Vesti
17.04.2022. 09:58
Vesti
18.04.2022. 09:04
Marko R. Petrović
Predsednički kandidat
Da li će Ponoševa politička sudbina biti kao i Jankovićeva?
Mnogo je sličnosti između dvojice bivših predsedničkih kandidata – Saše Jankovića i Zdravka Ponoša. Ne toliko u tome što su i jedan i drugi osvojili približno isti broj glasova (Ponoš je pridobio nekih 80.000 glasova više, ali na veću izlaznost), koliko u tome što i jedan i drugi svoj izborni (ne)uspeh duguju strankama/koalicijama koje su stale iza njih, a kojih su se oni, potom, odrekli.
Kao što se, naime, Saša Janković tokom kampanje 2017. godine oslanjao na koliko-toliko tada još uvek respektabilnu infrastrukturu Demokratske stranke, Ponoš se pet godina kasnije oslonio na resurse Stranke slobode i pravde, ali i Narodne stranke čiji je donedavno bio član.
Da li će i Ponoševa politička sudbina biti kao i Jankovićeva?
Nekadašnji ombudsman je, naime, formirao Pokret slobodnih građana u maju 2017, neposredno posle predsedničkih izbora na kojima je osvojio 16 odsto glasova. Godinu i po dana kasnije povukao se sa mesta predsednika Pokreta, ali i iz aktivnog političkog života.
Bivši načelnik Generalštaba pak poručuje da će nastaviti sa političkim delovanjem, ali da će razmisliti u kojoj formi, sa kim i kako će to da radi.
"Imam neku vrstu odgovornosti prema ljudima koji su glasali", rekao je Ponoš u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem".
On je ponovio da neće ulaziti ni u jednu od postojećih političkih partija i rekao da misli da se "otvara prostor za nove snage i nove ljude da uđu u tu priču".
"Ne mislim da je rešenje da sada odem da pecam i da se potpuno sklonim iz ove priče. Pokrenuo sam neke glasače, osvojio 700.000 glasova, što nije malo, i imam neku vrstu odgovornosti prema onim ljudima koji su glasali. To znači da ću nastaviti da se bavim politikom, o formi treba da razmislim. Iako znam šta, moram da vidim s kim i kako. Imam previše godina da bih sebi dozvolio olako donošenje odluka, neke stvari moraju da se razjasne, pre svega da se vidi ko je sa kim", objasnio je tada Ponoš.
Za razliku od njega, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar ne vidi prostora za formiranje nove stranke.
"Potrebno je ukrupnjavanje, a ne dalje fragmentisanje političke scene. Veoma mali broj stranaka je prestao sa radom. Nestali su Ujedinjeni regioni Srbije (bivši G17 plus), a i LDP je praktično prestao da postoji posle izbora 2020. godine. Mada vidim puno optimizma kod Ponoša u pogledu ambicije da nastavi dalje da se bavi politikom", kaže Klačar za "Ekspres".
Slične se stvari pita i nekadašnja predsednica Građanskog saveza Srbije, danas politički aktivista Vesna Pešić.
"Zašto Ponoš osniva stranku? Koje bi ljude okupio zavisi kakva ga politička ideja vodi. Ako ćemo dobiti još jednog desničara, ili opšta mesta, bolje da ne gubi vreme. Za stranku je potrebna ideja, novac, ljudstvo i organizacioni kapacitet, a nije loše imati i šarm", napisala je Vesna Pešić na svom Tviter nalogu.
Ima, međutim, i onih koji misle da Ponoševa ideja, ipak, ima neku perspektivu. U medijima se, naime, u jednom trenutku pojavila informacija kako Ponoš pravi novu organizaciju zajedno sa Savom Manojlovićem iz pokreta Kreni-promeni, Dejanom Bodirogom i vladikom Grigorijem. Nijedan od njih, međutim, takvu informaciju nije komentarisao. A politikolog Boban Stojanović je za list "Danas" ocenio da bi bivši predsednički kandidat uz sebe mogao da veže deo članova Narodne stranke.
Vesti
08.04.2022. 08:10
Izbori u Srbiji - očekivano
Stojanović je, naime, ocenio da je Ponoš ostvario znatno bolji rezultat nego lista koja ga je kandidovala, te da ne samo da može da privuče deo organizacije Narodne stranke, nego i drugih organizacija iz koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije, poput Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i Demokratske stranke Zorana Lutovca.
On je ocenio i da bi se za eventualnu Ponoševu organizaciju našlo prostora na političkoj sceni Srbije jer njegov izborni rezultat predstavlja dobar kapital.
"Svakako da bi našli prostor. Rezultat daje ozbiljan kapital, ali svakako zahteva i ozbiljan rad, kako na terenu, tačnije mrežu odbora, tako i pametnu strategiju. Svakako nije potrebna konfrontacija sa ostalima iz opozicije", rekao je Stojanović.
On je dodao i da bi ta stranka ili organizacija mogla da očekuje podršku od birača centra i oko centra, posebno one konzervativno i nacionalno opredeljene.
Isto tako, prema njegovoj oceni, niko ne bi mogao da ga optuži za rušenje jedinstva opozicije, koje ionako već ne postoji. A vreme posle izbora dovelo je praktično do potpunog raspada nekakvog, makar fiktivnog, zajedničkog opozicionog bloka. Taj raspad se, doduše, mogao i naslutiti još kada je i pre izbora postao očigledan sukob između Ponoša i Vuka Jeremića, dvojice najviših funkcionera Narodne stranke, baš oko Ponoševe kandidature.
"Izgleda kao da su svi, i pojedinci i stranke, jedva čekali da se završi ova priča sa izborima kako bi se završila i njihova koaliciona saradnja i aranžmani", ocenjuje Klačar.
O tome koliko je ozbiljan sukob između Ponoša i Jeremića svedoči i činjenica da je Ponoš prvo još pre izbora podneo ostavku na mesto potpredsednika Narodne stranke, da bi im posle izbora mejlom, i to ne na lični Jeremićev mejl, saopštio da napušta stranku.
"To ukazuje na ozbiljno poremećene odnose", ocenjuje Klačar.
U fokusu
04.04.2022. 00:18
Izbori u Srbiji - bez reči (FOTO)
Foto
Baš kao i Ponoševa kasnija izjava da mu Jeremić nije čestitao na rezultatu te da ne zna ni da li je njegov nekadašnji partijski lider i glasao za njega. Treba, međutim, imati na umu i raniji odnos između Ponoša i Jeremića, s obzirom na činjenicu da je nekadašnji ministar spoljnih poslova, praktično, dao uhlebljenje smenjenom načelniku Generalštaba i, što bi rekli, "pokupio ga sa ulice" kad je ovaj smenjen sa funkcije.
Sa svim tim razlikama isplivali su i drugi sukobi.
Pre svega onaj na liniji Dragan Đilas – Vuk Jeremić, pa između Đilasa i koalicije Moramo, a na kraju i između Đilasa i Ponoša.
Izgleda, dakle, kao da penzionisani general nije postupio u skladu sa jednim od osnovnih strateških načela – a to je da ne treba ratovati na dva fronta istovremeno. Ponoš je, međutim, uradio baš to. Osim sa Vučićem, zaratio i sa dojučerašnjim partnerima Jeremićem i Đilasom, sa kojim se sukobio nakon što se lider SSP-a usprotivio Ponoševom gostovanju na "Pinku" tokom predizborne kampanje.
Ono što je još karakteristično, a na šta ukazuje Klačar, jeste da su se svi ti aranžmani praktično raspali sami od sebe, bez nekog očitog uticaja sa strane.
"I to je jedan od pokazatelja da nema više prostora za formiranje novih stranaka. Suštinski od izbora 2014. godine situacija se ponavlja. Formira se koalicija, ona dobije neki broj glasova, a onda se sama raspadne. Tako je nemoguće ostvariti neki bolji rezultat. Jer da biste uspeli morate neko određeno vreme da funkcionišete zajedno", zaključuje Klačar.
Komentari
