Svet
25.02.2025. 15:10
Svet
03.03.2025. 15:38
Marko R. Petrović
Intervju Aleksandar Radić
Zbog čega je Zelenski najmanje bitan, da li će novi rat voditi Rusija i NATO… pitali smo analitičara
Treća godišnjica početka ruske invazije na Ukrajinu poklopila se praktično i sa prvim opipljivim pokušajima da se dođe makar do primirja, ako već ne i do konačnog i održivog mira.
U glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu američki državni sekretar Marko Rubio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov načinili su taj prvi korak, koji, međutim, nije uključivao i direktno učešće ukrajinskih pregovarača. Koji je sledeći korak? Da li će se sresti direktno Donald Tramp i Vladimir Putin? Utisak je, posle svega, da mirovna formula treba da glasi – Rusija ne sme da izgubi, Ukrajina ne može da pobedi.
O tome da li je ovo naznaka početka nekih mirovnih pregovora, da li će ti pregovori da urode plodom ili će, ipak, da bude nastavljen pokolj, za "Ekspres“ govori vojnopolitički analitičar iz Beograda Aleksandar Radić.
"Mislim da su odavno spremni pregovori jer rat je previše dugo u fazi koja je nerešiva. U osnovi to je pozicioni rat. Rusko potiskivanje Ukrajinaca ide veoma sporo, plaća se previsokom cenom i nije dovelo čak ni do zauzimanja prostora koje je Rusija prisajedinila svojoj teritoriji u jesen 2022. godine. Još uvek je dobar deo teritorija Hersonske oblasti, Zaporoške oblasti, Donjecke oblasti, komadića Luganske oblasti, što su sve četiri oblasti koje su tu sporne, pod kontrolom ukrajinske vojske. I naravno da je jedino rešenje ući u pregovore.
Rusiji je bila potrebna platforma za izlazak iz rata i čekali su novu američku administraciju. Nisu novi ljudi u Vašingtonu doveli do pregovora, nego su oni bili potrebni da bi pregovori počeli. Drugačije nije moglo. Rusija ima strašnu potrebu da pregovora sa stranom koju vidi kao odgovarajuću, sa stranom koju smatra sebi ravnom, a to su Sjedinjene Američke Države. Jer nakon svega što je izrečeno, nakon preparacije javnog mnjenja Rusije, nakon svih zbivanja poslednje tri godine, za Rusiju Ukrajina nije partner sa kojim može da razgovara o pregovorima. Zato je bila potrebna Amerika i dolazak Trampa je dao, zapravo, priliku da se uđe u direktne pregovore na formatu Rusija – Amerika. To za Ruse predstavlja pogodnu osnovu za pregovore o primirju.“
Da li bi zapravo direktni pregovori sa Ukrajinom praktično značili poraz za Rusiju?
"Obezvredili bi moralnu poziciju Rusije, odnosno ruske politike pred domaćom javnošću. I to je, zapravo, glavni problem za Kremlj, kako izaći iz rata i stvoriti sliku koja može da se eksploatiše pred domaćim javnim mnjenjem o tome da je sve što se desilo, i sve silne žrtve da su svrsishodne. Putin ne sme da dozvoli sliku poraza. A sami pregovori sa Ukrajinom bi već doveli Rusiju u nepovoljan položaj, u propagandno nepovoljan položaj, politički nepovoljan položaj. A pregovori sa Amerikom, e to je druga tema. Jer odmah posle prvih pripremnih sastanaka u Rijadu razvile su se teorije o raznim analitičarskim krugovima širom sveta, u relevantnim think-thank-ovima, o nečemu što možda izgleda kao nova Jalta, podela uticaja, podela moći. A to je, zapravo, za Rusiju vrlo pogodna slika. Bitno je kakva se atmosfera stvara jer to Rusiju čini velikom, značajnom i izbegava se suočavanje sa činjenicom da je zapravo rat pokrenut u pogrešno vreme, na pogrešan način i nije doveo do rezultata koji bi mogli da se nazovu pobedom.“
Koliko zapravo sama Rusija pumpa priču o tome da je to nova Jalta?
"Snažno. Vrlo snažno ‒ to je sada prilika da Rusi u igru ubace sve resurse propagandnog rada koje imaju jer su im potrebni. Sada je, zapravo, u pitanje došlo stvaranje atmosfere o tome da je Rusija postigla rezultat rata. Cilj jeste da se svetsko javno mnjenje ostavi u uverenju da je Rusija iz rata izašla velika i snažna.“
Neokrnjena.
"Naravno. Pregovori sa Ukrajinom su ona suprotna strana priče. Pregovori sa Ukrajinom bi ponizili Rusiju i zato je zapravo vreme za početak pregovora bilo tako tesno povezano sa promenom američke administracije.“
Svet
02.03.2025. 22:20
"Paradoks je da 500 miliona Evropljana moli 300 miliona Amerikanaca da ih brane"
Svet
02.03.2025. 14:37
"Promena spoljne politike SAD se poklapa sa našom vizijom"
Da li je moguće razgovarati o miru bez ikakvog učešća Ukrajine?
"Mislim da je moguće. Mislim, bez ikakvog... Naravno da će Ukrajinci imati sastanke na visokim formatima, ali direktno u pregovorima postoje dve strane ‒ Amerikanci i Rusi. Dve strane koje imaju snažan interes da potvrde svoje pozicije kroz to. Amerikanci su sada pokazali spremnost za pregovore, ali su na obe strane i zaškrgutali zubima i pokazali da mogu da prihvate njihove pozicije. To je normalna pregovaračka taktika.
Rusiji je priprećeno da će biti izložena novim sankcijama, da će se nastaviti sa direktnom vojnom podrškom Ukrajini ako ne prihvati primirje. Samo što mislim da rusku politiku nije potrebno mnogo uveravati u to, tako da je zapravo izricanje pretnji u samom početku izgubilo smisao. Ali se odnosi na Ukrajinu, zato što predsednik Zelenski mora da misli na svoj politički opstanak i on agresivno pokušava da podigne tenziju, da stvori sliku o tome da je Ukrajina nezadovoljna razvojem situacije... Mislim da on nije u poziciji da tako nešto sada otvara kao temu, zato što je Ukrajina preživela i Ukrajina će morati u kontekstu cene rata da prihvati činjenicu da će Moskva kontrolisati one delove ukrajinskih teritorija gde se sada nalaze ruski vojnici. I tačka.“
Mislite da je to nepovratan proces.
"Nepovratan u ovom momentu. Radikalnog rešenja nema. Sigurno ne možemo očekivati da će ukrajinska vojska da se povuče i napusti teritoriju, zato što je to politički sporazum, i jednako je nerealno očekivati da će ruska vojska da se povuče iz Ukrajine. Takvi scenariji nisu održivi. Ni jedna ni druga strana nisu mogle da ostvare u ratu primenom sile radikalni scenario. Niti je Rusija uspela da promeni politiku u Ukrajini, niti je čak uspela, kada su revidirali ratne planove i kada su posle nekoliko meseci, pa da tako kažemo ’muljanja’ sa tim šta je zapravo cilj specijalne vojne operacije, u jesen 2022. godine prisajedinili četiri oblasti svojoj teritoriji. Pa to je izgledalo kao neizrečeno održiv ratni cilj.
Stav Putina izrečen u decembru prošle godine, da je prihvatljivo rešenje za Rusiju da se Ukrajina povuče sa teritorija te četiri oblasti, zapravo je potvrda da su definisali cilj specijalne vojne operacije u tom formatu i da nisu uspeli vojnom silom da zauzmu te četiri oblasti. A sa druge strane, šta je podrazumevalo veliki cilj za Ukrajince – izbacivanje Rusije sa čitave teritorije, uključujući Krim. Samo sekund, samo trenutak da razmislimo malo ‒ to znači potpuni vojni poraz Rusije. Pa da li je to ukrajinska vojska mogla da ostvari? Ne. Ni u jednom momentu. Nema radikalnih ciljeva, a parcijalni rezultati su bitni. Ukrajina je preživela. Ukrajina se borila protiv velike sile, neproporcionalno veće nego što su oni. Dugo su držali liniju fronta i zadržali su najveći deo svoje teritorije pod kontrolom. Rusija dobija proširenje. Niko više ne dovodi u pitanje da li je Krim ruski. Da. Pod kontrolom je. Rusija je uspela da stavi pod kontrolu Lugarsku oblast, dobar deo su kontrolisali od 2014, tri četvrtine Donjecke oblasti i po tri četvrtine Zaporoške i Hersonske oblasti.“
Koliko će to stanje biti održivo i ako se, hajde da kažemo, ne formalizuje. Šta će to da bude na kraju?
"Verovatno se potpisuje sporazum, ali to je sporazum o prekidu vojnih dejstava.“
A ne i o menjanju granica.
"Bilo bi neverovatno, ali bilo bi zaista van svakog očekivanja da je moguće da Ukrajina prihvati promenu granica. Mislim da je cilj zaustaviti borbena dejstva, a problem će ostati jer imaćemo dve strane koje će mrko gledati jedna na drugu i koje će se sporiti oko teritorija. Naravno da je za očekivati da Ukrajina neće prihvatiti gubitak teritorija i da će oni i dalje u školama na zidovima imati mape Ukrajine u punom prostoru. I naravno da će Rusija takođe iz svog ugla i dalje štampati mape u kojoj su četiri oblasti Ukrajine i Krim njihove teritorije.“
Da li će time zapravo priznati da je deo teritorije koju oni smatraju svojom pod ukrajinskom okupacijom?
"Da, kada zatreba za propagandu. Rusi su uveli kazne za upotrebu mape koja ne prikazuje te četiri oblasti ruskima. I mislim da je nerealno očekivati da će štampati sada nove mape na kojima će linija fronta da predstavlja granicu. Naravno, rešenje koje bi bilo održivije jeste zadovoljavanje zahteva Putina o povlačenju ukrajinske vojske iz delova oblasti koje sada kontrolišu, ali to u ovom trenutku ne deluje realno. Ukrajinska politika može da, uz mnogo truda, amortizuje sadašnju situaciju, ali da li izgleda verovatnim da se napusti veliki grad kao što je Zaporožje ili da se napuste Slavjansk, Kramatorsk, Konstantinovka...“
To bi bilo priznanje poraza.
"Da, ali to je i iseljavanje stotina hiljada ljudi. Naravno, ovaj svet je sada takav da je svašta moguće. Ako je Tramp rekao možemo da iselimo Gazu, da raselimo populaciju negde drugde, svašta je moguće da izreknete. Ali u ovom trenutku nema indicija da bi takav scenario bio realan i da se ide na zaustavljanje borbenih dejstava na sadašnjoj liniji fronta. A ostalo ćemo da vidimo.“
Ako govorimo o pregovorima, koliko će zapravo Amerikanci "gurati“ na ispunjavanju nekakvih ukrajinskih očekivanja i zahteva?
"Mislim da je američka administracija stavila do znanja da ona nije tu da se bori za Ukrajinu i da Ukrajinci ne mogu da očekuju da će američka sila na bilo kakav način politički, vojno, ekonomski da zaštiti njihov teritorijalni integritet i suverenitet. Amerikanci žele prekid borbenih dejstava. I tačka. I njihova platforma je u ovom trenutku – primirje, prepuštanje Ukrajine u svakom smislu evropskim saveznicima. I pitanje lojalnosti evropskih saveznika u prijateljstvu sa Amerikom će biti upravo to, da li će oni stati iza Ukrajine u političkom smislu, da li će je ekonomski učiniti kako-tako održivom kroz svoju pomoć i da li će pružiti svojom vojskom bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Amerikanci ostavljaju mogućnost, zasad, da će u tome učestvovati, ali pre svega spoljne bezbednosne garancije su evropsko pitanje. U tom kontekstu evropske zemlje koje su zainteresovane za to, pre svega Francuzi i Britanci, pripremaju svoje bataljone za ulazak na teritoriju Ukrajine. Naravno, očekujemo da će to biti onaj deo Ukrajine koji neće biti Rusiji sporan, da će te snage biti razmeštene desno od Dnjepra.“
Da li postoji mogućnost za razmeštanje još nečijih trupa sem evropskih?
"Da, zato što je na liniji razdvajanja problem svih problema za Ruse u pregovorima ‒ koje snage izlaze. Nije za Ruse prihvatljiv izlazak NATO snaga jer pre svega to bi bio i politički i propagandni poraz neviđenih razmera. Jer mnogo puta su do sada sa ruske strane ponovili da su oni morali da uđu u rat. Zato čak i jedna blaža teorija koja obrazlaže zašto je Rusija vodila rat kaže – morali su jer je to bila neminovnost zbog širenja NATO-a.
E sad, u članstvo NATO-a su ušle Finska i Švedska, i ako bi snage članica NATO-a bile na liniji razdvajanja, to je za Rusiju neprihvatljivo. Onda se tu otvara mogućnost da do same linije u zoni neke dubine koja bi bila određena kroz pregovore, između Amerikanaca i Rusa se razmeste snage trećih zemalja, a ne i NATO zemalja. Ali sa desne obale Dnjepra nije nezamislivo da to budu francuski, britanski i ostali saveznički bataljoni u formatu koji bi bio prepoznat kao nacionalna participacija, znači bez komande koja bi bila identifikovana kao NATO komanda.“
Da li bi to onda možda uključivalo vojnike iz Kine, Indije, Brazila, zemalja BRIKS-a?
"Da, Kine, Indije, Brazila i raznih drugih zemalja, pošto ima zemalja kojima je važna privredna grana učešće u multinacionalnim operacijama, koje šalju vojnike zbog različitih oblika političke promocije i ekonomske dobiti. To je, recimo, kroz format Ujedinjenih nacija radilo mnogo zemalja jer dobijaju kontribuciju po vojniku koja nije beznačajna za održavanje socijalne politike. I onda zbog toga su neke zemlje koje, recimo, politički nisu imale ambicije, da to malo poredimo sa nama, imale interes da budu na Balkanu. Jer ’90-ih godina imale su neke zemlje snažno prisustvo. Mi smo zaboravili da su na našem terenu bili bataljoni iz Kenije, Nigerije, Indonezije, Nepalci. I, naravno, pitanje je koji je to interes Indonezije da ostvari prisustvo. Interes Indonezije postoji. To je njihova međunarodna afirmacija i ekonomski interes, kontribucija koja se dobija za učešće u misiji.“
Kada vidimo Trampovu priču o mineralima, ukrajinskim resursima kojima bi platili američku pomoć, da li možemo da kažemo da će mir u Ukrajinu stići onda kada svako od Ukrajine i iz Ukrajine uzme ono što misli da mu pripada i što misli da mu treba?
"Recimo da je tako. Rusiji je već duže vremena potreban prihvatljiv izlaz. I tu je, zapravo, temelj čitave priče. Od onih prvih nekoliko dana kada Rusija nije uspela da sruši ukrajinsku vlast i da reši ukrajinsko pitanje na taj način, kada je, zapravo, konsolidovala Ukrajince, i kada su se našli u situaciji da moraju da povuku snage koje su bile pred Kijevom, od tog trenutka zapravo Rusija nema jasno rešenje za rat. Svašta smo mi slušali od proputinovaca, njihovih teorija zavera kako to funkcioniše. A zapravo zaglavilo se. Ako se setimo te platforme, pa šta je cilj te specijalne vojne operacije? Da li smo 2022. godine mogli u aprilu, maju, junu da čujemo šta je cilj?“
Nikad jasno.
"Cilj je bio maglovit. E onda su početkom oktobra 2022. godine u Dumi završili proces formalizacije prisajedinjenja četiri oblasti, naravno kao pravni akt, ne kao ostvariv potez. I od tada su se vodila borbena dejstva na tom području sa očekivanjem da sve što se radi je zapravo usmereno ka zauzimanju te četiri oblasti. Tek kasnije izjave političara su potvrdile zapravo tu platformu. I naravno sa onim pričama – ne NATO, denacifikacija. Ali neke tu postavke su zapravo sada na preispitivanju jer NATO je sa ratom u Ukrajinu ušao duboko. Ovakav rat Ukrajina ne bi vodila bez velike podrške NATO-a.“
Utisak je da su sve ređe i koristili termin specijalna vojna operacija.
"Specijalna vojna operacija i jeste napravljena zato da bi se u skladu sa modernim trendovima prikrivao radikalni cilj koji su imali u početku. Ostalo se pri tom izrazu jer Rusija nije proglasila ratno stanje, zato što bi prihvatanje definicije rata značilo da Rusija jeste počinila invaziju na drugu zemlju, ali obavezivalo bi i politiku pred domaćim javnim mnjenjem da dobije taj rat u nekom smislenom roku, sa resursima koji bi podrazumevali i mobilizaciju.
Ovako je specijalna vojna operacija omogućila taj jedan licemeran odnos prema javnom mnjenju i poruku koja je upućena posle one prve mobilizacije koja je sprovedena u provincijalnim sredinama, uglavnom, da eto – ne tražimo od nacije one koji ne žele da učestvuju u ratu, jer su učestvovali ljudi koji su potpisali ugovore, za platu. Ali očekujemo da podrži u političkom u moralnom pogledu operaciju koja se vodi. E to su razlozi zašto Rusi nijednog momenta nisu menjali termin. Oni su povremeno stavili sliku o tome da bi možda prelazak i proglašenje rata predstavljalo radikalizaciju, a to je nova faza. Ali to je samo bila pretnja usmerena Zapadu u nekim momentima kada su sa Zapada nameravali da isporuče Ukrajini sredstva većeg dometa, veće ubojne moći. Ali sve vreme je to bila specijalna vojna operacija. I u istoriji će to ostati specijalna vojna operacija, što je popriličan apsurd jer to je jedan od najvećih ratova koje je vodila Rusija. Da se razumemo, nije to novo za njihovu praksu. Termin koji su koristili u Avganistanu, za rat velikog stila, bio je ograničena vojna operacija.“
Vrlo ograničena koja je trajala 10 godina.
"Da, od decembra 1979. do 1988. Naziv za snage koje su bile tamo, zvaničan, bio je ‒ ograničeni kontingent sovjetske vojske u Avganistanu. Znači, nije novo. Na Zapadu to malo drugačije rešavaju zato što daju imena operacijama. I onda kada nazovete operaciju nekim imenom, onda ne govorite o suštini. Recimo 1999. godina, za NATO je ’Allied Force’ ‒ Združene snage. A šta su združene snage? Naziv operacije. A šta je obim operacije? E to se već u hodu definisalo prema proceni potrebe.“
Svet
01.03.2025. 08:18
Zelenski posle svađe sa Trampom: "Hvala..."
Svet
28.02.2025. 20:45
Povlačenje američkih trupa: Trampova strategija koja menja kontinent
Svet
02.03.2025. 19:45
Ursula fon der Lajen predstavila plan za ponovno naoružavanje Evrope
Pitanje koje možemo da postavimo i za jednu i za drugu stranu, i za Moskvu i za Kijev, a to je – šta posle? Zelenskom već dugo zameraju da nema izbore, što je logično s obzirom na to da je ratno stanje kod njih na snazi. Šta će biti sa njim posle? Može li preživeti mir? Isto tako ‒ šta će biti sa Putinom?
"Zelenski je možda najmanje bitna tema. Putin je bitna tema zato što ima čvrstu vlast. Zato što ima autoritarnu vlast. I zato što možemo da izvedemo mnogo različitih procena o tome šta bi moglo da se dešava u Rusiji. A Zelenski je čovek koji je bio odraz situacije, odigrao je za Ukrajinu važnu ulogu u važnom momentu. Ali istovremeno upliće se u operacije, u planiranje nečega što je domen struke. I Zelenski je podigao svoj kapacitet, svoj značaj, ali on je sada u situaciji u kojoj je, zapravo, istrošio svoje adute. On izlazi na izbore u relativno nepovoljnoj situaciji. Ali to je za njega politička tema. Jer mislim da će Ukrajina i sa Zelenskim i bez Zelenskog sada ostati čvrsto orijentisana antiruski. Ublažiće vremenom neke stavove, ali ukrajinsko školstvo, ukrajinski mediji će nastaviti da neguju antiruski narativ. Mislim da tu možemo da pravimo poređenje sa našim balkanskim iskustvom gde recimo, nakon ratova ’90-ih godina u Srbiji je relaksirana atmosfera prema drugim novonastalim državama, ali recimo u Hrvatskoj ostao je uključen taj snažni motor proizvodnje negativne emocije.“
I dalje.
"I dalje je aktuelan. Recimo, u Ukrajini će to da se održi. Dok u Rusiji je pitanje Putinove vlasti i pitanje globalne politike bezbednosti.“
Može li on ostati na vlasti u istom kapacitetu? Kakav će biti odnos Zapada prema njemu?
"Ostaće, ostaće, nesporno je. On sada ima mogućnost da izađe iz specijalne vojne operacije. Ima mogućnost da to prezentuje domaćem javnom mnjenju kao svoj rezultat. Daleko je od toga što cenimo da je on nameravao, na početku, da reši ukrajinsko pitanje. On je, zapravo, sada stvorio ukrajinsko pitanje u novoj formi i novoj snazi. Ali velika je nepoznanica šta će se dešavati unutar ruske politike. Tu je mnogo različitih teorija zavere, što odlazi daleko van dometa mog poznavanja i sposobnosti predviđanja budućnosti.“
Kakav će biti njegov odnos sa Zapadom?
"Mislim da će biti pragmatičan. Neće moći nadoknaditi ono što se desilo. Nikada se više odnosi dok je Putin na vlasti, ili neko njemu sličan, neće vratiti u stari format od pre 2007. godine i njegovog famoznog govora u Minhenu ili pre 2014. godine u svakom slučaju. Ali iz pragmatičnih i ekonomskih motiva, mislim da će se uspostaviti za biznismene relativno normalan ritam prohodnosti u trgovini, robama. Jer su ruski energenti, ruske sirovine svima važni i to je zapravo osnova za pozicioniranje ruske politike. Da li će tu vladati ljubav? Neće.“
Samo interes.
"Rusija će nastaviti sa jačanjem vojske. Deo Evrope će radikalno pojačati svoje oružane snage. I to je direktna posledica rata ‒ viši nivo militarizacije evropskog kontinenta.“
I čemu to može da vodi?
"Može da vodi ka novom sukobu, naravno. Ali tu već odlazimo van dometa onoga što možemo sada da pretpostavimo. Katastrofični pogledi nekih relevantnijih ljudi na Zapadu, kada govorimo o izjavama ljudi koji su na pozicijama načelnika generalštabova, ministara odbrana onih zemalja koje su u zahvatu dometa ruske vojske, usmereni su ka procenama o riziku od nastavka rata, odnosno o većem ratu formata NATO – Rusija. Ali da li je to realno, to u ovom momentu ne znamo. Na kraju krajeva, mnogi su ignorisali pripreme za rat u Ukrajini pa se pokazalo da nisu u pravu. A sada imamo drugi ekstrem, za razliku od atmosfere pred rusku invaziju, kada je bilo mnogo političkih izvora, relevantnih političkih izvora koji su tvrdili da neće doći do rata pa je do rata došlo. E sada, posle iskustva sa ratom, vrlo lako se može projektovati slika o tome, kako to često pričaju političari iz Poljske, Nemačke, Velike Britanije, pribaltičkih republika, da možemo očekivati novi rat za tri do pet godina. Ali govorimo o njihovim izjavama, znači ne o nečemu o čemu možemo mi u intervjuu da razgovaramo.“
Komentari
