Šta posle izbora?

Šta posle izbora?

AP Photo/Frank Augstein


Ni Amerikanci nisu imali mnogo izbora 2016. godine. Zlonamerni bi rekli da se biralo manje od dva… Slično su opisali i situaciju sa parlamentarnim izborima u Britaniji – bivši konzervativni poslanik Nik Bojls rekao je da je glasanje “grozan izbor” između “kompulsivnog lažljica” i “totalitariste”. Ostavio je Borisu Džonsonu i Džeremiju Korbinu da se pronađu u tim rečima.

U trenutku pisanja ovog teksta sva merenja raspoloženja birača išla su naruku konzervativaca. Iskočilo je nekoliko “šta ako pobedi” scenarija i svaki je podrazumevao istu prognozu – posle izbora Britanija će se još više podeliti, a bregzitaški građanski rat potrajaće i posle Božića.

Glasačka temperatura je uoči izbora podignuta na nivo sa kojeg se činilo da će svi teški problemi oko Bregzita biti rešeni posle 12. decembra. Kao da su u igri neki novi političari koji ne nude instant predloge.

Ali, pođimo redom.

U prvom scenariju “šta ako konzervativci osvoje veliku većinu glasova” Džonson će ostati na mestu premijera i moći će kroz parlament da progura sporazum o povlačenju koji je ispregovarao u oktobru sa EU. Bila bi to krajnje lagodna pozicija za bivšeg londonskog gradonačelnika. Međutim, u tom slučaju Džonson bi morao da pregovara o trgovinskom sporazumu između Velike Britanije i EU do 31. decembra 2020. godine, što vrlo retko spominje u javnim nastupima. Tokom prelaznog jednogodišnjeg perioda, Britanija bi morala da se pridržava svih dogovorenih pravila, i istovremeno bi morala da osmisli opširan, detaljan i dugoročni plan o trgovinskim odnosima. Trenutno, međutim, ne postoji nijedan pregovarač koji bi se prihvatio tog posla. Ukoliko torijevci ponovo formiraju vladu, to će dati zamah škotskoj premijerki Nikoli Stardžen da istraje u zahtevu da se održi referendum o nezavisnosti Škotske koja želi da ostane u EU.

AP Photo/Frank Augstein, File

AP Photo/Frank Augstein, File

U drugom scenariju, “ako konzervativci osvoje najviše mesta, ali ne i većinu”, torijevci bi se okrenuli potencijalnom koalicionom partneru. Problem je što u ovom trenutku takvog kandidata skoro i da nema. Nakon vanrednih izbora 2017, konzervativci su sklopili dogovor sa DUP-om Severne Irske. Ali DUP je glasao protiv Džonsonovog zakona o povlačenju i teško da će vratiti podršku. Konzervativci bi jedino mogli da se okrenu “Stranci za Bregzit” Najdžela Faradža, što ipak nije dovoljno za parlamentarnu većinu. U tom slučaju, konzervativcima ostaje samo manjinska vlada, kojom se Džonson vraća u istu noćnu moru od pre nekoliko meseci.

Povezane vesti – Džonsonov šou

U trećem scenariju, “ako laburisti osvoje veliku većinu”, Britanija će u naredna tri meseca pregovarati o sporazumu o povlačenju sa bližim odnosima sa EU i carinskom unijom. Nakon toga, kako predviđa i manifest laburističke stranke, održaće se referendum s izborom između novog sporazuma i otkazivanja Bregzita. Zanimljivo je da se laburisti još uvek nisu izjasnili iza koje bi opcije stali, a Korbin je izjavio da bi zauzeo “neutralan stav”. Šta god to značilo. Takva pozicija laburista je istovremeno i zbunjujuća i predvidiva. Naime, glasači laburista postoje i na “Bregzit” i na “Nou Bregzit” spektru, zbog čega uoči izbora tendenciozno nije bio isključen nijedan potencijalni birač. Ono što problematizuje “i-i” stav nakon izbora jeste to što takva pozicija podrazumeva novu rundu teških pregovora sa Briselom. A svima je više nego jasno da su i Britanci i EU umorni od zasedanja koja ne vode nikuda.

Victoria Jones/PA via AP

Victoria Jones/PA via AP

Konačno, u četvrtom scenariju “ako laburisti osvoje većinu”, Korbinova partija mogla bi da okupi nekoliko stranaka i formira koaliciju. U igri sa laburistima su Zeleni, Liberalne demokrate, Škotska nacionalna stranka, pa čak i severnoirski unionisti. Međutim, neke partije bi mogle da zatraže da Korbin odstupi sa čela partije pre početka koalicionih pregovora. Naime, iako su mnogi poredili Korbinov performans iz 2017. sa uspehom kampanje američkog senatora Bernija Sandersa, Korbin je trenutno najnepopularniji opozicioni lider u Velikoj Britaniji u poslednjih nekoliko decenija. Njegovo stanovište o Bregzitu poznato je još od pre 2016. godine, i ono je dijametralno suprotno stavu velikog broja laburista da UK treba da ostane u EU. Mnogi su bili iznenađeni kada je ovaj prekaljeni levičar i dosledni laburista pobedio na izborima u stranci 2015. godine. Naročito kada se uzme u obzir da je veći deo političke karijere proveo kao “bekbenčer” u opoziciji, odnosno političar koji nije imao poverenje svojih saboraca jer je promovisao politički kontroverzne ideje i doktrine koje se nisu uklapale u platforme delovanja laburista.

Povezane vesti – Ili ja, ili ništa!

Interesantno je da su najbogatiji ljudi u Velikoj Britaniji uoči izbora izrazili spremnost da odmah napuste zemlju u slučaju da Korbin postane premijer, strahujući zbog moguće promene poreske politike i kontrole kapitala. Advokati i računovođe najbogatijih britanskih porodica rekli su za britanske medije da su bili preplavljeni pozivima milijardera i milionera koji su tražili savete za odlazak iz zemlje. Istovremeno su razmatrali premeštanje kapitala u inostranstvo i sklapanje ugovora o poklonima, ne bi li izbegli oporezivanje nasledstva čija vrednost premašuje 125.000 funti koju su najavili laburisti.

Za jedan procenat najbogatijih Britanaca potencijalna Korbinova vlada predstavljala bi najveću pretnju po bogatstvu u poslednjih devet godina koliko torijevci vladaju zemljom. A zašto milioneri strahuju od vladavine laburista i posledično podržavaju torijevce?

Darren Staples/Pool via AP

Darren Staples/Pool via AP

Naime, konzervativci zastupaju interese male grupe kapitalista koji dotiraju stranku. Rođena sestra Borisa Džonsona, Rejčel Džonson, kao i bivši kancelar Filip Hamond, sugerisali su nedavno da “tvrdi Bregzit” pokreću donatori hedž fondova (posebna vrsta investicionih fondova za ograničen broj ulagača). Većina kapitalista koji podržavaju Bregzit nisu vezani za britansku ekonomiju. To se odnosi, kako je pisao “Gardijan”, kako na predstavnike hedž fondova, tako i na proizvođače poput ser Džejmsa Disona, koji više ne proizvodi u Britaniji. Vlasnici nekoliko medija koji podržavaju Bregzit su strani rezidenti, kao što je slučaj sa milijarderom Džejmsom Retklifom.

Povezane vesti – Wannabe Čerčil

Mediji su pisali da je jedan od onih koji je direktno imao koristi od Bregzita biznismen Krispin Odej. On je navodno uoči referenduma o Bregzitu uplatio opkladu u iznosu od 300 miliona funti protiv nekih od najvećih britanskih kompanija implicirajući da će se njihove akcije srušiti nakon Bregzita. Prethodno je uložio više od 800.000 funti u Bregzit kampanje i 32.000 funti u Nezavisnu partiju Velike Britanije u vreme kada je Najdžel Faradž bio na njenom čelu. Biznismen za kojeg se veruje da je težak 750 miliona funti, zaradio je tako 220 miliona funti 2016. nakon što se kladio da će rezultat referenduma izazvati pad funte. Nekoliko sati nakon referenduma rekao je za BBC: “Postoji italijanski izraz – Il mattino ha l’oro in bocca” – jutro ima zlato u ustima i niko nikada nije osetio tu ideju kao što se oseti ovog jutra”.

Federico Gambarini/dpa via AP

Federico Gambarini/dpa via AP

Upravo u razdoru između tih špekulativnih sponzora i radničke klase leži i budućnost Velike Britanije. Problem se ne završava i ne počinje samo sa bregzitašima i nebregzitašima. Kako su slikovito opisali britanski mediji “hladna, mrtvačka ruka Bregzita” dodiruje sve. I ide još dalje od toga. U sumornim tekstovima se zaključuje da se Britanija već raspala i da brzi Bregzit ne rešava ništa. Za pristalice Ujedinjene Irske, ovo je prilika za pripajanje Severne Irske. Za Škote, prilika za nezavisnost. I tu ne nastaje problem samo sa granicama i teritorijalnim prekrajanjem. Britanija ulazi u doba ekonomske nesigurnosti, oličene kroz uništenje malih kompanija, porastu cena osnovnih dobara i opšte zbrke u lancu snabdevanja. Reputacija Britanije kao sigurnog mesta za poslovanje dovedena je u pitanje i malo je verovatno da će se ona zaista oporaviti. Ali to su posledice koje su davno prognozirane.

Social Network Post 1920x10805

Izvesno je da ta država nikada pre nije bila ovako podeljena. U ekstremima se govori i o potpunom urušavanju političkog sistema Britanije, negovanog decenijama. Zanemarujući paušalne političke ocene i pesimističke prognoze o budućnosti Britanije, fakat je da će čitav teški i turbulentni proces Bregzita redefinisati mesto Britanije u svetu. Malo koji Britanac trenutno razmišlja o Britaniji kao globalnoj sili. Ostalo je još mnogo toga počistiti u sopstvenom dvorištu. A kako uopšte jedna sila može da se pozicionira u geopolitičkim koordinatama kada u njenu snagu ne veruju ni njeni sopstveni građani?!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar