Svet
23.08.2021. 07:10
Svet
29.08.2021. 08:05
Milan Mišić
Nova "Velika igra“
Šta se sa povratkom talibana menja na geopolitičkoj mapi
Odluka SAD da se NATO povuče iz Avganistana za mnoge predstavlja dvostruki udar na alijansu jer je razgolićeno u kolikoj meri je NATO zavisan od Amerike, uz nove sumnje o budućoj američkoj spremnosti da obezbedi podršku saveznicima. A to na dnevni red ponovo stavlja ideju francuskog predsednika Makrona o „strateškoj autonomiji“ Evrope.
Evakuacija stranaca i domaćih saradnika Amerike i njenih saveznika koja se od momenta kada je 15. avgusta objavljeno da su talibani zaposeli Kabul pretvorila u haotičnu bežaniju još nije završena, što stvara svojevrsni paradoks u završnom činu dvodecenijske američke okupacije Avganistana – da talibanska gerila drži glavni grad, dok oko 5000 američkih marinaca i njihovih NATO partnera kontrolišu samo nekoliko kilometara od centra grada udaljeni međunarodni aerodrom.
Pobednici dakle još nisu sasvim došli – do početka ove nedelje još nije bila formirana nova vlada – a poraženi još nisu otišli. Da bi ovo „međustanje“ moglo da potraje, nagoveštava i činjenica da sile čije su ambasade nastavile da rade u Kabulu, Rusija i Kina, ne žure sa priznavanjem obnovljenog „Islamskog Emirata“.
Uveliko su međutim u toku geopolitička preispitivanja i na Zapadu i na Istoku šta se sa povratkom talibana menja na geopolitičkoj tabli na kojoj upravo počinje nova „Velika igra“, treća po redu. Reputaciju „grobnice imperija“ Avganistan je stekao u prve dve, porazivši najpre britansko carstvo u 19. veku, zatim sovjetsko u prošlom, a američko u ovom, s tim što se tokom ovih dramatičnih dana uglavnom previđa da podvijenog repa odlazi ne samo najveća svetska sila, SAD, nego i najveći vojni savez u istoriji, NATO.
Prva posledica ovakvog raspleta koji donosi novi zaplet svakako je da avganistanski haos predstavlja ozbiljan problem za ceo Zapad. Pokrenut je naime novi talas migranata, od kojih će samo mali deo završiti u SAD, dok većina nastoji da se dokopa središta Evrope. Broj onih koji će se iz raznih razloga iseliti iz sada već talibanskog Avganistana za početak se procenjuje na oko 300.000.
Sila u odlasku i na zalasku
Dok se u istorijsko pamćenje urezuju šokantni prizori ljudskih drama koje donosi ponižavajući poraz najveće svetske sile i slom njene okupacione tvorevine, glavno pitanje na koje još nema odgovora jeste ne samo koliki je to udarac njenom prestižu (i sujeti njene elite), nego i dilema šta to menja u preraspodeli globalne moći.
Svet
27.08.2021. 11:29
Tramp: Bajden učinio najgluplji potez u istoriji SAD
U analizama američkog neuspeha ovih dana se, međutim, previđaju neke nezaobilazne činjenice. Najpre, američki vojni poraz je relativan: talibani su se ušetali u Kabul i glavne gradove 34 avganistanska vilajeta tek pošto je, poštujući sporazum sa talibanima iz prošle godine, dakle sa administracijom Donalda Trampa, predsednik Bajden proglasio kraj rata i naredio zatvaranje baza. Faktor iznenađenja bilo je samo to što su se jedinice Avganistanske nacionalne armije, u koju su Amerikanci tokom 20 godina uložili više od 80 milijardi dolara, tako brzo i bez iole ozbiljnog otpora predavali lokalnim talibanskim komandantima.
Amerika je od ovog rata, najdužeg u svojoj istoriji, odustala pošto je konačno shvatila njegovu besmislenost. Važan tas na vagi bila je činjenica da je Beloj kući, u kojoj je glavni ratni štab, bilo sve teže da prosečnom Amerikancu objašnjava zašto se u Avganistanu prvo toliko gine (oko 2500 američkih vojnika) i toliko troši (više od dve hiljade milijardi dolara).
Da li je zbog ovakvog ishoda urušena reputacija američke vojne sile i umanjena njena sposobnost da drži na okupu saveznike i njena spremnost da se suprotstavi neprijateljima? Što se prvog tiče, utisak je da je Amerika sila i na zalasku i na odlasku, ali na to može da se gleda i iz druge perspektive. „Sjedinjene Države su potrošile 20 godina ratujući u strateški marginalnoj zemlji, i da sam u Talinu ili Tajpeju ja bih to uzeo kao dokaz da mogu da računam na bezbednosne garancije Amerike“, tvitovao je Den Nekson, profesor međunarodnih odnosa sa Džordžtaun univerziteta.
„To što su se SAD upravo povukle iz Avganistana ne znači da će napustiti Tajvan, Južnu Koreju, Baltik i druge“, ocenjuje Robert Keli sa južnokorejskog Pusen nacionalnog univerziteta.
Odustajanje od Avganistana Americi će omogućiti da se svestranije okrene svom glavnom spoljnopolitičkom prioritetu – obuzdavanju Kine, proizilazi iz ovim povodom tvitovanih izjava nekoliko lidera iz Jugoistočne Azije: Filipina, Indonezije, Tajlanda i Kambodže. Ono što im je zajedničko to je što ni u jednoj od tih zemalja, uključujući tu i dve komunističke – Vijetnam i Laos – Amerika nema nameru da menja režim, već nastoji da ih regrutuje kao saveznike u obuzdavanju ekspanzionističkih namera Kine, stvarnih ili umišljenih…
Šta hoće Kina?
„Mi uvažavamo izbor avganistanskog naroda“, izjavio je u momentu kada je haos u Kabulu bio na vrhuncu spouksmen kineskog Ministarstva inostranih poslova, ne propustivši pritom priliku da naglasi kako je Kina „već razgovarala sa talibanima direktno“ i da je tom prilikom dobila uveravanja da oni „nikada neće dozvoliti da teritoriju Avganistana koriste bilo koje snage čija je namera da ugroze Kinu“.
Svet
27.08.2021. 10:41
SAD: Krenućemo na Islamsku državu
Svet
26.08.2021. 21:57
Šta je ISIS-K organizacija za koju Amerika veruje da stoji iza napada u Avganistanu
Reč je o susretu talibanske delegacije, u kojoj je bio i njihov politički lider mula Abdul Gani Baradar sa kineskim ministrom Vang Jiem, krajem jula u Tijenđinu, na kojem su gosti domaćina nastojali da uvere da nisu pretnja kineskim interesima (ista delegacija pre toga je sa istom misijom boravila u Rusiji). Vang je zauzvrat ponudio priznanje talibanskoj vladi kad bude bila formirana.
Avganistan i Kina imaju zajedničku granicu dugu 91 kilometar sa nekoliko planinskih prelaza koji se malo koriste, iako su svojevremeno bili deo drevnog „Puta svile“.
Iza ovog diplomatskog flerta je svakako činjenica da je s jedne strane zvanični Peking nesumnjivo zadovoljan što je Amerika ponižena u Avganistanu, dok sa druge u tamošnjem preokretu vidi šansu da bude jedan od važnih – možda i najvažniji – aktera u novim avganistanskim realnostima.
Kina talibanima može da ponudi ono što će im u danima koji dolaze najviše biti potrebno: međunarodni legitimitet i ekonomsku podršku, koji neće biti uslovljeni unutrašnjom politikom talibana, odluče li se za restauraciju rigidnog šerijata. Zauzvrat očekuje pristup mineralnom blagu – avganistanskim zalihama industrijskih metala kao što su litijum, bakar i kobalt, čiji je Kina najveći svetski potrošač.
Za njihovu eksploataciju ne postoji doduše infrastruktura, ali u Avganistanu koji će biti stabilniji od dojučerašnjeg, to je za Kinu rešiv problem. „Kineske kompanije imaju reputaciju da investiraju u manje stabilne zemlje ako postoji perspektiva da će time nešto dobiti – to ne ide uvek glatko, ali je Kina strpljiva“, ocenio je u „Njujork tajmsu“ Žou Bo, pukovnik kineske armije i ekspert za njena strateška promišljanja o međunarodnoj bezbednosti.
Avganistan bi pritom mogao da bude uključen i u kineski globalni projekat „Pojas i put“ – u medijskim analizama pominje se i moderna saobraćajnica Pešavar (grad na granici sa Pakistanom) – Kabul (oko 280 kilometara) koja bi skratila put između nekih delova Kine i Bliskog istoka.
Brige Rusije
Dok u vestima o situaciji u Kabulu i dalje dominiraju slike haotične evakuacije, koju je predsednik Bajden opisao kao „jednu od najtežih u istoriji“, neizbežno je poređenje sa slikama ruskog (sovjetskog) povlačenja iz Avganistana u februaru 1989 (autor ovog teksta ga je pratio sa lica mesta, iz Kabula). Sovjetske trupe ispraćene su svečanom paradom, a avganistanska vlada koju su ostavili potrajala je još pola decenije.
Današnjoj Rusiji, međutim, ne odgovara odlazak Amerike i povratak talibana – iz perspektive Moskve Amerikanci su obavljali za Rusiju važan posao sprečavanja da Avganistan postane leglo islamskih ekstremista i baza narko-biznisa. Zbog toga Moskva nije pravila mnogo problema kad je Pentagon u centralnoazijskim „stanima“ uspostavljao svoje logističke baze, dok je jedna od ruta snabdevanja oko 130.000 američkih i NATO vojnika u Avganistanu išla i preko njene teritorije.
Svet
26.08.2021. 21:46
Bombaški napad u Avganistanu: Najmanje 70 poginulih
Svet
26.08.2021. 20:40
"Čak 1.500 Amerikanaca čeka evakuaciju iz Avganistana"
Rusija je uspostavila vezu sa talibanima još 2018, a njena ambasada je nastavila da normalno radi i posle pada Kabula. „Kao i sve druge zemlje, ni mi ne žurimo da ih priznamo“, izjavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uz napomenu da su signali koje odašilju talibani o ustrojstvu države „ohrabrujući“, dok je Putinov specijalni izaslanik za Avganistan Zamir Kabulov izjavio da je sa „sa njima bilo lakše pregovarati nego sa starom marionetskom vladom“ odbeglog predsednika Ašrafa Ganija.
Iako su ruski interesi u mnogim aspektima podudarni sa kineskim, zbog čega se stvara utisak o nekoj vrsti koordinacije između Pekinga i Moskve, Rusija svakako nije srećna zbog činjenice da su kineski potencijali za ekonomsko prisustvo u Avganistanu mnogo jači od njenih.
Lekcija za NATO
Avganistan je i posebno poglavlje za Severnoatlantski savez jer je prvi put aktivirano načelo čuvenog Člana 5 NATO povelje po kome je napad na jednu članicu napad i na sve druge. Kada je predsednik Džordž Buš mlađi izdao naredbu za invaziju, prva ga je sledila Velika Britanija, a potom i sve članice uključujući i neke kandidate, ukupno 36 zemalja. Već od 2003. vojne operacije u Avganistanu formalno su vođene pod NATO zastavom (ali sa američkim komandantom). Za taj angažman, najveći u NATO istoriji, u decembru 2001. dobijen je mandat Saveta bezbednosti, relevantna rezolucija usvojena je jednoglasno.
Način na koji je lider alijanse, predsednik Bajden, objavio američko povlačenje – unilateralno, vodeći računa samo o američkim interesima – podstaklo je generalnog sekretara NATO-a, Norvežanina Jensa Stoltenberga, da izjavi kako najnovija događanja u Avganistanu „nude neke teške lekcije za saveznike“.
Za londonski „Fajnenšel tajms“, reč je o „dvostrukom udaru“ na alijansu: razgolićeno je u kolikoj meri je NATO zavisan od Amerike, uz nove sumnje o budućoj američkoj spremnosti da obezbedi podršku svojim saveznicima. To na dnevni red ponovo stavlja ideju francuskog predsednika Makrona o „strateškoj autonomiji“ Evrope.
Ova pitanja su posebno osetljiva u Nemačkoj, koja je u Avganistanu imala 5300 svojih vojnika, što je bio njen najveći vojni angažman od Drugog svetskog rata. To je bila odluka danas odlazeće kancelarke Angele Merkel i otuda je relevantno mišljenje njenog najverovatnijeg naslednika, Armina Lašeta, za koga je način kako se raspliće avganistanska intervencija Zapada – „najveći debakl od osnivanja NATO-a.“
Komentari
