TANGO FAŠIZAM: Dešavanja u Argentini mogla bi da dovedu do destabilizacije Južne Amerike

TANGO FAŠIZAM: Dešavanja u Argentini mogla bi da dovedu do destabilizacije Južne Amerike

EPA PHOTO/EFE/LEO LA VALLE


Pre nego što se vratio u Argentinu iz egzila, 1973. godine, Huan Peron je rekao: “Nismo bili dobri, ali oni koji su došli posle nas bili su toliko loši da smo u odnosu na njih mi izgledali dobro”.

Peron je umro na funkciji godinu dana kasnije, tokom svog trećeg predsedničkog mandata; iza sebe je ostavio kontroverznu zaostavštinu i jedan lagano populistički pokret, poznat kao peronizam, koji traje do danas. Skoro vek u Argentini odanost peronizmu bio je nepisani conditio sine qua non da se ispuni pun mandat na funkciji.

EPA/OLEGARIO PEREZ DE CASTRO

EPA/OLEGARIO PEREZ DE CASTRO

Raul Alfonsin, prvi neperonistički vođa koji je upravljao zemljom od povratka demokratije, 1983. godine, napustio je funkciju skoro šest meseci ranije, preživevši tri vojna ustanka. Drugi, Fernando de la Rua, podneo je ostavku 2001. godine, na pola svog mandata, bežeći iz predsedničke palate u belom helikopteru. Aktuelni predsednik Mauricio Makri stupio je na dužnost 2015. godine i sada se nada reizboru, ali pošto je početkom ovog meseca doživeo katastrofalan poraz na preliminarnim izborima, mnogi su se pitali da li će njegov slučaj biti izuzetak koji će potvrditi pravilo.
Preliminarni izbori u Argentini su smišljeni da bi se smanjila lista potencijalnih kandidata za funkciju predsednika, ali zapravo služe kao test nacionalnog osećaja. Rezultati glasanja 11. avgusta doveli su u pitanje ambiciozni reformski program Makrija, pošto je zaostajao petnaest bodova iza Svakog fronta, peronističke koalicije koju su predvodili Alberto Fernandez i bivša predsednica Kristina Fernandez de Kirhner.

Od početka, sadašnji predsednik imao je težak put do kandidature za reizbor. “Kambiemos”, njegov projekat za izbavljenje Argentine iz ekonomskog haosa i finansijskih problema, propao je, a mnogi glasači veruju da je njihova država bila u boljem stanju pre nego što je on preuzeo funkciju. Ekonomija se u poslednje vreme dodatno urušila i prošle godine je Argentina morala zatražiti dvadeset i drugu pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda. Budući da je veliki deo biračkog tela postao nepoverljiv prema njegovom pristupu tržištu i ekonomskim temama, Makri je za vodećeg partnera izabrao peronističkog senatora Miguela Anhela Piketa, ne bi li na neki način amortizovao slabu stranu koje je apsolutno svestan. Ipak, njihova koalicija, Zajedno za promene, nije se uspešno obratila Argentincima, koji su se vratili duboko ukorenjenom povezivanju peronizma sa prosperitetnom budućnošću.

Pre nekoliko meseci nije bilo jasno kako će Kirhnerova izabrati da se pozicionira na izborima, odnosno na čiju će se stranu svrstati. Bivši predsednik je optužen za jedanaest slučajeva korupcije, ali ona je i dalje jedna od najpopularnijih argentinskih političara. Reputacija Kirhnerove je razlog za odvratnost i pohvale: neki je optužuju za nagomilavanje bogatstva na funkcijama, zaveru s Iranom ili za orkestriranje ubistva tužioca koji je izgradio slučaj za njeno hapšenje; drugi se pozivaju na njenu bezobraznu harizmu i pronicljivu politiku, ili joj daju pohvalu za više nego raskošnu potrošnju državnog novca na socijalne programe.

Dokaz o njenoj oštroumnosti je njen izbor da se kandiduje zajedno sa Fernandezom, kao potpredsednikom – odluka koja je podstakla skepticizam, ali i olakšanje među onima koji njeno nasleđe vide kao sramotu peronizma.

Fernandez, bivši profesor prava koji je nakratko bio šef kabineta u vreme predsednikovanja Kirhnerove, može se pokazati kao moderirajuća sila. Odstupio je iz njenog kabineta 2008. godine, sedam meseci nakon što je ona preuzela funkciju; optuživao ju je da “iskrivljuje stvarnost” i protivio se njenom vođstvu. Zajedno, oni sada žele ispraviti nepravde koje je, prema njihovom mišljenju, makrizam doveo u Argentinu.

Povezane vesti – “SAMO ME BOG MOŽE SRUŠITI”: Kako je Mugabe od revolucionara postao brutalni diktator

Kada je Makri stupio na funkciju, kriza platnog bilansa je bila neizbežna, devizne rezerve su se smanjivale, a nivoi inflacije bili su toliko visoki da je vlada Kirhnerove promenila zvanične statistike. Nekoliko sati od njegove inauguracije, Makri je ukinuo kontrolu kapitala, što je oštro ograničilo trgovinu devizama. On je nastavio da smanjuje velike subvencije komunalnoj i transportnoj industriji, kako bi se izborio sa argentinskim fiskalnim deficitom. Makrijeve politike bile su namenjene stalnom obnavljanju poverenja u argentinsku ekonomiju, ali neki će njegovi kritičari tvrditi da mere nisu uspele jer nisu bile zasnovane na realnim osnovama i jer nije postojala čvrsta volja i istrajnost za njihovo sprovođenje. Potrošnja Kirhnerove na socijalne programe i precenjena valuta ponudili su privid stabilnosti. Dakle, kada je Makri smanjio državne subvencije, a računi su preko noći porasli za čak hiljadu procenata, ljudi su zaboravili na realnost i na možda pozitivne efekte štednje.

“Popraviti takvo stanje uz izbegavanje recesije pokazalo se vrlo teškim”, tvrdi Eduardo Levi Jejati, bivši savetnik administracije.

“Mislim da je vlada pogrešila naivno verujući i pripisujući strukturne probleme zemlje “populizmu pod pretpostavkom da će retorika koja forsira principe slobodne trgovine i slične narative neumoljivo osloboditi ogromne sile koje slobodno tržište i kapitalizam kriju u sebi”.

U stvari, strana ulaganja nisu stigla onako kako su očekivali ili obećali. Prošle godine, usred jake valutne krize, Argentina je ušla u recesiju – inflacija je porasla na pedeset i pet odsto, peso je izgubio polovinu vrednosti, a tri miliona ljudi je palo u siromaštvo. U leto 2018. godine Makri je od MMF-a tražio zajam najveći u istoriji Fonda, u iznosu od pedeset sedam milijardi dolara. Argentina je pregovarala i dogovorila na desetine sporazuma sa MMF-om u proteklih šest decenija, a pomenuta institucija se u javnom mnjenju smatra negativcem, saučesnikom u stalnom zaduživanju zemlje. Vapaj za pomoć MMF-u ponovo se shvatio kao poniženje i pokazatelj da predstoje dodatne mere štednje. Demonstranti su blokirali ulice u Buenos Ajresu i slikali sprejom poruke poput “MMF = Hunger” ili “SA MMF-om idemo nazad do dna”. Bailout je takođe bio znak slabosti za predsednika koji se obavezao da će uvesti inflaciju sve do jednocifrenih iznosa i za sobom ostavljajući recesijsku istoriju Argentine.

 EPA-EFE/Juan Ignacio Roncoroni

EPA-EFE/Juan Ignacio Roncoroni

Jedan od najambicioznijih ciljeva Makrijeve kampanje bio je njegov slogan i obećanje o nultom siromaštvu. Iako je Kirhnerova potpuno prestala objavljivati statistike, procene otkrivaju da je otprilike trećina stanovništva živela u siromaštvu dok je bila na vlasti. S izuzetkom sredine 2017. godine, kada je stopa siromaštva pala na 25,7 procenata, brojke se nisu mnogo promenile pod Makrijem – ako ništa drugo, pogoršale su se. Od 2009. godine Agustin Salvija i grupa istraživača iz Opservatorija za socijalni dug Katoličkog univerziteta objavili su godišnji izveštaj o siromaštvu, koji se u Argentini smatra standardnom referencom. Salvija smatra da je trenutna administracija odgovorna za to da teret reformi padne na najsiromašnije.

“Njima je bilo lako sačuvati transfere dohotka, izdati više duga i subvencionirati krajnju potrošnju, dok su čekali da se ulaganja iz inostranstva pristignu”, rekao je Salvija. “Budući da investicije nikada nisu dostigle željene nivoe, njihov model se pokazao kao neuspeh – teret duga je postao neizdrživ, javni deficit je porastao, a stagnacija je srušila projekat ‘Kambiemos’.”

Makrijevi branioci, međutim, njegov projekat opisuju kao dugotrajan proces i insistiraju na tome da se buduće krize mogu sprečiti samo poboljšanjem argentinske pozicije u inostranstvu, što je zadatak na kojem je vlada uspela. Dok je Kirhnerova zatvorila argentinsku ekonomiju i prijateljstvo negovala sa liderima u Venecueli ili Iranu, Makri je ojačao veze i pregovarao o trgovinskim sporazumima širom kontinenata. Pod njegovim vođstvom Argentina je bila domaćin sastanka Svetske trgovinske organizacije, predsedavala je Samitom G-20, i gotovo udvostručila valutnu razmenu sa Kinom. Makri je ove godine vodio pregovore o istorijskom paktu između Mercosura, južnoameričkog trgovinskog bloka, i Evropske unije, koji je trajao skoro dve decenije. Njegovo bavljenje spoljnim poslovima ogleda se u principu “Kambiemosa”: da se blagostanje Argentine ne može odvojiti od osećanja i tokova međunarodnih tržišta.

Predvidivo, tržišta su se uspaničila kao odgovor na početne inpute. Dan nakon izbora peso je pao za više od dvadeset pet procenata u odnosu na dolar, a argentinske akcije izgubile su skoro polovinu svoje vrednosti, što sugeriše da su investitori videli Makrijev poraz na opštim izborima u oktobru kao podatak koji treba vrednovati. Ako se peronistička vlada vrati na vlast, mnogi investitori strahuju da bi nastao spor oko državnog duga Argentine i da bi peronisti svakako pokušali da pregovaraju o novim uslovima spasavanja sa MMF-om. Ovo nije neverovatan scenario, imajući u vidu da je zemlja bankrotirala osam puta od nezavisnosti, 1816. godine, a poslednje se desilo tokom drugog mandata Kirhnerove. Nedostatak predvidivosti takođe je uticao na tekuće infrastrukturne projekte, koji su ponos za administraciju. Bankar sa Volstrita, koji je radio sa paketom finansiranja devet stotina miliona dolara za izgradnju autoputeva sa Međuameričkom razvojnom bankom, rekao je da kada je pozvao kolege da se raspita o sudbini projekta, saznao da je sve odloženo do daljeg.

Povezane vesti – ŠKOLSKA ZVONA VIŠE NE ZVONE ISTO: I posle 15 godina Beslan je zavijen u crno

U međuvremenu, obični Argentinci videli su da je njihova ušteda gotovo nestala. Danima nakon izbora ljudi u Buenos Ajresu požurili su da kupe kilograme živine ili mesa pre nego što je povećanje cena to učinilo nepristupačnim. Neki vlasnici preduzeća oklevali su da otvore svoja vrata, naizgled nesigurni koju cenu da naplaćuju za osnovne potrepštine poput brašna. Drugi su otvorili, ali isključili svetla dok nije bilo kupaca, kako bi se smanjili troškovi predstojećeg računa za struju. Da bi umanjio štetu, Makri je najavio niz mera pomoći, uključujući povećanje minimalne plate, subvencije za socijalno ugrožene, smanjenje poreza, privremeno zamrzavanje cena benzina i zajmove za mala i srednja preduzeća. Bio je to izrazito peronistički pristup krizi – onaj koji favorizuje privremene popravke, malo pazeći na ograničenja potrošnje.

“Premalo, prekasno, najbolja je sinteza onoga što Makri trenutno radi”, tvrdi Serhio Berenštajn, politički analitičar.

Ako se iz rezultata na preliminarnim izborima mogu izvući zaključci, glavno bi bilo to da su milioni glasača izgubili nadu u mandat za promenu “Kambiemosa”, ali njihova vera u peronizam jedva da se kolebala. “Peronisti su u kolektivnom sećanju Argentinaca povezani sa izvlačenjem zemlje iz krize”, kaže Stiven Levitski, profesor na Harvardu. To je možda razlog da se u svim glavnim predsedničkim kartama nalazi peronistički kandidat i zašto će Kristina Fernandez de Kirhner verovatno ponovo vladati. “Mnogi argentinski glasači vide peroniste kao jedinu političku silu koja je sposobna da upravlja zemljom”, rekao je Levitski.

AP Photo/Natacha Pisarenko

AP Photo/Natacha Pisarenko

Ipak, drugi tvrde da Makrijevo nasleđe ne treba potceniti. “U protekle četiri decenije argentinska ekonomija je bila najnestabilnija u svetu, s obzirom na učestalost kriza, inflatornih epizoda, recesije i propuštenih obaveza”, objašnjava Esteban Domek, šef argentinske ekonomske konsultantske organizacije “Inveck”.

“‘Kambiemos’ je stavio ograničenje na fiskalnu potrošnju, bavio se spoljnim deficitom i ostavio nam konkurentni kurs, efektivno vodeći proces makroekonomske normalizacije.” Po mišljenju Domeka, trenutna administracija je istrošila i pokušala da prebrodi takve nepovoljne uslove. Na kraju krajeva, trebaće više od tri godine da se ekonomija zemlje koja je nekada bila među najbogatijima, ali koja se sada razvija sporo, vrati u normalu. “Iako tek treba da vidimo njegove rezultate, Argentina je na pola puta”, dodao je. ”

“Sadašnji izborni proces postavlja kritično pitanje: Hoće li se zemlja na kraju pomaći napred ili ne?”

Na nedavnoj konferenciji novinar je apelovao na predsednika da ostavi po strani razgovore kako bi se obratio Argentincima koji su suočeni sa teškoćama, a koji odlaze kući i nalaze prazan frižider ili ne mogu da priušte druge stvari. U svom odgovoru Makri se pozvao na starijeg gauča koji se nedavno pojavio u viralnom videu, izražavajući zabrinutost zbog trenutnog stanja Argentine.

Gaučo se prisetio epizode iz detinjstva kada je komšija tražio njegovu pomoć da nađe nekoliko ždrebica koje su odlutale koritom reke. Na pola puta u pokušaju da pređe reku, gaučos je skočio sa konja i otplivao nazad. Vratio se kući i uzeo drugog konja. Znači ne samo da je izgubio nekoliko ždrebica, već je izgubio i svog konja jer nije imao hrabrosti da pređe s druge strane reke.

“Argentincima treba da pređu na drugu stranu reke”, rekao je Makri. “Jer ako ne pređemo reku, jednom zauvek, ako krenemo unazad ponovo, tada ćemo u jednom trenutku morati početi sve iz početka.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar