Zaustavite huntu

Poništavanje izbornih rezultata, svrgavanje civilnih vlasti i proglašenje vanrednog stanja u trajanju od godinu dana bili su očekivan uvod u nemire koji duže od mesec dana potresaju Mjanmar. Prvog dana februara vojska je preuzela vlast u zemlji uhapsivši predsednicu vlade, njene najbliže političke saradnike i stotine aktivista. Prevrat je izvršen samo nekoliko sati uoči prvog redovnog zasedanja novoizabranog parlamenta posle izbora održanih u novembru prošle godine.

Vlast u državi preuzeo je Min Aung Hlaing, vrhovni komandant oružanih snaga, obrazloživši prevrat izbornom prevarom u kojoj je zabeleženo čak 10,5 miliona problematičnih glasova. Državna izborna komisija je prethodno sve te primedbe odbacila kao potpuno neosnovane.

Od tog trenutka, uprkos zabrani održavanja skupova, ne prestaju protesti u zemlji sa više od 55 miliona stanovnika. Iako su komunikacije s Mjanmarom otežane, svetske agencije izveštavaju o sve većem broju stradalih demonstranata i više stotina uhapšenih o kojima vojska i policija ne saopštavaju nikakve informacije.

Pobuna ambasadora

Pojedine procene analitičara govore da vojni vrh nije očekivao tako burnu reakciju građana s kakvom se suočio u najvećim gradovima. Represija kojoj je vojska pribegla delom se tumači i kao izraz nemoći vojne hunte da u potpunosti kontroliše stanje u državi. Pritom, iako su im očekivanja izvesno bila drugačija, bar od pojedinih država u susedstvu, nijedna zemlja nije pokazala razumevanje za postupak vojske.

Povezane vesti - Vojska preuzela vlast u Mjanmaru, proglašeno vanredno stanje

Istovremeno, pojedine diplomate Mjanmara širom sveta oštro su reagovale na događaje u zemlji. Među njima je najveće interesovanje svetske javnosti izazvao nastup ambasadora Mjanmara pri Ujedinjenim nacijama. U emotivnom nastupu na specijalnoj sednici Generalne skupštine posvećenoj Mjanmaru, ambasador Kjav Moe Tun je pozvao međunarodnu zajednicu da “najsnažnijim mogućim delovanjem vrati demokratiju” u njegovu zemlju.

Ambasador Tun je apelovao na zemlje članice UN da izdaju javna saopštenja u kojima oštro osuđuju vojni udar i odbiju da priznaju vojne vlasti. Od vojnog vrha u svojoj državi je zahtevao da poštuju slobodne i fer izbore na kojima je sa 83 odsto glasova pobedila Nacionalna liga za demokratiju i da odmah oslobode Aung San Su Ći:

“Vreme je za vojsku da odmah preda vlast i oslobodi privedene. Mi ćemo nastaviti da se borimo za vladu koja je iz naroda, od naroda i za narod”.

Pomalo iznenađujući istup mjanmarskog ambasadora naišao je na snažan aplauz i pohvale ostalih govornika na sastanku u UN, uključujući ambasadore Evropske unije, Organizacije za islamsku saradnju i nove američke ambasadorke Linde Tomas Grinfild koja je njegov nastup kao “veoma hrabar”.

Ambasadorka Grinfild je rekla da su SAD solidarne s narodom Mjanmara koji protestuje protiv puča i ponovila upozorenje predsednika SAD Džozefa Bajdena da će Amerika pokazati vojsci Mjanmara da će “njihovo delovanje imati posledice”. Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Kristina Šraner Burgener dodala je da je poslednji trenutak za uzbunu zbog vojnog puča, kršenja ustava i poništavanja reformi koje je uvela Su Ći. Ona je pozvala sve zemlje da upute otvorenu podršku demokratskim snagama u Mjanmaru.

Vojna hunta je odmah smenila ambasadora. Jedna od reakcija na njegov istup u UN bili su još žešći obračuni sa demonstrantima koji su eskalirali tokom poslednje nedelje februara. Protesti se svakodnevno održavaju u više gradova, a policija i vojska su posle ispaljivanja gumenih metaka i bacanja suzavca na demonstrante počeli da koriste šok-bombe i bojevu municiju.

Poslednjeg dana februara Kancelarija za ljudska prava UN saopštila je da su bezbednosne snage od početka protesta u Mjanmaru ubile najmanje 18, a ranile više od 30 ljudi. Ovu informaciju Kancelarija UN za ljudska prava je navela kao verodostojnu:

“Prema izveštajima, smrtni ishodi su rezultat pucanja bojevom municijom u mase demonstranata u Jangonu, Tavoju, Mandalaju, Mjeju, Bagu i Pakhoukuu. Suzavac je takođe korišćen na različitim lokacijama, kao i šok-bombe”. Uz poziv vojsci da odmah obustavi korišćenje sile protiv mirnih demonstranata, Kancelarija UN prenosi izjave svedoka da su u Jangonu ubijene studentkinja i učiteljica.

Policija je u ovom gradu nasilno pokušala da rasturi demonstrante ispred zgrade Ministarstva obrazovanja među kojima su uglavnom bili učitelji. Navodi se da je učiteljica umrla od srčanog udara nakon što je pogođena gumenim metkom.

“Šokantno je bilo videti koliko je policija brutalna. Bacili su suzavac, pojurili prema učiteljima koji su protestovali i počeli da ih tuku i šutiraju”, svedočio je Mjo Tein, vlasnik štanda s hranom kraj puta u blizini mesta protesta. “Policija nije pokazala milost, privela je oko 40 učitelja.”

Sveburmanski savez studentskih unija saopštio je da je jedna od njihovih članica ubijena tokom protesta na raskrsnici u ulici Hledan, velikom mestu protesta u Jangonu. Navodi se da je Nji Nji Aung Htet Naing, 23-godišnja studentkinja, ubijena kad su joj snage bezbednosti pucale u torzo.

Povezane vesti - Ko je vođa puča u Mjanmaru, general Min Aung Hlaing

Stanovnica ovog dela grada izjavila je da su policija i vojnici nasilno rasterali masu: “Ulazili su čak i u kuće u kojima su se skrivali demonstranti i otvarali vatru”. Jedna žena povređena je u svojoj kući kada je policija u nju pucala pre nego što su je izvukli napolje. “Upucana je dva puta pre nego što ju je policija izvukla iz moje kuće”.

Policija je rasporedila velike snage u Jangonu kada se stotine demonstranata, pripadnika etničke grupe Mon, okupilo u gradu kako bi obeležili svoj praznik i protestovali zbog puča, a pridružile su im se i druge manjinske grupe. Uhapšeno je više ljudi, među kojima i troje novinara.

“Šta radi policija, štiti ludog diktatora”, uzvikivali su demonstranti. Nakon dolaska policije oni su se raštrkali po okolnim ulicama i počeli da prave barikade. Lokalni izveštači su prenosili haotične scene preko Fejsbuka, tokom kojih se moglo čuti ispaljivanje metaka. U Mandaleju je bilo više sukoba policije i demonstranata.

Sve više ubistava

Tvrdi se da je u gradu Monivi policija pucala na demonstrante i ranila trojicu mladića, kao i da je u Mjingjanu ubijen četrnaestogodišnji dečak. Policija je pucala na demonstrante i u Magveu, Hpakantu, Pjinulvinu i Mandalaju.

Asocijacija političkih zatvorenika AAPP navodi da su u dosadašnjim sukobima poginule najmanje 24 osobe. “Definitivno možemo da potvrdimo da ima stotine uhapšenih. Pokušavamo da saznamo imena uhapšenih”, navodi AAPP. Prema njihovim informacijama, 3. marta je 10 autobusa sa uhapšenim demonstrantima otišlo u zatvor Insein, uz tvrdnju da je u svakom vozilu bilo između 40 i 50 privedenih. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vide mladići s rukama na potiljku koji se penju u vojne kamione.

Novinar Kaung Mijat Hlaing, reporter Demokratskog glasa Burme, uživo je prenosio policijsku pucnjavu dok su dolazili da ga privedu. "Pomozite, pomozite. Pucaju na mene", čuje se kako viče Hlaing u video snimku načinjenom u gradu Mieik na jugu zemlje. Video je snimljen s balkona na prvom spratu dok mu policajci viču da siđe. Potom se čuje buka koja podseća na razvaljivanje ulaznih vrata od stana, a zatim se na balkonu pojavio dim i čuli ispaljeni hici.

Novinska agencija DVB potvrdila je hapšenje Hlainga zahtevajući njegovo puštanje, kao i oslobađanje ostalih pritvorenih novinara. Agencija je saopštila da je pola tuceta vojnih i policijskih automobila opkolilo ulicu u kojoj živi njihov reporter. Policajac koji se javio na telefon u policijskoj stanici grada Mieik rekao je da vesti o zadržavanju reportera nisu potvrđene i odmah spustio slušalicu.

U Jangonu je tokom poslednjih nekoliko dana uhapšeno šestoro novinara. Svi su optuženi za krivično delo objavljivanja materijala zbog kojih bi pripadnici službe “mogli da se pobune, ili na drugi način zanemare ili ne izvrše dužnost“, rekao je Tin Zar Oo, advokat novinara Asošijeted presa. Agencija AP je zatražila trenutno puštanje svog novinara Teina Zava.

Osim novinara, i mnogi učesnici protesta su počeli da uživo prenose ulične sukobe i objavljuju snimke policijske i vojne brutalnosti. Na njima se vide užasni prizori kako snage bezbednosti šutiraju tela teško povređenih ili ubijenih demonstranata, a potom ih odnose u nepoznatom pravcu.

Na jednom od snimaka je zabeleženo privođenje trojice medicinskih radnika koji su pružali pomoć povređenim demonstrantima. Nakon što su ih izveli iz ambulantnog vozila, policajci su im naredili da kleknu ispred zida, a potom počeli besomučno da ih šutiraju nogama i udaraju kundacima pušaka po glavama. Potom su svoj bes iskalili i na ambulantnom vozilu.

Upozorenja iz sveta

I samo ime države Mjanmar, umesto nekadašnjeg naziva Burma, pretvorilo se u političko pitanje ne samo u zemlji već i u inostranstvu. Od sticanja nezavisnosti pa do 1989. godine službeno ime zemlje bilo je Unija Burma. Međutim, te godine vojna hunta menja ime države u Mjanmar, ali tu promenu nisu priznali opozicija u zemlji i u emigraciji. Pređašnje ime vojska je povezivala s periodom kolonijalizma, ali i sa etničkim pobunjenicima koji ne vole novi naziv koji je smislila vojna diktatura. Nov naziv nisu prihvatili ni vlade SAD, Velike Britanije i Kanade, pa se u njihovim saopštenjima povodom vojnog puča pominjao isključivo naziv Burma.

“Vojska Mjanmara pojačala je brutalnu represiju protiv učesnika mirnih protesta širom zemlje, a mnogi demonstranti su mrtvi ili ranjeni. Pucajući na nenaoružane građane, snage bezbednosti jasno su pokazale da ne poštuju međunarodno pravo i zbog toga moraju biti pozvane na odgovornost”, objavio je u svom saopštenju Đuzep Borelj, visoki predstavnik EU za bezbednost i diplomatiju. On je poručio da nasilje neće dati legitimitet nelegalnom svrgavanju demokratski izabrane vlade, a da će EU uskoro preduzeti mere kao odgovor na ta dešavanja.

“Vojne vlasti moraju odmah zaustaviti upotrebu sile protiv civila i omogućiti stanovništvu da iskoristi svoje pravo na slobodu izražavanja i okupljanja”, naveo je Borelj.

Povezane vesti - Biraj kako general naređuje

Sjedinjene Američke Države su upozorile mjanmarsku vojsku da će preduzeti više akcija ako snage bezbednosti ubiju nenaoružane ljude i napadnu novinare i aktiviste, što je portparol Stejt departmenta Ned Prajs nazvao “groznim nasiljem”.

Predstavnici Asocijacije jugoistočnih država ASEAN, koju čine Singapur, Filipini, Indonezija, Tajland, Laos, Kambodža, Malezija, Bruneji i Vijetnam, zatražili su da vojna hunta u Mjanmaru pod hitno uspostavi dijalog s pobednicom izbora održanih u novembru prošle godine.

Uprkos sve oštrijim tonovima i zahtevima iz čitavog sveta, hunta u Mjanmaru za sada nema nameru da popusti. Prvog dana marta bivša liderka zemlje Aung San Su Ći, koju vojska drži na tajnoj lokaciji od trenutka hapšenja, pojavila se pred sudom preko video veze. Njen advokat je saopštio da je bila “dobrog zdravlja”. Vojska je 75-godišnju Su Ći odmah posle puča 1. februara zatvorila u njenoj rezidenciji u glavnom gradu, ali članovi njene Nacionalne lige za demokratiju nisu sigurni gde se nalazi.

Aung San Su Ći, ćerka nacionalnog heroja generala Aun Sua, postala je lider borbe za demokratske promene u Mjanmaru, ali su je tadašnje vojne vlasti stavile u kućni pritvor u kojem ostaje od 1989. do 2011, kada izlazi na slobodu i postaje ključna figura u procesu demokratizacije. U vreme dok se nalazila u pritvoru, 1991. godine dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir.

Su Ći je sada optužena za ilegalan uvoz toki-vokija i kršenje restrikcija vezanih za korona virus. U međuvremenu, saopštio je njen advokat, optužena je za još dva krivična dela – kršenje zakona o telekomunikacijama i za podsticanje javnih nereda. Ako bude osuđena po ovim optužbama, to bi je onemogućilo da učestvuje na izborima za koje je vojna hunta obećala da će biti održani za godinu dana.