Blitzkrieg!

Blitzkrieg!

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ


Verovatno se Hašim Tači tome nije nadao. Umesto da se u subotu nađe u Beloj kući u Vašingtonu gde bi u društvu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika američkog predsednika za Kosovo, Avdulaha Hotija, predsednika vlade u Prištini, razgovarao o nastavku dijaloga Beograda i Prištine koji je u potpunom zastoju još od novembra 2018. godine, sudbina je htela drugačije, ovoga puta.

Specijalno tužilaštvo u Hagu za zločine počinjene na Kosovu podnelo je optužnicu protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, objavljeno je na sajtu Tribunala.

Kako se navodi u saopštenju, rešenje je doneto 24. aprila ove godine, kada je Specijalizovano tužilaštvo podnelo na ispitivanje optužnicu u deset tačaka kojom se Hašim Tači, aktuelni predsednik tzv. države Kosovo, i Kadri Veselji, predsednik prištinskog parlamenta, kao i druga lica, terete za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje.

„Ona je rezultat dugotrajnih istraga i odražava uverenje Tužilaštva da može da dokaže van razumne sumnje sve optužbe sadržane u njoj. Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova trenutno ispituje optužnicu kako bi odlučio da li da je potvrdi. Specijalizovani tužilac je smatrao nužnim da o optužbama izda javno saopštenje usled kontinuiranih pokušaja Hašima Tačija i Kadrija Veseljija da ometaju i podrivaju rad Specijalizovanih veća“, navodi se u saopštenju.

Povezane vesti“NE BIH BIO IZNENAĐEN” Bilt: Optužnica jer Tači pokušava da zatvori Specijalni sud

Tači je skoro istog momenta obavestio specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela da usled novonastalih okolnosti neće biti u mogućnosti da doputuje na sastanak u Vašington. Grenel je obavestio javnost putem svog Tviter naloga naglašavajući da poštuje njegovu odluku da ne prisustvuje sastanku sve dok se „sva pravna pitanja ne reše“. Grenel je dodao da se raduje subotnjim razgovorima sa predsednikom Vučićem i Avdulahom Hotijem.

KOSOVO hasim Taci

Zašto baš sada, pitanje je koje prolazi kroz glavu ne samo Tačiju i Veseljiju, nego i mnogima u Beogradu, Prištini pa i Vašingtonu. Poslednjih nekoliko meseci ovaj diplomatski diskurs po pitanju Kosova je bio predmet svojevrsne borbe za prestiž između SAD i vodećih zemalja Evropske unije, pre svega Nemačke i Francuske. U poslednji nekoliko meseci činilo se da američka administracija odnosi prevagu u ovoj borbi za globalni renome, iako je EU imenovala svog predstavnika Miroslava Lajčaka koji je, mora se priznati, u poslednje vreme vrlo aktivan. Ipak, izostanak podrške kabinetu Aljbina Kurtija i izbor nove vlade, kao i ukidanje taksa na uvoz robe iz centralne Srbije, događaji su koji su u velikoj meri indukovani upravo naporima Ričarda Grenela. To su upravo bile tačke koje su na neki način otkočile pregovarački proces i scenografija je bila postavljena za sledeći uspešan korak u organizaciji SAD, a to je ekonomsko približavanje Beograda i Prištine. Neki od naših diplomatskih izvora čak su naglašavali realnu mogućnost da ukoliko razgovori srpske i albanske strane budu okončani nekom vrstom napretka, dođe čak i do susreta Hašima Tačija i Aleksandra Vučića sa Donaldom Trampom. Iako je „Njujork tajms“, koji je prvobitno objavio ovu informaciju, istu potom demantovao, naši sagovornici kažu da je pomenuti susret bio sasvim izvestan. U novonastalim okolnostima to je skoro nemoguće.

Povezane vestiHoti otkazao put u Vašington zbog optužnice protiv Tačija

Politički krugovi u Prištini spekulišu da je podizanje optužnice neka vrsta slatke osvete evropske diplomatije i pokušaj zaustavljanja američke inicijative. Ako je verovati zvaničnim podacima koje je saopštilo Tužilaštvo, optužni predlog protiv Tačija i Veseljija je donet još 24. aprila ove godine, ali javnost nije obaveštena. Teško je poverovati da svi relevantni iz međunarodne zajednice nisu bili svesni postojanja ovih činjenica, za razliku od javnosti. Tako da je sasvim razložno pretpostaviti da su u ovom vremenskom periodu delovale, zasad se čini podjednako važne sile. Jedna zbog koje od 24. aprila do danas optužnica nije bila objavljena i druga čije je dejstvo nastupilo pre par dana kada je ista obnarodovana. Sa ovim stavom se slaže i profesor sa Fakulteta političkih nauka u Prištini i bivši Tačijev savetnik Beljulj Bećaj.

“Verujem da je dosadašnje odlaganje bilo uzrokovano američkim uticajem i uslovljavanjem, dok je podizanje optužnice uslovljeno zahtevom Evropljana, posebno Nemaca. Ne isključujem mogućnost da podizanje optužnica nije ubrzano od strane Evropljana. Ali ja ne mislim da je to osveta, naprotiv, mislim da je zadnji momenat da svi oni koji su označeni kao mogući zločinci suoče se sa pravdom”, kaže Bećaj.

Povezane vesti – Avdulah Hoti – Naslednik ili marioneta?

U Prištini su takođe, možda i s razlogom zabrinuti da li ova optužnica slabi njihovu pregovaračku poziciju u razgovorima sa Srbijom, odnosno da li može doći do izvese identifikacije njihove strane sa počinjenim ratnim zločinima, a naročito s obzirom na medijsku pažnju koju će pregovori predstavnika Beograda i Prištine u Vašingtonu izazvati kod tamošnje javnosti. Naš sagovornik iz Prištine ističe da se inferiroran položaj Prištine uopšte ne može isključiti kao mogućnost.

“Mislim da je Kosovo u apsolutno inferiornoj poziciji u odnosu na Miloševićeve naslednike: Aleksandra Vučića, Ivicu Dačića… kako zbog imena apostrofiranih u optužnicama, još više zbog njihove identifikacije sa kosovskom državom”, tvrdi Bećaj, ali odbacuje spekulacije da je moguće da u Vašingtonu i tema optužnica i ukidanja Tribunala bude na pregovaračkom stolu.

“Takve tendencije su bile prisutne, ali podizanjem ovih optužnica mislim da bi to bio kraj poverenja u međunarodno pravo”, izričit je Bećaj.

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Ali kada ostavimo sve po strani, zakulisne igre i igrice, diplomatsko nadgornjavanje, merenje snage velikih sila, sama tema koja je bila najavljena kao ono oko čega će pregovarati predstavnici Beograda i Prištine ostala je u senci. Ričard Grenel je pre nekoliko dana najavio da će se u centru njihovih napora naći ekonomija i životni standard ljudi. On je najavio da će Srbiji i Kosovu predložiti model ekonomske zone, neku vrstu mini Šenžena. Iako su svi u prvom momentu pomislili da je Grenel pogrešio i da se zapravo radi o Šengenu, greške ipak nije bilo.

Narodna Republika Kina je 1983. godine donela odluku i osnovala četiri slobodne ekonomske zone u delti Biserne reke. Ideja je bila da se naprave neke vrste slobodnih ekonomskih zona u okviru, u to vreme rigidne Kine u kojima bi pod specifičnim uslovima bili suspendovani unutrašnji zakoni, dozvoljen ulazak stranog kapitala i investicije, stvaranje mešovitih preduzeća i ono što je tada bilo potpuno novo joint venturi kineskih državnih kompanija i stranih kompanija. Model Šenžena je bio jako uspešan i bio je jedna od inicijalnih kapisli kineskog privrednog čuda koje je usledilo u decenijama koje su došle.

Povezane vestiČović o optužnici protiv Tačija: Samo da nije neki manevar…

Kako je tačno zamišljeno da izgleda mini Šenžen Srbije i Kosova zasad nije poznato.

„Mislim da ni gospodin Grenel nije do kraja izneo šta podrazumeva pod Šenžen zonom, ali ću vam reći onako kako ja to vidim da bi moglo da izgleda. Kina je još osamdesetih godina otvorila tu zonu sa ciljem da otvori mesto gde će doći strani investitori, gde će se lakše sklapati roba i gde će postojati javno-privatno partnerstvo. Dakle, sa jedne strane Kina i njena državna preduzeća, a sa druge strane privatna svojina. Ideja je bila da olabave njihov kruti administrativni socijalistički sistem i da stvore prostor gde ljudi iz sveta, koji imaju novac i interes, tehnologiju i znanje, mogu zajedno sa kineskim radnicima, njihovom jeftinom radnom snagom, da proizvode masovne proizvode koje će plasirati na kinesko tržište ali i ostala tržišta u svetu. Tako da se meni ova ideja gospodina Grenela dopada. Ne ulazeći u detalje, da li je Grenel ovu ideju razumeo kao i ja, ili na neki drugi način, važno da je razumeo da treba napraviti područje u kojem će situacija biti takva da vlast imaju, odnosno nemaju i jedna i druga strana. Važno je da se tamo napravi jedinstven ekonomski prostor u kome će kompanije i sa jedne i sa druge strane administrativne granice, ali i sveta moći zajednički da organizuju proizvodnju i da izvoze te proizvode i na jednu i na drugu stranu, ali bez oznake da je ta roba proizvedena u Srbiji ili na Kosovu. Dakle, očigledno je ideja da se najpre ti zategnuti odnosi između jedne i druge strane olabave pre svega u ekonomskom smislu, što je i najlakše. Jer svi ljudi koji bi došli tu da rade došli bi zbog profita. Pretpostavljam da je plan da se stvori prostor u kom neće biti važno da li je neko sa albanske ili srpske strane. Mislim da je ta ideja dobra jer bi smanjila tenzije i ogromne razlike koje postoje jer bi se isključivo razgovaralo o ekonomiji. Naravno, to je i dalje samo ideja, za njeno sprovođenje je potrebno interesovanje obe strane.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Sa druge strane, Francuska i Nemačka su bile krvni neprijatelji u dva svetska rata, pa su pedesetih godina počele da razgovaraju o onome što danas poznajemo kao Evropsku uniju. Najpre je napravljen sporazum o slobodnom prometu uglja i čelika, kasnije evropska ekonomska zajednica, pa sada postoji Evropska unija”, smatra ekonomista Ljubodrag Savić.

Iako su ekonomski aspekti negde sasvim jasni, ne treba sasvim zanemariti ni politički aspekt. Pored jasne prednosti da otvaranje ove teme ne nosi teret nužnosti političkih a samim tim ni teških pitanja, postoje još neke prednosti koje se na prvi pogled ne daju uočiti. Iako je izvorni projekat Šengen imao pre svega u prvom planu ekonomski projekat, politički značaj je bio takođe veliki. Geografski gledano, slobodna zona je bila smeštena u zaleđu velike luke i ekonomskog centra Hongkonga, koji je u vreme formiranja Šenžena bio još dominion Velike Britanije, a integralni deo Kine postao je nekih petnaestak godina kasnije. Nema malo teoretičara koji smatraju da je upravo Šenžen bio neka vrsta integrativnog faktora koji je omogućio ovu tranziciju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar