Velike porcije gladi

Velike porcije gladi

Foto: Shutterstock


U intenzivnu kupovinu zemljišta širom Amerike tokom poslednje decenije su se uključili najbogatiji ljudi planete. Tako su rame uz rame s porodicama koje su decenijama širile posede i sticale imetak obradom zemljišta i uzgojem stoke stali milijarderi koji su do velikog novca došli u sasvim drugim delatnostima. Za neke od njih su komercijalne šume i rančevi postali veoma atraktivna investicija. Kako su zaključili američki novinari, “sada još bogatiji kupci otkupljuju još prostranije parcele”, dok lokalno stanovništvo nove vlasnike ogromnih poseda smatra pretnjom svom načinu života.

Privatno zemljište u SAD se u ovom trenutku koncentrisalo u rukama malog broja bogataša. Kako se procenjuje, svega stotinak porodica poseduje ukupno 17 miliona hektara zemlje širom ove zemlje. Ovom spisku se u januaru, za mnoge sasvim neočekivano, pridružio Bil Gejts, četvrti najbogatiji čovek na svetu, kupivši nove posede i došavši do 242.000 hektara zemlje u svom vlasništvu. Mada realno nije merljivo, veličinu njegovog poseda može da ilustruje podatak da šestoro najvećih zemljoposednika u Srbiji, među kojima su i dve strane kompanije, poseduju zajedno oko 100.000 hektara obradivog zemljišta.

Social Network Post 1920x10805

Posle saznanja da je Gejts prethodnih godina kupovao poljoprivredno zemljište u državama Florida i Vašington, “Lend riport” je otkrio da je Gejts, čije se bogatstvo procenjuje na 121 milijardu dolara, kupio poljoprivredno zemljište u još 18 američkih država. Sada najviše zemlje poseduje u Luizijani, Arkanzasu i Nebraski, ali nikako ne bi trebalo zanemariti ni više hiljada hektara na obodu Finiksa u Arizoni, koje iz poljoprivrednog prevodi u građevinsko zemljište i gde niče novo predgrađe. Prema istraživanju američko lista, Gejts je vlasnik zemljišta direktno, ali i preko fonda „Keskejd investments“.

Povezane vestiSami i uplašeni

Mada je većinu iznenadio Gejtsov ulazak među najveće posednike poljoprivrednog zemljišta, tehnološki milijarder se i ranije okušavao u poljoprivredi. Doduše, bez pouzdanih informacija o tome koliko je bio uspešan. Još tokom 2008. godine Fondacija Bila i Melinde Gejts najavila je 306 miliona dolara bespovratnih sredstava za promociju održive poljoprivrede sa visokim prinosom među malim poljoprivrednicima u Podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji. Fondacija je tada uložila novac i u razvoj takozvanih superuseva otpornih na klimatske promene, te u mlečne krave s većim prinosom.

Bojazan od „superuseva”

Prošle godine osnovana je i neprofitna organizacija čiji je cilj da unapredi te napore. Prema nekim naznakama, pre bi se reklo nadanjima stručnjaka koji se zalažu za proizvodnju zdrave hrane, njegovo zemljište moglo bi da se koristi na način koji se poklapa sa vrednostima fondacije koja promoviše održive resurse koji daju prioritet zaštiti useva, tla i vodenih resursa. Ali, i dalje ostaje nepoznanica šta su mu namere i kako zaista koristi poljoprivredno zemljište.

Pojedina udruženja i pojedinci koji se bore za zaštitu životne sredine i održivi razvoj skeptični su u pogledu Gejtsovih planova. Pominjanje “superuseva” koji bi trebalo da budu otporni na klimatske promene posmatraju isključivo u svetlu GMO, odnosno genetski modifikovanih organizama, čije korišćenje je u najvećem broju država u svetu zabranjeno. U najkraćem, radi se o semenu biljaka za ljudsku, ali i prehranu životinja, koje ne može da se obnavlja prirodnim ciklusom. GMO su biljke čiji su genomi modifikovani dodavanjem jednog ili više gena druge vrste.

Komercijalna upotreba GMO započela je 1996. godine u SAD, ali izuzev Amerike i pojedinih zemalja Južne Amerike i Afrike, i dalje nema puno država koje su spremne da se upuste u takav aranžman. Proizvođači ovog semena su se od samog početka sretali sa otporom, bojkotima i protestima koji se i danas održavaju u mnogim zemljama. Protivljenje GMO u velikoj je meri inspirisano ekološkim stavovima, uz tvrdnju da bi tako proizvedeno seme moglo da nepovratno ugrozi životnu sredinu.

Što je još važnije, protivnici GMO uveravaju da genetski modifikovana hrana predstavlja direktnu pretnju ljudskom zdravlju, odnosno da uzrokuje veću učestalost obolevanja od raka, autizma, dijabetesa, steriliteta…

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

U samo nekoliko godina glavni razvojni programer GMO semena, agrohemijska i biotehnološka kompanija “Monsanto”, širom sveta je postala sinonim za korporaciono zlo. Samo jedna vrsta GMO, ona kukuruzna, u međuvremenu je odobrena za upotrebu u Evropi, ali je veliki broj evropskih zemalja pojedinačno zabranjuje. Kina i Indija dozvoljavaju svojim poljoprivrednicima da uzgajaju genetski modifikovani pamuk, ali gotovo ništa više od toga, dok tek nekoliko afričkih zemalja dopušta korišćenje bilo kog semena GMO. Zbog toga samo pominjanje “superuseva”, sposobnih da se zaštite od klimatskih promena, podstiče zebnju.

S obzirom na to da se sam Gejts još nije jasno oglasio o nameri korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje je sada u njegovom posedu, možda je i nepravedno unapred ga sumnjičiti za loše namere, odnosno vezivati za GMO. Pogotovo zbog toga što je u svetu znan kao jedan od glasnijih kada je u pitanju zaštita životne sredine i borba za zaustavljanje klimatskih promena. S obzirom na to da se lično angažovao u akcijama koje za cilj imaju zabranu emitovanja štetnih gasova koji menjaju profil planete i ugrožavaju čovečanstvo, ne bi trebalo da začudi ukoliko Gejts za svoja poljoprivredna prostranstva ima sasvim drugačiji plan.

Brojna istraživanja, od kojih je neka finansijski pomagao upravo ovaj tehnološki magnat, nedvosmisleno su ukazala na katastrofični scenario već do 2050. godine. Ukoliko se ne učini ništa značajno, zapravo ukoliko se način proizvodnje hrane u svetu ne prilagodi novonastalim okolnostima, u narednih 30 godina bi globalni poljoprivredni prinos mogao da se smanji za čak 30 odsto. Istovremeno bi stotine miliona ljudi u priobalnim područjima moglo da ostane bez domova usled podizanja nivoa mora i sve snažnijih i učestalijih oluja.

Realnost pokazuje da je smanjivanje proizvodnje hrane po stanovniku rezultat sve bržeg povećanja svetske populacije. Pritom, vredi imati na umu da kulture pojedinih zemalja, među kojima po broju stanovnika prednjači Indija, svoju ishranu zasnivaju na vegetarijanstvu. Ako bi se pak više od milijardu stanovnika te države okrenulo većoj potrošnji mesa, verovatno bi čitav svet upao u duboku krizu gladi i pravu ekološku katastrofu.

Povezane vestiPosle virusa, glad

Ma koliko rogobatno zvučao termin “superusevi”, pojedini analitičari ipak veruju da Gejts, kojem su podaci o ugroženosti planete na neki način postali preokupacija, planira da ličnim primerom, a ne samo apelima i pozivima na suočavanje sa činjenicama, pokaže kako proizvodnja hrane može da bude i održiva i isplativa. Uostalom, upravo je u Americi još 40-ih godina prošlog veka nastao pokret organske poljoprivrede kao odgovor na zahuktalu industrijalizaciju. Organski proizvodi su danas postali najtraženija roba, a oni koji sebi mogu da ih priušte ne obraćaju pažnju na znatno više cene po kojima se nude potrošačima.

U velikom broju država, među kojima je naravno i Amerika, neophodno je da proizvođači ove hrane steknu poseban sertifikat za organsku proizvodnju kako bi plasirali svoje proizvode kao takve. Termin “organsko“ se odnosi na način na koji se poljoprivredni proizvodi uzgaja i obrađuje, a za ovakve proizvode postoji oznaka koja garantuje da su svi standardi u potpunosti ispunjeni. Postoje i posebni uslovi koji moraju da budu ispunjeni.

Uništeno zemljište

Hrana prvenstveno mora da bude proizvedena na ekološki ispravnom zemljištu, a poljoprivrednicima nije dozvoljeno da koriste pesticide, naftna đubriva, genetski inženjering, bilo koju vrstu aditiva i antioksidanse koji sprečavaju da hrana u kontaktu s vazduhom ne pocrni ili užegne. Potvrđeni zdravstveni benefiti za ljude koji koriste ovako proizvedenu hranu su smanjenje rizika od mnogih oblika raka poput leukemije, tumora mozga, raka dojke, raka prostate i limfoma. Ujedno utiče na bolji razvoj mozga i jači imuni sistem, povećava plodnost, podstiče dugovečnost.

Politika zaštite životne sredine Sjedinjenih Američkih Država se pod Trampovom administracijom okrenula naglavačke i počela da podržava upotrebu fosilnih goriva. Nakon što je preuzeo dužnost, Donald Tramp je najavio da će se SAD povući iz sporazuma o klimatskim promenama sklopljenog u Parizu. Tada je izjavio da želi da pregovara o novom “fer” sporazumu koji ne bu ugrozio američka preduzeća i radnike. Tako su SAD uz Kinu ubedljivo ostale na čelu država s najvećom emisijom gasova staklene bašte. Te dve zemlje zajedno emituju više od 40 odsto ukupne svetske emisije gasova.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Svetska banka je u međuvremenu najavila da će zaključno sa 2023. godinom izdvojiti 200 milijardi dolara kako bi podržala države u preduzimanju koraka protiv klimatskih promena.

“Sada se suočavamo sa globalnom katastrofom koju je izazvao čovek. Sa najvećom pretnjom u poslednjih nekoliko hiljada godina. Klimatskim promenama. Ukoliko ne preduzmemo nešto, na vidiku su kolaps civilizacije i izumiranje mnogih vrsta. Vreme ističe”, kazao je na otvaranju UN-ovih razgovora o klimi 2018. godine, na kojem su učestvovali predstavnici više od 200 zemalja, prirodnjak Dejvid Atenboro.

Da bi se ostvarili proklamovani ciljevi sve države moraju da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto već u ovoj deceniji, do kraja 2030. godine. Međutim, studije su pokazale da je, nakon četvorogodišnje stagnacije, emisija ugljen-dioksida ponovo u porastu. U proteklih 25 godina 20 su bile rekordne po visini temperature, a od 2015. do 2018. ujedno i najtoplije. “Naša planeta je sada oko jednog stepena toplija nego što je bila pre širenja industrijalizacije”, navela je Svetska meteorološka organizacija.

Povezane vesti“POTREBNE HITNE AKCIJE” UN: Svetu preti glad “biblijskih” razmera

Veliki krivac za sve pobrojano je i način proizvodnje hrane, pogotovo stočarstvo. Naučnici upozoravaju da ljudi, pojedinačno, jednostavno moraju da učine “brze promene bez presedana” kako bi se izbegle dalekosežne loše posledice.

Stručnjaci navode da ljudi moraju da jedu manje mesa zbog ugljenika koji emituju proizvođači, uz ostale negativne uticaje na životnu sredinu.

Studije ukazuju na ogromne varijacije u uticaju proizvodnje iste hrane na životnu sredinu. Na primer, prerada goveđeg mesa od grla uzgajanih na zemljištu na kome su raskrčene šume proizvodi 12 puta veću emisiju gasova staklene bašte od onih koje se odgajaju na prirodnim pašnjacima.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar