Sami i uplašeni

Sami i uplašeni

Foto: Shutterstock


Gubitak posla, ekonomska neizvesnost, bolest i nemogućnost odgovarajućeg lečenja, udaljavanje od bliskih prijatelja i kolega, političke krize, kriminal, terorizam, teorije zavere o zdravlju i napretku tehnologije… nisu novosti kojima bi se moglo zaključiti poglavlje o 2020. godini. Sve realne bojazni s kojima se planeta suočavala prethodnih godina kulminirale su s pandemijom virusa korone. A s njom bi, uprkos ogromnim naporima u pronalaženju leka i proizvodnji vakcine, čovečanstvo tek trebalo da se izbori u nadolazećoj godini.

Ne postoji oblast života koja tokom 2020. godine nije trpela udarce i neprijatne promene. Virus nakalemljen na sve prethodne nedaće samo je osnažio postojeće i uslovio nastanak novih problema s kojima je pojedinac prinuđen da se sam izbori. Manje uočljivo, gotovo neprimetno, kao svojevrsni pobednik u svim vrstama realnih strahova nagomilanih kod ljudi širom sveta, bez obzira na socijalni status i ekonomsku stabilnost zemalja u kojima žive, pojavila se usamljenost. Ne u domenu teorije o pojedinačnim problemima, već u opsegu koji stručnjaci opisuju terminom pandemija.

Mentalna ugroženost

Ljudi širom sveta su se zbog preporučenih mera izbegavanja fizičkih kontakata postepeno navikli na jednu od osnovnih nuspojava takvog stanja – usamljenost. Naučnici iz brojnih država strahuju da prisilna izolacija neminovno rađa novu vrstu epidemije, jer se mnoge osobe primorane na samoću sve češće suočavaju s raznim poremećajima. Prvo istraživanje efekata “nove normalnosti” sproveli su Australijanci. Anketa, koja je obuhvatila 5.070 odraslih državljana ove zemlje, pokazala je da se više od tri četvrtine ispitanika žalilo da im se mentalno zdravlje pogoršalo od početka pandemije.

Gotovo 80 odsto ispitanika pokazalo je umeren do ekstreman nivo straha od neizvesne budućnosti, polovina ih je izjavila da se oseća umereno do krajnje usamljeno, a polovina odgovorila da oseća strah od finansijskih posledica pandemije na njihov život.

Povezane vestiUsijanje na Lamanšu

“Razumljivo je da se u ovakvim nespokojnim vremenima ljudi mogu osećati uplašeno, zabrinuto, teskobno i prezasićeno stalnim izmenjenim upozorenjima i medijskim izveštajima”, objavljeno je na sajtu australijske dobrotvorne organizacije za podršku u kriznim situacijama “Lajflajn”. Zaposleni u ovoj organizaciji pokušavaju da pruže savete za mentalno zdravlje i opštu dobrobit pojedinaca, objašnjavajući ljudima da ipak svako od njih o tome mora sam da vodi računa.

“Usamljenost je i pre pandemije bila nevidljivi problem”, saglasni su nemački lekari. “U velikim gradovima živi mnogo ljudi koji nemaju gotovo nikakvih društvenih kontakata. Pandemija je taj problem samo produbila”, kaže Stefan Dojčman, koji vodi dobrotvornu organizaciju iz Hamburga.

Još u periodu između sredine marta i sredine juna, njegova linija za pomoć u Hamburgu zabeležila je 25 do 30 odsto više poziva. “Mnogi ljudi su se žalili na dubok i težak osećaj usamljenosti”, kaže Dojčman.

Do sličnih saznanja došli su volonteri stotine linija za psihološku pomoć koje deluju širom Nemačke. “Oko 40 odsto ljudi zvalo je želeći jednostavno da razgovara o restrikcijama, o neizvesnosti i o promenama koje nam je donela pandemija”, kaže Ulrike Mai, portparol nemačkih telefonskih linija za psihološku pomoć građanima. “Pandemija u Nemačkoj je možda rezultirala epidemijom usamljenosti”, kaže Horst Opaskovski, futurolog iz Hamburga.

Oko 80 odsto ispitanika u Nemačkoj reklo je da im izostanak kontakta sa članovima porodice i s prijateljima pada veoma teško, pokazalo je istraživanje Instituta „Forsa“, sprovedeno po narudžbini jedne nemačke kuće zdravstvenog osiguranja. “Granica između usamljenosti, depresije i mentalnih bolesti je nestalna”, objavila je nedavno Nemačka komora psihoterapeuta i psihijatara.

Razmišljanje o budućim događajima može da bude korisno, naročito kada ljudi nešto planiraju i određuju buduće ciljeve. Ali, ako često razmišljaju unapred, to može da postane veliko opterećenje. Anksioznost se odnosi na plašljivo iščekivanje nekih negativnih događaja. Razmišljajući unapred o negativnim ishodima ili negativnim osećanjima, ljudi sami kreiraju anksioznost. Negativna osećanja su samo posledica loših predviđanja.

AP Photo/Ted S. Warren

AP Photo/Ted S. Warren

“Uz depresiju i anksiozne poremećaje, akutni i posttraumatski stresni poremećaj, zavisnost od alkohola i droga, u ovakvim vremenima mogu da budu  pojačani i opsesivno-kompulsivni poremećaji i psihoze”, objašnjava predsednik ove komore Ditrih Munc, dodajući da starije osobe spadaju u jednu od najugroženijih grupa.

Naučnici širom sveta sada pokušavaju da ustanove kolika je opasnost od usamljenosti i njenih posledica, pozivaju sve koji su primorani da ostanu kod kuće da pronađu nekoga s kim će razgovarati o svojim brigama i strahovima i da održavaju onlajn veze.

Stručnjaci za mentalno zdravlje iz britanske Nacionalne zdravstvene službe kažu da je veoma važno “da se ljudi ne fokusiraju previše na svakodnevne vesti”, i da bi povremeno trebalo da se udalje od društvenih mreža i uživaju u stvarima koje zaista vole da rade. Apeluju i na brigu pojedinaca o fizičkom zdravlju, jer je ono usko povezano s mentalnim stanjem.

“Usamljenost može da ima poguban uticaj na zdravlje nekih ljudi”, upozorava Karla Perisinoto, profesorka na Medicinskom fakultetu kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

“Usamljenost se povezuje sa povećanim rizikom od hroničnih zdravstvenih stanja poput demencije i kardiovaskularnih bolesti i sa većim rizikom od prerane smrti”, izjavila je dr Odri Kao, urednica časopisa Američkog lekarskog udruženja.

Nedostatak osećaja povezanosti definitivno skraćuje životni vek, pokazala su nedavna istraživanja. Prema jednoj od studija, ljudi koji imaju blizak krug prijatelja i porodicu žive duže od usamljenih. Drugo istraživanje pokazalo je da osećaj usamljenosti povećava rizik od smrti za 26 odsto, dok društvena izolacija i samački život povećava taj procenat čak na 32 procenta.

Socijalne veze

Hronična usamljenost negativno utiče na raspoloženje, samim tim na mentalno i fizičko zdravlje, jer može da prouzrokuje srčane bolesti, depresiju, gojaznost i loše navike poput pušenja ili većeg konzumiranja alkohola. Istraživanje objavljeno u septembru, zasnovano na ispitivanju 308.000 ljudi širom sveta, pokazalo je da oni koji održavaju manje socijalnih kontakata imaju 50 odsto veću verovatnoću da će živeti kraće od onih sa jačim socijalnim vezama. Ako bi se posledice mogle prevesti na drugi jezik, onda bi se zaključilo da je usamljenost smrtonosna poput pušenja 15 cigareta dnevno.

Povezane vestiIzazivanje planete

Naučnici tvrde da je usamljenost prevladavajući i ozbiljan zdravstveni problem koji utiče na dobrobit i dugovečnost, posebno u okolnostima povećanog rada na daljinu, socijalnog udaljavanja i izolacije.

Američki “Žurnal kliničke psihijatrije” objavio je rezultate novog istraživanja o usamljenosti. U anketi koju su sproveli učestvovalo je 2.843 ispitanika starosti od 20 do 69 godina. Zaključak je da su niža društvenost i veća anksioznost povezani sa usamljenošću u svim starosnim grupama, osim u grupi starijih od 60 godina.

Istraživači su otkrili da su niži nivo empatije, manje socijalnih kontakata, odsustvo supružnika ili partnera, kao i veći poremećaji u spavanju, uočljiva obeležja usamljenosti.

Zanimljivo je da su najviši nivoi usamljenosti i poremećaja koje ona izaziva zabeleženi kod ljudi u dvadesetim i četrdesetim godinama života. Objašnjenje za takvo stanje je da se ljudi u dvadesetim nose sa velikim stresom i pritiskom dok pokušavaju da izgrade karijeru i pronađu životnog partnera. Što se, prirodno, pogoršava sa stanjem uskraćenih mogućnosti socijalnih kontakata.

Popularnost na društvenim mrežama ne štiti od usamljenosti. Zapravo, nijedno istraživanje nije pokazalo povezanost između korišćenja popularnih mreža i ostvarivanja pozitivnih, bliskih prijateljstava. Ljudi koji stalno borave na društvenim mrežama često su usamljeni iako to ne žele da priznaju. Ekran, prosto, ne može da zameni stvaran razgovor, druženje, smeh ili zagrljaj.

“Mnogi ljudi u periodu života posle 20 godina se neprestano upoređuju na društvenim mrežama i zabrinuti su koliko imaju lajkova i pratilaca. Niži nivo takve vrste samodokazivanja kod njih može da dovede do veće usamljenosti. Za razliku od njih, ljudi u četrdesetim počinju da se suočavaju s fizičkim izazovima i zdravstvenim problemima, poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa”, kaže Tanja Ngujen, autorka studije.

AP Photo/Natacha Pisarenko

AP Photo/Natacha Pisarenko

S druge strane, istraživači su zaključili da saosećanje s drugim ljudima smanjuje nivo usamljenosti u svim starosnim grupama, omogućavajući pojedincima da shvataju probleme drugih, a time i povećavaju sopstvenu društvenost.

„Kada se osećamo usamljeno, kad nam nedostaje interakcije s ljudima, osećamo se ranjivo, ugroženo i napadnuto“, tvrdi Kori Flojd, profesorka komunikacija sa Univerziteta u Arizoni, koja proučava kako naklonost utiče na stres i fiziološko funkcioniranje.

Glas i ton

Ono što je interesantno jeste da postoji čak šest fizičkih simptoma koje usamljenost može da izazove, a na njih se ne obraća pažnja. “Zdravo telo i um mogu da se oporave od prehlade. Onaj koga je usamljenost dotukla, međutim, može se iznova razbolevati”, tvrdi Babita Spineli, terapeut iz Njujorka.

“Pojedinac može da se oseća bolesno ili da stalno bude pod stresom, a da to ne povezuje sa usamljenošću. On to može da definiše kao fizičku bolest koja se ponavlja, ne gledajući na to kao na nešto emocionalno. Usamljenost može da se podudari sa depresijom i da deli simptome sa njom”, a to može da uključi i poteškoće sa spavanjem ili previše spavanja”, kaže Spineli, dodajući da poremećaj hormona prouzrokovan osećajem usamljenosti takođe može da dovede do gojaznosti.

Iako samo po sebi nije telesni simptom, određena ponašanja, uključujući neprestano proveravanje društvenih mreža “i njihovo korišćenje kao zamena za direktne kontakte sa ljudima, takođe su signal da usamljenost negativno utiče na vas”, objasnila je Spineli.

Povezane vestiStarenje je virus 21. veka

Kad god se ljudi suočavaju s problemima koje ne mogu da podele, to ih dodatno izoluje. A rešavanje problema je, recimo, uobičajeno među kolegama na radnom mestu. Kada su usamljeni, udaljeni kao što je slučaj tokom rada na daljinu, to uzima danak na njihovom angažmanu, što opet utiče na njihovu produktivnost i kreativnost. Bilo da se radi o pomaganju kolegi na poslu ili volontiranju, činjenje i dobijanje usluga sigurno zatvara vrata usamljenosti. Ne samo da to ima praktičnog efekta, već se na taj način uspostavljaju veze s drugim osobama i podstiče osećaj lične vrednosti.

Dopisivanje preko društvenih mreža razlikuju se od telefonskog ili razgovora uživo, kada ljudi mogu da čuju nečiji glas i razumeju ton, osećanja i namere. Iako bi mnogi mogli da pomisle da je, uz sve uređaje koji su nadohvat ruke, usamljenost poslednje od čega bi ljudi patili, to i nije baš tako. Što se tiče usamljenosti, bitan je kvalitet veza. Tehnologija ponekad može biti dobra veza, ali često umanjuje njen kvalitet.

Istraživači u Holandiji prikupili su podatke o blizu 26.000 odraslih, uključujući mlađe odrasle u dobi od 19 do 34 godine, rane srednje starije od 35 do 49 godina i starije osobe od 50 do 65 godina.

Sveukupno, 44 odsto svih odraslih osoba reklo je da se susreće sa usamljenošću, uključujući 40 odsto mladih odraslih, 43 odsto odraslih srednjih godina i 48 odsto kasnih srednjih godina.

Međutim, neki životni uzročnici doprineli su usamljenosti u svim starosnim grupama. To je pre svega činjenica da žive sami.

Iako su različite starosne grupe imale različite uzročnike koji su doprineli njihovoj usamljenosti, jedan uobičajeni trend bio je osećaj da ne rade iste stvari koje rade drugi ljudi u njihovim godinama.

Da li će neko osetiti usamljenost ili ne, zavisi od sposobnosti pojedinca da izvrši ili da ispuni norme ponašanja i ciljeve karakteristične za tu starosnu grupu, kažu istraživači.

U srednjim godinama osećamo se usamljeno ako nemamo decu, a svi oko nas imaju, u starijim godinama ako nemamo porodicu i partnera ili nekog da brine o nama. Suočavanje sa usamljenošću izgledaće drugačije u zavisnosti od toga u kojoj su fazi života ljudi i koja je njihova definicija “pripadnosti”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar