Ko je sledeći?
Ubij me čudno
Smrt Alekseja Navaljnog mnoge je podsetila na desetine "sumnjivih" smrti osoba koje su bile kritički raspoložene prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Ove "neobične" smrti počele su da se dešavaju u Rusiji od samog početka Putinove vladavine 1999. godine, kada je prvi put postao premijer.
Zvanični Kremlj, naravno, godinama negira bilo kakvu umešanost u tragedije koje su pokosile one koji su se drznuli da pokažu zube predsedniku Rusije.
Sa druge strane, američki CNN prenosi da bi spisak onih koji su preminuli pod nerazjašnjenim okolnostima, padom kroz prozor ili su otrovani nervnim gasom ili radioaktivnim supstancama ili ubijeni u mafijaškim sačekušama, mogao da ispuni jednu deblju knjigu.
Još su živa sećanja na smrt komandanta privatne vojske "Vagner" Jevgenija Prigožina u avgustu 2023. godine. Putinov lični kuvar, kako su ga nazivali, napredovao je od prodavca hot-doga, preko vlasnika restorana, do vođe privatne vojske koja je prvo ratovala za Putina na mnogim bojnim poljima od Afrike do Ukrajine, da bi prošle godine krenula u pobunjenički marš na Moskvu.
Tada su vagnerovci iz južnog grada Rostova krenuli ka glavnom gradu Rusije. Bio je to možda i najveći izazov sa kojim se Putin suočio u decenijama na vlasti. Međutim, pobunjenički pohod na Moskvu iznenada je zaustavljen, a Prigožin je našao utočište u Belorusiji. Iako se činilo da mu je Putin oprostio ovaj ispad, Prigožin je ipak stradao u padu privatnog aviona severno od Moskve.
Naravno da su odmah krenule spekulacije o umešanosti Kremlja u ovu nesreću, međutim za to nisu prikupljeni nikakvi konkretni dokazi, a zvanična Moskva više puta demantovala je da je Kremlj na bilo koji način umešan u pad Prigožinovog aviona, govoreći da je "apsolutna laž da je to Putinovo maslo".
Boris Njemcov
Tokom devedesetih godina prošlog veka Boris Njemcov bio je politička zvezda "mladih reformatora" postsovjetske Rusije. Postao je zamenik premijera i neko vreme smatrao se potencijalnim predsedničkim kandidatom i naslednikom Borisa Jeljcina. Međutim, ipak je Putin bio taj koji je 2000. nasledio Jeljcina.
Njemcov je javno podržao izbor Putina za predsednika Rusije, ali kako je vreme odmicalo, a Putin počeo da ukida građanske slobode, Njemcov postaje sve kritičniji prema ruskom predsedniku. Na kraju je gurnut na marginu ruskog političkog života i posvećuje se opozicionom delovanju. Predvodio je masovne ulične skupove u znak protesta zbog rezultata parlamentarnih izbora 2011. i pisao izveštaje o korumpiranim zvaničnicima. Radio je i na izveštaju koji ispituje ulogu Rusije u sukobu u Ukrajini 2015. godine. Međutim, ubijen je pre nego što je završio izveštaj. Imao je svega 55 godina.
Nemcov je ubijen na mostu samo nekoliko desetina metara od Kremlja dok je išao kući noću sa devojkom.
Petorica muškaraca proglašena su krivima za organizovanje i izvršenje naručenog ubistva. Zaur Dadajev, oficir čečenskog lidera i Putinovog saveznika Ramzana Kadirova, proglašen je krivim za ispaljivanje smrtonosnih hitaca.
Iako su "Belingket", "Insajder" i BBC pronašli dokaze da je agent ruske tajne službe FSB pratio Njemcova i da u okviru ove službe postoji tajni odred zadužen za političke atentate, Kremlj je najoštrije negirao umešanost u ubistvo.
Boris Berezovski
Berezovski je bio ruski oligarh koji je živeo u egzilu u Velikoj Britaniji od 2000. godine, gde je u svom domu u Berkširu pronađen mrtav 23. marta 2013. godine.
Bio je jedna od ključnih političkih figura u Rusiji tokom devedesetih i osoba vrlo bliska predsedniku Borisu Jeljcinu. Berezovski je bio i važan "inženjer" Putinovog uspona na vlast. Međutim, ubrzo je pao u nemilost novoga lidera. Iz egzila u Velikoj Britaniji poručivao je da će svrgnuti Putina, a važio je i za jednog od najglasnijih kritičara ruskog predsednika.
Berezovski je pronađen mrtav u zaključanom kupatilu u kući u Berkširu, sa omčom oko vrata. Zbog toga je isprva slučaj tretiran kao samoubistvo. Međutim, policija je dugo slučaj smrti ruskog milijardera vodila pod šifrom „nerazjašnjeno“. Godinu dana kasnije, britanski „Gardijan“ pisao je da u istrazi koju su proveli britanski istražitelji i forenzičari nije pronađen nijedan dokaz da je Berezovski ubijen.
Stanislav Markelov i Anastasija Baburova
Markelov je bio advokat za ljudska prava poznat po zastupanju čečenskih civila u slučajevima protiv ruske vojske. On je takođe zastupao novinare koji su se našli u pravnim problemima nakon što su pisali kritičke članke o Putinu, uključujući reporterku „Nove gazete“ Anu Politkovsku koja je ubijena 2006.
Markelova je upucao maskirani napadač u blizini Kremlja 2009. godine. Sa njim u društvu u tom trenutku bila je i novinarka "Nove gazete" Anastasija Baburova koja je smrtno pogođena dok je pokušavala da mu pomogne. Ruske vlasti saopštile su da iza ubistava stoji neonacistička grupa, a da su dva člana ove grupe osuđena za smrt.
Sergej Magnicki
Advokat Sergej Magnicki preminuo je u policijskom pritvoru u novembru 2009. godine nakon što je brutalno pretučen, a zatim mu je uskraćena medicinska pomoć. Radio je za britansko-američkog biznismena Vilijama Braudera u istrazi velikog slučaja poreske prevare. Magnicki je navodno uhapšen nakon što je otkrio dokaze koji sugerišu da iza prevare stoje policijski zvaničnici. Godine 2012. Magnicki je posthumno osuđen za utaju poreza, a Brauder je lobirao kod vlade SAD da uvede sankcije onima koji su povezani sa njegovom smrću.
Natalija Estemirova
Natalija Estemirova bila je novinarka i nagrađivana aktivistkinja za ljudska prava koja je prikupila dokaze o zlostavljanjima u Čečeniji od početka drugog rata 1999. godine. Kidnapovana je u blizini svoje kuće 15. jula 2009. u glavnom gradu Čečenije Groznom. Nekoliko sati kasnije njeno telo je pronađeno u šumi, sa ranama od vatrenog oružja na grudima i glavi.
Tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odbacio je tvrdnje da je čečenski lider Ramzan Kadirov odgovoran za ubistvo Estemirove i sugerisao da je ubistvo izvršeno da bi se diskreditovao Kremlj.
Za njeno ubistvo niko nije osuđen.
Ana Politkovskaja
Svet nije zaboravio ni brutalno ubistvo novinarke Ane Politkovskaje, koja je svirepo ubijena 7. oktobra 2006. godine, na dan Putinovog rođendana. Ana je ubijena u hodniku zgrade gde je živela. Neposredno pre ubistva ona se predano bavila istraživanjem kršenja ljudskih prava u Čečeniji i korupcijom. Posle njene smrti mnogi su okrivili Putina da nije uradio dovoljno da zaštiti novinare.
On je ubistvo opisao kao „odvratno po svojoj okrutnosti“ i prokomentarisao da je Anina smrt izazvala više problema za Kremlj nego njen rad.
Aleksandar Litvinjenko
Bio je agent ruske službe bezbednosti FSB koji je optužio Putina za korupciju i okrivio ga za zloglasne bombaške napade na stanove u Moskvi koje je Putin, tada premijer, iskoristio kao razlog za početak Drugog čečenskog rata 1999. godine. Pobegao je iz Rusije i na kraju dobio britansko državljanstvo.
Litvinjenko je umro u novembru 2006, nedeljama nakon što je popio čaj koji je bio otrovan polonijumom-210, retkim i veoma moćnim radioaktivnim izotopom. Otrov je progutao tokom sastanka sa dvojicom ruskih špijuna u londonskom hotelu „Milenijum“, a smatra se da je ubistvo potpisao lično Putin. Rusija je uvek poricala bilo kakvu umešanost.
Sergej Skripalj
Bio je pukovnik ruske vojne obaveštajne službe do 1999. godine, nastavio je da radi u ministarstvu spoljnih poslova zemlje do 2003. godine. Godinu dana kasnije uhapšen je u Moskvi i priznao je da ga je regrutovala britanska obaveštajna služba 1995. godine.
Rekao je da je britanskoj obaveštajnoj službi dao informacije o ruskim agentima u Evropi u zamenu za oko 100.000 dolara.
Skripalj je bio u zatvoru, ali je kasnije pušten prilikom razmene špijuna i preselio se u Veliku Britaniju.
Skripalja su 2018, zajedno sa ćerkom, otrovali nervnim agensom novičok, ali su i on i ćerka preživeli napad.
Kremlj je negirao da je Rusija na bilo koji način umešana u trovanje, opisujući kao neprihvatljive britanske optužbe da su visoki ruski zvaničnici odobrili napad.
Ravil Maganov
Predsednik Upravnog odbora drugog najvećeg ruskog proizvođača nafte „Lukoila“ Ravil Maganov otvoreno je kritikovao rat u Ukrajini.
U saopštenju iz marta 2022. godine, odbor je pozvao da se "što pre okonča oružani sukob" i izrazio "iskreno saosećanje za sve žrtve".
"Snažno podržavamo trajni prekid vatre i rešavanje problema kroz ozbiljne pregovore i diplomatiju", stajalo je u saopštenju odbora.
U septembru te iste godine, 67-godišnji Maganov preminuo je nakon što je pao kroz prozor sa šestog sprata Centralne bolnice u Moskvi.
Ovo su samo neke od „neobičnih“ smrti u Rusiji od dolaska Putina na vlast i u svim slučajevima reč je o kritičarima Kremlja. Osim što su Putinovi kritičari i protivnici stradali pod „sumnjivim okolnostima“ ili su ubijeni u klasičnim mafijaškim sačekušama, a njihova ubistva pripisivana opskurnim grupama, veliki broj protivnika režima u Rusiji je i uhapšen ili je primoran da ode u egzil, pa su na taj način neutralizovani i ućutkani.
Primer je jedan od najvećih šahista svih vremena Gari Kasparov koji živi u egzilu u Njujorku od 2013. godine. Ili na primer još jedan protivnik Kremlja, naftni magnat Mihail Hodorkovski, koji je godine proveo u zatvoru zbog utaje poreza i prevare. Oslobođen je 2013. godine nakon što je Putin potpisao ukaz o pomilovanju.
Prema pisanju CNN, najmanje 13 istaknutih ruskih biznismena je navodno izvršilo samoubistvo ili su nastradali pod misterioznim okolnostima tokom prošle godine, od kojih je šest vezano za dve najveće ruske energetske kompanije, "Gasprom" i "Lukoil".