Uncategorized
12.04.2018. 11:02
R.E.

SVE OČI SVETA UPRTE U SIRIJU: ZAŠTO ĆE SE SVETSKE SILE OVDE SUDARITI

Ekspres.net
Izvor: Ekspres.net

„Rusija se zaklela da će oboriti svaku raketu ispaljenu ka Siriji. Spremi se, Rusijo, jer one stižu, lepe i nove i pametne. Ne bi trebalo da budeš saveznik životinji koja svoj narod ubija gasom i uživa u tome”, napisao je Donald Tramp juče na Tviteru.

 

Bila je to još jedna potvrda da će SAD uskoro kazniti sirijskog predsednika Bašara el Asada, za koga Vašington i pobunjeničke grupe veruju da je prošlog vikenda izveo udar hemijskim oružjem na grad Duma koji je od danas pod poptunom kontrolom Asadovih snaga i ruske vojne policije.

Britansko Ministarstvo odbrane je odbilo da komentariše izveštaje da su britanske podmornice naoružane krstarećim raketama na mestu odakle raketama mogu da gadjaju Siriju. Opozicioni poslanici traže da parlament glasa o vojnoj akciji, što nije pravna obaveza, ali je uobičajeno.

14.44 Predsednik Francuske Emanuel Makron je danas rekao da ima dokaze da je sirijski režim hemijskim oružjem napao na pobunjenički grad Dumu, kod Damaska.

"Imamo dokaze da je prošle nedelje, to je sada pre gotovo deset dana, upotrebljeno hemijsko oružje, u najmanju ruku hlor, i da ga je koristio režim Bašara al Asada", rekao je Makron za francusku televiziju TF1.

Makron je rekao da će Francuska "blagovremeno" u saradnji sa SAD doneti odluku o mogućim udarima kao odgovor na navodni hemijski napad sirijsih vlasti.

"Imaćemo da donesemo odluke blagovremeno, kada ocenimo da je to najkorisnije i najefikasnije", rekao je Makron

13.24 Sirijski predsednik Bašar al Asad izjavio je danas da su pretnje Zapada napadom na njegovu zemlju posle navodnog hemijskog napada, zasnovane na "lažima" s ciljem da ponište napredovanje njegovih snaga blizu Damaska.

12.31 Truski predsednik Redžep Tajip Erdogan na Tviteru je napisao da će turksa vojska ostati u Siriji sve dok ta zemlja ne bude bezbedna, da je razgovarao sa Trampom i da će razgovarati sutra i sa Putinom.

12.19  Američki predsednik Donald Tramp objavio je da nije nikad rekao kada će se dogoditi napad na Siriju. On je rekao da može sad, a možda za par meseci..

 

12.18 Posebna komunikacijska linija za Siriju između ruskih i američkih vojnih zvaničnika je aktivna, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Ta linija postoji i u aktivnom je stanju", rekao je Peskov novinarima, prenela je agencija Tass.

12.14 Francuski mediji smatraju da je američka pretnja napada na Siriju pokušaj da se Rusija kazni za uspehe u međunarodnoj politici. List Figaro je siguran da je Francuskoj bolje da se povuče. Po mišljenju francuske analitičarke Karolin Galakteros, pravi cilj saopštenja o Siriji je da se kazni Rusija za njene uspehe na međunarodnoj sceni i uspostavljanje mira u Siriji. Isti cilj ima i "Slučaj Skripal".

12.08 Pripadnici sirijske vojske zarobili su određen broj britanskih vojnika tokom vojne operacije u području sirijske istočne Gute, prenosi agencija El Majadin

11:50 - Pravi razlog napada na Siriju je zapravo Iran

Stručnjak za SAD Jozef Braml iz Nemačkog društva za spoljnu politiku i autor knjige „Trampova Amerika – na račun slobode“, smatra da pravi motiv eventulanog napada na Siriju ne bi bio himijksi napad u Dumi. On je mišljenja da je Sirija za SAD zaista samo sporedno ratište, a šta je prava meta Iran..

11.35- Britanska premijerka Tereza Mej okupila je članove kabineta da bi razmotrili vojnu akciju protiv Sirije zbog navodnog hemijskog napada. Mej je rekla da želi da se Velika Britanija pridruži eventualnim američkim udarima u odgovor na navodni napad u predgradju Damaska. Prema njenim rečima, korišćenje hemijskog oružja "ne može da prodje bez odgovora".

 

KO JE NA ČIJOJ STRANI

Zahteve pobunjenika za smenom sirijske vlasti su od samog početka podržale susedna Turska, u kojoj se nalaze glavne pobunjeničke vojne baze, zatim Saudijska Arabija i zalivske države, a potom SAD, EU i druge države zapadnog sveta koje su protiv Sirije uvele niz političkih, diplomatskih i ekonomskih sankcija, a pobunjenike, "javna je tajna" pomažu oružjem i novcem.

Među regionalnim protivnicima Bašara al-Asada prednjači Turska, zbog  problema s Kurdima, koji se iz Sirije lako može "preliti" na njenu teritoriju i eventualno pobuniti lokalne pripadnike kurdske manjine.

Tu su i Saudijska Arabija i Katar, koje finansijski i oružjem podržavaju sunitske frakcije u borbama protiv sirijskog predsednika i njegove vojske.

Među protivnicima Asadovog režima ističe se i Izrael, bliski američki saveznik.

Izrael je još u maju izvršio napad na vojno istraživačko postrojenje Džamraja, a vlasti u Damasku su tvrdile da je u tom napadu upotrebljen osiromašeni uranijum.  Poslednjih dana u Izraelu je u toku i mobilizacija zbog bojazni da će, zbog savezništva sa Amerikancima, oni biti prva meta Damaska, ako SAD počnu napad na Siriju.

Svoj interes u zaoštravanju sukoba u Siriji, smatraju nezavisni izvori, ima i Al Kaida, jer joj se političkim, društvenim i državnim slomom Sirije, otvara novi prostor odakle će moći nesmetano da vodi svoje operacije po Bliskom Istoku.

Uzdržanost povodom konflikta u Siriji pokazuje većina evropskih zemalja, posebno Nemačka i Italija.

Iako je Velika Britanija bila perjanica koja je predvodila evropsku kampanju za napad na Asada, krajem avgusta kao grom je odjeknula neočekivana odluka britanskog parlamenta da odbaci predlog vlade premijera Dejvida Kamerona o učešću u eventualnoj akciji protiv Asadovog režima.

Usamljena na evropskom tlu u podršci SAD-u za napad ostala je jedino Francuska.

Sa druge strane, od "krupnih igrača" na Asadovoj strani su Rusija i Kina, a prednjači Rusija koju sa Zapada optužuju da šalje oružje sirijskoj vladi za obranu od potencijalnog napada SAD.

Sirijsku vlast na Bliskom Istoku podržavaju Iran i Liban, posebno preko svog "vojnog krila", pokreta Hezbolah.

 

KAKO JE SVE POČELO U SIRIJI

Građanski rat u Siriji započeo je 15.aprila 2011 godine , kada je grupa klinaca iz sirijskog grada Dara na zidu jedne od zgrada napisali su grafit slogana koji je bio opšteprihvaćen od samog početka arpaskog proleća, a posebno u Egiptu: ” Narod želi pad režima”.

Čuvarima reda i poretka nije trebalo dugo vremena, da saznaju ko je ovaj grafit napisao, na vrhuncu moći predsednika Sirije Bašara al Asada i u trenutku kada je otpočinjao reforme u državi koje su trebale da povećaju socijalnu jednakost i smanje nezaposlenost.

Policajci su zahvaljujući mreži doušnika brzo došli do grupe dečaka, koji su završili u policijskoj stanici. Tamo su dečaci brutalno premlaćivani, mučeni, čupani su im nokti. Očajni roditelji su pokušali da spasu dečake na svaki način, pravdajući njihov postupak, dečijim nestašlukom. Međutim lokalne policijske vlasti bile su neumoljive. Očajnim roditeljima su govorili da zaborave na decu.

Porodica, komšije, rodbina dečaka, počeli su da se okupljaju pred policijom narednog dana tražeći da dečaci budu pušteni. Vlasti su bile neumoljive. Dana 18. marta 2011. demonstranti pred policijom su počeli da bivaju nestrpljivi pa je došlo do koškanja sa čuvarima reda koji su odgovorili gumenim mecima i hicima iz vatrenog oružja. U ovom napadu četri osobe su stradale. Umesto da se stanje smiri, desio se kontraefekat. Pred zgradom policije počeo je da se okuplja sve veći broj demonstranata, žeđ za osvetom je postala ideja vodilja. Da stvar bude gora vesti o dešavanjima u Dari su se munjevito zahvaljujući društvenim mrežama, pametnim telefonima i internetu koji je u Siriji doživeo ekspanziju, počele da se šire. I u ostalim gradovima u Libansku granicu, kao i na severu Sirije počeli su ljudi da izlaze na ulicu. Dana 23. marta ostaće u novijoj sirijskoj istoriji zabeležen kao najkrvaviji dan. Naime tokom protesta i sukoba sa specijalnom policijom i vojskom poginulo je 45 demonstranata u Dari. Vesti o žrtvama su počele da dolaze i iz ostalih gradova. Demonstranti su pisali da je svakog dana širom Sirije poginulo više stotina učesnika deomnstracija. Već tad su se na internetu počeli pojavljivati snimci gde se vide vojska i tenkovi kako otvaraju vatru na demonstrante.

Usled tog haosa policija je odlučila da pusti dečake iz pritvora, ali ni to nije umirilo demonstrante. Kako se plamen protesta širio skoro u svim gradovima na severu, jugu i istoku Sirije, oglasila se već krajem marta i sirijska vlast koji su izneli sopstveno viđenje pobune koja je nastala u državi.

Zvanična sirijska vlada za pobunu je optužila, salafiste koji imaju podršku nekih zalivskih država, kako bi se suršila vlast u Damasku.

U osporavanju zvanične državne teze o početku pobune bila je sirijska glumica Fadva Sulejman. Ona se iz svog skloništa u naselju Baba Amr preko skajpa se obratila svetskim medijima da je laž da su pela obunu inicirali salafisti i da je u njenoj zemlji počela” Revolucija” koju vodi sirijski narod i da nema reči o nikakvom početku sektaškog rata, već da je u pitanju borba za demokratiju i povratak sopstvenog identiteta.

Međutim, međusobno nepoverenje građana u samoj Siriji je raslo iz dana u dan i pretvaralo se polako u sketaško nasilje između alavita koji su bili šiitska sekta i sunita koji su činili većinu građana u Siriji.

Pobuna širom zemlje vratila je sećanje i na Hamu, kada je 1982. tadašnji predsednik Sirije Hafez el Asad naredio da se Hama sravni sa zemljom i uguši ustanak, koji je započet nekoliko godina pre, a koje su bile slične onima iz 2011. godine. Naređenje za akciju dobio je Bašarov stric Rifat el Asad koji je pokrenuo ofanzivu koja je trajala 27 dana i koja je odnela nekoliko hiljada žrtava. Broj precizno nije nikad utvrđen. Zbog simpatija prema Muslimanskoj braći Hafez je surovo kaznio stanovnike grada Hame.

Demonstrani su posebno bili surovi prema agentima i doušnicima “mukbarata” tajne službe koju su optuživali za sve nevolje koje su iz zadesile. Njihova likvidacija je bila neupitna.

Situacija je postajala sve očajnija. Fejsbuk je postao jedino mesto gde su informacije kružile među demonstrantima kao i pozivi na nova okupljanja i da vojnici i oficiri za koje se znalo da imaju profile na društvenim mrežama se pozovu da dezertiraju i napuste vojsku i asadovu policiju i da se pridruže demonstrantima.

Tih dana sredine marta 2011 kao pečurke posle kiše na Fejsbuku nicale su grupe za podršku revoluciji u Siriji. Međutim usledio je kontraefekat, jer su se pojavile i one grupe koje su podržavale Asada. Paraleno sa krvavim sukobima na ulici tekao je sukob vitruelnih grupa na internetu. Posebno značajnu ulogu imala je ” Sirijska elektronska vojska” koja je tih dana bukvalno zahvaljujući boljoj opremi uništavala grupe koje su pozivale na demonstracije. Pripadnici ove vojske odane Bašaru el Asadu najpre su brisali vesti i snimke koje su aktivisti kačili na internet, a zatim je počelo obaranje i sajtova disidenata, hakerski napadi i svake vrste diskvalifikovanja protivnika sirijskog režima. Prvih dana gotovo je bilo zabeležno 140 napada Sirijske elektronske vojske na zapadne i izraelske veb sajtove..

Osim napada zabeležen su bile i brojne debate. Iako su mnogi tvrdili da je pobunu podstakla težnja naroda za većom slobodom zabeleženo je sve više sektaškog tumačenja sukoba što je bilo karakteristično za Irak i Liban.

Građani u Dari posle puštanja dečaka, svoje zahteve su proširili i na ostavku guvernera i rukovodioca, dok ih je on optužio da su intrument u rukama spoljnih sila kojima je cilj preuzimanje vlasti.

U njihov prilog išli su i podaci da su među demonstrantima koji su prostestovvali ne samo u Dari nego i u ostalim gradovima, među običnim svetom bilo je sve više Salafista, koji su prema tvrdnjama Damaska u sve većem broju dolazili iz Libana.

Građani na ulicama su i dalje uzvikivali: ” Alah, Sirija, sloboda i ništa više”, što je bio ratni poklič revoulcije u Siriji i često se prvih godina rata mogao čuti tokom sukoba sa asadovim snagama.

Drugi grad koji se smatra simbolom sirijske revolucije bio je Homs. Podstaknuti onim što su videli na snimcima da se dešava u Dari, građani Homsa su isto izašli na ulice da protestvuju. Mnogo okupljeni su govorili da im je teško više da loše žive i da je pobuna izazvana građanskom nepravdom, a ne da su je podstakli teroristi kako je tvrdio Damask. Protesti u Homsu postali su danonoćni, građani su u velikom broju izašli na ulicu okupljali se na trgovima, oko džamija. Na tim protestima nasuprot kojih su stajali naoružani vojnici prema opisima hroničara je vladala navodno karnevalska atmosfera ljudi su plesali uz muziku. Ono što je obeležilo ove proteste bila je i pojava nove zastave. Nije to više bila zastava sa dve zvezdice crvene na crvenoj, beloj i crnoj traci, nego sa tri na zelenoj, beloj i crnoj boji koja će postati zastava FSA ( Slobodne sirijske armije) koja će pre formiranja raznih islamističkih milicija postati simbol brobe protiv Bašara al Asada.

Početkom aprila 2001 represija i otvoreni sukobi su rasli svakodnevno. Broj mrtvih je bio sve veći, a preko libanske granice u egzdosu je krenulo sve više ljudi. Krvavi sukobi su eskalirali u Hami jula 2011, kada je uhapšen i likvidiran Ibrahim Kašuš, po profesiji vatrogasac i pesnik koji je tih dana nazivan ” pevačem revolucije”. On je ostalo je zabeleženo bio prvi koji je u Homsu predvodio demonstracije i predvodio stotihe hiljada ljudi koji su pevali njegove stihove: ” Pred vratima sloboda je, hajde odlazi Bašare” koja je postala nezvanična himna sirijske revolucije. Zao duh pušten je iz boce onog trenutka kada je Kašušovo beživotno telo pronađeno u reci Oront. Kašušu su bile isčupane glasne žice. Nešto bolje je prošao Ali Farzat šef islamskog udrženja za milost, kome je zbog protesta i uzvikivanja parola protiv Asada polomljeni prsti, a okrvavljeno telo bačeno u jarak. Zahvaljujući prijateljima uspeo je da pobegne iz Sirije u Kuvajt. Da ironija bude veća Farzat je bio Asadov poznanik koji je sa njim razgovarao na početku njegove vladavine o reformama koje treba da se dese u sirijskom društvu.

Interesantno je da prvih dana marta, aprila i maja 2011 svako sirijsko naselje, grad je dobijao jedan simbol revolucije. Protesti su se održavali svakodnevno  iz dana u dan, broj grafita protiv Asada se povećavao, a umesto: ” La ilaha illa Alah, čulo se sve više Alahu ekber. Već sredinom decembra protesti su počeli da jenjavaju, a sve veći broj ljudi počeo je da uzima oružje u ruke. Pandorina kutija u Siriji je otovorena i trasiran put za najjezviji građanski rat koji je odneo više od 400.000 mrtivh skoro 6 miliona izbeglica, formiranje islamske države, ali i država je postala poligon za odmeravanje snaga dve globalne i tri regionalne sile.

Sukob u ovoj napaćenoj zemlji ostaće upamćen i po brutalnoj upotrebi hemijskog oružja, trgovini ljudskim organima, belim robljem, ali i masovnoj ekspanziji i uvozu islamskih ratnika širom sveta.

NE PROPUSTITE:

PRSTI NA OBARAČU

TRAMP ZAPRETIO ZBOG SIRIJE: Zemlja koja je odgovorna za napad hemijskim oružjem na civile “platiće cenu”

SEDAM GODINA OD POČETKA KRVAVOG RATA U SIRIJI: Kako je jedan grafit iskorišten za rat koji je potresao svet

 

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
5°C
01.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve