Zašto Finska žuri da postane članica NATO

U ovom društvu vojno nesvrstanih su Austrija, Kipar, Finska, Irska, Malta i Švedska. Hitne konsultacije o napuštanju tradicionalne neutralnosti u poslednjih mesec i po dana – od kako je postala očigledna prava priroda ruske agresije na Ukrajinu – vode se u Helsinkiju i u Stokholmu.

Zaokret ka geopolitičkom repozicioniranju pritom je gotovo drastičan u Finskoj, gde se godinama unazad za ulazak u NATO izjašnjavala postojana manjina koja nikada nije prebacivala 30 odsto, da bi se od početka ruske invazije postotak onih koji su za učlanjenje više nego udvostručio i dostigao 62 odsto.

Istovremeno, broj onih koji se protive promeni postojećeg vojnog statusa od početka invazije je sa 40 odsto, koliko ih je bilo prošle godine, urušen na samo 16 procenata.

Stoltenberg o prijemu Finske i Švedske u NATO

Generalni sekretar

Generalni sekretar

Svet 03.04.2022. 18:10

Stoltenberg o prijemu Finske i Švedske u NATO

Švedska donela konačnu odluku o članstvu u NATO

(Ne)očekivano

(Ne)očekivano

Svet 13.04.2022. 14:26

Švedska donela konačnu odluku o članstvu u NATO

Sondažu javnog mnjenja o ovom pitanju finski poslovni i politički Forum EVA obavio je između 4. i 15 marta, dakle tokom druge i treće sedmice ukrajinskog rata, kada je već bilo sasvim očigledno da, kako je to formulisala finska premijerka Sana Marin, "Rusija nije sused kakav smo mislili da jeste“. Zbog toga je u zemlji stvoreno uverenje da je bezbednosno okruženje zemlje "permanentno promenjeno“, kao i da će Finska biti bezbednija ako odustane od svog vojnog nesvrstavanja i postane deo velikog odbrambenog saveza Zapada.

Iz toga su proistekle i praktične akcije, pre svega intenzivna diplomatska aktivnost tokom koje su se najviši zvaničnici vlade, premijerka i šef diplomatije, konsultovali sa liderima gotovo svih NATO zemalja, uključujući tu i lidera Alijanse, predsednika SAD Džoa Bajdena, kao i najviše funkcionere kontinentalnih sila: francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Borisa Džonsona i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Odgovor koji je na pitanje da li bi Finska bila dobrodošla u NATO dobijen na svim ovim adresama bio je pozitivan pa zbog toga, ali i zbog sve pustošnijih ratnih razaranja u Ukrajini, dilema nije više da li će, nego kada će.

Članstvo pre leta

Kako stvari stoje, biće to "nordijski NATO ekspres“, s obzirom na to da je istovetan stav od napuštanju vojne neutralnosti zauzela i susedna Švedska, koja je svoju nesvrstanost kao geopolitičku vrlinu negovala puna dva veka. U Stokholmu je doduše žurba ka NATO-u nešto umerenija, ali su se obe zemlje svoje neutralnosti već odrekle time što su prvi put napustile politiku neisporučivanja oružja zemljama koje su u ratu i Ukrajinu snabdele jurišnim puškama i antitenkovskim granatama. To je posebno bio presedan za Švedsku koja se prethodni put na ovaj način u neki ratni sukob umešala još 1939, pomažući tada baš Finskoj u njenom oružanom konfliktu sa Sovjetskim Savezom.

NATO pojačava snage, u Evropi više od 100 hiljada vojnika

Cifra će se povećati

Cifra će se povećati

Svet 11.03.2022. 21:10

NATO pojačava snage, u Evropi više od 100 hiljada vojnika

Konkretan rok za učlanjenje definisala je finska premijerka, izjavivši 2. aprila da bi sve poslove oko ulaska u NATO trebalo obaviti "pre leta“, što podrazumeva da proceduru učlanjenja treba započeti pre junskog samita Alijanse u Madridu.

Prema dosijeu koji je o ovoj temi sačinio vašingtonski Vilson centar, forum za debatu o globalnim pitanjima, NATO je voljan i praktično spreman za prijem dve nordijske zemlje u puno članstvo "preko noći“, ali za neke procedure će ipak biti potrebno vreme.

Glavna olakšavajuća okolnost je u činjenici da pre svega Finska, svojim političkim sistemom ("stabilna demokratija“), ustrojstvom svojih oružanih snaga i bezbednosnom strategijom, ispunjava sve kriterijume za članstvo. Iznete su doduše neke bojazni da bi konsenzus oko prijema dve nove članice mogla da naruši Mađarska gde je Viktor Orban upravo osvojio četvrti premijerski mandat – ispostavljanjem nekih svojih zahteva, ali ta prepreka se smatra savladivom.

U pomenutoj analizi Vilson centra podseća se da je, primerice, Crnoj Gori, drastično manje kompatibilnoj sa NATO-om, za prijem u članstvo bilo potrebno 18 meseci, a Severnoj Makedoniji četiri meseca manje, dok su Hrvatska i Albanija, koje su u redove Alijanse primljene istovremeno, sve poslove učlanjenja obavile za godinu dana. S obzirom na dosadašnje partnerstvo sa NATO-om (institucionalizovano 1994) i visok nivo "interoperabilnosti“, prijem Helsinkija i Stokholma mogao bi da postavi novi rekord.

U ovom momentu nije međutim izvesno da je moguć idealni scenario – da Finska i Švedska u NATO uđu istovremeno. Premda i u Švedskoj raste raspoloženje u prilog učlanjenju, primetno je da je Stokholm nešto oprezniji. Iako je tamo parlamentarna većina za učlanjenje obezbeđena još u decembru 2020, istraživanje javnog mnjenja obavljeno 1. aprila pokazalo je da je za NATO tesna većina od samo 53 odsto, dok je i tamo opao i postotak protivnika napuštanja neutralnosti kojih je sada 27 odsto. Švedski parlamentarni izbori se inače održavaju u septembru ove godine.

Karl Bilt, bivši švedski premijer, koji se kao pregovarački posrednik bavio i Balkanom, smatra međutim da je malo verovatno da se Stokholm i Helsinki po ovom pitanju ne usaglase, uprkos tome što su im istorije vojne neutralnosti sasvim različite.

Švedska (danas 10,3 miliona stanovnika) je naime svoju neutralnu poziciju zasnivala više na tradiciji nego na međunarodnim ugovorima. Formalno ju je proklamovao kralj Gustav XIV 1834, u okolnostima kada je kraljevina imala impresivnu oružanu silu. Iz njene istorije neutralnosti često se pominje činjenica da je 1941. dozvolila tranzit nemačke vojske preko svoje teritorije na finski front i u isto vreme štitila izbeglice od nacizma. Neutralni status zadržala je i posle 1945.

Finska (5,5 miliona) je pak neutralna postala posle Drugog svetskog rata i taj njen status je prvi put institucionalizovan ugovorom sa Sovjetskim Savezom iz 1948, kojim se potpisnicama zabranjuje da stupaju u međusobno suprotstavljene vojne saveze. Eksperti ocenjuju da finska neutralnost nema uporište u međunarodnom pravu i smatraju je iznuđenom od strane SSSR-a. Finska je inače bila deo Ruskog carstva od 1808. do 1917.

Upozorenja iz Moskve

Odustajanjem od neutralnosti i ulaskom u NATO i Finska i Švedska ojačale bi svoju bezbednost, a na duži rok od članstva imale bi i ekonomske koristi, kao sigurno mesto za poslovne investicije. Učlanjenje, međutim, podrazumeva i ne male rizike – iz Moskve su u tom pogledu već odaslata upozorenja, kao i ne baš uvijene pretnje.

Prva se, dan posle početka invazije na Ukrajinu oglasila Marija Zaharova, direktorka departmana za štampu Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije, upozoravajući na konferenciji za medije u Moskvi da bi pokušaj ulaska Finske i Švedske u NATO, "prvu od svih vojnih organizacija“, imao "ozbiljne vojne i političke posledice, koje bi zahtevale uzvratne mere Ruske Federacije“. Kakve bi to mere bile nije pomenuto. Istovetno upozorenje sadržano je i u saopštenju Ministarstva inostranih poslova od 12. aprila.

"Podrazumeva se da će Rusija da reaguje, ali mi još ne znamo kako“, prokomentarisao je ovo Elsa Pulkinen, stalni sekretar u finskom Ministarstvu odbrane. "Mi svakako treba da budemo spremni da se suočimo sa tim posledicama.“

Ulazak u NATO Finskoj i Švedskoj obezbedilo bi zaštitu na osnovu člana 5 Ugovora o Alijansi koji napad na neku zemlju članicu tretira kao napad na celu organizaciju (čija je odredba dosad potegnuta samo jednom, posle terorističkog napada Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001) – ali to bi važilo samo od momenta formalnog učlanjenja, a ne i tokom procesa pristupanja, što bi značilo da bi i Finska i Švedska teoretski mogle da budu meta neke nove "specijalne vojne akcije“ Rusije.

Elsa Pulkinen, inače penzionisani general-pukovnik, ne veruje da bi Rusija rizikovala da otvori novi front na evropskom tlu, ali i napominje da Finska "ne može sebi da priušti da takvu mogućnost sasvim ignoriše, pa se zbog toga u Helsinkiju ozbiljno radi na ’proceni rizika’“.

Na zanimljiv i sa stanovišta Rusije i njenih geopolitičkih ciljeva nepovoljan ishod ukrajinskog rata i promena koje su time izazvane ukazuje londonski "Ekonomist“, navodeći da je tokom najvećeg dela svoje istorije NATO imao samo 196 kilometara granice sa Rusijom. Kada je članica, na talasu širenja Alijanse na istok posle pada Berlinskog zida, 1999. postala i Poljska, ta granica je proširena na 428 kilometara (čemu je doprinela ruska enklava Kalinjingrad).

Ulazak u NATO tri baltičke države 2004 – Estonije, Letonije i Litvanije – NATO-ruska granica produžena je na 1233 kilometra, a uđe li Finska u Alijansu, sa mirazom od 1340 kilometara kopnene granice sa džinovskim susedom koji se prostire kroz 11 vremenskih zona – linija dodira NATO saveza i Rusije bi se više nego udvostručila, sa svim posledicama koje se zbog toga mogu zamisliti.

A ceo zaplet čiju je najnoviju i najpogubniju epizodu pre nešto manje od dva meseca pokrenuo Putin imao je za cilj – da zaustavi NATO širenje na istok.