Rat koji svi drugi plaćaju

Prilikom ovonedeljne posete Tokiju, američki državni sekretar Majk Pompeo ukazao je na “sve jači i opasniji uticaj Kine” u indijsko-pacifičkom regionu i pozvao četiri tamošnje države na saradnju kako bi se međusobno zaštitile od kineske “eksploatacije, korupcije i prinude”.

Pompeo je na sastanku s ministrima spoljnih poslova Japana, Indije i Australije ponovo optužio Kinu za prikrivanje pandemije Covid-19, kao i da sve agresivnijim postupcima Kina ugrožava slobodu, demokratiju i različitost u regionu.

“Sada je važnije nego ikada da sarađujemo kako bismo zaštitili svoje narode i partnere od eksploatacije, korupcije i prinude kineske Komunističke partije… Vidimo to u Istočnom i Južnom kineskom moru, Mekongu, na Himalajima, u Tajvanskom moreuzu. To su samo neki od primera”, rekao je Pompeo.

Sastanak u Tokiju je održan samo nekoliko nedelja uoči američkih predsedničkih izbora i usred tenzija koje vladaju između Vašingtona i Pekinga zbog koronavirusa, trgovine, tehnologije, Hongkonga, Tajvana i ljudskih prava.

Američki državni sekretar pojavio se s pozivom na zajednički otpor rastućem kineskom uticaju u trenutku kada su se rasplamsale tenzije između Kine i Indije zbog sporne granice na Himalajima. Istovremeno, poslednjih meseci su se pogoršali odnosi između Australije i Kine, dok je Japan zabrinut zbog kineske pretenzije na ostrva Senkaku u Istočnokineskom moru koja su pod kontrolom Japana. Ova država ujedno rastuću vojnu aktivnost Kine smatra pretnjom po svoju bezbednost.

S druge strane, kineski zvaničnici negiraju sve optužbe izrečene na njihov račun. Oni odlučno odbijaju tvrdnje da su prikrivali istinu o koronavirusu te optužbe u vezi s Hongkongom, Sinđijangom i Tibetom i kršenjem ljudskih prava u svojoj zemlji. Kina je optužila Zapad da se meša u njena unutrašnja pitanja, te uzvraća tvrdnjom da su SAD “najveća prepreka miru u Južnokineskom moru”.

Skrivene pobude

Za američko-kineske odnose nikada se nije moglo reći da su partnerski, ali je do intenziviranja sukoba, pre svega u trgovini između dve zemlje, najjače svetske ekonomije, došlo tokom poslednje dve i po godine. Sve je počelo optužbama koje odavno postoje, ali su na zamahu dobile u vreme aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa, zbog navodne kineske krađe intelektualne svojine - pre svega dizajna i ideja, kao i nepravednih subvencija koje koriste kineske državne kompanije.

Povezane vesti - “IMALI SU IZBOR” Pompeo: Kina je mogla da spreči stotine hiljada smrti

Koliko god američke optužbe o krađi ideja, industrijskoj špijunaži i plagiranju robe imale osnova, pravi razlog oštrog trgovinskog sukoba jeste ogroman deficit koji SAD imaju u razmeni robe s Kinom, koji je godinama stalno rastao; samo u 2017. godini on je iznosio oko 375 milijardi dolara.

Naravno, cene robe poreklom iz Kine su bile znatno niže u odnosu na onu koja se proizvodi u Americi i u evropskim državama. Proizvodi široke potrošnje, pametni telefoni, hrana, cveće… poreklom iz Kine postali su pristupačni i siromašnijim kupcima u SAD, a oni se nisu previše obazirali na okolnost da će se time manje kupovati domaći proizvodi i u krajnjoj liniji biti ugrožen veliki broj zaposlenih u američkoj industriji. Uostalom, zašto bi kupovali skuplje, bez obzira na to što je domaće, kada mogu da dobiju više i jeftinije iz druge zemlje?

Trampova administracija uvela je prethodnih godina niz mera prema proizvodima iz Kine, značajno podižući carine na veliki broj proizvoda iz ove zemlje. Kina je uzvratila istovetnim potezima. U decembru prošle godine Kina je odustala od dodatnih carina na deo američke robe koje je planirala nakon što su se dve sile dogovorile o prvoj fazi trgovinskog sporazuma. Dogovorom su smanjene pojedine američke carine na kinesku robu, u zamenu za veliki skok u kineskoj kupovini američkih poljoprivrednih i drugih proizvoda.

Kineske carine, koje su trebale da stupe na snagu 15. decembra, ciljale su širok raspon proizvoda iz SAD, od kukuruza i pšenice do američkih vozila i automobilskih delova. Ostale carine koje su ranije uvedene ostale su na snazi.

“Kina se nada, na temelju jednakosti i uzajamnog poštovanja, da će sarađivati sa SAD kako bi se uklonile temeljne zabrinutosti obe strane i podstakao stabilan razvoj američko-kineskih privrednih i trgovinskih odnosa”, napisano je u saopštenju kineske carine.

Peking je ovim dogovorom pristao da u naredne dve godine uveze dodatnu američku robu i usluge vredne najmanje 200 milijardi dolara u odnosu na uvoz 2017, objavio je glavni američki trgovinski pregovarač. Vašington je tim dogovorom pristao da suspenduje carine na 160 milijardi dolara vredan kineski uvoz. “SAD će zadržati 25 odsto carina na kineski uvoz u vrednosti od 250 milijardi dolara, ali će prepoloviti carine na 7,5 procenata na uvoz vredan 120 milijardi dolara”, saopštila je Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika.

Povezane vesti - “UMESTO DA POMOGNU”: Kina optužila Vašington da neprestano širi paniku

Već u januaru ove godine najavljeno je da će potpredsednik kineske vlade Lju He potpisati u Vašingtonu “prvu fazu”. Lju, koji je i šef kineskog pregovaračkog tima u trgovinskim pregovorima sa SAD, trebalo je da poseti Vašington do 15. januara. I Donald Tramp je najavio da će do tog datuma biti potpisana “prva faza” sporazuma s Kinom u Beloj kući, a da će nakon toga otputovati u Peking kako bi započeo razgovore o sledećoj fazi.

Očekivalo se da će u okviru “prve faze” sporazuma biti smanjene tarife i povećane kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda, energije i industrijske robe, uz rešavanje nekih nesuglasica oko intelektualne svojine.

Ipak, nijedna verzija teksta sporazuma nije objavljena, a kineski zvaničnici nisu javno izneli stav o ključnim tačkama kao što je povećanje uvoza američke robe i usluga za 200 milijardi dolara tokom dve godine.

Optužbe za špijunažu

Sve do maja meseca ništa značajno se nije događalo u rešavanju nesuglasica, ali je onda Donald Tramp izjavio “da je teško sklopljeni trgovinski sporazum sa Kinom u drugom planu zbog pandemije virusa korona”, ponovo zapretivši uvođenjem carina Pekingu. Tramp je u obraćanju novinarima stavio do znanja da je zabrinut zbog uloge Kine u nastanku i širenju virusa i da mu je to prioritet u odnosu na trgovinske odnose.

“Potpisali smo trgovinski sporazum prema kojem je trebalo da oni kupuju, i zaista su kupovali mnogo. Ali, to sada postaje sekundarno zbog virusa. Situacija sa virusom je neprihvatljiva”, rekao je Tramp u Beloj kući.

On je izjavio da je uveren da je virus korona nastao u nekoj kineskoj laboratoriji, ali nije predstavio dokaze. Na pitanje da li ih je video i zbog toga postao “potpuno uveren” da je virus stigao iz Instituta za virusologiju u Vuhanu, odgovorio je potvrdno:

“Da, video sam. Ne mogu da vam govorim o tome, nije mi dozvoljeno da govorim o tome”.

Kineski državni institut odbacio je ove navode, a drugi američki zvaničnici su izjavili da je malo verovatno da je virus stigao iz te institucije. Većina stručnjaka je istakla kako, na osnovu informacija i iskustva, veruje da virus vodi poreklo sa pijace divljih životinja u Vuhanu i da se tu dogodio prenos sa životinje na čoveka.

Tramp je odbio da kaže da li smatra kineskog predsednika Si Đinpinga odgovornim za ono što je opisao kao dezinformisanje iz Kine kada je reč o poreklu virusa.

Netrpeljivost s početka godine zaoštrila se posle odluke SAD da zabrani kineskom telekomunikacionom gigantu „Huaveju“ da učestvuje u izgradnji infrastrukture za petu generaciju mobilne telefonije 5G u Americi. Trampova administracija je istovremeno počela aktivno lobiranje u drugim zemljama da takođe isključe „Huavej“ iz svojih planova. Nedugo potom Vašington je najavio da će i aplikacija mreže za deljenje snimaka TikTok biti izbačena iz prodavnica za aplikacije Gugla i Epla u SAD. Rok da se otklone navodne nedoumice teče do 12. novembra, do kada bi korisnici ove kineske mreže u Americi trebalo da imaju neometan pristup. Njih ima čak 100 miliona, a aplikacija je omiljena među tinejdžerima. Peking je odluku nazvao šikaniranjem i optužio Vašington za kršenje prava investitora i slobodnog tržišta. Isto je najavljeno i za kinesku aplikaciju WeChat.

Takav korak Tramp je opravdao tvrdnjom da je ugrožena nacionalna bezbednost jer TikTok obavlja “špijunski” posao, odnosno informacije o korisnicima stavlja na raspolaganje kineskoj državi. Prema izveštaju agencije Blumberg, kineska kompanija, kojoj su u međuvremenu stigle ponude „Majkrosofta“ i „Orakla“ da kupe njihovu američku ispostavu, podnela je žalbu na ovakvu odluku američkom Saveznom sudu.

Udar na berze

Trgovinski rat između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, eskalacija trgovinskog rata i optužbe za krivicu povodom pandemije koronavirusa rezultirali su uvredama, zatvaranjem pojedinih konzulata dve države i rizičnom, provokativnom plovidbom njihovih brodova Južnim kineskim morem. Trenutno, sve deluje kao da će takav pristup voditi ka još više sukoba.

Prošlog meseca Peking je zapretio protivmerama zbog odluke Vašingtona da zabrani aplikaciju TikTok i koncerna „Huavej“. Kinesko Ministarstvo trgovine saopštilo je da je na snagu stavljen mehanizam za odgovore u ovakvim situacijama, što može podrazumevati novčane kazne, ograničenja uvoza i izvoza, zabranu ulaska u zemlju ili investiranja protiv osoba i kompanija koje ugrožavaju “nacionalnu bezbednost” Kine.

Pre samo dve nedelje Sjedinjene Države su na svoju listu sankcija protiv Kine uvrstile najvećeg kineskog proizvođaču čipova SMIC. „Fajnenšel tajms“ je objavio da su Amerikanci obavestili brojne kompanije da čipovi iz SMICA-a predstavljaju „neprihvatljiv rizik“ jer su namenjeni vojnoj upotrebi. U međuvremenu je ova kineska kompanije saopštila da “nema veze sa kineskom vojskom i ne proizvodi za bilo koje vojne krajnje korisnike ili potrebe". SMIC već trpi štetu zbog američke zabrane „Huaveja“.

Zaoštravanje ovog trgovinskog rata dovelo je i do potresa na svetskim finansijskim tržištima nakon najvećeg ovogodišnjeg pada berzanskih indeksa na američkom Volstritu. Do toga je došlo prvo na američkom, a zatim i na azijskim tržištima, posle odluke Pekinga da dozvoli da vrednost juana padne na najniži nivo u poslednjih 11 godina, zbog čega je Tramp optužio Kinu da manipuliše valutom. Stanje na američkom, ali i evropskim tržištima ubrzo je postalo bolje nakon što je Kina preduzela korake da stabilizuje svoju valutu.

Najveće žrtve

Japan, Južna Koreja i Tajvan najveći su stradalnici trgovinskog rata SAD i Kine, ocenio je Stiv Kokran, analitičar bonitetne kuće “Mudis”. Privrede ove tri dalekoistočne zemlje najviše su izložene kineskoj ekonomiji, objasnio je Kokran. Osim što proizvode robu i usluge za kinesku ekonomiju, Japan, Južna Koreja i Tajvan kineskim fabrikama isporučuju i delove koje one ugrađuju u svoje proizvode i potom ih prodaju širom sveta.

“Te zemlje značajno zavise od trgovinskih veza sa Kinom i usko su vezane uz kinesku potražnju. Zbog toga su i vrlo izložene ovom problemu”, rekao je Kokran.

Zavisnost japanske, južnokorejske i tajvanske ekonomije od Kine vidi se i po kretanju vrednosti dionica na njihovim berzama. Nakon što je eskalirao američko-kineski trgovinski rat, deonice ove tri države bile su među najvećim gubitnicima u Aziji. Razlog je veliki izvoz tehnoloških delova kompanija iz tih zemalja u Kinu. Pojedine kompanije iz tih zemalja dobavljači su i „Huaveja“, kompanije koju je Vašington stavio na crnu listu.

Povezane vesti - PRVA VELIKA ŽRTVA TRGOVINSKOG RATA: Zašto su SAD udarile na Huaewei?

Od početka 21. veka do 2017. godine Kina je usmerila više od 143 milijarde dolara i ka 49 država Afrike, pokazuju podaci Fakulteta za međunarodne studije Univerziteta “Džons Hopkins” u Vašingtonu.

U slučaju nove pruge između Mombasi i Najrobija, umesto britanske linije izgrađene u 19. veku, Peking je sredinom prošle decenije najavio velike regionalne trgovinske ambicije u istočnoj Africi. Na svečanom otvaranju radova 2014. godine kineski premijer Li Kećijang istakao je da će pruga u budućnosti povezivati Keniju, Ugandu, Ruandu, Burundi i Južni Sudan, obezbeđujući daleko brži i jeftini prevoz robe i ljudi. “Ovaj projekat demonstrira na delu saradnju ravnopravnih, a potvrđuje korisnost međusobne saradnje između Kine i istočne Afrike”, naglasio je tada Li.

Protivnici kineskog železničkog iskoraka u istočnu Afriku, bez sumnje snažno podstaknuti američkim prisustvom u tome regionu, od tada ne štede napore da zaustave ovaj megainfrastrukturni projekat. Prema zvanično nepotvrđenim informacijama, ugovor kineskih i kenijskih partnera u izgradnji pruge Mombasa-Najrobi azijskim učesnicima u izgradnji daje ogromnu stratešku prednost nad lokalnim partnerima. Na primer, spekuliše se da u ugovoru “Mombasa-Najrobi” piše da je u slučaju bilo kakvog pravnog spora ili kašnjenja u otplati rata kredita nadležan jedino sud u Kini.

Zvanični Peking i Najrobi nisu se ni ranije oglašavali protiv sličnih pritužbi koje su stigle do Vrhovnog suda u Najrobiju. Sud je odbacio tužbu protivnika pruge i naložio da se njihovi navodni dokazi izbace iz sudskih spisa. Potom su se parničari žalili Apelacionom sudu, čije su sudije zaključile da je država, mimo zakonske procedure i bez tendera, posao izgradnje projekta od nacionalnog značaja netransparentnim kanalima i bez konkursa za javne nabavke dodelila jednom izvođaču i dugoročno se vezala za finansijski izvor pod sumnjivim uslovima.

Šta će dogoditi s prugom kojom je od 2017. godine kroz Keniju prevezeno 13.000 vozova krcatih robom i ljudima, kao i s planovima za produženje železničke mreže do granice s Ugandom i dalje ka Ekvatoru, niko ne zna. Sve to se događa u trenutku kada domaćin kineskom operateru duguje više od 380 miliona dolara neisplaćenih obaveza!