Svet
13.03.2023. 09:32
Svet
14.03.2023. 15:05
Đoko Kesić
Rat u Ukrajini
Verujete li da će Putin završiti kao Milošević?
Važne zemlje EU, Velika Britanija i SAD, užurbano pripremaju nekakav međunarodni tribunal za ratne zločine ruske strane u Ukrajini, koji će raditi uprkos tome što nema zakonsku podršku međunarodnog krivičnog prava. U odbrani primata geopolitičkog lidera, zakon i pravda su baš nebitni...
Pobednici pišu istoriju, kažnjavaju poražene, uzimaju njihovu zemlju i njena bogatstva kao sinakuru, stavljaju u okove (naravno i u ove savremene) poražene lidere koji su izgubili rat, izlažu ih javnom sramnom poniženju, a pre toga osnivaju međunarodni sud za ratne zločine. Ratu u Ukrajini posle eskalacije "specijalne ratne operacije“ Ruske Federacije u Ukrajini još se ne nazire kraj niti pobednik, ali uprkos svemu većina članica EU, Velika Britanija i SAD užurbano rade da se već sutra oformi međunarodni tribunal za ratne zločine Ruske Federacije u Ukrajini.
Žuri im se. Zbog čega? Ova pitanja nameću se tim pre što za sada ne postoje okviri međunarodnog krivičnog prava za osnivanje međunarodnog suda za ratne zločine, poput onog koji je radio i još radi u nešto drugačijoj formi i danas. Uveliko traju sudski procesi komandantima OVK za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji 1998–2000. godine.
Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, nedavno u Hagu, na Akademiji međunarodnog prava, agitovala je za osnivanje specijalnog međunarodnog suda za krivično gonjenje ruskih lidera zbog invazije na Ukrajinu: "Moramo da pošaljemo jasnu poruku ruskom rukovodstvu ovde i sada da agresorski rat neće proći nekažnjen...“
Tražila je izmenu statuta Međunarodnog krivičnog suda sa sedištem u Hagu, kako bi mogli suditi ruskom rukovodstvu za agresiju. Međunarodni krivični sud u Hagu, kako joj je rečeno, istražuje navodne ratne i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini, ali prema pravilima usvojenim 2018. sud ne može da tereti Rusiju, jer ona nije članica suda. Jedini je način, kako kažu u Hagu, da se to uradi preko Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Dmitrij Poljanski, zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN, reagovao je na ovu inicijativu: "Bilo kakva slična inicijativa pravno bila bi ništavna jer Generalna skupština UN nema takva ovlašćenja.“ Uprkos tome, prva zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Emine Japerkova rekla je da Kijev planira da podnese nacrt rezolucije Generalnoj skupštini za formiranje specijalnog tribunala protiv Rusije zbog ukrajinskog rata.
I Evropski parlament nedavno je usvojio rezoluciju kojom se zalaže za formiranje takvog tribunala, naglašavajući da se istraži ne samo rusko, nego i belorusko političko i vojno rukovodstvo. U tom dokumentu navode da "zločini koje su počinile ruske snage u Buči, Irpinu i mnogim drugim ukrajinskim gradovima otkrivaju brutalnost rata i ističu važnost koordinisane međunarodne akcije da bi se odgovorni priveli pravdi u skladu s međunarodnim pravom“. Evroposlanici su posebno istakli da takav sud mora da ima nadležnosti da istraži, ne samo predsednika Rusije Vladimira Putina i političko i vojno rukovodstvo Rusije, nego i Belorusije, Aleksandra Lukašenka i njegove saradnike.
Svet
09.03.2023. 15:35
Zelenski: "Taktika ruskih snaga je jadna"
U potrazi za odgovorom – koliko je realno da se uskoro osnuje međunarodni tribunal za ratne zločine koje su počinile ruske snage u ratu u Ukrajini, pričali smo s profesorom Tiborom Varadijem, vrsnim poznavaocem međunarodnog krivičnog prava. Profesor Varadi rekao je da ne može da učestvuje u ovoj priči. "Ona je svakako kompleksna, a ja sam poslednjih meseci bio veoma zauzet i nisam stigao da se detaljnije upoznam s ovom inicijativom, pa zbog toga ne bi bilo umno da se u to uplićem“, rekao je profesor Varadi.
Dragan Bisenić, ugledni srpski novinar, publicista i diplomata, podseća da je pre dve nedelje organizovano u Hagu suđenje Vladimiru Putinu pred tzv. narodnim sudom. Ovo je samo još jedan simbolični akt u korist stvaranja tribunala koji bi sudio, prvenstveno ruskoj strani, za navodne zločine i agresiju na Ukrajinu.
"Ovo je zločin koji spada u anale sramote. To je zločin koji zahteva odgovornost“, rekao je Dru Vajt, kanadski advokat koji je bio jedan od tužilaca ovog suda.
Svet
09.03.2023. 08:34
Ruski napadi širom Ukrajine
"Međunarodni pritisak da se uspostavi specijalni tribunal za krivično gonjenje zločina u Ukrajini raste. Velika Britanija se u januaru pridružila Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i nordijskim, baltičkim i istočnoevropskim zemljama u podršci zahtevu Volodimira Zelenskog da se podigne optužnica protiv ruskog predsednika i njegovih saradnika. Optužnica, koju podržavaju EU, Evropski parlament i Savet Evrope, uključuje invaziju na Krim i istočnu Ukrajinu 2014. godine, planiranje i objavu rata Ukrajini i neselektivno granatiranje njenog civilnog stanovništva ove zime, osmišljeno da se izazove izgladnjivanje i smrzavanje.
Vrhovni tužilac Ukrajine Andrej Kostin tokom nedavne posete SAD opisao je takav tribunal kao ’najizvodljiviji i najefikasniji put za odgovornost’ i način za ’obnavljanje svetskog poretka’. Kostin je rekao da njegova kancelarija ima ’65.000 registrovanih incidenata ratnih zločina’. Pokrenuti su višestruki sudski procesi, uključujući krivično gonjenje na lokalnom nivou i istrage nekoliko evropskih zemalja, kao i od strane Međunarodnog krivičnog suda. Ali ne postoji pravni mehanizam sa jurisdikcijom nad zločinom koji je omogućio sve druge, kako tvrdi ukrajinska strana, aktom agresije koji je započeo kada su ruske snage napale Ukrajinu na više frontova 24. februara prošle godine“, kaže Bisenić.
Iako je Međunarodni krivični sud u Hagu otvorio istragu o zločinima počinjenim u Ukrajini, on nema nadležnost da krivično goni ruske lidere za agresiju i ratne zločine, pošto ni SAD, ni Rusija, a ni Ukrajina, nisu pristupile sudu. SAD su preuzele za sebe "univerzalnu jurisdikciju“ i mogućnost da bilo kome sude, ali nisu istu prihvatile da bilo ko sudi američkim državljanima.
Svet
08.03.2023. 11:18
Ukrajina tvrdi da je oborila 13 ruskih dronova
Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona, i danas je aktivan analitičar političkih događaja u Ujedinjenom Kraljevstvu i EU. On za "Ekspres“ objašnjava da je inicijativa za osnivanje međunarodnog tribunala za ratne zločine protiv ruske strane puka politička farsa: "Na Zapadu je ponestalo ideja – kako pomoći Ukrajini jer svi dosadašnji pokušaji, od sankcija Ruskoj Federaciji do naoružavanja ukrajinske vojske i enormne novčane pomoći Kijevu, nisu dali željene rezultate. Uprkos danas nejasnim ratnim slikama o odnosima zaraćenih strana, vojni analitičari na Zapadu veruju da su Ukrajina i njeni tajni i javni saveznici suočeni sa porazom. Zbog toga sada se izmišljaju već viđene razne gluposti, tribunal za ratne zločine nije nova ideja.“
A, da li je to moguće? U svetlu, kako navodi Ljepojević, očiglednog poraza Zapada, ratnog poraza i političkog poraza u Ukrajini, nastao je veliki haos jer se u stvari ne zna ko tu sve utiče i koji su to centri moći.
"Danas su jedni dominantni, sutra su drugi. U prevodu, sve je moguće. Međutim, tu postoji jedan ključni problem – pod kojim integritetom jedna integracija kao što je Evropska unija i Amerika kao država mogu da formiraju sud koji bi imao pravno značenje? Po međunarodnim važećim dogovorima, da ne kažem zakonima, za to je nadležan Savet bezbednosti UN. S tim što se neke zemlje mogu obratiti Međunarodnom sudu pravde za zaštitu svojih prava. Međunarodni sud pravde se ne bavi ratnim zločinima. On se bavi povređivanjem međunarodnog prava. Znači, samo ostaju adrese – UN ili Savet bezbednosti, a malo je verovatno da bi to Savet bezbednosti u postojećim okolnostima prihvatio. To može da se formira više kao jedan instrument pritiska i zamajavanja domaće javnosti kao što je nekada bio Raselov sud. U engleskom jeziku postoji nešto što se ne zove sud, nego se zove tribunal. Tribunal je pravo građana, to je kao građanska inicijativa. Tako je bio Tribunal za navodne ratne zločine Kine i još nekih zemalja. Na građansku inicijativu sud je zasedao dva puta i na kraju ništa. To je bio samo instrument pritiska… U postojećem haosu i panici zbog nadolazećeg stvarnog poraza u Ukrajini, sve je moguće. Ali pravno to neće imati nikakvog značaja“, objašnjava Ljepojević.
Svet
07.03.2023. 12:05
Evo zbog čega veliki deo sveta nema poverenja u EU i SAD
Nekako logično sledi da Kina, Rusija i još neke zemlje planiraju da pokrenu inicijativu za osnivanje suda za ratne zločine Ukrajine i Zapada u Ukrajini. Naravno, ni to ne može proći u Savetu bezbednosti, ali se koristi isti instrumentarij da jednog dana kada se završi rat možda i domaći sudovi budu nadležni.
Sve pomenuto ne potire činjenicu da u Ukrajini stradaju i nevini, ali se nameće i pitanje – kako je moguće da su SAD i sve NATO članice radile nešto slično, pa i po međunarodnom krivičnom pravu i mnogo gore zločine, a sad se pojavljuju kao vrhovni arbitri?
Gospodin Ljepojević kaže da te zemlje koje su učestvovale u toliko ratova da bi kao "uterale demokratiju“ u te brojne zemlje koje su opustošili i tamo doveli zapadne korporacije da preuzmu tržište i rudna bogatstva ovim načinom žele da dokažu da je Zapad gospodar sveta sa Amerikom na čelu. Da oni mogu da rade šta hoće.
"Da se razumemo, ovo je slom jedne epohe. To je taj istorijski značaj rata u Ukrajini. Nažalost, ljudi ginu u Ukrajini. Ali Ukrajina je samo prostor obračuna u tom slomu jedne epohe. I šta očekivati od onih koji sada gube. A pre toga šta su uradili posebno je pitanje, ali oni nastavljaju tu istu priču. Oni ne mogu da biraju, jer ako promene politiku, oni priznaju poraz direktno. Međutim, to se neće desiti. Kada je reč o Evropi, Evropa je okupirana teritorija od strane Amerike. Tu okupiranu teritoriju vode američki klijenti koji su svi uvučeni u jednu strašnu korupciju. Visoka politička klasa u Evropi uvučena je u strašnu korupciju i oni nemaju prava bilo šta da kažu. Tako da od Evrope ne bi trebalo očekivati, barem ne u skorije vreme, promenu politike. Ja ne znam do kada će to poniženje Evropa da trpi, pre svega važne zemlje kao što je Nemačka, ali u dogledno vreme ne bi trebalo očekivati nikakav iskorak od Evrope koja je kroz rat u Ukrajini postala američki vazal kao nikada do sada. Možda neki pojedinačni glasovi. To je, možda, taktika? Naravno, ima i onih koji drugačije misle, ali oni ne mogu da utiču ni na šta“, kaže Ljepojević.
Svet
03.03.2023. 12:25
"Samo vi šaljite oružje u Ukrajinu, to produžava rat..."
Pitamo gospodina Ljepojevića šta kažu njegovi izvori na Zapadu – dokle će da traje rat u Ukrajini?
"Nemaju nikakvo predviđanje, izuzev što se u vojnim krugovima više i ne krije da Zapad i Ukrajina ne mogu pobediti. Koliko će rat trajati, ima raznih procena, ali sve je to na nivou vradžbina. Niko uman neće vam govoriti o tome koliko će rat trajati jer to je ljudski sukob, a ljudska ponašanja su nepredvidiva. Zapad će, verujem, da odugovlači rat jer samim tim odugovlači i priznanje poraza i slom čitave te politike. Otežavajuća okolnost je to što je na Zapadu Ukrajina postala neka vrsta relikvije. I sada kada to mora da se završi, oni će to pokušati izbeći. Pokušaće da uvuku još neke zemlje pa da optuže Rusiju kako napada celu Evropu. To su pre svega Poljska, Rumunija i Moldavija. S druge strane, Rusija, koliko vidim, njihov krajnji ratni cilj je kapitulacija Kijeva. Kako će to biti? Ali Rusija neće stati, tako meni izgleda, jer Rusija sadrži jedne elementarne principe iz njihovog iskustva da se rat završava tako što neko pobedi, a neko bude poražen. Primirje ne dolazi u obzir.
Zapadu ponestaje municije, vojne opreme, sada se pokazalo koliko se izmeštanje industrije u druge zemlje odrazilo katastrofalno na odbrambenu industriju. Vidim da je sada bilo razgovora, kada je Šolc bio kod Bajdena, i o tome kako da rat okončaju. Mada mislim da je to prazna priča s obzirom na to da bi oni to okončali nekim pregovorima koji bi značili primirje. Rusija to ne može da prihvati“, zaključuje Ljepojević.
Naši sagovornici ne isključuju mogućnost da će Zapad naći mogućnost da oformi nekakav tribunal za ruske ratne zločine u Ukrajini i da ga proglasi validnim. Neće im smetati, ne bi im bio prvi put, da zaobiđu zakonsko-pravne nadležnosti Tribunala u Hagu, Generalne skupštine, pa i Saveta bezbednosti UN. Jer, u odbrani primata geopolitičkog gospodara sve je dozvoljeno.
Svet
09.03.2023. 18:00
IAE o udaru na nuklearku: "Igramo se vatrom"
Ovaj sud koji je na pomolu deliće pravdu kao i svi prethodni. U Nirnbergu su pomilovani naučnici koji su Hitleru zamalo napravili atomsku bombu, pomilovana je nemačka viša klasa koja je radila za Hitlera (Svedoci Bader-Majnhof), u Hagu su mahom pomilovani svi osim Srba, a novi sud neće suditi režimu u Ukrajini uspostavljenom 2014. uz pomoć SAD. Neće suditi za ubistvo 42 proruska demonstranta u Odesi 2. maja 2014, neće procesuirati vinovnike ubistva 19.000 političkih protivnika novog ružičastog Kijeva, kako tvrdi bivši visoki funkcioner nemačke vojne obaveštajne službe...
U celini, srž ukrajinske krize koja je projektovana decenijama ranije svodi se na pitanja: da li zaista verujete da će Putin završiti u nekom Hagu poput Slobodana Miloševića? Hoće li ruska imperija, koja je stara bar 350 godina, biti rasparčana u nekoliko proameričkih državica? Da li Zapad istinski veruje da bi Putinov naslednik vodio drugačiju politiku od ove, imperijalne, Putinove?
Ako veruju, imaju pogrešne savetnike!
Komentari
