Usijanje na Lamanšu

Diplomatsko umeće Velike Britanije uvek je smatrano za najjače oružje ove ostrvske države. Tako je bar bilo do pre nekoliko meseci. Jer ovih dana, uoči Nove godine, postoje ozbiljna upozorenja da bi politika Ujedinjenog Kraljevstva mogla da pretrpi žestok udarac, i to od donedavno najbližih partnera.

Kada je 31. januara ove godine Britanija zvanično napustila Evropsku uniju, 31. decembar je označen kao poslednji rok kada ističe prelazni period, odnosno datum kada bi London trebalo da napusti jedinstveno tržište EU i carinsku uniju. Dogovorom o izlasku iz EU je predviđeno da će, ukoliko do tog dana dve strane ne postignu sporazum, 1. januara preko noći biti uvedene carinska i druga ograničenje, što bi dovelo do velikih poremećaja u trgovini. Dugo se verovalo da do tako nečega ne može da dođe. Ali je skoro došlo.

Tokom poslednja dva meseca pregovarači iz Britanije i Evropske unije uveravali su javnost da se razgovori, iako teški, odvijaju u pravom smeru, izražavajući uverenje da će dogovor na kraju biti postignut na obostrano zadovoljstvo. Međutim, dogovora nema, a stavovi dve strane su i dalje značajno suprotstavljeni.

Kada se sumira nimalo jednostavna situacija, ako do dogovora ne dođe u narednih nekoliko dana, stav da su “gubitnici Bregzita bez sporazuma obe strane” u ovom trenutku ni približno ne odražava realno stanje. Jer Velika Britanija gubi značajno više od EU, pošto njen trgovinski obim sa EU iznosi gotovo 50 odsto. “Nas je 27, a Britanci su samo jedna zemlja”, izjavila je Marija Demercis iz Istraživačkog centra „Brigel“ u Briselu. “Mi smo najbogatije domaće tržište na svetu, s više od 400 miliona potrošača.”

Povezane vesti - DŽONSON: Sporazum nova polazna tačka u odnosima sa Evropskom unijom

Ako Britanija i EU ne usaglase trgovinski sporazum do 31. decembra, međusobna trgovina u godišnjem iznosu od oko 1.000 milijardi dolara biće otežana, jer bi se uvele kvote i uvozne takse, što bi neminovno uslovilo poskupljenje proizvoda.

Virus i saobraćaj

Protekli dani za Veliku Britaniju su i zbog drugog razloga postali vrlo problematični. Pojava novog soja virusa korone u ovoj zemlji za posledicu je imala obustavljanje avio-saobraćaja više od 40 država širom sveta s Britanijom. I železnički i drumski saobraćaj su pod znakom pitanja, jer su zbog privremene obustave već nastali poremećaji u teretnom funkcionisanju, što ugrožava snabdevanje svežom hranom u ovoj ostrvskoj zemlji.

Udruženja vozača kamiona, kao i preduzeća za snabdevanje hranom i pićem iz Francuske i Velike Britanije, pozvala su vlasti da izuzmu teretni saobraćaj iz zabrane kretanja, jer je na hiljade kamiona zaglavljeno između engleskog Dovera i francuskog Kalea, dok je tunel Lamanš zatvoren. Procenjuje se da dnevno 10.000 kamiona putuje između ova dva grada.

Francuska nacionalna federacija za drumski prevoz saopštila je da je vrlo zabrinuta zbog situacije s francuskim vozačima: “Zaglavili su se na parkiralištima kamiona bez toaleta, što postaje katastrofa. Nijedan vozač sada ne želi da dostavi robu u Veliku Britaniju, pa će se ta zemlja suočiti s nestankom zaliha”. Ijan Rajt, izvršni direktor Federacije za hranu i piće Velike Britanije, objavio je da suspenzija saobraćaja može da uzrokuje ozbiljne poremećaje u zalihama sveže hrane tokom praznika, kao i u izvozu hrane i pića u Veliku Britaniju.

Zbog novonastale situacije britanski premijer Boris Džonson je naredio stroga ograničenja u Londonu i okolnim područjima koja su najviše pogođena novim sojem virusa korone.

U krajnje nepovoljnim okolnostima, uporedo s borbom za zdravlje stanovništva, britanski premijer uporno vodi podjednako tešku bitku sa evropskim partnerima. Samo desetak dana uoči isticanja roka za postizanje sporazuma, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen i Boris Džonson priznali su da su ostale velike razlike posle Bregzita.

“Pozdravili smo značajan napredak u mnogim pitanjima. Ipak, i dalje treba premostiti velike razlike, posebno u ribarstvu. Biće vrlo teško premostiti ih”, objavila je predsednica Evropske komisije. Istovremeno, portparol britanskog premijera je saopštio da je malo verovatno da sporazum može da se postigne ako EU značajno ne promeni svoj stav: “Vreme koje nam ostaje na raspolaganju je vrlo kratko i sada izgleda vrlo verovatno da sporazum ne može da se postigne bez značajne izmene stava EU”.

“U svakom slučaju, mi možemo da se nosimo sa svim poteškoćama koje su pred nama. Nije da ne bismo želeli sporazum sa EU, ali moram da kažem da bi nam i uslovi Svetske trgovinske organizacije sasvim odgovarali”, rekao je Džonson, uz tvrdnju da su “uslovi trgovanja koje predviđaju pravila STO za Britaniju povoljnija nego loš sporazum sa EU”.

Povezane vesti - Izazivanje planete

Glavni kamen spoticanja u pregovorima je ribarstvo u britanskim teritorijalnim vodama. Velika Britanija ocenjuje da evropski stav o ribarstvu nije razuman, a Džonson poručuje da će Brisel morati da promeni svoj stav, “ili neće biti sporazuma”. Britanska vlada poslala je Briselu “poslednju ponudu” da ribari iz zemalja EU mogu da zadrže dve trećine ulova iz britanskih teritorijalnih voda. Ranije je London insistirao da Britaniji ostaje 40 odsto tog ulova.

I Brisel ima svoju poslednju ponudu - da se ulov iz britanskih teritorijalnih voda deli u odnosu 75 za EU i 25 odsto za Britaniju, mada su i takvim odnosom nezadovoljne pre svega Francuska, ali i druge evropske prerađivačke industrije ribe.

Glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije rekao je da se Brisel i London suočavaju s poslednjim pokušajem da reše problem ribarstva. U Evropskom parlamentu on je preostalo vreme za dogovor izrazio u satima, a ne danima. “To je trenutak istine”, rekao je Barnije.

Mediji i politički analitičari veruju da je Evropa na izdisaju snaga štetnog Bregzita bez sporazuma. Komisija u Briselu je obelodanila privremene mere od šest meseci koje bi stupile na snagu u slučaju pretećeg razlaza, dok se ne razjasne budući odnosi.

Hitne mere odnose se samo na određene sektore. Brisel predlaže da se tokom šest meseci garantuje povezanost vazdušnog saobraćaja između Velike Britanije i EU “pod uslovom da Velika Britanija takođe to osigura”. Predstavljen je i plan propisa kako bi se izbegli poremećaji u vazdušnoj bezbednosti.

Kasno za kajanje

Za drumski saobraćaj EK predlaže tekst koji garantuje osnovnu povezanost u teretnom i putničkom saobraćaju, takođe pod uslovom da Britanija garantuje isto.

Najzad, predlog o ribarstvu ima za cilj “stvaranje odgovarajućeg pravnog okvira do 31. decembra 2021, ili do zaključenja sporazuma o ribarstvu s Velikom Britanijom za održavanje recipročnog pristupa brodova EU i Britanije vodama druge strane. S obzirom na značaj ribarstva za privredu brojnih zajednica, neophodno je olakšati postupke dobijanja dozvola za ribarske brodove”.

Povezane vesti - Jesen uličnog besa

Međutim, kao što je do sada u više navrata bio slučaj, ne bi trebalo nikako odbaciti ni mogućnost da se, uprkos jasnim rokovima, i ovaj put nešto neobično iznedri. Možda kao eventualni povod novog probijanja rokova posluži upravo pojava novog soja virusa korone u Britaniji. Ili pak umeće britanske diplomatije koje se uvek mora imati u vidu. Naznake tako nečeg kao da se pomaljaju iz saopštenja koje su posle jednog od telefonskih razgovora zajednički izdali Ursula fon der Lejen i britanski premijer Džonson:

“Oboje smatramo da je odgovorno u ovom trenutku ići dodatnu milju...

Naši pregovarački timovi poslednjih dana radili su dan i noć. Uprkos iscrpljenosti nakon skoro godinu dana pregovaranja, uprkos činjenici da su krajnji rokovi nekoliko puta prekoračeni, mislimo da je razumno u ovom trenutku učiniti dodatni korak. Ovlastili smo naše pregovarače da nastave pregovore kako bi videli da li je moguć sporazum čak i u nekoj kasnijoj fazi”.

U međuvremenu se, bar kada su u pitanju stavovi građana, mnogo toga promenilo spram Bregzita i odnosa prema Evropskoj uniji. Prošle nedelje objavljeni su rezultati istraživanja prema kojima većina Britanaca veruje da je izlazak iz EU bila greška. Agencija “JuGov” saopštava da je 51 odsto ispitanih odgovorilo pozitivno na pitanje da li je Britanija pogrešila kada je glasano za izlazak, dok 38 odsto smatra da je to bilo ispravno, a 11 odsto ne zna.

Kada se iz odgovora isključe odgovori “ne znam”, čak 57 odsto Britanaca smatra je bilo pogrešno izaći iz EU. To je do sada najveći procenat onih koji smatraju da je Bregzit bio pogrešan.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .