Svet
09.01.2024. 15:00
Boško Vukčević

Lansiranje satelita

Velika gužva u niskoj orbiti

Satelit
Izvor: Shutterstock / Dima Zel

Rusija ozbiljno planira i radi na tome da za najviše tri godine dobije sopstvenu verziju satelitskog interneta.

Prema rečima generalnog direktora grupe kompanija “Jadro“ Alekseja Šelobkova, plan je da do 2027. godine Rusija dobije satelitski internet poput “Starlinka“ Ilona Maska.

Naime, kompanija za istraživanje svemira “Biro 1440“ planira da do 2027. godine lansira 250 satelita u nisku Zemljinu orbitu koji će biti dovoljni za osnovnu pokrivenost internetom. Drugi deo plana predviđa da do 2030. godine bude lansirano 700 satelita, a do 2035. čak 900 njih.

Inače, kompanija “Biro 1440“ je već lansirala nekoliko internet satelita u orbitu sredinom prošle godine koji su prvi put u istoriji omogućili internet konekciju.

Iz ove kompanije su tada saopštili da su ruski sateliti prvi put u istoriji omogućili internet konekciju zahvaljujući uspešnom lansiranju u orbitu tri kosmičke misije “Rasvet-1“ koje su samostalno izradili unutar kompanije. U ambiciozan projekat bio je uključen i “Roskosmos“, a satelitski uređaji su se u orbitu otisnuli sa kosmodroma “Istočni“.

Takođe je saopšteno da je u ovoj fazi projekta ruskim naučnicima bilo najvažnije da razrađeni sistem funkcioniše stabilno i bez prekida konekcije, a brzina interneta od 12 megabita u sekundi sa samo 41 milisekundom kašnjenja bila im je “vetar u leđa“ i znak da su na dobrom putu da svoju ideju unaprede.

Inače, sa ovom brzinom interneta moguće je korišćenje svih društvenih mreža i internet pretraživača, omogućeno je gledanje foto i video sadržaja u visokoj rezoluciji i slušanje muzike, dok zahtevnije operacije poput video-poziva, igranja video-igrica ili gledanja filmova u 4K rezoluciji ipak zahtevaju veći protok interneta.

Naravno, kako je projekat tek u prvoj fazi testiranja, tim koji stoji iza njega ističe da je i više nego zadovoljan rezultatima, a kako su naveli korisnici interneta, ruski projekat biće alternativa Maskovom “Starlinku“.

“Ne možemo da menjamo zakone fizike, ali možemo da revidiramo naše pristupe i unesemo najnovija dostignuća u radio-elektronici i telekomunikacijama, nove materijale i komponente, kao i efikasne razvojne modele, testiranja i lansiranja svemirskih letelica. I sve to kako bi se stvorila platforma za komercijalno uspešnu uslugu prenosa podataka sa globalnom pokrivenošću“, naveli su iz kompanije “ Biro 1440“ na svom sajtu.

Plan je, takođe, da na početku ovaj satelitski internet bude dostupan za jedan i po do dva miliona građana Rusije i za maksimalno 12 miliona korisnika u svetu, a broj satelita će rasti srazmerno broju pretplatnika.

Na primer, kompanija “Spejs iks“ milijardera Ilona Maska počela je da lansira satelite “Starlink“ još 2019. godine, a danas se u orbiti nalazi oko 4500 satelita te firme i u planu je da se njihov broj poveća. Plan kompanije “Spejs iks“ je da do 2027. godine poveća taj broj na 12.000, a koju godinu kasnije da u niskoj orbiti Zemlje rasporedi čak 30.000 satelita.

Lansiranje tri kosmičke misije “Rasvet-1“ koje je sprovela kompanija “Biro 1440“ omogućeno je uz pomoć i podršku ruske državne korporacije “Roskosmos“ koja je projektnom timu “Biro 1440“ “pozajmila“ rakete-nosače “Sojuz-2.1b“ i kosmodrom “Istočni“, a zbog veličine projekta i njegove težine u ceo projekat bili su uključeni i eksperti “Roskosmosa“.

Kako su istakli iz ove kompanije, lansirani sateliti imali su za cilj sprovođenje niza orbitalnih eksperimenata i validaciju tehnoloških podataka kosmičkog sistema, a uporedo sa tim naučnici su sproveli i istraživanje faziranja kosmičkih letelica, uzimajući u obzir algoritam orbitalne konstrukcije.

Rukovodioci ovog projekta naveli su da je, nakon završetka prve faze testiranja, planirana proizvodnja oko 900 satelita “Rasvet-1“.

Dodali su da će planirana brzina internet konekcije koju će ovakav orbitalni sistem omogućiti dostići čak 100 megabita u sekundi.

“U današnje vreme, takva brzina zadovoljiće sve savremene potrebe, a kompanija planira da satelitskim internetom pokrije čitavu teritoriju Rusije“, naglasili su iz “Biroa 1440“.

Ono što je problematično sa lansiranjem ovolikog broja satelita u nisku Zemljinu orbitu jeste da bi moglo da dođe do prevelike gustine objekata u njoj, a to bi moglo da izazove sudare između satelita, pri čemu bi se stvorio veliki svemirski otpad.

Inače, svoje satelite u nisku Zemljinu orbitu poslali su i Indija i Kina.

Indija je nedavno lansirala 36 privatnih internet satelita kompanije “OneVeb“ pa ova kompanija, sa sedištem u Londonu, sada ima 462 satelita koji lete u niskoj Zemljinoj orbiti.

Kina takođe užurbano razvija svoj program satelita. Njihov plan je da preduhitre “Starlink“ projekat “Spejs iksa“.

To je potvrdio i tim naučnika koje predvodi vanredni profesor na Univerzitetu svemirskog inženjerstva Kineske oslobodilačke armije Sju Can.

“Lansiranje satelita garantovalo bi da naša država ima svoje mesto u niskoj orbiti Zemlje“, saopštio je svojevremeno tim profesora Sju Cana.

Ovaj projekat Kine inače ima kodno ime “GV“ i nije baš najjasnije šta ova slova označavaju. Ono što se zna jeste da će GV konstelacija uključivati 12.992 satelita u vlasništvu novoosnovane kompanije “China Satellite Netvork Group Co“.

Komentarišući ovako veliki broj satelita i borbu za nisku Zemljinu orbitu, astronom Branko Simonović kaže da onaj ko kontroliše nisku Zemljinu orbitu, odnosno onaj ko u njoj ima više satelita, kontroliše i internet i može brže da upravlja događajima na Zemlji.

On objašnjava da se sateliti u mirnodopske svrhe koriste za razne stvari kao što su posmatranje Sunca, praćenje meteoroloških promena, internet i drugo, ali da mogu biti upotrebljeni i za dejstvovanje po Zemlji.

“Ova oblast regulisana je međunarodnim pravom i nikako ne bi smeli da budu korišćeni za tako nešto. Ali poučeni dosadašnjim iskustvom, ne bi bilo iznenađenje da se međunarodno pravo prekrši. Ne bi bio prvi put“, ističe Simonović.

On upozorava na jednu hipotetičku situaciju koja je, ukoliko dođe do lansiranja velikog broja satelita u nisku orbitu Zemlje, vrlo moguća, a to je pojava Keslerovog sindroma ili Keslerove lančane reakcije.

“Keslerov sindrom ili Keslerova lančana reakcija je scenario u kojem je gustina objekata u niskoj Zemljinoj orbiti dovoljno velika da bi sudar između dva objekta mogao da pokrene kaskadni efekat – svaki sudar bi proizvodio veliki broj svemirskog otpada što bi opet uvećalo šanse da se dogodi novi sudar, i tako redom. Kada bi do ovoga došlo, cela orbita bi postala nedostupna, ne samo za putovanje ljudi u svemir, već i za rad veštačkih satelita, tokom više generacija“, objašnjava Simonović.

Raspad misterioznog satelita

 
Da je astronom Branko Simonović u pravu kada kaže da postoji opasnost od nepoštovanja međunarodnog prava kada su u pitanju regulisani odnosi u niskoj Zemljinoj orbiti, pokazuje i slučaj misterioznog ruskog satelita koji se raspao u svemirski otpad koji bi mogao kružiti oko Zemlje stotinama godina.
 
Reč je o satelitu “Kosmos 2499“, koji se prema podacima Američkih svemirskih snaga raspao 3. januara. Ovim događajem zatvoren je slučaj o misterioznim operacijama pomenutog satelita, a pored toga povećana je količina otpada koji orbitira oko naše planete.
 
Američke svemirske snage saopštile su da je raspadanjem “Kosmosa 2499“ nastalo najmanje 85 delova koji se mogu pratiti. Ovi delovi orbitiraju na visini od 1169 kilometara, što znači da bi moglo proći više od veka pre nego što završe u atmosferi.
 
Raspadanje satelita, kao i njegova misija ostaju misterija. Satelit je lansiran pomoću ruske rakete “Rockot“ u maju 2014. godine iako nije bio upisan u manifest lansiranja. Američki tragači satelita prvobitno su katalogizovali satelit kao komad krhotina, ali su potom uočili da objekat manevriše. U roku od nekoliko meseci ponovo je klasifikovan i nazvan “Kosmos 2499“.
 
Američka vojska nastavila je da prati satelit i ustanovila da je manevrisao i došao na udaljenost od oko 530 metara od gornjeg stepena “Rockota“ nekoliko nedelja nakon lansiranja. Ovo je dovelo do nagađanja da bi “Kosmos 2499“ mogao testirati tehnologiju koja omogućava letelici da uhvati i deorbitira druge satelite.
 
Opservacije s tla su kasnije pokazale da je satelit širok manje od 30 centimetara, kao i da je napravio više manevara tokom narednih godina. Bez obzira na njegovu pravu svrhu, misteriozni satelit je povećao problem rastućeg svemirskog otpada. Međunarodna svemirska stanica je već morala da napravi nekoliko manevara kako bi izbegla ruski svemirski otpad nastao testom satelitskog oružja obavljenog 2021. godine.
 
Američka privatna kompanija “Spejs iks“ takođe je kritikovana zbog količine internet satelita “Starlink“ koje lansira u orbitu. Astronomi su se žalili jer sateliti ometaju njihove aktivnosti.
 
Evropska svemirska agencija tvrdi da oko Zemlje kruži oko 35.600 komada svemirskog otpada veličine oko 10 centimetara. Ovi komadi putuju brzinom metka, a u najgorem slučaju mogli bi izazvati kaskadni efekat poznat kao Keslerov sindrom.
 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Srpski satelit uskoro u vasioni
Svemir, Zemlja, satelit

Srbija do svemira

24.02.2022. 07:05

Srpski satelit uskoro u vasioni

Godinama je prva asocijacija na spominjanje reči "satelit“, "Srbija“ i "rakete“ u istoj rečenici bio famozni, mitski jugoslovenski svemirski program – poznatiji i kao Titov svemirski program – iz ’60-ih godina prošlog veka.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
24°C
20.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve