Svet
01.12.2023. 17:03
Dejan Berković

Karin Knajsl

Progon i pretnje smrću zbog svadbenog plesa s Putinom

Vladimir Putin i Ketrin Knajsl 01.12.2023.
Izvor: SPUTNIK POOL / ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KRE

Bivša austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl od pre nekoliko nedelja ima zvaničnu rusku dozvolu boravka, čime je postala najistaknutija evropska ličnost, koja je istovremeno politički prebeg u Rusiju, baš u vremenu kada je Rusija parija zapadnog sveta i izopštena iz svega gde Evropska unija, SAD i NATO imaju vodeću reč.

Knajslova se tako svrstala rame uz rame sa poznatom “kembridžskom petorkom“, koja je prešla sa britanske na sovjetsku stranu. Među njima, Kim Filbi je nesumnjivo legendarna figura, a pored njega tu su Gaj Bardžis i Donald Meklin, koji su živote građanskog i buržoaskog sveta zamenili životom u sovjetskoj državi. U moderno vreme, najčuvenija politička izbeglica koja se nastanila u Moskvi bio je Edvard Snouden, zbog koga je počelo dramatično pogoršavanje rusko-američkih odnosa, pošto Rusija nije želela da ispuni želju Vašingtona i da isporuči Snoudena.

Slučaj Karin Knajsl je drugačiji i mnogo izrazitiji. Reč nije o tek običnom diplomatskom službeniku ili o osobi koja zbog ideološkog ideala odlazi iz svoje zemlje, nego je reč o doskorašnjoj ministarki spoljnih poslova jedne države, članice EU. Karin Knajsl je rođena u Beču, ali je deo detinjstva provela u Amanu (Jordan), gde je njen otac bio lični pilot kralja Huseina. Studirala je pravo i bliskoistočne jezike na Univerzitetu u Beču i nastavila školovanje na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu i Univerzitetu u Jordanu.

Studirala je 1991–1992. na Nacionalnoj školi administracije u Francuskoj gde je odbranila doktorsku disertaciju o odnosu međunarodnog prava i koncepta granica na Bliskom istoku. Zaposlila se u Ministarstvu inostranih poslova Austrije 1990. godine, radila je u Parizu i Madridu, kao i u pravnom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova. Napustila je diplomatsku službu u oktobru 1998. godine i postala nezavisni analitičar. Napisala je nekoliko knjiga o energetici, geopolitici i Bliskom istoku. Radila je kao novinar – ekspert za pitanja Bliskog istoka. Od 2017. do 2019. bila je, na predlog Slobodarske partije (FPO), kao nestranačka ličnost, ministarka spoljnih poslova Austrije.

Svako ko prati evropsku politiku sigurno se seća fotografije iz 2018. sa venčanja austrijske ministarke spoljnih poslova Karin Knajsl koja pleše sa Vladimirom Putinom. Knajslova je napustila poziciju sledeće godine kada je austrijska vlada pala zbog skandala tajnih snimaka sa Ibice i izlaska Slobodarske partije iz vlade mladog narodnjačkog premijera Sebastijana Kurca.

Najveći skandal u modernoj političkoj istoriji Austrije dogodio se na vrhuncu histerije “Rusijagejt“ u SAD i prikazao je tajno snimljen video koji sugeriše da su Hajnc Kristijan Štrahe, lider FPO-a, i drugi zvaničnik FPO-a Johan Gudenus planirali koruptivne poslove sa ćerkom “ruskog oligarha“ u španskom odmaralištu Ibica. Nije bilo nikakve razlike što Kremlj ni sa čim od toga nije imao nikakve veze: žena se ispostavila kao varalica, čitavu nameštaljku je orkestrirao bečki advokat, a Štrahe i Gudenus su negirali bilo kakvu zloupotrebu.

Ova fotografija poslužila je za njen tajni i javni progon, prvo u Austriji, a onda, kada ju je napustila, u drugim zemljama. Venčanje je priređeno nekoliko meseci posle čuvenog “slučaja Skripalj“, kada je Rusija optužena da je otrovala bivšeg agenta Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji. Od tog slučaja, počela je snažna i veoma široka kampanja protiv Rusije koju je vodila Velika Britanija, a kojoj se pridružilo i nekoliko drugih zemalja EU, koje su proterale ruske diplomate, ali ne i Austrija. “Slučaj Skripalj“, iz današnje perspektive, poslužio je kao proba za usklađivanje jedinstvenog nastupa zapadnih država prema Rusiji, a posebno prema uvođenju sankcija, što je široko iskorišćeno posle 24. februara 2022. i ulaska ruskih trupa u Ukrajinu.

Problemi za Knajslovu počeli su već 2018. odmah nakon venčanja na kojem je plesala s Putinom. Pošto nije osuđivala događaje koji su se desili u Rusiji, više nije mogla da radi u Evropi.

“Sve je počelo 2020. godine, ali sam već tada osetila u kom pravcu vetar duva“, navodi Knajslova. Nakon toga, već je počeo organizovani bojkot, a kao rezultat takvih pritisaka i atmosfere, njen srećan brak, koji je privukao pažnju širom sveta, raspao se. Počeo je period koji Knajslova redovno navodi kao politički progon u Austriji.

Od tada, praktično, traje referendum od toga kako bi trebalo kazniti bivšu ministarsku pa do toga kako i koliko njen boravak u Rusiji ugrožava bezbednost Austrije. Jedna od ideja je moguće oduzimanje državljanstva. Ministar inostranih poslova Aleksandar Šalenberg jasno je, međutim, stavio do znanja da austrijske vlasti neće preduzeti nikakve korake u tom pravcu koji bi Knajslovu učinili apatridom.

U tekstu o Knajslovoj u “Falteru“ šef Diplomatske akademije ambasador Emil Bliks pre izvesnog vremena citiran je sa ovom idejom: “Ako je neko u službi strane sile i značajno šteti ugledu republike, oduzimanje pasoša je u osnovi mogućno.“

“Karin Knajsl šteti reputaciji Austrije, ona uništava sve pokušaje da se pokaže diverzifikovana pozicija austrijske diplomatije prema Rusiji“, tvrdi Bliks, bivši ambasador Austrije u Velikoj Britaniji i Rusiji.

Sada direktor Diplomatske akademije u Beču, Bliks ide toliko daleko da pita: “Prema članu 33 našeg zakona o državljanstvu, državljanstvo se može oduzeti ako građanin šteti ugledu svoje zemlje: zar to ovde nije slučaj?“

Ipak, 2. novembra Knajslova je napisala na Telegramu: “Nijedan advokat nije istakao da bi me oduzimanje državljanstva učinilo osobom bez državljanstva. Austrija je oduzela pasoše desetinama hiljada Austrijanaca 1930-ih zato što su bili Jevreji ili komunisti itd.“

Prema istraživanju koje je tada sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja “Junik risrč“ 46 odsto ispitanih smatralo je da je odnos vlade sa ruskim predsednikom Putinom “baš ispravan“, ali 33 odsto Austrijanaca zahtevalo je da se austrijska savezna vlada više distancira od ruskog predsednika, dok je 11 odsto želelo “bolje odnose“ sa Putinom.

Opet, od austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova traži se da pokrene istragu i utvrdi ima li osnova da se Knajslova procesuira za izdaju i utvrdi da li je predala osetljive tajne stranoj sili – u ovom slučaju Rusiji? Bundeskriminalamt (BKA) ocenio je da nema poznatih konkretnih sumnji protiv bivše ministarke, a koje bi se mogle smatrati “kompromitujućim“ i dovesti do formalne istrage.

Na pitanje da li bi ministarka mogla Rusiji da oda neke specifične tajne, Ministarstvo spoljnih poslova naglasilo je da ne postoje fiksna pravila u slučaju “nedokazanih strahova“ u vezi sa tim.

“Komisija za bezbednost informacija se nije bavila pitanjem kakve posledice može imati po interese republike iz člana 20. stav 3. Saveznog ustavnog zakona (odredbe o službenoj tajni, nap.) ukoliko bi tajni podaci Saveznog ministarstva za evropske i međunarodne poslove, za koje je saznala tadašnja ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl, bili stavljeni na raspolaganje stranim državama“, navela je Savezna kancelarija (Bundeskriminalamt).

Ako neko lice legalno dobije pristup određenim poverljivim podacima, mora se pretpostaviti da ih štiti ispravno. “O kompromitovanju se govori samo kada postoje dokazi o obelodanjivanju ili kada se sazna o nedoličnom ponašanju“, objašnjava BKA. Tek nakon ovakvih saznanja, sledi istražni postupak, tokom kojeg se utvrđuje potencijalna šteta i pokušava da se ona minimizira. Ukoliko bude bilo indicija, biće sproveden uviđaj, a po potrebi i krivično gonjenje.“

Trenutno nema poznatih konkretnih sumnji protiv bivše šefice austrijskog Ministarstva spoljnih poslova koje bi se smatrale “kompromitujućim“ i koje bi mogle dovesti do formalne istrage.

Knajslova je takođe saopštila da “pošto se očigledno ništa ne dešava u Austriji i Nemačkoj osim ekonomske krize, moje preseljenje postaje političko pitanje“. Dodala je da “mržnja koja dolazi iz Austrije ne zadivljuje samo mene“. Sličnim napadima, sve donedavno, bio je u Austriji, koja je njegova rodna zemlja, izložen još jedan veliki Austrijanac, danas nobelovac za književnost – Peter Handke. I za njega se tražilo izbacivanje iz državljanstva, čak i u trenucima kada je postao dobitnik Nobelove nagrade za književnost. 

Ona sa sobom nosi fotografiju svoje bašte sa austrijskog imanja, koja joj je, kako kaže, najdragocenija. “A evo, možda, najskuplje fotografije za mene. Ovo je moja bašta. Nje više nema. Kada sam morala da odem, sve je bilo uništeno. Ljudi su dolazili i uništili su apsolutno sve što sam stvorila tokom 25 godina. Ovo nije bila neka prirodna katastrofa, već ljudska mržnja“, priča danas Knajslova.

Imanje u Donjoj Austriji, u Zajbersdorfu, slučajno je pronašla 1999. godine i tu je počela da sakuplja svoju “Nojevu barku“. Dva ponija, Samsun i Dafne. Samsun je godinama nastupao u cirkusu, a na imanju je provodio svoje “penzionerske“ dane. Tu su još dva psa, ali i persijska mačka, Karamela, koja je došla iz Saudijske Arabije. Austrijski mediji svojevremeno su s velikim interesovanjem i poštovanjem pisali o ovom rezervatu njihove ministarke. Kada je imanje devastirano i uništeno, njeni konji i poniji bili su izbačeni iz boksova. Bilo je to rušenje kao u vreme razbojničkih upada u kaubojskim filmovima, ali javnost o tome nije obaveštena.

Ovaj napad, posle brojnih privatnih pretnji i javnih napada, uverio je bivšu ministarku da mora da napusti Austriju. Na svojoj veb-stranici, opisujući taj period u svom životu, napisala je: “U septembru 2020. Karin Knajsl je morala da napusti svoju zemlju zbog upornih pretnji smrću i efektivne zabrane rada u Austriji. Posle duge potrage, pronašla je malu farmu u Francuskoj da počne ispočetka sa svojim životinjama. Međutim, medijska pomama iz Austrije sustigla ju je i ovde, i ona je morala ponovo da se seli“, navodi se na njenoj zvaničnoj prezentaciji.

Knajslova je u svom postu rekla da je premestila svoje “knjige, odeću i ponije iz Marseja u Bejrut” u junu 2022, nakon što je Rusija napala Ukrajinu, nakon čega je, kako kaže, “proterana“ iz Francuske. Postala je u međuvremenu članica Upravnog odbora ruske naftne kompanije “Rosnjeft“, ali je podnela ostavku posle pritisaka koji su organizovani na nju tim povodom.

U junu 2022. preselila se u Liban sa svojim psima i ponijima, gde je dobila boravišnu dozvolu i pronašla kuću u severnom delu zemlje. Dok je živela u Libanu, Knajslova je redovno putovala u Rusiju. Njen instagram nalog, pored brojnih fotografija sa njenim životinjama, pun je objava iz raznih mesta u Rusiji. Na primer, ona je u decembru postavila slike zavejane Moskve sa natpisom “Moskva + sneg = lepota“. Ova objava nije prošla nezapaženo, posebno od strane premijera Poljske. Mateuš Moravjecki je odgovorio odgovarajućim fotografijama ukrajinskih gradova u ratu, sa natpisom “Sneg, mrak, rat. Kijev i Harkov“.

Karin Knajsl nazvala je ruski svet “romantičnim“. Ona je o tome govorila na ruskom jeziku na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma u junu. Prema njenim rečima, sada aktivno uči ruski jezik, a pred njom se otvara novi svet – ruski svet.

“To je veliki, romantičan, melanholičan svet“, rekla je Knajslova. Od mnogih ruskih knjiga, ona posebno voli dela Lava Tolstoja. Uspela je da poseti Jasnu Poljanu i putovanje je bilo veoma inspirativno.

“Za mene je to bila neka vrsta obaveze prema sebi – da posetim mesta u kojima je živeo, da osetim duh ovog mesta“, rekla je Knajslova.

Ona je unajmila kuću u ruskom selu Petrušovo, za koje je rekla da je “bolje od Maldiva i Sejšela“.

“Volim da živim ovde. Razumem ovaj svet, razumela sam ga kada sam bila devojčica“, rekla je Knajslova ruskoj državnoj novinskoj agenciji TASS. “Babuške, jabuke, leto, plivanje u reci. To je dobar život. Ne trebaju mi Maldivi ili Sejšeli. Ovo je bolje“, navela je Knajslova.

Od ranog leta, ona vodi istraživački centar GORKI (Геополитическaя обсерватория по ключевым вопросам России – Geopolitička opservatorija o ključnim pitanjima Rusije), koji je kreiran specijalno za nju, na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu. Centar GORKI “bavi se, između ostalog, pitanjima energetike, migracija i novih saveza – pitanjima u koja sam dobro upućena, a koja utiču i na arapski i islamski svet, sa kojima sam takođe upoznata“.

Centar je osnovan 30. marta 2023. godine sa ciljem da analizira geopolitičke, spoljnoekonomske i društveno-ekonomske probleme koji imaju direktan uticaj na razvoj Rusije. Centar proučava ulogu Rusije u globalnoj politici i njenim međunarodnim vezama, kao i pitanja migracija i demografije unutar zemlje. Pored toga, centar se bavi analizom razvoja arapsko-islamskog sveta od severne Afrike do zapadne Azije.

Da bi mogla da ispuni novi zadatak, u septembru je morala da se preseli iz Libana u Rusiju. Prevoz njenih ponija iz Sirije u Sankt Peterburg organizovan je ruskim vojnim avionom, što je iskorišćeno za još jedan napad na nju. Zapadni mediji su “otkrili“ kako taj “iljušin 76“ kargo, prevozi “Vagnerove“ vojnike i da se nalazi na listi sankcionisanih letelica, što je opet dovelo u vezu bivšu ministarku sa direktnim vojnim akcijama Rusije u Ukrajini. Dva ponija prebačena su iz Libana, pri čemu se preletela šest državnih granica kako bi stigla do Sank Peterburga. Ovaj ruski potez izazvao je punu pažnju zapadnih medija pa nije izostao nijedan koji nije izvestio o ovom “vojnom“ transportu. 

Karin Knajsl sada se sprema za svoj dugi boravak u Rusiji. Ona je početkom novembra dobila rusku boravišnu dozvolu i odmah je postavila plavu knjižicu na svom telegram kanalu i zahvalila ruskim vlastima na njihovoj “efikasnosti i odzivu“. “Impresivan“ proces trajao je dva meseca i uključivao je razne lekarske preglede i testove. Ruska boravišna dozvola se obično izdaje bez vremenskog ograničenja.

Knajslova sada živi u Sankt Peterburgu u kojem je prvi put bila 2016. kao turista. “Tada sam videla njegovu arhitekturu i posetila Ermitaž. Ali sada se u osnovi ceo moj život vrti oko moje kancelarije. Ovo je čuvena vila Kelč u Sankt Peterburgu sa jedinstvenim enterijerom sa prelaza iz 19. u 20. vek... To je poznati Advokatski dom, gde se nalazila kancelarija poznatog gradonačelnika Peterburga Anatolija Sobčaka“, napisala je.

Ona još nije stigla da ode u pozorište, ali čim nađe slobodnog vremena, otići će u Marinski teatar. “Što se tiče vremena, meni je sasvim po volji. Ali, najvažnije je da su ljudi okolo veoma ljubazni i da mi pomažu u svemu“, govori bivša šefica austrijske diplomatije.

Ona bi i ovde želela svoje imanje za ponije, pse i sebe. “Nisam, naravno, ni seljak ni seljanka. U Austriji sam čistila štale za svoje konje 25 godina. Za sebe sam uzgajala krompir, paradajz i zelenu salatu. Ali Rusi to rade mnogo bolje i u većim količinama od mene. Njihove bašte se ne mogu porediti sa mojim. Da, baš bih volela da imam plac ovde negde blizu Sankt Peterburga, ali još ne mogu da nađem slobodan veliki komad zemlje koji mi je potreban za čuvanje ponija“, kaže Knajslova.

Kada je živela u Francuskoj, gde je imala pristojan komad zemlje, do najbližeg grada stizala je za pola sata. U Austriji joj je trebalo sat vremena. Ali Rusija je ogromna zemlja. I pored toga ona mašta o životu kakav je uvek vodila, sa imanjem, životinjama i prirodom.

“Mogla bih da se nastanim u nekom ruskom selu. Mogu u potpunosti da zamislim ovaj seoski život sa štalom i životinjama. Ujutru bih izlazila iz kuće i pozdravljala svoje kokoške, šetala sa psima... A onda bih vozom, a ovde su veoma udobni, mogla da idem u Sankt Peterburg ili Moskvu na posao. Ostanite u gradu nedelju dana pa se vratite u svoje selo, čak i na udaljenosti od 300-400 kilometara“, planira Knajslova.

“Ono što se danas dešava vidim na sledeći način: svet se raspada na zasebne fragmente. I ovo nije prvi put u istoriji. Već je bilo perioda kada je planetom dominiralo ogromno tržište sa jedinstvenom valutom i jednim jezikom, ali onda se odjednom sve promenilo. Tako je bilo pre Prvog svetskog rata, kada je ceo svet govorio francuski, mogli ste putovati po celom svetu i osećati se prijatno znajući samo ovaj jezik. Ali i tada su pametni ljudi upozoravali da je to velika iluzija, a čovečanstvo će ipak doživeti veliko razočaranje... Ponekad verujemo da su trgovina i jaki ekonomski odnosi garancija dogovora. Ali zapravo nisu.

Svedoci smo teškog kraja globalizacije. Počelo je pre 10-15 godina i ne može bez sukoba. Moramo priznati da svetski razvoj uključuje ne samo evolucione procese. Periodično je potresaju revolucije koje su povezane sa ljudskim tragedijama. A vidimo ih, na primer, u Palestini. Sada je veoma teško predvideti kakav će novi svetski poredak nastati“, ocenjuje Knajslova.

Ona je sa sobom iz Austrije ponela i sliku – portret, velikog austrijskog kancelara Meterniha, u kojem nalazi inspiraciju za razumevanje današnjih procesa.

“S tim u vezi, želela bih da podsetim na austrijskog kancelara iz Napoleonovih ratova Meterniha. U to vreme u Evropi su se dešavale ogromne promene. Uspostavljao se novi svetski poredak kome su prethodili revolucija, haos, teror i rat. Meternih je danas potcenjen, ali ga poštujem zbog rečenice: ’Nemam ništa protiv liberalizma, ali, nažalost, nacionalizam ga prati u stopu.’ Vidite, donela sam od kuće ovaj Meternihov portret koji je naslikao poznati umetnik. Kancelar se zalagao za transnacionalnu državu. Rekli bismo sada da se zalagao za multinacionalnu državu“, smatra Knajslova.

Sada je došlo do “tako skandaloznog razvoda između Evrope i Rusije“. Ona veruje da će se jednog dana ti odnosi normalizovati i da ćemo se vratiti nekoj vrsti saradnje.

“Svet se menja. Nije slučajno što je Rusija sada okrenula pogled ka istoku. A to se dešava, između ostalog, i iz demografskih razloga, onoga što u Evropi zovemo ’demografskom zimom’. Jasno je da će Indiji trebati više energije nego Evropi. Sa ekonomske tačke gledišta, kontakti sa afričkim zemljama su takođe veoma perspektivni. A ja bih Evropu nazvala ’domom za stare’, sa kojim će morati da se uradi mnogo pravnog posla pre nego što se vrate normalni odnosi“, ocenjuje bivša austrijska ministarka, a danas već naturalizovana Ruskinja, Karin Knajsl.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Putin u panici, okuplja državni vrh
1

Hitan sastanak

30.10.2023. 15:10

Putin u panici, okuplja državni vrh

Ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak je sazvao sastanak visokih bezbednosnih zvaničnika, dan nakon napada na aerodrom u ruskoj republici Dagestan sa većinskim muslimanskim stanovništvom, koji su izvršili demonstranti koji su tražili Izraelce.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
7°C
25.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve