Si Đinping i Džo Bajden oči u oči posle godinu dana

Međutim, pitanje je da li će do susreta doći.

Naime, dve zemlje opterećene su brojnim nesuglasicama, a bilateralni odnosi su izuzetno loši, možda i najgori od kada su uspostavljeni.

Komunikacija gotovo da i ne postoji. Ako je i ima, ona se odvija na nižim nivoima, dok je na najvišem nivou odavno prekinuta.

Pokušaji da se ona obnovi započeli su relativno skoro, pre nekoliko meseci. Zato mnogi samit u San Francisku i vide kao priliku da do nečeg takvog dođe i da se kanali komunikacije na najvišem nivou obnove i uspostave kao trajni.

Upravo zbog toga je i usledila poseta kineskog šefa diplomatije Vašingtonu. Glavni cilj ove posete je priprema susreta dvojice predsednika.

Međutim, iako Bela kuća najavljuje susret Bajdena i Sija na marginama samita u San Francisku, kineska strana još nije zvanično potvrdila da će do njega doći.

Jedan kineski diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, nakon posete kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija Vašingtonu izjavio je da Kina pozdravlja susret predsednika Si Đinpinga i njegovog američkog kolege Džoa Bajdena na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku sledećeg meseca, ali da do njega može da dođe samo ukoliko Kina oseti da joj Amerika iskazuje neophodno poštovanje.

Kratak prekid u vezama

SAD i Kina

SAD i Kina

Svet 14.08.2023. 15:10

Kratak prekid u vezama

O tome je govorila i Ksu Ksuejuan, zamenica šefa misije u kineskoj ambasadi u SAD.

Ona je, govoreći i odgovarajući na pitanja na godišnjem skupu Instituta za kinesko-američke studije u Vašingtonu, rekla da je svaki prethodno planirani sastanak između Sija i Bajdena bio strateški, ali da nijedan od njih nije ispunio očekivanja jer je svaka od strana pokušala da da svoje viđenje razjašnjenja postojećih zabluda.

“Razlikujemo se po mnogim, mnogim pitanjima. Ali mislim, što je važnije i što moramo da priznamo, da i dalje u osnovi delimo mnogo toga zajedničkog“, istakla je Ksuejuan dodajući da bi sastanak dvojice predsednika u ovom trenutku bio izuzetno koristan i važan.

“Osnovni temelj bilateralnih odnosa je međusobno poštovanje“, naglasila je Ksuejuan.

Istakla je da će SAD iskazati to poštovanje samo ako pokažu obzir za četiri oblasti koje su od ključnog interesa za Kinu.

“To su crvene linije ili donje linije za Kinu ispod kojih ona neće ići“, rekla je Ksuejuan.

Dodala je da su to pod jedan Tajvan, pod dva demokratija i ljudska prava, pod tri put Kine ka razvoju i njen politički i ekonomski sistem i pod četiri pravo Kine na razvoj.

“Mnogi Amerikanci veruju da su tokom proteklih godina upravo Sjedinjene Države pomogle Kini da napreduje i da se uzdigne, ali da Kina nije pokazala zahvalnost za to“, rekla je Ksuejuan dodajući da Kina ne može da prihvati ovakav stav.

Ona je naglasila da su “politika kineske vlade, Komunističke partije Kine i napori vrednog kineskog naroda doveli do rasta i razvoja Kine.

“Kina je nekada bila veoma zahvalna na pomoći SAD. Ali u poslednje vreme, Kina je postala žrtveni jarac za mnoge probleme u Sjedinjenim Državama, za unutrašnje probleme SAD. To nije fer“, naglasila je Ksuejuan.

Peking na strani Palestine

 

U ratu između Izraela i Hamasa, Peking se, dok je pozivao na prekid vatre, predstavio kao alternativa Vašingtonu, odbijajući da osudi Hamas i dajući punu podršku palestinskoj državi. Kina je u SB UN stavila veto na rezoluciju koju su sponzorisale SAD i koja je pozvala na humanitarnu pauzu u borbama ocenivši da je tekst “neuravnotežen“. Ipak, nešto ranije je priznala pravo Izraela na samoodbranu.

 

Samit u San Francisku, iako ne bi rešio ove nesuglasice, pokazao bi posvećenost upravljanju tenzijama i obuzdavanju njihovog prerastanja u sukobe između velikih sila, rekli su neki zvaničnici i kineski stručnjaci, a preneo “Politiko“.

 

S druge strane, iz Bele kuće su saopštili da će do sastanka dvojice lidera doći.

Analitičari podsećaju da je ovom sastanku prethodio niz diplomatskih poseta poslednjih meseci čiji je cilj upravo bio da se “razbije led u američko-kineskim odnosima“.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer je tokom brifinga za novinare potvrdila da će do sastanka doći, mada su neki novinari ustvrdili da je ova informacija slučajno otkrivena.

“Ovo će biti važan diplomatski razgovor“, rekla je Žan-Pjer dodajući da se Bajden jako raduje susretu sa Si Đinpingom.

Međutim, analitičari upozoravaju da bi sastanak dva ključna svetska lidera mogao bi da bude nezgodan, s obzirom na to da je Bajden tokom leta označio kineskog predsednika kao diktatora, što je izazvalo negodovanje zvaničnog Pekinga.

Inače, odnosi dve zemlje, ionako narušeni, dodatno su pogoršani nakon što je kineski špijunski balon preleteo kontinentalni deo SAD u februaru, pre nego što ga je američki vojni avion oborio kod obale Atlantika.

Kina je tvrdila da to nije špijunski, već meteorološki balon.

Ocenjujući šta bi mogle da budu teme susreta dvojice predsednika, analitičari smatraju da će to svakako uključiti trgovinu, fentanil, sajber bezbednost, tehnologiju i inostranu diplomatiju.

“Izbijanje rata na Bliskom istoku će gotovo sigurno biti značajan deo razgovora, posebno zato što je Kina poslednjih godina sve više pokušavala da ublaži svoje diplomatske poteze na globalnoj sceni i zadrži čvrste veze sa Iranom, ključnim finansijerom palestinske militantne grupe Hamas“, piše “Politiko“.

Ovaj list navodi i da su se dvojica lidera poslednji put sastala u Indoneziji tokom samita Grupe 20 u novembru 2022 – gotovo tačno godinu dana pre njihovog očekivanog susreta u Kaliforniji.

Komentarišući posetu kineskog šefa diplomatije Vang Jija Vašingtonu i mogući sastanak predsednika Kine Si Đinpinga i Amerike Džoa Bajdena, profesorka na Fakultetu političkih nauka i rukovodilac i osnivačica Centra za studije Azije i Dalekog istoka Dragana Mitrović za “Ekspres“ kaže da je poseta kineskog ministra spoljnih poslova Americi pre svega bila u funkciji pripreme susreta i sastanka dvojice predsednika na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) sredinom novembra.

Ona je istakla da između dve sile postoji niz otvorenih pitanja koja opterećuju njihove bilateralne odnose.

“Zbog toga kineska strana nije spremna da dođe na samit u San Francisko bez prethodno učinjenih nekih ustupaka sa američke strane“, naglašava Mitrovićeva.

Dodala je da je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji tokom posete Vašingtonu i u razgovorima sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i predsednikom Džozefom Bajdenom sigurno nagovestio koje su to crvene linije ispod kojih Kina neće ići.

“Obe strane žele da se uspostavi komunikacija i to na najvišem nivou, a to uključuje i vojni i bezbednosni sektor. Trenutno je komunikacija u prekidu. Postoje neke linije komunikacije, ali je to na jako niskom nivou i daleko je od onih linija komunikacije koje su neophodne i podrazumevane da postoje kada je reč o ovakve dve sile i kada se zna koliki je nivo njihove saradnje na svim nivoima i planovima“, kaže Mitrovićeva.

Profesorka smatra da i pored posete šefa kineske diplomatije Vang Jija Vašingtonu i razgovora sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom nije izvesno da će do susreta kineskog predsednika Si Đinpinga i američkog Džoa Bajdena na kraju ipak doći.

Ona ističe da su odnosi dve zemlje opterećeni s nekoliko pitanja koja su od izuzetnog značaja za Kinu i da ova zemlja neće pristati na sastanak dvojice predsednika dok ta pitanja ne budu rešena, odnosno dok SAD ne pokažu dobru volju i učine određene ustupke Kini.

Profesorka Mitrović navodi pitanje Tajvana kao glavni “kamen spoticanja“ kad su odnosi SAD i Kine u pitanju.

“Tokom posete Vang Jija Vašingtonu sigurno je ukazano na to i sigurno je u nekom obliku traženo da Amerika ne osporava da je Tajvan deo Kine i da prestane sa provokacijama po tom pitanju“, ističe Mitrovićeva.

Dodaje da je Kina nezadovoljna i zbog tehnološkog rata koji SAD vode protiv nje, kao i pokušajima Amerike da izoluje Kinu u digitalnoj sferi.

“Zato je ovaj sastanak prilika da se dobiju neki ustupci, odnosno da Amerika pokaže dobru volju i učini niz ustupaka jer u suprotnom neće ni biti potrebe da se dvojica predsednika sastanu“, smatra Mitrovićeva.

Ona kaže da sa druge strane nije realno da SAD tek tako odustanu od svoje politike prema Kini te da ostaje da se vidi šta će na kraju biti.

“Amerika će sigurno nastaviti tehnološki rat protiv Kine jer mora da zaustavi vrtoglavo snaženje Kine na tom planu“, ističe Mitrovićeva.

Ona objašnjava da Amerika vidi Kinu kao glavnog izazivača, odnosno glavnog takmaca i trenutno jedinu zemlju koja može da ugrozi američku dominantnu globalnu poziciju u svetu.

Zašto je Kina poslala brodove i avione ka Tajvanu

Razlog je naravno Amerika

Razlog je naravno Amerika

Svet 26.08.2023. 11:24

Zašto je Kina poslala brodove i avione ka Tajvanu