima sveta rađa nova spoljna politika, svet zadržava dah. Mir je, zasad, samo zatišje. Rat možda jeste pauziran — ali pitanje je ne da li, već kada će sledeći udarac pasti. Jer, na Bliskom istoku ništa ne traje dugo. Osim nepoverenja. A kada je Donald Tramp u centru najosetljivijih globalnih kriza, ostaje i jedno ključno pitanje: da li mu, posle svega, uopšte treba verovati?
Svet
25.06.2025. 09:35
U Iranu obešena tri zatvorenika zbog navodne špijunaže za Izrael
Svet
28.06.2025. 18:21
Iran ponovo odobrio prelete preko dela teritorije
Svet
04.04.2025. 17:50
Iran na Trampovom nišanu, a Teheran "preti praznom puškom"
Komentari
