Zemlje sveta postigle istorijski sporazum

Posle četiri godine teških pregovora i deset dana i noći diplomatskog maratona više od 190 država postiglo je sporazum pod pokroviteljstvom Kine, predsedavajuće UN konferencije o biodiverzitetu COP15.

Ovaj "mirovni sporazum sa prirodom" nazvan "sporazum Kunming-Montreal" ima za cilj da zaštiti zemlju, okeane i životinjske vrste od zagadjenja, uništenja i klimatske krize.

Zemlje su se dogovorile o mapi puta čiji cilj je da se zaštiti 30 odsto planete do 2030. i da se izdvoji 30 milijardi dolara godišnje pomoći za očuvanje za zemlje u razvoju.

"Sporazum je usvojen", rekao je Huang Runćiu iz Kine, predsedavajući konferencije UN o biodiverzitetu, ili COP15, na plenarnoj sednici organizovanoj u sred noći, što je propraćeno aplauzom delegata.

"Zajedno smo napravili istorijski korak", rekao je Stiven Gilbo, ministar za životnu okolinu Kanade, zemlje domaćina konferencije.

Najznačajnija od dvadesetak usvojenih mera je preuzeta obaveza da se do 2030. zaštiti 30 odsto kopnenih i vodenih površina koje se smatraju važnim za biološku raznolikost. Trenutno je zaštićeno 17 odsto kopnenih površina i osam odsto morskih.

Bajden želi da Afrička unija postane članica grupe G20

Predsednik Amerike

Predsednik Amerike

Svet 10.12.2022. 21:05

Bajden želi da Afrička unija postane članica grupe G20

Taj dogovor je predstavljen kao jednak cilju usvojenom na konferenciji za klimu u Parizu da se ograniči klimatsko zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

U tekstu se takođe daju garancije za autohtone narode, čuvare 80 odsto biodiverziteta koji opstaje na Zemlji, preporučuje se restauracija 30 odsto degradiranog zemljišta i traži da se prepolovi rizik vezan za pesticide.

U pokušaju rešenja finansijskog pitanja koje je uvek goruće izmedju Severa i Juga, Kina predlaže da se dostigne "najmanje 20 milijardi dolara" godišnje medjunarodne pomoći za biodiverzitet do 2025. godine, i "najmanje 30 milijardi do 2030. godine".

Ministri i državni zvaničnici iz oko 190 zemalja uglavnom su se složili da zaštita biološke raznovrsnosti treba da bude prioritet, a mnogi su poredili te napore sa klimatskim pregovorima koji su završeni prošlog meseca u Egiptu.

Ali su se mučili gotovo dve nedelje da se slože oko toga kako treba ta zaštita da izgleda i ko će za nju platiti.