Steže se obruč oko građanina Trampa

Bivši američki predsednik Donald Tramp se sredinom ovog meseca nakratko vratio u američke medije, sa izgledima da će ga u nedeljama i mesecima koji dolaze biti više, ali iz razloga koji neće obradovati ni njega ni njegove i dalje mnogobrojne sledbenike.

Na Trampovo postojanje podsetilo je najpre smenjivanje iz liderske grupe republikanaca u Predstavničkom domu treće po rangu kongresmenke Liz Čejni. Ćerka bivšeg potpredsednika SAD, ratobornog Dika Čejnija, partijsku disciplinu prekršila je odbijanjem da podrži tvrdnje bivšeg predsednika da su izbore na kojima je pobedio Džo Bajden demokrate pokrale. Ovaj potez pokazao je da Tramp i dalje čvrsto kontroliše stranku američkih konzervativaca – i da nastavlja donkihotovsku borbu sa novim političkim realnostima.

Drugi događaj je saopštenje državnog tužioca federalne države Njujork u kome je izneto da je istraga o finansijama Trampove poslovne imperije i njega lično, umesto prekršajne postala krivična, što, ako se na sudu dokaže ono što je sadržano u optužnici, osumnjičenom može da donese kaznu i do 25 godina zatvora.

Napustivši Belu kuću 20. januara, 45. američki predsednik ostao je i bez pravne zaštite koju mu je u prethodne četiri godine obezbeđivala činjenica da je glavni nosilac izvršne vlasti, da bi se kao „građanin Tramp“ našao u situaciji koja u američkoj političkoj i pravosudnoj istoriji nema presedana: da je protiv njega i njegovih mnogobrojnih kompanija podignuto čak 29 što krivičnih istraga, što parnica, što se dosad nije desilo nijednom od njegovih prethodnika.

Pomenuta istraga u državi Njujork u ovom momentu je najozbiljnija pretnja bivšem predsedniku, o čemu govori i činjenica da se državnoj tužiteljki Leticiji Džejms pridružio i Sajrus Vens Mlađi, sin nekadašnjeg državnog sekretara (u kabinetu Džimija Kartera), okružni tužilac za Menhetn, gde je formalno sedište Trampove organizacije, holdinga koji objedinjuje mnogobrojne biznise bivšeg predsednika.

Tužilac Vens je pre toga, krajem februara, posle duge pravne procedure, uspeo da pribavi Trampovu poresku dokumentaciju, koju pročešljavaju posebno za ovu svrhu angažovani finansijski forenzičari. Njihovi prvi nalazi su da je Tramp uz pomoć saradnika naduvavao svoj poslovni saldo prilikom traženja bankarskih kredita i privlačenja investitora, a smanjivao ga kad je obračunavao koliko kao porez treba da plati državi – što u krajnjem ishodu može da bude okvalifikovano kao falsifikovanje poreske evidencije i teška poreska pronevera.

Druga po težini je krivična istraga koja je povedena u februaru, a koja se tiče Trampovog zahteva iznetog u telefonskom razgovoru sa državnim sekretarom države Džordžija – najvišim činovnikom administracije federalne države – „da mu nađe glasove“ pomoću kojih bi u ukupnom zbiru nadmašio u tom momentu već proglašenog pobednika, Džoa Bajdena, i što bi moglo da bude okvalifikovano kao „podsticanje na izbornu prevaru“.

Hapšenje u Vašingtonu

U glavnom gradu, Vašingtonu, tamošnji okružni tužilac već vodi krivičnu istragu o Trampovom podsticanju sledbenika da upadnu u glavno zdanje Kongresa na Kapitol hilu i (samo nakratko) zaustave proceduru potvrđivanja izbornih rezultata. Moguće krivično delo koje je Tramp u ovom slučaju počinio bilo bi „podstrekivanje i izazivanje nasilja“. Ako bi ova optužnica stupila na snagu, Tramp bi mogao da bude uhapšen prvom prilikom kad stupi na teritoriju Distrikta Kolumbija, kakvo je formalno ime američke prestonice.

O nasilju na Kapitol hilu posebnu istragu vodi i Department pravde. Vašingtonski tužilac pokrenuo je i spor sa Trampovim Komitetom za inauguraciju, neprofitnom organizacijom koja je sakupila 107 miliona dolara dobrovoljnih priloga da bi organizovala tradicionalne svetkovine koje se u prestonici priređuju na dan ustoličenja novog predsednika. Prema optužnici, Komitet je deo pomenutog novca potrošio zakupljujući prostor u Trampovom hotelu u centru Vašingtona, plaćajući to i do 35 puta više nego druge neprofitne organizacije, čime je deo novca završio u džepovima novoizabranog predsednika i članova njegove porodice. U ovom slučaju koji još nije okončan svedočili su i Trampova ćerka Ivanka i sin, Donald Tramp Mlađi.

Posebnu tužbu u Vašingtonu podneo je i kongresmen Beni Tompson, demokrata iz Misisipija, u kojoj, pozivajući se na jedan stari (donet davne 1871) zakon o Kju-kluks-klanu kojim se zabranjuje nasilno mešanje u ustavne nadležnosti Kongresa. Ovom tužbom se traži da Tramp, zajedno sa nekim bliskim saradnicima koji su ga podržavali u tvrdnjama da su izbori pokradeni, plati novčanu odštetu koja nije navedena.

Među privatnim tužbama su i one dve učesnice nekadašnjeg rijalitija „Šegrt“ koji je Trampa lansirao i kao TV zvezdu, a koje ga terete da ih seksualno zlostavljao, što je Tramp u nekoliko prilika demantovao.

Trampa je tužila i bratanica Meri Tramp, optužujući ga da joj je zakinuo u raspodeli ostavštine njenog pokojnog oca, Trampovog najstarijeg brata Freda. Ovo parničenje je u toku u sudu države Njujork. Meri Tramp je inače o odnosima sa najpoznatijim članom familije napisala knjigu čiji je naslov „Previše i nikad dovoljno“, koja je prodata u više od milion primeraka.

Pored direktnih tužbi protiv Trampa, u toku je popriličan broj sudskih sporenja sa njegovim kompanijama. Jedan od primera je parnica koju protiv Trampove kompanije „Internešenel hotels menadžment“ vodi holding u biznisu nekretnina „Itaka kapital“. „Itaka kapital“ je naime kupila većinski udeo u jednom luksuznom hotelu u Panami kojim je upravljala pomenuta Trampova kompanija (i koji je zbog toga nosio Trampovo ime), da bi naknadno otkrila da su im predočene preuveličane brojke o poslovanju i profitabilnosti hotela, što će reći da su prevareni.

Ovo suđenje trebalo bi da se okonča u avgustu ove godine.

Lov na veštice

U svim slučajevima, Tramp i njegova odbrana optužbe odbacuju i najčešće ih opisuju kao politički lov na veštice i osvetu političkih protivnika, demokrata. Sudska sporenja mu međutim nisu strana: po njima je postao poznat i pre nego što je na veliko opšte, pa i sopstveno iznenađenje u novembru 2016. u predsedničkoj trci pobedio Hilari Klinton.

Kako navodi američki mesečnik „Vaniti fer“ (Vašar taštine), koji se bavi kulturom i aktuelnom politikom, do momenta kada je postao predsednik Tramp i njegove kompanije bili su akteri u najmanje 3.500 legalnih sporova, od kojih je velika većina završena u njihovu korist.

To je postignuto agresivnom taktikom da se i na najbezazlenije tužbe odgovara „nesrazmernom pravnom snagom“ – angažovanjem velikih advokatskih resursa protiv protivnika koji je znatno finansijski slabiji, pa su tako deblji kraj u sporenju sa Trampom izvlačili gotovo svi koji bi mu se suprotstavili, što je Trampu omogućavalo da nezakonito podiže rente svojim stanarima, da diskriminiše Afroamerikance, ne plaća dobavljače...

Danas je međutim finansijska moć Trampove imperije znatno slabija nego što je bila pre nego što je postao predsednik. Još je doduše, milijarder – prema „Forbsu“, evidentičaru globalnih tajkuna, njegovo bogatstvo je 2,4 milijarde dolara, što je prilično manje od njegove „težine“ od 3,5 milijardi, koliko je imao prilikom useljenja u Belu kuću.

Na „Forbsovoj“ listi je međutim tek na 1299. mestu. Bogatstvo mu je još u nekretninama, s tim što su njegove obaveze prema bankama, za koje kažu da dospevaju relativno brzo, veoma visoke, čak 1,4 milijardi.

Nema sumnje da u pravnoj čorbi u kojoj se kuva Donald Tramp ima i začina politike: oba tužioca u državi Njujork koji vode objedinjenu krivičnu istragu protiv njega su demokrate. Kad je reč o mogućim ishodima, treba imati u vidu da se Tramp dosad izvlačio i iz na prvi pogled beznadežnih situacija, poput istrage koja je vođena o kontaktima članova njegovog izbornog štaba sa Rusijom i njegovim potonjim „ometanjem pravde“, koja je završena zaključkom da uprkos mnogim dokazano optužujućim činjenicama, „predsednik ne može da bude optužen, ali da to ne znači i da je oslobođen“.

Gomila optužbi protiv bivšeg predsednika svakako je presedan – kao što su presedani bila i dva neuspela „impičmenta“ – dve procedure Trampovog opoziva. Nijedan od Trampova 44 prethodnika nije bio krivično gonjen, pa shodno tome ni optužen.

Za sve doduše postoji prvi put, ali u ovom slučaju neizbežna je dilema koliko u traganju za pravdom ima politike. Tramp naime nije popularan samo u eliti republikanaca, nego, s obzirom na to da je prošlog novembra dobio čak 74 miliona glasova – više nego ijedan gubitnik predsedničke trke dosad – i među republikanskim biračima. Pošto ga dva impičmenta nisu sprečila da razmišlja i o kandidaturi 2024, u pravnom vrtlogu nije samo građanin Tramp.

Bivši na sudu

 

Donald Tramp nije jedini bivši šef države ili vlade suočen sa sudskim procesima: u sličnom, pa i nešto težem položaju jeste nekadašnji francuski predsednik (2007–2012) Nikola Sarkozi, koji je upravo osuđen na trogodišnji zatvor zbog korupcije i trgovine uticajem. S obzirom na to da je presuda prvostepena, to još ne znači da će stvarno dospeti iza rešetaka. Sa optužnicom za korupciju nosi se i dosad najdugovečniji izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji je optužen za primanje mita od biznismena i takođe za trgovinu uticajem, u njegovom slučaju materijalnom pomaganju nekih medija u zamenu za pozitivan publicitet. Pred sud ovih dana izlazi i kontroverzni bivši (od 2009. do 2018) predsednik Južne Afrike Džejkob Zuma, koga optužnica od 16 tačaka tereti za primanje mita i reketiranje prilikom kupovine oružja od pet evropskih proizvođača, posla vrednog gotovo pet milijardi dolara. Proces protiv njega započeo je inače još pre 16 godina. Zbog korupcije je suđeno i bivšem popularnom predsedniku (2003–2011) Brazila Luisu Injaciju de Silvi, poznatijem kao Lula, koji je u zatvoru proveo 18 meseci, da bi mu nedavno odlukom Vrhovnog suda bio otvoren put za povratak u predsedničku palatu na izborima sledeće godine. U zatvoru, osuđena na 24 godine kao glavni akter velikog korupcionaškog skandala, nalazi se i bivša predsednica Južne Koreje Park Geun Hje, a na upola manju zatvorsku kaznu –12 godina – osuđen je, zbog pronevere 10 miliona dolara državnog novca, i bivši premijer Malezije Nadžib Razak.