Svet je igračka u rukama NATO-a

Evoluciju je NATO nastavio i na ovogodišnjem samitu u Madridu gde je usvojen novi strateški koncept za narednu deceniju, u kojem se Rusija opisuje kao "najznačajnija i direktna pretnja" bezbednosti Alijanse. U prethodnom dokumentu usvojenom u Lisabonu 2010. godine Rusija je bila označena kao partner NATO-a.

Što je još važnije, u novom strateškom konceptu se prvi put pominje Kina kao izazov za bezbednost, interese i vrednosti NATO-a.

"Istorijski trenutak za Finsku, za Švedsku i za NATO"

Jens Stoltenberg

Jens Stoltenberg

Svet 05.07.2022. 13:09

"Istorijski trenutak za Finsku, za Švedsku i za NATO"

Osim toga, što je veoma bitno za ovdašnje prostore, šefovi država i vlada zemalja članica NATO-a ocenili su u istom dokumentu da su Zapadni Balkan i Crnomorski region od strateškog značaja za Alijansu.

Od zemalja regiona, jedino je direktno pomenuta Bosna i Hercegovina. Premijer Velike Britanije Boris Džonson najavio je čak da će Ujedinjeno Kraljevstvo poslati vojne specijaliste u BiH da ojačaju misiju NATO-a i stabilnost i bezbednost u toj zemlji, kako bi se oduprla „malignim uticajima, i blokira pokušaje podrivanja demokratije u ovoj zemlji i regionu".

"Ne možemo dozvoliti da Zapadni Balkan postane još jedno igralište za pogubne težnje Vladimira Putina", rekao je Džonson.

Slovenački premijer Robert Golob izjavio je i da je njegova zemlja spremna da "deluje prvenstveno tamo gde može najviše da doprinese", jer veruje "da jedan slovenački vojnik na Zapadnom Balkanu doprinosi znatno više od istog tog vojnika u regionu koji on ne poznaje tako dobro".

Premijer Albanije Edi Rama ponovio je zahtev za prijem Kosova u "Partnerstvo za mir", a istovremeno je pozvao NATO da uspostavi vojnu pomorsku bazu u novoj luci Drač, koja će biti izgrađena u Porto Romanu.

Danas je prisutna tvrdnja da je NATO osnovan zbog preteće moći Varšavskog pakta, što nije tačno. Osnovna ideja bila je da se pod monitoringom pakta drži Nemačka, zemlja koja je počela dva svetska rata, jer Varšavski pakt je osnovan tek 1955. nakon ulaska Zapadne Nemačke u NATO.

NATO se suočava sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata

Jens Stoltenberg

Jens Stoltenberg

Svet 29.06.2022. 13:05

NATO se suočava sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata

To je čak najbolje opisao prvi generalni sekretar NATO-a, lord Hejstings Ismej, definišući ulogu Alijanse: "Zadržati Ruse napolju, Amerikance unutra i Nemce dole." Mislio je, naravno, na Evropu.

Tog 4. aprila 1949. usvojen je i kodeks Severnoatlantskog pakta: rešavanje svih međunarodnih sporova mirnim putem, suzdržavanje od pretnje ili upotrebe sile na način koji nije u skladu sa principima Ujedinjenih nacija... Kakva ironija? Pored UN, SAD su u startu proizvele svetskog policajca koji će kontrolisati međunarodne sukobe, praktično svojevoljno su uzeli ta prava od UN...

Ispostavilo se kasnije da je Severnoatlantska alijansa "rešavajući" međunarodne sukobe zapravo proizvodila ih, ostavljala iza sebe krvavi trag, postala je pesnica jedinog hegemona i, naravno, zatrla u temelju osnovne principe međunarodnog prava sve u ime "demokratije i ljudskih prava".

Noam Čomski, najpoznatiji svetski mudrac danas, ne jednom je rekao:

"Kad čujem za pojam NATO, odmah pomislim na Sjedinjene Američke Države i njenu vladu koja je širom sveta počinila tolike zločine!" U slučaju Ukrajine, Čomski dodaje da je taj sukob "gnusni eksperiment gde su SAD i NATO odlučili da se bore do poslednjeg Ukrajinca kako bi zaključili gde su Putinove krajnje granice u rešenosti da pokori Ukrajinu..."

Zelenski traži od NATO još oružja

Rat u Ukrajini

Rat u Ukrajini

Svet 29.06.2022. 21:10

Zelenski traži od NATO još oružja

Istina, i u Americi političari su se plašili jačanja vojne moći Alijanse, videći ozbiljnu pretnju vojne industrije i krupnog kapitala – odnosno duboke države – koji vode zemlju u rizičnu budućnost. Još u januaru 1961. odlazeći američki predsednik Dvajt Ajzenhauer u poslednjem TV obraćanju naciji je nekoliko puta upozorio na "formiranje novog vojnoindustrijskog kompleksa, koji ima podršku bankarskog sektora i čiji je glavni cilj da SAD budu stalno vojno angažovane širom sveta".

I njegov naslednik Džon F. Kenedi bio je protivnik prekomernog ulaganja u vojsku, bio je zagovornik diplomatskih rešenja sukoba, pogotovo onih u Aziji, što svakako nije bio medikament za njegovu dugovečnost.

Pošto je osnovna ideja ovog istraživanja "Ekspresa“ gde i kuda ide NATO alijansa, došli smo do načelnog odgovora (pošto je Alijansa u međuvremenu postala ne samo vojni, nego i politički faktor) da će NATO živeti i jačati sve dotle dok će to biti potrebno američkim ekonomskim i geopolitičkim interesima. Dugim rečima, živeće dotle dokle rat bude sredstvo američke unutrašnje i spoljne politike.

Ujedinjenjem Nemačke 1992. NATO je u ratnim akcijama protiv Srba u BiH u građanskom ratu, pre toga u Iraku, a potom bombardovanjem Srbije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, upotrebom osiromašenog uranijuma bacio pod noge međunarodni pravni poredak, što radi i danas.

Sa tim u vezi, NATO je dva puta preživeo kliničku smrt: prvi put u trenutku kad je srušen Berlinski zid 1989. godine, a raspali se SSSR i Varšavski pakt. Alijansa je porazila protivnika i praktično ostala bez posla.

Drugi put u vreme mandata predsednika SAD Donalda Trampa (2017–2021) koji je ne jednom u zemlji i inostranstvu poručivao da je NATO besmislena organizacija, te da Amerika više neće ratovati.

Prvu "smrt“ NATO je preživeo jer su američkoj privredi bili potrebni jeftini energenti iz Kuvajta, koji su snažno pospešili američki ekonomski bum. I uopšte, SAD i NATO od 1975. do 1990. godine bili su fokusirani na Sredozemlje i Bliski istok, gde su iza "izvoza demokratije“ ostavili desetak miliona mrtvih i razvaljene zemlje poput Libije, gde i danas besni građanski rat.

Početkom 1991. godine koalicija od 39 zemalja predvođena Amerikom napala je Irak sa oko 830.000 vojnika, 5500 tenkova i više od 700 aviona i helikoptera. "Peščana oluja“ koštala je oko 110 milijardi dolara, a svi ostali proklamovani "zadaci“ poput uspostavljanja stabilne demokratske vlasti do danas nisu ostvareni.

NATO je preživeo Trampa, koji je moguće i pokraden upravo zbog toga što je "beloj Americi“ bio potreban lider koji će SAD vratiti u orbitu prvog vojnog i ekonomskog hegemona. Politika koja je obučena u odoru novih izazova kroz građanske ratove, borbu za vlast u zemljama Istočne Evrope, prekograničnog terorizma, ilegalne migracije, započeta pre Trampa, nastavljena je.

Alijansa danas ima 30 članica sa već izvesnim izgledima da će ih biti 32. S prijemom Švedske i Finske, i "strahom“ od širenja "ruskih imperijalnih težnji“, kako analitičari vide, "kratkoročni cilj Zapada je pojačani pritisak na Rusiju radi razvlačenja i vezivanja njenih snaga da bi se smanjio njen pritisak na Ukrajinu“.

Srednjoročni cilj je pritisak na rusku Baltičku flotu radi njenog postepenog istiskivanja iz Baltika i pretnja ruskoj enklavi Kalinjingrad. A dugoročni cilj je stvaranje uslova za zauzimanje Arktika od strane Zapada jer bi Rusiji bio onemogućen pristup ovom prostoru bogatom energentima i mineralima...

Kuda ide NATO i kakva mu je budućnost? Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže: "NATO je u ovom trenutku očvrsnuo toliko koliko može da bude čvrsta multinacionalna organizacija.“

"Mislim da tu postoji problem pre svega zato što su u Rusiji izgleda pravili procene koje su vrlo slične našem iskustvu iz 1999. godine, o tome da će ta različita mišljenja, kada dođe do krize, dovesti do posrnuća zajedništva. Ipak, NATO čine zemlje koje su zajedno i u Evropskoj uniji. Uvek je postojala ta priča o tome ko jeste, a ko nije u NATO-u, ko je u Uniji, i to su veštački razdvajali. Zapravo reč je o jednoj grupi zemalja koje imaju zajedničke interese.

Pokazalo se na primeru Švedske i Finske, koje su imale uvek odličnu vojnu saradnju sa NATO-om, da njihova neutralnost u jednom trenutku može da se promeni. Ako to tako sagledavamo, onda je jasno da je reč o grupi zemalja koje uz naravno neke disonantne tonove ipak imaju zajednički sistem vrednosti i imaju tu sliku da su oni jedan blok u odnosu na ostale. Možda bi bilo sada drugačije da nema Evropske unije. Ali EU je dodatno homogenizovala Alijansu jer kada je došlo do rata u Ukrajini jasno su se svrstali, politički i vojno, i u priličnoj meri jedinstveno“, ocenjuje Radić za "Ekspres“.

Doktor Milan Parivodić, stručnjak za međunarodno pravo i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, u novom oblikovanju NATO saveza vidi nemilo ponavljanje u kojem se primarno naoružavaju zemlje koje su nosile barjak fašizma u Drugom svetskom ratu:

"Apostrofiraju se dve nove sile u smislu militarizacije, to su Nemačka i Japan. Posle 77 godina, od kraja Drugog svetskog rata kada su bile poražene, one sada ponovo postaju vojne sile, koje su integrisane u NATO. A tu je pride i Poljska. Očekujem da će u kontekstu ovog ogromnog geostrateškog pomeranja, na drugoj strani praktično dovesti u blisku i neraskidivu saradnju Rusiju i Kinu. Događaji u Ukrajini doveli su do veoma snažne konsolidacije NATO-a, gde će pored Amerike, koja je svakako predvodnik cele Alijanse, Nemačka, Poljska i Japan imati vrlo važne funkcije.

U svemu desila se podela na zapadni ili liberalni svet, u kome vlada liberalni kapitalizam, i ovaj drugi svet u kome vlada državni kapitalizam, gde su Rusija i Kina predvodnice te grupacije. U tom velikom sučeljavanju Australija, Novi Zeland i Južna Koreja postaće važne članice i potpuno će se uskladiti i ujediniti u vojnu alijansu zajedno sa Japanom, Zapadnom Evropom i Amerikom. To će ujediniti praktično te velike ekonomske sile i njihove vojne potencijale na način da mogu da stvore protivtežu Rusiji i Kini kao drugoj strani. U celoj toj velikoj jednačini verovatno da je ključna pozicija Indije. Kako će se Indija opredeliti? Moj osećaj je da će Indija zauzeti intenzivno neutralni položaj, novu poziciju nesvrstanosti, jer s jedne strane ima velike koristi od sada jeftine nafte, gasa i oružja koje kupuje od Rusije, a na drugoj strani je ona demokratska država za razliku od Rusije i Kine, koja ima tradiciju engleske demokratije. Ali i zbog vrlo komplikovanog odnosa koji ima sa Kinom, koji su nekada prerastali u male oružane sukobe“, kaže gospodin Parivodić.

Površno gledano, NATO će živeti dotle dok SAD budu ratovale širom sveta. Znači dugo! Međutim, cela priča u dobroj meri podseća na pad Rimskog carstva. Srušili su ga varvari, odnosno, carstvo je izgubilo ekonomsku moć. Dakle, NATO direktno zavisi od ekonomske moći SAD. Ako su tačne analize da je Amerika prešla svoj zlatni zenit, onda se ni Alijansi ne piše dobro. Ostaje na kraju pitanje – koju će cenu svet platiti za taj ispraćaj?

Finansije

 

Kako se hrani "aždaja“? Budžet Alijanse za 2022. iznosi 1770 milijardi dolara. Najveće troškove snose SAD i Nemačka, po 16,3 odsto, zatim Ujedinjeno Kraljevstvo 11,3 odsto, Francuska 10,5, Italija 8,8 odsto...

 

Planiran porast američkog vojnog budžeta do 2025. godine iznosi 24 odsto. Najveći deo ovog novca odlazi na finansiranje vojnih baza širom sveta poput onih u Nemačkoj, Južnoj Koreji, Japanu, Italiji... Ima ih više od 700, njihove lokacije su poverljive. Rusija ima 25 baza van zemlje, a Kina samo pet.

NATO politički faktor

 

Aleksandar Radić objašnjava zbog čega je Alijansa postala uticajna politička organizacija. "Problem sa NATO alijansom je što u njoj nije postojao efikasan mehanizam donošenja političke odluke u mnogim situacijama. NATO je baziran upravo na toj jednostavnoj činjenici da ga čine suverene zemlje. Mi imamo često mit ’NATO politika’, ’NATO obaveštajci’, ’NATO lobisti’... Ali NATO ima institucije koje to grade. Evropska unija, na drugoj strani, jeste novija organizacija sazdana od nacionalnih politika na istoj adresi. Ali u NATO-u kada se održavaju razni sastanci, razne koordinacije, postižu se kompromisi. I ono što jeste slabost Saveza upravo je činjenica da su ti kompromisi završne igre i da vrlo često nedostaje konačno rešenje. Avganistan je to pokazao, 20 godina boravka snaga tamo kroz dve različite misije, kako su bile definisane i koje su potpuno propale, zato što očigledno nije postojala konzistentnost kroz ostvarenje političke ideje.

 

Jer, kada upotrebite silu, morate da znate tačno koliko i kako da biste postigli određeni efekat. A kada je reč o Avganistanu, ta vizija nije postojala kao da se čekalo da će problem da se reši sam od sebe, i to je kompromitovalo poziciju NATO-a. Znači mora se imati politički konsenzus unutar NATO-a, da taj konsenzus ne bi skupljali po prestonicama.“