Svet
07.08.2023. 04:35
Svet
09.09.2023. 17:00
Boško Vukčević
Reforma sporazuma EU
Pusta želja populista ili nasušna potreba
Reforma Evropske unije opet je tema briselskih kuloara. Ovih dana pojavila se vest da šest evropskih poslanika planira da iznese predlog dugotrajne reforme osnovnog sporazuma Evropske unije koji bi, ako bude odobren, radikalno promenio način njenog funkcionisanja. Uvid u nacrt predloga imao je magazin “Politiko“.
Međutim, ova vest nekako je prošla potpuno nezapaženo i nije joj pridat neki veći značaj iako, barem po onome što prenosi “Politiko“, ovo do sada predstavlja najradikalniji predlog promene osnovnog sporazuma.
Nacrt predloga datiran je 17. avgusta, a napisalo ga je, kao što je već rečeno, šest poslanika Evropskog parlamenta u komitetu za ustavna pitanja.
Jedna od prvih promena na kojoj se insistira jeste da se odustane od jednoglasnog odlučivanja u Savetu Evropske unije. Umesto toga, predlaže se glasanje kvalifikovanom većinom za normalnu zakonodavnu proceduru u nizu oblasti, uključujući odbranu, oporezivanje i spoljnu politiku. Iako deluje kao sasvim normalan, legitiman i racionalan predlog, ova promena bi, smatraju analitičari otvorila Pandorinu kutiju.
Naime, glasanje kvalifikovanom većinom bi automatski pružilo šansu za korupciju, podmićivanje i trgovinu uticajem.
Nema sumnje, smatra istraživačica Centra za stratešku analizu Biljana Šahrimanjan Obradović, da bi istog momenta kada bi ovo pravilo stupilo na snagu usledila i trgovina glasovima i da bi se širom otvorila vrata za kupoprodaju glasa za ili protiv nekog predloga.
“Politiko“ dalje piše da nacrt, takođe, predlaže preimenovanje Evropske komisije u “evropsku izvršnu vlast“, kao i da je izmenama osnovnog sporazuma predviđeno drastično proširenje ovlašćenja parlamenta, kao i davanje isključive nadležnosti institucijama EU u odnosu na nacionalne institucije – ili prava da pregovaraju u ime svojih članica, da odlučuju o pitanjima životne sredine i klime.
Nacrt do kojeg je došao “Politiko” potpisali su flamanski član Otvoreni liberali i demokrate Belgije Gi Verhofštat, poslanik nemačkih hrišćanskih demokrata Sven Simon, nemački socijaldemokrata Gabrijele Bišof, nemački poslanik Zelenih Danijel Frojnd, član nemačke levice Helmut Šolc i Jacek Sarijuš-Volski iz poljske stranke Zakon i pravda.
“Politiko“ piše i da je poslanik Jacek Sarijuš-Volski povukao svoju podršku nacrtu u avgustu. Tom prilikom on je napisao drugim autorima da je predlog “potpuno nepromišljen i neproporcionalan pomak u donošenju odluka ka visokocentralizovanim strukturama koje izmiču demokratskoj kontroli“.
Jedan diplomata Evropske unije, koji je želeo da ostane anoniman, kada ga je novinar pitao za mišljenje, nakon što se upoznao sa predlogom nacrta samo se osmehnuo, odmahnuo rukom kao da odbacuje nešto uz opasku da je malo verovatno da će ikada dobiti podršku evropskih prestonica.
“To je provokacija. U Savetu nema većine za promenu ugovora“, kratko je naveo.
Komentarišući predlog reforme osnovnog sporazuma Evropske unije, Biljana Šahrimanjan Obradović za “Ekspres“ kaže da ovakve inicijative za promenu procesa donošenja odluka unutar EU nisu novost i da ih je bilo i ranije.
“U potrazi za raznim strateškim osloncima neretko se pojave inicijative koje traže formiranje Evropske vojske (Makron), formiranje strateške autonomije (Makron). Razne reformatorske inicijative često predstavljaju odraz potrebe, ali i afirmacije uloge pojedinih članica. Da bi EU funkcionisala kako je danas poznajemo, bilo je potrebno 70 godina. Od Roberta Šumana do danas naglasak je bio na integracijama, zajedničkom tržištu, solidarnosti i, najvažnije, zajedničkom donošenju odluka“, kaže Šahrimanjan Obradović.
Ona objašnjava da sam konsenzus kao mehanizam apsolutnog saglasja sa odlukom predstavlja naporan, težak i kompromisan proces, ali je jedini proces u kome nema eksploatacije rivalstva.
“Konsenzus kao način donošenja odluka znači ravnopravnost nevezano od političke, ekonomske i međunarodne moći. I NATO odlučuje konsenzusom članica. Odsustvo konsenzusa značilo bi smanjenje spoljnopolitičkog kapaciteta EU kao jedinstvene organizacije na svetu“, ističe ona.
Šahrimanjan Obradović navodi primer Ujedinjenih nacija i kaže da se u okviru ove organizacije sve države deklarativno slažu oko univerzalnih principa, ali da to ne sprečava nosioce veta da svoje pravo koriste u svrhu svojih nacionalnih interesa.
“Ujedinjene nacije su nebrojeno puta bile u blokadi i paralisanosti za reakciju zbog te takozvane ’kvalifikovane većine’“, naglašava Šahrimanjan Obradović.
Slično mišljenje o ovom predlogu ima i analitičar Dragomir Anđelković koji za “Ekspres“ kaže da je on potpuno nerealan jer većina članica EU čuva svoj suverenitet i ne želi da ga se odrekne.
“Kad je pre nekoliko godina bilo govora o reformi Evropske unije i izvesnoj centralizaciji koja je bila mnogo manja od onog što je ovoga puta predloženo, to nije prošlo. Takođe, u Holandiji je bio referendum koji takođe nije prošao“, objašnjava Anđelković.
On dodaje da je više nego jasno da bi ovako radikalan predlog bio odbačen u velikom broju zemalja članica Evropske unije.
“Postoji tu još jedan problem. U trenutku kada se odluke donose konsenzusom dovoljno je da samo jedna zemlja bude protiv toga i da predlog bude odbačen“, kaže Anđelković.
On smatra da je ovih šestoro evropskih poslanika izašlo sa ovim predlogom više zbog lične promocije nego što zaista žele da unesu neke promene ili izvrše reformu osnovnog sporazuma Evropske unije.
Anđelković naglašava i da je Evropska unija zamišljena kao neka vrsta saveza kod kojeg je nivo saradnje manji nego u konfederaciji, a kamoli u federaciji.
“U takvim okolnostima jako je teško sprovesti bilo kakvu centralizaciju, a veliko je i pitanje da li bi mnoge od članica to prihvatile“, kaže Anđelović.
On podseća da je Velika Britanija i sa ovakvim uslovima i sa ovakvim osnovnim sporazumom i ingerencijama odlučila da napusti Evropsku uniju.
“Veliko je pitanje kakvu bi atmosferu stvorilo bilo kakvo povećanje ingerencija EU u odnosu na nacionalne institucije“, smatra Anđelković.
Biljana Šahrimanjan Obradović objašnjava da Evropska unija predstavlja kompromis između interesa i potreba članica što ne znači nužno ostvarenje kompletnih interesa, već znači kompromis uz benefit koji prevazilazi “štetu“.
“Za EU se može reći da još uvek predstavlja organizaciju u razvoju. Uzmimo primer mađarske spoljne politike ili primere ’nacionalističkog sela’ širom država centralne i istočne Evrope. To ’nacionalističko selo’ koje je veoma aktivno direktno se suprotstavlja odlukama po pitanju migrantske politike, LGBT prava, prava na abortus“, ističe Šahrimanjan Obradović.
Dodaje da je još jedan od primera zdravstvena politika koja je jedinstvena za svaku državu članicu.
“Kroz trokraku uzajamnu kontrolu Evropska komisija, Evropski savet i Evropski parlament traži se uzajamna artikulacija nacionalnog interesa – obezbeđuje se kroz telo koje čine predsednici i premijeri, Evropska komisija predstavlja rezultat odluka Evropskog saveta, dok ih EU parlament potvrđuje. Kroz jedan ovakav proces, koji možda nije idealan, postiže se saglasje od nacionalnog ka nadnacionalnom. Ovo je važno imati na umu kada se kandiduju predlozi o kvalifikovanoj većini. Već sada je dovoljno konstatovati da takve organizacije predstavljaju poligon za nacionalne politike, geopolitičke igre i preseljavaju nacionalnu politiku u EU“, kaže Šahrimanjan Obradović.
Ona postavlja pitanje da li se iko od vodećih stranaka u EU članicama kandidovao na nacionalnom nivou sa idejom da menja određene oblasti u samom mehanizmu EU i kaže da jeste.
Objašnjava da je reč uglavnom o populističkim strankama koje kandiduju teme koje imaju veliki parališući kapacitet.
“Da li jedan Holanđanin ili Flamanac može da se stavi u cipele jednog Mađara, Grka ili Poljaka. Veoma teško. Da li su potrebe prvih istovetne potrebama drugih? Pa ne u potpunosti. Ali da li i prvi i drugi imaju vrlo merljivu korist od bitisanja u istoj zajednici. Imaju“, zaključuje Šahrimanjan Obradović.
S druge strane, Anđelković smatra da nije problem što je Evropska unija toliko decentralizovana, već da je veći problem to što, u odnosu na Sjedinjene Američke Države, ima jednu vrstu kolonijalne svesti.
Svet
14.08.2023. 15:10
Kratak prekid u vezama
“Nemačka je suverena zemlja, a vodi politiku koja više odgovara interesima Amerike, nego sopstvenim građanima“, ističe Anđelković.
On dodaje da se i u slučaju reforme i centralizacije vlasti ništa bitno ne bi promenilo ako bi odnos prema Sjedinjenim Američkim državama ostao.
Biljana Šahrimanjan Obradović objašnjava kako funkcioniše mehanizam donošenja odluka i kaže da se on kreće od predloga Evropske komisije koja ga dostavlja EU parlamentu i EU savetu. Ukoliko parlament odobri, onda Evropski savet verifikuje odluku.
“Kvalifikovana većina bi u tom slučaju značila stopiranje i lobiranje za određene odluke što bi posledično dovelo do političkih tenzija i blokade rada“, smatra Šahrimanjan Obradović.
Ona kaže i da je teško biti solidarna organizacija, a da solidarnost zavisi od lobističkih aktivnosti.
“Pitanje pravične raspodele sredstava i drugih podsticaja biće prvo pitanje razdora“, ističe ona.
Dodaje da ne treba čekati da neko drugi dođe na vlast u Nemačkoj i postavi pitanje Centralne banke i prava koja iz toga proizilaze.
“Svugde gde postoji brojanje glasova koji sa sobom povlače efektivno dejstvo postajaće i lobiranje. Pogledajmo aktivnosti Rusije i Kine koje aktivno rade na polarizaciji procesa donošenja odluka unutar EU. Projekat ’Put svile’ nalazi se na svom zalasku, bar što se tiče Evrope, a što je posledica zajedničke odluke da je vreme razvoda i smanjenja rizika u odnosu na Kinu. Takva jedna odluka koja je strateški ispravna u svakom smislu mogla bi biti aktivno opstruisana. EU ni sada nije savršena organizacija, ali je najbolja postojeća takva organizacija. Namere za promenu procesa odlučivanja postoje od osnivanja, ali kompromisi su ti koji su omogućili mir u Evropi i pomirenje punih 70 godina. Kada pogledamo od koga je potekla inicijativa, deluje vrlo čudno da to nisu učinili parlamentarci koji dolaze iz jasno deklarisanog proputinovskog šinjela. Promena kompletnog procesa donošenja odluka dolazi od takozvanih internacionalaca i onih koji su nosili, stvarali i održali EU“, ističe Šahrimanjan Obradović.
Ona zaključuje da EU sa zemljama kandidatima predstavlja geopolitički trusno i nezaštićeno područje, aktivnosti na podrivanju EU kao geopolitičkog subjekta samo bi se intenzivirale ukoliko dobiju prostor kao što je prebrojavanje glasova i spuštanje evropskog nivoa na nacionalni, a takve tendencije postoje u određenim državama i među populistima.
Komentari
