ŠTA POSLE SUTRA? Tri ključna svetska događaja u 2020.

ŠTA POSLE SUTRA? Tri ključna svetska događaja u 2020.

EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA


Godina 2019. ostaće upamćena po događajima koji su pretili da zatalasaju svetsku scenu, a zapravo su samo podigli političku tenziju do nivoa koji se može preliti u 2020. Kina i SAD su zaoštrile odnose, da bi ih, ako je suditi po Trampovim najavama, konačno rešile. Desnica je pretila da potopi Evropu na izborima za ključne pozicije, da bi zeleni odneli ubedljiviju pobedu. Bregzit je zamalo propao, da u poslednji čas vaspostavljeni premijer Boris Džonson nije raspisao izbore i ubedljivo oduvao laburističkog protivnika, pokupivši usput i glasove radničke klase.

Pročitajte još: Zašto je Amerikancima važan Indžirlik?

Istovremeno, bilo je i pojedinačnih rizičnih i manje rizičnih poteza, teških borbi i odluka, previranja i smirivanja, novih savezništva i raskida, pretnji i opraštanja. Neki su imali loše rezultate, drugi dobru godinu. Redžep Tajip Erdogan je izgubio na ključnim izborima u Istanbulu, ali je zato na spoljnom planu poentirao u sukobu sa Kurdima. Usput su mu pretili Amerikanci, ali se on na njih nije obazirao. Nastavio je po svome i ponovo najavio da ne odustaje od kupovine ruskog sistema S-400, koliko god se bunile druge članice NATO i Amerika. I za Vladimira Putina bi se moglo reći da je imao dobru godinu. On je gotovo uvek u win-win situaciji. “Severni tok 2” nastavlja da gradi uprkos američkim sankcijama, u Rusiji proširuje zakon koji omogućava vladi da blogere, novinare i korisnike društvenih medija označi kao strane agente, vladajuća stranka i dalje drži dobar rejting, iako je izgubila trećinu mesta na lokalnim izborima.

Social Network Post 1920x10804

Visinske pripreme

Međutim, u 2019. su načeta tri događaja, čiji će se rasplet sasvim sigurno odigrati 2020. godine. Prvi od njih je reforma Evrope po Makronovoj zamisli. Naime, nedavno je savetnik francuskog predsednika Kleman Bon i zvanično predstavio okvirni plan Emanuela Makrona za evropski kontinent u 2020. Bon je u intervjuu za “Politiko” istakao da je francuski neoliberalni lider poslednje dve godine pripremao teren i da sada, kada je na dužnost stupila nova Evropska komisija, namerava da pređe na posao i sruši političku blokadu, za koju smatra da zadržava napredovanje Evrope na globalnoj sceni. Usput je svima, pa i onim najoptimističnijima na Zapadnom Balkanu, postalo jasno da to napredovanje barem zasad ne uključuje i balkanske države.

 EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

“Sada smo u fazi pripreme”, rekao je Bon, “kako bi Francuska preuzela veću ulogu u EU”. U tu svrhu, Makron je tokom godine posetio 21 članicu EU, što u poslednjoj deceniji nije učinio nijedan francuski predsednik, kako bi izgradio političke saveze, osnovao je u evropskim institucijama grupu “Obnovimo Evropu”, postavio bliske saradnike za kormilo Evropske centralne banke i Evropskog saveta i pogurao izbor Ursule fon der Lejen za predsednicu Evropske komisije. Bon je priznao da Makron ima tvrdokorni pristup, naročito kad je reč o Bregzitu i otvaranju pregovora o pristupanju EU Severne Makedonije i Albanije, ali je istakao da je to iz razloga što evropski zvaničnici nisu navikli da Pariz ima vodeću ulogu, nakon što je deset godina bio neprimetan na evropskoj sceni. Kao drugi važan francuski cilj, naveo je uspostavljanje tzv. evropske sile, za koji, kako priznaje, nije uvek dobro prolazio u drugim prestonicama EU: “Silu u Evropi doživljavaju kao neku vrstu nevolje. Zato što je to stvaralo podele među Evropljanima, rat Evropljana jednih protiv drugih u obliku autodestrukcije”, navodi i dodaje da Evropa mora da se navikne da vlada. Dodao je i da je Evropa jedini svetski blok koji sebe ne doživljava kao silu ili kao dugoročni projekat.

Izvesno je da će Makron sve napore uložiti u to da se nametne kao novi lider Evrope i tako svrgne nemačku kancelarku s trona. Ukoliko u tome uspe, EU će doživeti velike promene kako u unutrašnjoj strukturi, tako i u pozicioniranju na svetskoj sceni. Međutim, francuski predsednik ne uživa veliko poverenje evropskih lidera i još uvek nije uspeo da se nametne kao ozbiljan predvodnik evropskih promena. Pored toga, ponovo se u zemlji suočava sa protestima “žutih prsluka” zbog najavljene penzione reforme kojom pokušava da uravnoteži državni budžet i uvede ekološki prihvatljivije zakonodavstvo u drugoj polovini svog mandata. Ova godina će pokazati da li on ima snage da predvodi Evropu.

AP Photo/Paul Sancya

AP Photo/Paul Sancya

Drugi ključni događaj koji je načet 2019, a obeležiće i početak decenije, jeste potencijalna smena američkog predsednika Donalda Trampa. Međutim, ne treba se zanositi da će Senat usvojiti opoziv Predstavničkog doma Kongresa i skloniti Trampa s funkcije. Krajem januara bi trebalo da počne suđenje američkom predsedniku, ali se još ne zna tačan datum početka procesa. Većinu u ovoj instituciji čine republikanci, zbog čega je malo verovatno da će Senat, koji nikada nije osudio nijednog predsednika, opozvati Trampa. Ono što je mnogo važnije od suđenja u Senatu jesu predsednički izbori u SAD na kojima bi Tramp, bez obzira na presudu, mogao da osvoji drugi mandat. Čak i ukoliko bi ga Kongres smenio, to ga ne sprečava da se ponovo kandiduje i bude reizabran.

Pročitajte još: Kako je sujeta progutala NATO?

Iako američki ustav predviđa da predsednici, potpredsednici i federalni zvaničnici mogu biti opozvani zbog “izdaje, mita i ostalih krivičnih dela ili prekršaja”, u izveštaju Kongresne istraživačke službe iz 2015. navodi se da uklanjanje sa funkcije ne dovodi do automatske “diskvalifikacije za obavljanje ili uživanje bilo koje časne funkcije”. Konkretno, to znači da Trampa niko i ništa ne sprečava da se ponovo kandiduje na izborima 2020. Jedino što bi eventualno moglo da mu prepreči put do drugog mandata je odluka Senata da, nakon izglasanog nepoverenja, posebnim glasanjem, prostom većinom, izglasa da on u budućnosti ne može da obavlja nijednu saveznu funkciju. Ali, koliko je to moguće možda najbolje potvrđuje primer Alsija Hejstingsa, koji je zbog odluke Kongresa uklonjen sa položaja saveznog sudije, ali je kasnije izabran u Predstavnički dom SAD jer ga Senat nije naknadno diskvalifikovao.

Neki novi referendumi

Konačno, u 2020. Bregzit bi trebalo da se okonča. Poslanici britanskog parlamenta podržali su plan premijera Borisa Džonsona da Britanija napusti EU 31. januara. Za tu odluku glasalo je 358 poslanika, dok je 234 bilo protiv zakona o sporazumu o povlačenju iz EU, koji dalje ide na uvid u Dom lordova. Zakon bi trebalo da zabrani vladi dalje odlaganje perioda tranzicije tokom kojeg je Britanija van EU, ali je i dalje u obavezi da poštuje mnoge njene zakone i nakon 2020. godine. Članovi parlamenta su takođe podržali datume rasprava o zakonu o kojem će biti reči po povratku sa prazničnih odmora, odnosno posle 9. januara. Postoje promene u odnosu na prethodni zakon iz oktobra, koji je vlada povukla nakon što su poslanici odbacili trodnevni rok za raspravu o zakonu u parlamentu, a one uključuju sledeće: zabranu vladi da produži period tranzicije – tokom kog će se raspravljati o trgovinskom sporazumu sa EU nakon 31. decembra 2020. godine, zahtev da ministri podnose godišnji izveštaj parlamentu o sporovima sa EU pod premijerovim sporazumom o povlačenju, poništavanje zakona koji sada nemaju “nikakvu svrhu”.

 EPA-EFE/WILL OLIVER

EPA-EFE/WILL OLIVER

Džonson možda jeste izvojevao pobedu u Parlamentu, ali ga tek čekaju ozbiljna previranja u Škotskoj i Severnoj Irskoj. Sve češće zagovornici otcepljenja govore o mogućim referendumima za nezavisnost. Škotska premijerka Nikola Sterdžon ponovo je govorila o mogućem referendumu o nezavisnosti. Ona je istakla da vlada u Londonu ne može prisiliti Škotsku da protiv njene volje bude deo Britanije. Sterdžon je izjavila da ukoliko Britanija želi da nastavi dalje u istom sastavu, to mora da bude uz pristanak. Kako kaže, britanska vlada “žestoko greši” ukoliko misli da je “ne” na referendumu bio kraj pitanja o škotskoj nezavisnosti.

“To je osnova demokratije – ne možete da zadržite Škotsku u zemlji protiv njene volje. Rekla sam Džonsonu preko telefona – ako misli da je njegovo ‘ne’ kraj svega, onda se potpuno vara. Ne možete da nas zaključate i nadate se da će to pitanje samo proći. Ako je Džonson tako siguran, neka dozvoli da građani ponovo odluče u svemu”, istakla je ona.
Sva tri pomenuta događaja obeležiće i predstojeću godinu. Neko će otići u istoriju, neko će poentirati, neka savezništva će jačati, a druga će se raspasti, pojedini sukobi će se zaoštriti, drugi završiti. Na početku nove decenije drame sigurno neće nedostajati.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar