Biznis
04.04.2022. 10:37
Svet
04.04.2022. 11:42
Milan Mišić
Viši cilj
Ukrajinski oligarsi u patriotskom stroju
Malobrojniji su, mnogo manje bogati i svakako ne toliko kontroverzni kao njihove ruske kolege. Što ne znači da nisu uticajni (jedan od njih bio je pet godina i demokratski izabrani predsednik) i moćni, bar u onoj meri u kojoj svaka ekonomska moć postaje i politička.
Reč je o ukrajinskim oligarsima čije je bogatstvo počelo da se topi praktično od prvog dana ruske takozvane specijalne vojne operacije koja je ušla u drugi mesec i u novu fazu čiji se krajnji ciljevi i sredstva za njihovo ostvarivanje još dovoljno jasno ne vide.
Ukrajinska ekonomija je, doduše, već umnogome postala ratna, što znači i da nije sasvim stala. Ruska armada u ovom momentu nema dovoljno vojnika da bi u celosti okupirala geografski najveću državu Evrope (ako se izuzme Rusija koja se prostire na dva kontinenta), ali je očigledno da su sa eskalacijom ratnih dejstava lokalne neizvesnosti već uveliko postale globalne.
Svet
28.03.2022. 09:55
Evo na koliko se procenjuje materijalna šteta u Ukrajini (FOTO)
Američki dvonedeljnik "Forbs“, koji je pedantni evidentičar svetskih tajkuna, na prošlogodišnjoj, još važećoj listi milijardera ima sedmoro Ukrajinaca. Najbolje plasirani, na 327. mestu, jeste Rinat Ahmetov (55), čiji su glavni poslovi čelik i ugalj, a procenjeno bogatstvo 7,8 milijardi dolara. Tako je bar bilo u momentu kada je objavljena prošlogodišnja rang lista. Rat u Ukrajini je u međuvremenu taj kapital prepolovio, pa je Ahmetov početkom ove nedelje bio "težak“ samo 4,6 milijardi.
Kriterijume da bude nazvan "oligarhom“ – po definiciji, to je biznismen koji monopolski dominira u nekoj industrijskoj grani i poseduje dovoljno političke moći da obezbeđuje promociju i zaštitu svojih interesa – u Ukrajini ispunjava i Viktor Pinčuk (61).
On je poznat i po tome što je godinama bio sponzor "ukrajinskog ručka“ na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, što mu je donelo titulu "najprozapadnijeg“ ukrajinskog milijardera. Pinčukov glavni biznis su čelične cevi (odbranio je doktorat o tehnologiji njihove izrade). Trenutno bogatstvo mu je 1,9 milijardi dolara, a u redovima ukrajinske elite poznat je i kao zet bivšeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme.
Na "Forbsovoj“ listi je i Igor Kolomojskij (59), osnivač najveće privatne banke u Ukrajini u kojoj je više od trećine svih računa ukrajinskih građana. Banka mu je nacionalizovana 2016, a Kolomojskij ima nevolje i sa britanskim pravosuđem koje mu je zamrzlo oko 2,5 milijardi dolara kapitala. Takođe slovi za zagovornika okretanja Ukrajine ka Zapadu, mada ga prati i optužba da je 2014, kada je Rusija anektirala Krim, finansirao jednu prorusku vojnu formaciju.
Svet
01.04.2022. 13:15
Kojim Rusima je Velika Britanija uvela sankcije
Inostranstvu je svakako najpoznatiji ukrajinski oligarh Petro Porošenko (56), u svojoj zemlji poznat kao "kralj čokolade“ (i drugih slatkiša) koje izvozi u 35 zemalja. Svrstava se među najglasnije kritičare Rusije. Kao predsednik (izabran na izborima u maju 2014), već u prvih mesec dana mandata potpisao je dugo odlagani sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.
Njegov poraz na predsedničkim izborima 2019. kada ga je ubedljivo pobedio čovek bez ikakvog političkog iskustva, glumac komičar Volodimir Zelenski (u čijem programu je bilo i "obuzdavanje“ oligarha) bio je istinska ne samo evropska, nego i svetska senzacija.
Posle silaska s vlasti protiv Porošenka je podignuto čak 20 optužnica. Najbizarnija je, s obzirom na njegovu prozapadnu orijentaciju, ona iz decembra 2021. koja ga tereti za veleizdaju, koju je počinio time što je navodno finansijski pomogao ruskim separatistima iz Donjecka i Luganska.
Porošenko je sve optužbe odbacio smatrajući ih političkim obračunom s njim. Jedno vreme se bio sklonio u Poljsku, a kad se 19. januara ove godine vratio u Kijev, nadležni sud je odbio da ga uhapsi i dozvolio mu je da se brani sa slobode. Porošenkovo lično bogatstvo se procenjuje na 1,6 milijardi dolara.
Svet
02.04.2022. 11:54
Još 300 miliona dolara vojne pomoći za Ukrajinu
Kao i njihove ruske kolege, i ukrajinski oligarsi su oni koji su se posle raspada Sovjetskog Saveza najbolje snašli u haotičnoj tranziciji sa komandne ekonomije na tržišnu u tek osamostaljenim sovjetskim republikama. Kao i u Rusiji, i u Ukrajini je taj prelazni period započet ekonomskim kolapsom – ukrajinski BDP je početkom devedesetih pao za oko 60 odsto, što je, uz prateću inflaciju koja je u jednom momentu dostigla 10.000 odsto, u bedu gurnula gotovo svaku drugu ukrajinsku porodicu koja je morala da preživljava sa samo oko pet dolara dnevno.
Kao i u Rusiji, masovno je, uz enormnu korupciju, privatizovano sve što je bilo državno, "od piljarnica do kombinata rudnika i železara“. Podrazumeva se da su se i tamo u tranzicionom haosu najbolje snašli bivši komunistički funkcioneri i oni sa njima povezani, što je stvorilo novu klasu tranzicionih profitera koji su u jednom momentu kontrolisali polovinu svih ekonomskih tokova.
U prve dve decenije samostalnosti ukrajinska ekonomija je de fakto bila produžetak ruske: dve zemlje su jedna drugoj bile najveći partneri. Razdvajanje – i okretanje ukrajinskih kompanija ka zapadnim tržištima – bilo je pritom deo šireg procesa ukrajinskog "pozapadnjačenja“. To sa pratećim prozapadnim demonstracijama u Kijevu dovodi do konflikta sa Moskvom i na kraju do aneksije Krima i samoproglašenja dve važne regije na ukrajinskom istoku, Donjecka i Luganska, za samostalne "narodne republike“.
Pre ruske invazije Ukrajina je bila među najvećim izvoznicima žitarica (12 odsto svetskog izvoza). Izvan poljoprivrede i komponenti teške industrije, Ukrajina je i glavni svetski proizvođač inertnog gasa neona, ključne komponente u visokotehnološkim mašinama koje "štampaju“ kompjuterske procesore.
Prve procene ekonomske štete koju je Ukrajini nanela ruska agresija sačinjene u ukrajinskoj centralnoj banci pominju sumu od 500 milijardi dolara, uz smanjenje svih ekonomskih aktivnosti na polovinu predratnih.
Svrstavanje ukrajinskih oligarha u "patriotski stroj“ počelo je još u fazi kada je ruska invazija bila u fazi pretnje, sa gomilanjem oko 120.000 ruskih vojnika uz granicu sa Ukrajinom. Njihov ključni sastanak sa predsednikom Zelenskim održan je dan uoči početka invazije, 23. februara. Na tom susretu predsedniku su obećali svaku pomoć. U fokusu razgovora, prema zapadnim izveštajima, bila je finansijska pomoć ukrajinskoj armiji, kao i mogućnosti njihovih proizvodnih pogona da se prebace na proizvodnju oružja, municije, uniformi i drugih ratnih potrepština.
Svet
31.03.2022. 18:35
Kakvu ulogu Abramovič ima u pregovorima Rusije i Ukrajine
Najkonkretniji primer lojalnosti Ukrajini pokazao je, takođe neposredno uoči ruske agresije, Rinat Ahmetov, najavom da će svoje poreske obaveze prema državi (oko 35 miliona dolara) izmiriti pre roka dospeća, kako bi ojačao finansijsku poziciju vlade.
"Naš zajednički cilj je jaka, miroljubiva, nezavisna i ujedinjena Ukrajina sa međunarodno priznatim granicama“, izjavio je tim povodom Ahmetov.
Kao pojedinačno najveći ukrajinski oligarh, Ahmetov je u poziciji i da najviše izgubi – mimo onoga od čega je od 2014. naovamo već ostao – zbog činjenice da su njegovi glavni pogoni u odmetnutom istočnom delu Ukrajine. Ali i da, s druge strane, i profitira kad rat prestane, pošto je već uveliko zagazio u oblast tehnologija za dobijanje obnovljive energije, za kojom je u Evropi mnogo veća potražnja od one u Rusiji.
Najproruskiji ukrajinski oligarh, Vadim Novinski (58), po "Forbsu“ danas sa kapitalom od 1,4 milijarde, rođen je kao Rus, dok je ukrajinsko državljanstvo stekao tek 2012. Dugo je bio među onima koji su tvrdili da do napada Rusije neće doći, da bi posle 24. februara "promenio ploču“ i sa kolegom oligarhom Rinatom Ahmetovom posetio grad Marijupolj koji je danas pod opsadom ruskih snaga.
Novinski je, uz to, sastavio rezoluciju sa merama koje treba da spreče eskalaciju krize, i u parlamentu, u koji je izabran kao kandidat proruskog opozicionog bloka, isposlovao njeno usvajanje tri dana pre početka rata.
Na "Forbsovoj“ listi nije ime Viktora Medvedčuka (67), biznismena i političara koji je već dve decenije lični prijatelj Vladimira Putina (ruski predsednik mu je krstio ćerku), zbog činjenice da njegov ukupni kapital još nije dobacio do milijarde: "težak“ je samo 620 miliona. Spekulacije neposredno uoči ruskog napada ukazivale su na njega kao na najizglednijeg kandidata za rusku marionetu nove vlasti u Kijevu. Medvedčuk je član Rade, ukrajinskog parlamenta, u kojem njegova partija nazvana "Za život“ ima 44 od ukupno 450 poslanika.
Medvedčuk je prošle godine zbog "izdajničkih“ aktivnosti bio osuđen na kućni pritvor, iz koga je neposredno pred ruski upad pobegao. Vlasnik je tri televizije čiji su rad vlasti zabranile zbog toga što su njihovi programi proglašeni za "rusku propagandu“ i što su, navodno, finansirane iz Moskve.
Ovog tajkuna su još 2014. sankcionisale SAD, s obrazloženjem da je čelnik organizacije koja "podriva demokratske procese ili institucije Ukrajine“. Tokom marta Medvedčuk je bio u vestima i zbog otkrića da je njegova luksuzna jahta, procenjena na 200 miliona dolara, usidrena u jednoj hrvatskoj luci za ovu vrstu plovila.
Komentari
