Svet
08.02.2022. 06:05
Svet
09.02.2022. 08:05
Milan Mišić
Kriza u Velikoj Britaniji
Trikovi Hudinija Džonsona
Geopolitički poker između Rusije i Amerikom predvođenog Zapada se nastavlja, sa izgledima da prelazak obostrano postavljenih crvenih linija nanese štetu ne samo glavnim igračima, nego i globalnom sistemu u celini.
U ovu igru velikih umešala se i jedna "nezavisna srednja sila“, kako je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (koje najčešće pominjemo kao Veliku Britaniju) opisao Malkolm Čalmers iz Kraljevskog instituta u Londonu.
Ta "srednja sila“ je proteklih dana pokazivala ne samo svoje diplomatske mišiće predlozima za rasplet, upozorenjima da bi ruska invazija bila ne samo opasna nego i "uzaludna“, kao i najavom sopstvenih sankcija Moskvi. Time je, zapravo, pokazivala i veliku želju da pokaže kako posle razvoda od Evropske unije ostaje bitan faktor na svetskoj sceni.
Sa tom ambicijom Velika Britanija nastupa na više frontova. Njeni ministri posećuju NATO saveznike predočavajući im ideje Londona za odvraćanje Rusije. Istovremeno, u pripremi su zakoni za široki spektar sankcija Rusiji ukoliko se Putin odluči za "agresiju“, dok su transportni avioni Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Ukrajini već isporučili nekoliko tovara protivtenkovske municije.
Namerom Britanije da se u ovoj krizi istakne i "nadvisi“ Francusku i Nemačku objašnjava se i potez moćnog faktora britanskog sistema, njene obaveštajne službe, koja je lansirala informaciju da ruski predsednik priprema puč u Kijevu kojim bi na vlast doveo nekog Moskvi naklonjenog lidera.
Boris i Vinston
Učinak ove strategije je teško oceniti: Ujedinjeno Kraljevstvo poslednjih nedelja jeste u vestima, ali više zbog unutrašnje krize nego zbog spoljnopolitičkih poduhvata. Upečatljiv primer raskoraka ambicija i postignuća je diplomatski fijasko u utorak, kada je premijer Boris Džonson bio prinuđen da, zbog domaćih obaveza zatraži pomeranje zakazanog telefonskog razgovora sa Putinom za isti dan u drugo vreme, da bi ga Kremlj spustio na zemlju saopštenjem da će novi termin za "telefonski samit“ biti određen naknadno.
Svet
31.01.2022. 11:59
Džonson: Reći ću Putinu da ne prelazi granicu
Posle "korpe“ koju je dobio od Putina, Džonson je u utorak nakratko boravio u Kijevu, sledeći stope svojih kolega iz Poljske i Holandije, potvrdivši time utisak da se Britanija, kako je to u jednoj od svojih analiza konstatovao "Njujork tajms“, upinje da povrati ulogu koju je imala neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je Vinston Čerčil upozoravao da će Evropa biti podeljena "gvozdenom zavesom“.
Današnji premijer teško međutim može da se poredi sa legendarnim prethodnikom, iako im se biografije u jednom delu preklapaju – obojica su, pre nego što su postali političari, bili novinari.
Džonson jeste doduše ličnost osobenog formata, ali ne od Čerčilove vrste. Poznatiji je po svojoj razbarušenosti, kako fizičkoj tako i političkoj, i čestim ispadima i gafovima, mada mu se ne osporava originalni politički dar koji je potvrđen činjenicom da je dosad bio gradonačelnik Londona (u dva mandata), ministar inostranih poslova, a od 24. jula 2019. i premijer.
Sve što je dosad radio bilo je međutim obeleženo kontroverzama i skandalima koji bi svakog drugog na njegovom mestu potopili. On se ipak iz svega uspešno izvlačio, zbog čega je dobio nadimak Hudini, po slavnom američkom iluzionisti Hariju Hudiniju koji je slavu stekao trikovima izbavljenja iz nemogućih situacija.
Kao novinar, Džonson je već na samom početku profesionalne karijere 1988. otpušten iz čuvenog londonskog dnevnika "Tajms“ zbog izmišljenog citata u tekstu objavljenom na naslovnoj strani.
"Tajms“ je zamenio ulogom kolumniste u konzervativno orijentisanom "Dnevnom telegrafu“, gde je kritikovan zbog rasizma i homofobije. Kao dopisnik "Telegrafa“ iz Brisela, upamćen je po tekstovima koji nisu bili zasnovani na činjenicama, ali su godili ušima britanskih evroskeptika.
Rolf-Dijeter Kros, dopisnik nemačkog javnog servisa ARD, briselsko druženje sa Džonsonom sažeo je u opasku da su on i kolege čitajući Džonsonove izveštaje često imali utisak da "nisu bili na istom događaju“.
U političkom životu najduže se pamte Džonsonova preterivanja tokom kampanje za Bregzit, gde njegov doprinos tesnoj pobedi (52:48) zagovornika napuštanja EU nije mali. Jedna od njegovih najpoznatijih "alternativnih činjenica“ bila je tvrdnja da Ujedinjeno Kraljevstvo u Brisel šalje 360 miliona funti svake nedelje, što je ogroman novac koji bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude iskorišćen za poboljšavanje domaćeg zdravstvenog sistema. Provera je pokazala da je stvarna participacija Londona bila 190 miliona funti nedeljno.
U sećanju je i njegova tvrdnja iz Bregzit kampanje da Turska sa svojih 76 miliona stanovnika ulazi u EU, što će milionima Turaka omogućiti da se nasele u Britaniji, a jedini način da se to spreči jeste da Ujedinjeno Kraljevstvo napusti Uniju.
Iz drugačijeg ugla
14.10.2021. 10:00
Boris Džonson ne baca stare gajbice
Mnoge afere i delikatne pikanterije prate i njegov privatni život. Iz tri braka ima sedmoro dece (najmlađe je rođeno prošlog decembra). Upravo ovih dana se inače, posle pribavljanja novih dokumenata, razbuktava i stara zavrzlama, iz vremena dok je bio prvi čovek Londona, oko njegove veze sa američkom preduzetnicom Dženifer Arkeri. Nadležni organ uprave prestonice Ujedinjenog Kraljevstva vodi istragu o mogućoj zloupotrebi položaja Džonsona u korist poslovnih interesa njegove ondašnje pratilje.
Boris Džonson je poslednjih nedelja u vestima i zbog zapleta koji je mnogo ozbiljniji jer je ulog njegov opstanak na mestu premijera i lidera britanskih konzervativaca koji su na vlasti još od 2010.
Žurke u Dauning stritu
Reč je o "partigejtu“ – seriji žurki priređenih u premijerovom radnom i rezidencijalnom prostoru u vreme "zaključavanja“, vanrednog stanja uvedenog radi obuzdavanja pandemije kovida 19, koje je sprečavalo susretanja više od dve osobe čak i na otvorenom, posete rodbini pa čak i opraštanja od umirućih članova porodice.
Džonson se već javno izvinio zbog svog učešća na okupljanju priređenom u vrtu premijerske rezidencije u maju prošle godine, na koje je sa napomenom "ponesite svoje piće“ bilo pozvano oko stotinu osoba iz njegovog radnog okruženja.
Na videlo je potom izašlo da su u Dauning stritu 10 dva "okupljanja za opuštanje“ održana i u aprilu, kao i da je priređeno i jedno u junu, u čast premijerovog 57. rođendana, sa oko 30 učesnika. Dodatnu dimenziju skandala ovome dala je činjenica da je jedan od tih skupova održan veče pre sahrane princa Filipa, supruga kraljice Elizabete.
Iz premijerove kancelarije stiglo je objašnjenje da je to bio "događaj iznenađenja“ na kome se Džonson zadržao "manje od deset minuta“, ali to nije umanjilo utisak da je prekršen zakon, odnosno da ograničenja koja su nametnuta svim podanicima Ujedinjenog Kraljevstva nisu važila za premijera i posadu njegovog kabineta.
Svet
19.01.2022. 13:05
Da li će "partijanje" Džonsonu doći glave?
Istraga o ovim prekršajima javnog reda poverena je višoj činovnici administracije Sju Grej, koja je u svom preliminarnom izveštaju objavljenom u ponedeljak konstatovala da je bilo ukupno 16 "događaja“ čije organizovanje je "propust liderstva“. Time je potvrđeno da su u vrhu vlasti kršena pravila u vreme kad je odlukom te iste vlasti cela zemlja zbog pandemije bila strogo "zaključana“.
Posebnu istragu pokrenula je i policija, ali je glavni teren na kojem Boris Džonson polaže račune parlament, gde njegova politička sudbina ne zavisi od odnosa snaga vladajuće partije i opozicije – konzervativci imaju više nego ubedljivu većinu – nego od toga šta će proceniti "njegovi“: da li im je on i dalje neko ko donosi glasove ili ih gubi.
U Ujedinjenom Kraljevstvu nije lako smeniti premijera. Da bi ostao bez posla, Džonsonu najpre treba da tajnim glasanjem poslanika njegove partije bude izglasano nepoverenje, za koje procedura može da bude pokrenuta tek kad to u pisanoj formi zatraži 54 takođe "njegovih“ poslanika.
Jedan broj – ne obelodanjuje se koliki – poslanika je to već učinio, a mediji već spekulišu o mogućim Džonsonovim naslednicima. Kao najizgledniji "kalif umesto kalifa“ pominje se aktuelni ministar finansija Riši Sunak (Britanac indijskog porekla), a premijerske ambicije ima i šefica diplomatije Liz Tras.
Ozbiljno političko talasanje u čijem središtu je Džonson dolazi u prilično lošim okolnostima. U zemlji se još sleže tlo posle konačnog izlaska iz EU koje nije donelo od Džonsona i drugih zagovornika razvoda obećan med sa mlekom. Kao i drugde u Evropi, i tamo na vrata kuca ozbiljna inflacija i rastu cene energenata, dok vlada najavljuje povećanje poreza – u situaciji kad pandemija još nije zaustavljena (mada su neke ključne mere za njeno suzbijanje ukinute).
Sondaže javnog mnjenja pokazuju da je Džonsonova popularnost na nizbrdici, ne samo zbog "moralnog vakuuma u središtu vlasti“ (rejting mu se početkom ove nedelje srozao na samo 22 odsto). To, međutim, ne garantuje da je "britanski Hudini“ potrošio sve svoje trikove za spas u poslednji čas, pa je u tom kontekstu soliranje u tinjajućoj evropskoj krizi pre svega u funkciji skretanja pažnje sa domaćih problema…
Većinska prognoza sredinom ove nedelje glasila je da je Boris Džonson možda sačuvao vlast, ali i da je sasvim izvesno izgubio autoritet.
Komentari
