Aleks Šmit: "Pretnje terorizmom su nekad izgovor za represiju"

Gost Beograda nedavno je bio profesor Aleks P. Šmit, direktor Inicijative za istraživanje terorizma, jedne od najvećih mreža institucija koje se bave istraživanjem terorizma, a čije se sedište nalazi na Univerzitetu Lajden u Holandiji, jednoj od najstarijih obrazovnih i naučnih institucija u Evropi.

Važno upozorenje: "Građani Srbije, ne putujte u Tursku"

Ministar Dačić

Ministar Dačić

Vesti 30.11.2022. 14:29

Važno upozorenje: "Građani Srbije, ne putujte u Tursku"

Sedam godina od terorističkog napada u Parizu

Francuska

Francuska

Svet 13.11.2022. 19:05

Sedam godina od terorističkog napada u Parizu

Profesor Šmit je predavanje naslovljeno sa "Bezbednosne studije i studije terorizma – uobičajeni problemi i izazovi“ u okviru skupa "Istočna i jugoistočna Evropa – bezbednosne pretnje i izazovi“ početkom decembra održao na Institutu za nacionalnu i međunarodnu bezbednost. Profesor Šmit je od 1999. do 2005. godine radio i kao prvi čovek Odeljenja za prevenciju terorizma pri kancelariji Ujedinjenih nacija za borbu protiv narkotika i kriminala u Beču.

Ukratko, gospodin Šmit je osoba apsolutno pozvana da priča o problemu terorizma, ali i o njegovoj povezanosti sa medijima, različitim društvenim grupama i zajednicama...

Levo orijentisani teroristi u Evropi sedamdesetih godina (Bader Majnhof i Crvene brigade) verovali su da će njihove nasilne akcije izazvati pobunu masa i dovesti do revolucije radničke klase. Njihove kampanje nisu nimalo doprinele tome, no čini se da današnji teroristički napadi imaju efekat koji produbljuje nerazumevanje između hrišćana i muslimana i polariše te odnose. Šta mislite da je razlog što do sada retko ili gotovo nikada nismo čuli ozbiljnije osude takvih terorističkih napada iz muslimanskih stranaka, njihovih organizacija i država, kada su obični građani te veroispovesti zapravo najveće žrtve takvih akcija?

"Iako je tačno da su muslimani glavne žrtve terorizma, nije tačno da oni nisu protestovali ili osudili takve napade. U vezi sa tim možete pogledati moj članak na sajtu ’The International Centre for Counter-Terrorism’ (ICCT), pod nazivom ’Umereni muslimani i islamistički terorizam: Između poricanja i otpora’, Međunarodni centar za borbu protiv terorizma. Situacija u vezi sa tim je, na neki način, uporediva sa hrišćanima na Zapadu koji ne protestuju dovoljno oštro i dovoljno često protiv progona i ubistava drugih hrišćana u nekim zemljama sa muslimanskom većinom, poput Nigerije“, kaže profesor Aleks Šmit na početku razgovora za "Ekspres“.

Teroristi eksploatišu medije koji čine okosnicu njihovog propagandnog rata. Kakvo je Vaše mišljenje – da li bi mediji, možda, trebalo da prekinu s izveštavanjem o terorističkim napadima? Svrha medija jeste obaveštavanje javnosti, ali izgleda da se cilj savremenih terorista udaljio od pokušaja da se izvrše političke ili društvene promene i da se usmerio ka širenju straha i privlačenju pažnje za njihove "ciljeve“?

"Došlo je do pomaka. Sa eksploatacije masovnih medija prešlo se na eksploataciju društvenih mreža. Dok je Evropska unija zahtevala da društvene mreže izbrišu svu terorističku propagandu u roku od jednog sata sa svojih veb-stranica, samo oni glavni su to mogli da urade, a razlozi su tehničke i finansijske prirode. Teroristi mogu, i to čine, da svoju propagandu šire na manje uticajnim društvenim mrežama. Ta propaganda ohrabruje one koji se identifikuju sa ciljevima i/ili metodama terorista, dok se istovremeno zastrašuju oni koji se identifikuju sa žrtvama.“

Pojedini teoretičari kažu da ako ne postoji namera da se izazove strah, onda napad nije teroristički. Danas, teroristi osim klasičnih medija, sve češće koriste i jutjub kanale, Deep Web i druge dostupne kanale komunikacije za širenje straha i maksimizovanje svog učinka. Šta mislite – da li bi bezbednosne strukture trebalo da se, gotovo u jednakoj meri, bave sprečavanjem propagiranja terorizma i terorističkih aktivnosti koliko i samim sprečavanjem terorističkih akcija?

"Nasilje uvek izaziva strah, pre svega kod direktnih žrtava, kao i kod onih koji se sa njima identifikuju. Do koliko potencijalnih identifikatora (pristalica i simpatizera) može da se dopre zavisi od stepena pokrivenosti društvenih mreža i masovnih medija, kao i prirode tih izveštavanja. Da bi se smanjila medijska pokrivenost, pokušana je cenzura, ali ona često ne uspeva da ostvari željeni efekat. Medijska autocenzura zahteva odgovorne uredničke ’čuvare’.

Sirijski Kurdi demantuju da imaju veze sa napadom u Istanbulu

Istanbul

Istanbul

Svet 14.11.2022. 15:43

Sirijski Kurdi demantuju da imaju veze sa napadom u Istanbulu

Međutim, mnoge društvene mreže nemaju ’čuvare kapije’ i u najboljem slučaju povlače nešto sa svojih mreža nakon što je šteta već učinjena. S obzirom na to da je zakonodavstvo protiv transnacionalnog izveštavanja o terorističkim vestima u velikoj meri neefikasno zbog ograničenih mogućnosti prekograničnog krivičnog gonjenja i preopterećenosti sistema za provođenje zakona, društvene mreže su niskorizično polje za one koji anonimno šire govor mržnje i podstiču terorizam.“

Gravitacija svetske proizvodnje se od pedesetih godina prošlog veka naovamo pomera od severa (SAD, Kanada, Skandinavija, Rusija) ka jugu (Afrika i Bliski istok). Prema projekcijama Ministarstva energetike SAD, očekivano je još veće učešće ovih južnih izvora.

Pritisak na ograničene resurse fosilnih goriva utiče na snažnije okretanje ka alternativnim izvorima (nuklearnim elektranama, solarnoj energiji, energiji vetra...), koji zasigurno neće u bližoj budućnosti moći da zadovolje potrebu industrijski razvijenih zemalja. "Nafta nije samo još jedna roba“, od nje zavise ekonomije, ali i način života na koji smo navikli. Kako Vi vidite dalju budućnost energetske bezbednosti u odnosu na "naročitu važnost“ nafte i gasa?

"Ako vlade i multinacionalne korporacije ozbiljno žele da ulažu u alternativne izvore energije (vetar, vodene talase, nuklearnu fuziju…), to se može učiniti. Međutim, politička volja i veći troškovi stoje na tom putu, kao i otpor potrošača da smanje svoje potrebe za energijom.“

Emancipacija nacionalističkih zajednica uz ekonomske i socijalne mere pokazala se kao delotvorna u Severnoj Irskoj i Britaniji. Čuli smo od Vas na predavanju u Beogradu da smatrate da je potrebna promena percepcije nas Evropljana u odnosu na Afriku i Bliski istok. Ali vekovi pogrešnog odnosa ostavili su posledice i na gledanje ljudi sa tih prostora na nas. Da li se slažete sa Kantovom teorijom po kojoj je neophodno "kosmopolitsko pravo“ koje podrazumeva razvoj demokratskih institucija na međunarodnom nivou koje bi univerzalno osiguralo javna prava svih individua? Time bi sva ekonomska i bezbednosna pitanja bila globalizovana.

"Imanuel Kant razvio je ontologiju zasnovanu na zlatnom pravilu da treba da se ponašaš prema drugima onako kako želiš da se oni ponašaju prema tebi, to je kategorički imperativ. Nažalost, naše zahteve za ljudska prava (do sada postoji više od stotinu ljudskih prava) nismo postavili paralelno sa našom spremnošću da poštujemo i što više ljudskih obaveza. Trenutno radim na knjizi pod naslovom ’Ljudska prava i ljudske obaveze: Vodič za građansko obrazovanje’ u kojoj pokušavam da uskladim prava i obaveze na individualnom i grupnom nivou kako bi se uspostavila određena ravnoteža.“

Da li će porodice ubijenih olimpijaca konačno dobiti odštetu?

Posle 50 godina

Posle 50 godina

Svet 31.08.2022. 18:20

Da li će porodice ubijenih olimpijaca konačno dobiti odštetu?

Talačka kriza u Teksasu: "Užasan antisemitski čin terorizma"

Britanski državljanin

Britanski državljanin

Svet 17.01.2022. 14:49

Talačka kriza u Teksasu: "Užasan antisemitski čin terorizma"

S druge strane, čini se da su mnogi bezbednosni problemi posledica upravo globalizacije, svet je postao "mali“, granice, relacije i daljine koje su naši preci poznavali prevaziđene su. Kakav je Vaš stav u vezi sa tim?

"Razmišljanje u globalnim okvirima privilegija je male kosmopolitske elite. Većina ljudi na našoj planeti zaglavljena je u mestu gde su rođeni i nikada nisu posetili neku stranu zemlju. Čak i u Sjedinjenim Američkim Državama samo manjina građana poseduje pasoš koji dozvoljava međunarodna putovanja. Istina je da mnogi bezbednosni problemi ne poznaju nacionalne granice jer su rezultat, na primer, klimatskih promena koje podstiču migracije usled nestašice vode, dezertifikacije, krčenja šuma. Međutim, razmišljanje većine ljudi još se ne završava na njihovim nacionalnim granicama.“

Postupanje sa teroristima i osumnjičenima teroristima izaziva veliko neslaganje između SAD i Evrope. Po Vašem mišljenju – da li postoji određeni nivo koji bi predstavljao balans između bezbednosti od terorizma i drugih vrednosti, pre svega slobode (odsustvo ograničenja u svakodnevnom životu) i privatnosti?

"Nivo percepcije terorističke pretnje određuje stepen koliko su ljudi spremni da žrtvuju ili privremeno suspenduju određene građanske slobode. Nažalost, percepcijom pretnje ne manipulišu samo terorističke grupe, već i neke vlade koje koriste terorističku pretnju kao izgovor da pojačaju represiju s ciljem održavanja svoje kontrole nad društvom.“