TRAMPOV NOVI NJU DIL

Najveći dobitnici novog poreskog zakona biće banke, naftna i farmaceutska industrija, ali i Trampove kolege iz sektora nekretnina. Najveći gubitnici biće firme koje se bave održivom energijom, poljoprivrednici i bolnice, oni čije poslovanje zavisi od dotacija novca poreskih obveznika. A gde je u svemu tome običan građanin? Ako zarađuje više od 75.000 dolara godišnje, osetiće blagodeti poreske reforme

Donald Tramp obećao je građanima Sjedinjenih Američkih Država „sjajan, veliki i prelep božićni poklon". Naravno, kao iskusni voditelj rijalitija, Tramp je upravo sebi dodelio ulogu Božić Bate, da ne kažem - Deda Mraza. Ako sve bude teklo po planu, on će baš u prazničnim danima potpisati novi poreski zakon, koji je najavljen kao najveća poreska reforma u novijoj istoriji. Cilj je da džepovi običnih građana budu puniji, ali ne nauštrb državne kase. Zvuči neverovatno. Da li je tako nešto uopšte izvodljivo?

Tramp je još u predizbornoj kampanji tvrdio da ne samo da jeste već da je prosto kao pasulj, te da njegovi prethodnici, pošto nisu bili poslovni ljudi, nisu imali pojma kako da se nose sa ekonomijom. Počeo je ocenom da korporativni porez treba smanjiti sa 35 na 15 odsto. Tokom vikenda, republikanci u Senatu iskoristili su svoju tesnu većinu da izglasaju poresku reformu, koja taj procenat ipak diže na 20. Samo par dana kasnije, sam Tramp je najavio da bi korporacije, kada zakon bude izglasan i u Predstavničkom domu Kongresa i usaglašen sa onim što je izglasano u Senatu, trebalo da plaćaju 22 odsto poreza. I to je nešto! Čak 13 procenata manje nego ranije. Logika iza ovog poteza je kristalno jasna. Niži porezi u SAD navešće američke firme da povuku deo kapitala kući. Time bi deo Trampovog predizbornog obećanja bio ispunjen.

ANALIZA, MILORADOVIĆ: Preduzetnik sa Ist Rivera

Međutim, nijedan poreski zakon, a kamoli poreska reforma, nije tako jednostavan. Predlog zakona, koji je dobio zeleno svetlo u Senatu, ima nešto manje od petsto strana. Neke su čak pisane rukom, što inače nije neuobičajena praksa u Kongresu. Mnogi amandmani, dodati u minut do dvanaest, pišu se rukom. Međutim, za razliku od poslednje velike poreske reforme iz 1981. godine, dakle iz vremena republikanca Ronalda Regana, koja je pripremana mesecima, najnoviji zakon napisan je za samo jedanaest dana. Stručnjacima će biti potrebno mnogo duže da raspletu sve moguće posledice novog načina slivanja novca u državnu kasu. Sjedinjene Države imaju rekordni poreski deficit.

(AP Photo/Andrew Harnik)

Godišnje on prosečno iznosi (nemojte se onesvestiti) sedamsto milijardi dolara. Ukupan iznos već je premašio 20 biliona (dvadeset hiljada milijardi) dolara. Predviđa se da će se u narednoj deceniji povećati za još 10 biliona. I u ovoj situaciji Tramp smanjuje porez. No, ideja nije tako šašava. Manji porez znači veću potrošnju, a to opet znači veću proizvodnju i prihode. Time ukupno ubiranje poreza treba da poraste. Međutim, stručnjaci moćnog „Goldman Saksa" ne predviđaju da će reforma pospešiti privredni rast. Upozoravaju da bi ona u roku od dve godine mogla da se čak negativno odrazi na ekonomiju zemlje. Najoptimističnije prognoze bez stranačkih boja ne prelaze 0,4 odsto godišnjeg privrednog podsticaja.

New York Stock Exchange, Wall street, Manhattan, New York, USA

Ipak, bar za sada, berze - kako u Americi, tako i širom sveta - reagovale su skokom svojih indeksa. „Dau Džons" dostigao je rekordnu vrednost. Otkako je Tramp u Beloj kući, indeks Njujorške berze porastao je čak 37 odsto. Međutim, nisu akcije svih firmi skočile. Najviše je profitirao „Dizni", koji trenutno sa australijskim medijskim mogulom Rupertom Mardokom pregovara o kupovini dela „21st Century Foxa". Međutim, deonice tehnoloških kompanija odbile su da skoče. Možda zato što stručnjaci ne predviđaju da firme iskoriste višak kapitala koji im smanjenje poreza ostavlja u otvaranje novih radnih mesta, već za otkup sopstvenih akcija sa berzi. Dakle, ušli smo u nepredvidljive berzanske vode, u kojima industrija zabave pliva kao riba, a inženjeri zakucavaju nove eksere u brodsko dno. Najveći dobitnici novog poreskog zakona biće banke, naftna i farmaceutska industrija, ali i Trampove kolege iz sektora nekretnina. Najveći gubitnici biće firme koje se bave održivom energijom, poljoprivrednici i bolnice. A gde je u svemu tome običan građanin? Ako zarađuje više od 75.000 dolara godišnje, osetiće blagodeti poreske reforme.

ŠTA IH (NAS) ČEKA: Donald Tramp – novi Ruzvelt ili Ludi šeširdžija

Nemamo razloga da se povodimo za Trampovim PR-om. Njegova reforma nije ni najveća ni jedina u novijoj istoriji SAD. Svaki predsednik od Niksona do danas imao je svoju. Trampova je najsličnija Reganovoj, i pogoduje krupnom kapitalu. Međutim, ne u onolikoj meri koliko je pogodovala Obamina. Začuđujuće, Bušova reforma mnogo više je uzela u obzir običnog čoveka. Najprogresivniji i najhumaniji prema džepu građana bio je, očekivano, Džimi Karter, ali i, neočekivano, Ričard Nikson. Dakle, floskula da republikanci povlađuju krupnom kapitalu dok demokrate brinu za građane - jednostavno ne važi. Demantuje je istorija. Doduše, demokrate su, u slučaju Trampove poreske reforme, odlučile da jednoglasno glasaju protiv. Zato je odgovornost za (ne)uspeh novog zakona isključivo u republikanskom taboru. Lideri republikanske većine u oba doma Kongresa, Pol Rajan i Mič Mekonel, ne smeju sebi da dozvole da izgube i jedan jedini glas ako žele da ceo paket pre praznika stigne na potpis u Belu kuću.

Ako pitate američke medije šta novi zakon donosi, ništa vam neće biti jasno. Dok ga prorepublikanski mediji hvale na sva usta, prodemokratski mediji ukazuju na nalaze združenog poreskog odbora Kongresa, koji predviđa da će nova reforma probušiti novu bilionsku rupu u deficitu. Što je još važnije, isti mediji ističu da je sve fatamorgana koja treba da zamaže oči građana u danima kada istraga FBI-ja dokazuje da je Trampov (doduše otpušteni) savetnik za nacionalnu bezbednost, general Majk Flin, lagao tu bezbednosnu agenciju, koja ga je još 24. januara ispitivala o razgovorima s tadašnjim ruskim ambasadorom u Vašingtonu Sergejom Kisljakom. Društvene mreže su se obrušile na Trampov tvit, koji glasi: „Morao sam da otpustim generala Flina jer je lagao potpredsednika i FBI. To je šteta jer su njegove akcije tokom perioda primopredaje vlasti bile zakonite. Ništa se nije krilo!" Pošto najnovija Flinova priznanja Milerovoj istrazi pokazuju suprotno, Trampovi protivnici ovaj tvit vide kao dokaz da je sam predsednik ometao istražni postupak jer je Flina otpustio u februaru, pošto je general već slagao FBI. Za njih je ovaj tvit dokaz da je vreme za opoziv šefa države. Za to vreme milijarder Tom Stejer, koji je samo prošle godine u kandidate Demokratske stranke stukao 87 miliona dolara, finansira peticiju za opoziv Trampa. Do sada ju je potpisalo preko tri miliona građana, a svaki potpis beleži se na iznajmljenom interaktivnom bilbordu na njujorškom Tajms skveru. Dakle, dve Amerike - crvena i plava - i dalje žive u paralelnim svemirima.

Prva se raduje smanjenju poreza i skoku berze. Druga prati istragu o vezama Tramove administracije s Kremljom i mašta o danu kada će Bela kuća dobiti novog stanovnika. I za jedne i za druge protivnici su ništa drugo do širitelji lažnih vesti.

No, poreska reforma dovela je i do ozbiljnog skoka dolara na svetskom tržištu, što je loša vest za izvoznike. Berzanski stručnjaci upozoravaju da bi moglo da dođe do prevelike potražnje za američkom valutom, koju ponuda ne bi mogla da podmiri, a samim tim i do pregrevanja na tržištu valuta. Evropska unija je ceo sastanak ministara finansija u utorak posvetila novom poreskom zakonu u SAD. Loša vest za istočnu stranu Atlantika je da će sestrinske firme američkih kompanija u Evropi plaćati mnogo veći porez nego ranije. U samoj Uniji nisu složni po pitanju mogućeg odgovora na izazov sa zapada. Luksemburg i Irska zalažu se za politiku poreskih olakšica kako veliki i moćni ne bi prebegli preko bare. Ostatak država članica želi da se zaštiti što više može. No, nije baš jasno kako jer niko nije stigao da detaljno prouči stotine strana novog teksta, koji nije ništa jasniji ni stanarima Kapitol hila, koji za njega glasaju. Deo ekonomista upozorava da će najviše štete imati privrede malih zemalja, pogotovo one koje beleže rast. Jasno je samo jedno, za srednjoročne prognoze je rano. Trampova poreska reforma možda jeste božićni poklon građanima Amerike, ali Evropljanima više liči na hladan tuš u ove hladne dane. Ako konsultujemo društvene mreže, pročitaćemo jedan zanimljiv predlog: „Dajmo našim zastupnicima u Kongresu dnevnicu od 7 dolara i 25 centi na sat bez ikakvih beneficija i godišnjeg odmora pa ćemo videti koliko brzo će stvari početi da se menjaju."

NE PROPUSTITE:

ANALIZA, MILORADOVIĆ: Rijaliti u Vašingtonu

PRVI RADNI DAN: Dok se na ulicama “dešavao narod” Tramp ispunio tri predizborna obećanja

AMERIČKI IZBORI: Kako je Sanders zaokrenuo Ameriku u levo i od Hilari napravio socijalistu