Svet
14.03.2022. 16:10
Đoko Kesić

Savet bezbednosti UN

SAD se brane ubijanjem evropskih interesa

Eu, SAD
Izvor: Shutterstock

Pokušaj SAD da izbace Rusiju iz Saveta bezbednosti UN je loš politički trik. Događaji u Ukrajini kažu da su sve mogućnosti otvorene, ali možda je ključno pitanje koliko će Evropa trpeti američki teror, gde ona plaća najveću cenu SAD hegemonije

Zapadni mediji, najglasniji je bio britanski "Gardijan", uz zapaljivu retoriku američkih i britanskih diplomata, najavili su senzacionalnu vest:

"Rusiju izbacuju iz Saveta bezbednosti UN!" 

Nekoliko dana kasnije taj "optimizam" je splasnuo. Ispostavilo se da u aktima Ujedinjenih nacija, prvenstveno u njihovoj Povelji, ta mogućnost ne postoji. Pomenuta opcija pretvorila se u puku propagandu zapadnih medija protiv Ruske Federacije posle vojne intervencije u Ukrajini.

"Ni u ludilu nisam mogao da pretpostavim da će Amerika tako nisko pasti, da pokuša Rusiju da izbaci iz Saveta bezbednosti UN. Da je uspela, svet bi se definitivno okrenuo naglavačke, u sunovrat. Jer, izgubila bi se definitivno svest o međunarodnom poretku, a SAD bi postale vlasnik sudbine sveta. SAD su naravno znale da tako nešto nije realno, ali pokušale su. Kad je Liga naroda izgubila kapacitet, osnovane su Ujedinjene nacije kao krovna svetska organizacija za čuvanje međunarodnog poretka. Osnovni smisao Saveta bezbednosti je da grupa velikih sila, zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, usmerava usklađene interese svih zemalja sveta, što je osmišljeno Poveljom UN. Krovni pravni dokumenti UN čuvaju jednaka prava svih članica Saveta bezbednosti i taj poredak nije moguće ugroziti, makar to htele i SAD", objašnjava dr Slobodan Reljić, sociolog i novinar, univerzitetski profesor u penziji.
 

U sličnoj situaciji kao Rusija danas našla se i Savezna Republika Jugoslavija krajem prošlog veka. U to vreme gospodin Vladislav Jovanović bio je ambasador SRJ pri UN. Razgovor sa Jovanovićem počinjemo pitanjem – kako je tako nešto moguće u prevrtljivom svetu međunarodne politike?

"Tako nešto u praksi UN nikad nije prihvaćeno. Koliko se ja sećam, nijedna država nije izbačena. Neka država je mogla da prestane da postoji. Mogla je u tom slučaju da bude suspendovana, ograničena u vršenju svojih prava, ali ne i izbačena. To je principijelno stanovište, da je svetska organizacija jedina platforma u kojoj su sve zemlje jednake, bar po pravu glasa, i da se na taj način prevaziđe ona praznina koja je postojala pre Drugog svetskog rata. To je jedno.
 

Drugo, UN su stvorene kao pobedničko delo saveznika u Drugom svetskom ratu. I ti pobednici su čak zadržali posebna prava u odnosu na druge. Iako je bio proklamovan princip da sve zemlje imaju jedan glas, pobednici u Drugom svetskom ratu imaju malo ’veći glas’, imaju pravo veta. A to je zato da bi bili zaštićeni, da ih ne bi ugrozila mnogobrojna većina, da bi sačuvali dobiti koje su stekli pobedom nad fašizmom. Prema tome, UN su pozitivan rezultat Drugog svetskog rata. Kada bi se one makle ili kada bi počelo izbacivanje iz njih, a pogotovo ovih pobednika u Drugom svetskom ratu, to bi bio kraj međunarodnog političkog i pravnog poretka. Na to nijedna zemlja neće da pristane. Jer umesto kakve-takve sređenosti, kakve-takve arhitekture, kakve-takve jednake bine za sve, vi biste dobili početak novog haosa i nikad se ne zna kuda bi sve to moglo voditi", kaže Jovanović.

Na naše zapažanje da se stiče utisak da je pokušaj izbacivanja Rusije iz Saveta bezbednosti posledica velike nervoze zapadnih zemalja u prestrojavanju na globalnoj političkoj sceni, sagovornik "Ekspresa" ocenjuje da je Amerika proglasila sebe svetskim hegemonom i počela da uređuje svet po svom liku, svojim zamislima i interesima ne birajući sredstva, te da potpuno ignoriše Ujedinjene nacije.

"Ništa nije tražila od UN, išla je u pohode i kažnjavala brojne zemlje bez respekta. Ali, svaka akcija ima reakciju. Počeli su da se rekonstituišu novi stvarni ili potencijalni centri moći kao protivteža jedinoj svetskoj sili. I to je neizbežno. Nijedna slična svetska sila sa tim aspiracijama nije mogla dugo da uživa u toj privilegiji jer su se uvek organizovali drugi i pokušavali da to ospore. Ovaj proces je ovog puta išao malo brže. I u jednom trenutku je Amerika bila na raskrsnici da li da se prilagođava novom rasporedu snaga – da bude jedna od nekoliko vodećih, još uvek možda najjača, ali ne i jedina, ili da ospori to i da pokuša da to poništi. To je izbor sudbonosan za svaku silu", kaže Jovanović.

Amerika je, prema Jovanovićevom mišljenju, izgleda odlučila, pre nekoliko godina kada je proglasila Rusiju protivnikom, a Kinu
konkurentom. Time su, kako kaže, već napravili podelu i počeli da ucrtavaju svoje interese.

"Prvo im je bilo najvažnije da u trouglu Kina–Rusija–Amerika, koji određuje sudbinu sveta, poprave svoj položaj, da ne budu više sami naspram dve sile, nego da odvuku Rusiju od Kine kao svog potencijalnog saveznika. Ali to ne mogu dok je Rusija jaka, treba je oslabiti nizom ekonomskih i drugih mera, izazivanjem sukoba sa drugima i time proizvesti ne samo ekonomsko, nego i socijalno i političko nezadovoljstvo u samoj Rusiji. Da se izvrše neke očekivane promene posle kojih bi tako oslabljena Rusija bila priključena NATO- u, odnosno zapadnom savezu, i kao takva bila jedan od tih poslušnika Amerike. To je idejni cilj, a pitanje je koliko je on ostvariv", ocenjuje Jovanović.

S druge strane, pitanje je koliko bi Kina sve to posmatrala sa strane i da li bi kontrarezultat takve američke politike mogao da bude ne samo dalje izbegavanje Rusije i Kine nego njihovo poistovećivanje te da to bude stvarno jedan totalni vojni i drugi savez.

To zasad, smatra Jovanović, nije slučaj jer i Kina i Rusija imaju svoje interese. Ali Amerika bi mogla to sve da udesi praktično protiv sebe ako bi izvršila direktan ili produženi opšti pritisak na Rusiju.

"I to su te nedoumice u kojima se Amerika sada nalazi. Amerika je ranjena. Izazvana. Ona može to da prihvati i da pokuša da zadrži svoj što povoljniji položaj u konceptu novih sila ili da to ospori i da pokuša da negira. Izgleda da se ona priklonila ovoj drugoj varijanti i zbog toga američki potezi postaju sve neprijatniji čak i za saveznike. Ona njih guši“, kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, Amerika je situaciju u Ukrajini iskoristila ne samo da je tesno veže za sebe, nego da je dovede u još potcenjeniji položaj. Ona, kako kaže, trpi posledice gotovo kao Rusija.

"Da li će Amerika imati nekakvu satisfakciju od sadašnjeg agresivnog postavljanja i prema Rusiji i prema Kini, i jednog superiornog uvredljivog postavljanja prema Evropi? Evropa ćuti, ali ona je očigledno vrlo nezadovoljna još superiornijim odnosom Amerike prema njoj. I pitanje je koliko će to dugo moći da traje. Puno je nepoznatih. Novo je jedino što je Amerika odlučila da se bori za očuvanje svog privilegovanog položaja i da ne prihvati novu realnost da postoje i druge skoro jednako moćne sile pored nje“, kaže on.

Jovanović na kraju ocenjuje da će Amerika moći da održi ovaj superiorni kurs prema saveznicima jedno vreme, ali ne dugo.

"De Gol je prvi iskakao iz tog šablona, pa Nemačka, ona stenje, ona ne voli što je pod američkim protektoratom, to ne voli ni Japan. Ali ne smeju sad to da kažu, čekaju priliku da dobiju vazduha. Pitanje je koliko će Amerika uspeti da drži kontrolu nad svojim posedom, Evroatlantskim savezom, a stoji i pitanje koliko će Rusija moći da izdrži sadašnji pritisak i koliko ona ima dovoljno unutrašnjih ’federiranja’. Sankcije jesu teške, ali to je zemlja kontinent uz saznanje da iza sebe ima Kinu i još nekoliko azijskih zemalja. Ali sve je otvoreno“, zaključuje Jovanović.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Da li su sankcije Rusiji opasne i za Međunarodnu svemirsku stanicu?
Astronaut, Međunarodna svemirska stanica, svemir

Ruska svemirska agencija

12.03.2022. 16:00

Da li su sankcije Rusiji opasne i za Međunarodnu svemirsku stanicu?

Ruska svemirska agencija Roskosmos poslala je pismo Nasi i drugim međunarodnim partnerima, sa zahtevom da se ukinu sankcije, navodeći da bi mogle da ugroze Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS).
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
10.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve