Vesti
16.04.2022. 06:05
Vesti
28.02.2023. 13:05
Vojislav Tufegdžić
Protivrečne ideologije
Šta ekstremni desničari u Srbiji ne shvataju
Prema široko prihvaćenoj definiciji, desnica označava ideju da su pojedinac i društvo dužni da se pridržavaju zakona, socijalnog reda i hijerarhije, podrazumevajući konzervativizam i nacionalizam, najčešće u to uključujući hrišćanski moral i tradiciju povezanu s kapitalizmom, odnosno klasičnim ekonomskim liberalizmom. U slučaju ekstremne desnice sve navedeno je još izraženije, zapravo rigidnije.
S početkom krize u svetu 2008. godine, a pogotovo od 2014. kada je talas izbeglica iz Azije i Afrike zapljusnuo Evropu, među ekstremno desne postulate uvršćena je i opasnost od "migranata i manjinskih grupa koje postaju opasnost za zajednicu“.
U vreme kada desni ekstremizam u većoj meri osvaja prostor u zapadnom delu sveta, slično se događa i u Srbiji. Naravno, sa specifičnim dodacima. Među njima su uočljivo izbegavanje iznošenja stava spram antifašističke istorije zemlje te zagovaranje ideja koje su u suprotnosti s kapitalizmom poput socijalne pravde i jednakosti, što su osnovna načela levičarskog spektra.
Vesti
03.10.2022. 12:05
Dijego Fuzaro: "Nije pobedila desnica, nego kapital"
"Ekstremna desnica je konglomerat različitih, često protivrečnih ideologija, što otežava njeno jasno definisanje. Dok s jedne strane ekstremna desnica u modernom društvu prihvata neke od tradicionalnih vrednosti istorijskog fašizma i nacizma, s druge strane se zalaže za (kvazi)demokratiju, pravdajući svoje aktivnosti ’odbranom demokratije’ ili ’ugroženih grupa’. Konfuziju u vezi sa ekstremnom desnicom povećava njeno prihvatanje tipično levičarskih koncepcijskih ideja poput socijalne pravde i revolucije“, navedeno je u knjizi "Desni ekstremizam u Srbiji“ koju je pre tri godine izdao Helsinški odbor za ljudska prava.
Navijačka svest
U Srbiji su se organizacije ekstremista desničarskog spektra pojavljivale, potom se gasile, ujedinjavale, pojedine bile zabranjivane. Manje zainteresovanima za ovu temu nevažno je da li se zovu "Nacionalni stroj“, "Nacionalni srpski front“, Srpski narodni pokret "Zbor“, "Srbska akcija“… Još od sredine prošle decenije njihovi zahtevi prema državi bili su antimigrantska politika, savez sa Rusijom, hitan prekid evropskih integracija, zabrana LGBT udruženja… Jedan od čelnika ovih organizacija je ovako to objasnio: "Ne čini nekoga fašistom to što je protiv imigranata. Ideologija krvi i tla uopšte nije sporna tačka, koriste je mnoge političke partije u Evropi i kroz vekove unazad. Mi smatramo da treba da ujedinimo sve srpske zemlje i ne vidim zašto bi to bilo fašistički.“
Jedno od ovih udruženja, da ga ne imenujemo jer je vrednosno krajnje diskutabilno, imenom, znamenjem i ideologijom se oslanja na pokret čiji je vođa bio Dimitrije Ljotić. Ljotićev grb koji koriste bio je znamenje fašističke kvislinške formacije u Srbiji koja je tokom Drugog svetskog rata s nemačkim okupatorom počinila brojne zločine.
"Reč je o pripadnicima Srpskih dobrovoljačkih odreda koji se formiraju 1941. godine prvenstveno za borbu protiv partizana, ali oni takođe vrše represalije i nad civilnim stanovništvom. Najpoznatiji primer je učestvovanje u hapšenju stanovnika Kragujevca, zajedno sa nemačkim okupatorom, nakon čega su svi streljani. U Kragujevcu i u lokalna tri sela streljano je više od 2800 ljudi tokom dva dana“, podseća istoričar Milan Radanović.
Vesti
15.04.2022. 09:10
Ima li Srbija jasno definisanu desnicu?
Kada je današnja Srbija u pitanju, paradoksa u vezi sa ekstremnom desnicom je pregršt. Možda je najzanimljiviji primer navijačkih grupa za koje se u proteklim decenijama više puta potvrdila direktna upletenost u teška krivična dela. To nipošto nije fenomen nastao u nekoliko poslednjih godina.
Gotovo je zaboravljeno da je prvu ozbiljnu organizovanu navijačku grupu u sprezi s kriminalom stvorio Željko Ražnatović Arkan u vreme trajućih ratnih sukoba u SFRJ. Iako je tvrdio da su borci za njegove "tigrove” koji su učestvovali u neposrednim borbama regrutovani iz navijačke baze Crvene zvezde, brzo se ispostavilo da su ovu paravojnu formaciju u pretežnom broju sačinjavali kriminalci. U javnosti se Ražnatović dičio vrednostima koje je jedinica negovala – čestitost, odvažnost, bogobojažljivost, poštenje, tradicionalnost, patriotizam, porodičnost… svim parolama koje su posle tri decenije "ideološke vodilje“ i savremene desnice u Srbije.
S druge strane, kako Arkanovim borcima na ratištima nisu bile strane krađe i nepoštovanje kodeksa na koje su se pozivali, tako ni današnjim ultradesničarima nije strano nasilje u porodici, nad nemoćnima, premlaćivanje dece, žena, sugrađana koji misle drugačije, nasrtaji na Rome, "patroliranje“ gradovima u potrazi za migrantima… U najvećem broju takvih slučajeva "tradicionalisti“ su maskirani, s navučenim kapuljačama, a "akcije“ najradije sprovode po mraku.
Navijačke grupe kojima nije sporno nasilje nad slabijima nastale su u vreme režima Slobodana Miloševića. Kasnije su svoju "ideologiju“ i koreografiju menjale u zavisnosti od aktuelne vlasti. Mada su ih sa trona "brige“ za bezbednost naroda potisli provereni kriminalci, navijačko učešće u promenama 5. oktobra 2000. godine nikako nije zanemarljivo.
Od tog perioda jedan od neizostavnih simbola na stadionima jesu i fotografije četničkog komandanta Draže Mihailovića. Kada su u pitanju najvatrenije pristalice Crvene zvezde, takva ikonografija može se nazvati ne samo paradoksalnom, već i komičnom. Jer, iako je to malo ili nikako poznato, u formiranju Crvene zvezde ogromnu ulogu je imao Slobodan Penezić Krcun, proslavljeni komunista i upravo čovek koji je vodio poteru za Dražom Mihailovićem i njegovo hapšenje. Zvezdu je, između ostalog, zamislio kao klub koji će oko sebe okupiti mlade navijače, pandan Partizanu oko kojeg su se u najvećem broju skupljali pripadnici vojske i policije.
Današnjim nosiocima Dražinih transparenata i znamenja na Zvezdinom "severu“ izvesno je strana pomisao da je i stadion na kojem klub nastupa izgrađen novcem iz državnog budžeta koji je obezbedio Krcun.
Preduslovi fašizacije
Sociolozi objašnjavaju da se mladi u Srbiji koji se najčešće regrutuju za desničarske organizacije nalaze u uzrastu kada nisu oformljeni kao osobe. Zbog toga veruju da bi ozbiljni društveni programi značajno doprineli prevenciji desničarskog ekstremizma kod njih.
Skloni kolektivističkom duhu i stavovima bez dubljeg zadiranja u njihov smisao i osnovanost, veoma su podložni ispraznoj retorici jednostavnoj za razumevanje u tom uzrastu, a nezadovoljstvo svojim socijalnim ili društvenim statusom, uz odsustvo istinske želje, napora, truda da nešto vredno postignu, samo upotpunjuje prihvatanje podređenosti nazovikolektivu kojem pripadaju. Zbog toga kao jednu od važnih "neprijateljskih“ strana identifikuju individualnost i različitost. Skloni su i praktikovanju ograničavanja slobode mišljenja i uniformisanju stavova.
Svet
29.09.2022. 16:05
Da li slučaj Italije znači da dolazi vreme desnice?
Paradoks se ogleda i u tome što upravo ove grupe i njihove vođe, bar u našim uslovima, sprovodeći svoj kolektivizam i "ideološke“ akcije, u potpunosti odbijaju kolektivistički duh koji je u Jugoslaviji i Srbiji vladao nakon Drugog svetskog rata. Iz nekog razloga ubeđeni su da je njihova uniformnost i savremena "tradicionalnost“ sasvim drugačija od doba u kojem su se razvijali njihove bake i deke, u značajnoj meri i roditelji.
Sve desničarske grupacije u našoj zemlji imaju zajedničke unutrašnje neprijatelje: LGBT populaciju, nezavisne intelektualce, opozicione partije s građanskim pozicijama… Za njih su to izdajnici i strani plaćenici.
U jednom od svojih obraćanja javnosti Antifašistička koalicija je upozorila: "Ekstremno desnim grupama danas je u Srbiji dozvoljeno da osnivaju i registruju organizacije sa ’patriotskim’ predznakom čiji je navodni zadatak ’očuvanje nacionalnog identiteta i tradicije srpskog naroda’, a istinska uloga sasvim druga. Širom se otvaraju vrata za njihovo političko delovanje, učešće na izborima, ulazak u parlament i izvršnu vlast. Svedoci smo da u ambijentu straha, ucena i pretnji, nasilje u Srbiji kulminira. Sa blaćenja i satanizacije neistomišljenika prešlo se na njihov progon. Na meti su im politički protivnici, novinari koji istražuju pojave u društvu i kritikuju, mirovne i feminističke organizacije i grupe, slobodoumni pojedinci i pojedinke – svi oni koji se zalažu za demokratičnije i egalitarnije društvo.“
Svoj esej objavljen 1995. godine Umberto Eko je nazvao "Večni fašizam“, upozorivši da je fašizam postao svenamenski pojam jer se iz fašističkog režima može ukloniti jedan ili više elemenata, ali on će i dalje biti prepoznatljiv kao fašistički. Elementi koje Eko u eseju navodi kao preduslove fašizacije u svemu se podudaraju sa onim što je prihvatljivo i prirodno za pripadnike ekstremne desnice: kult tradicije, odbacivanje modernizma, iracionalizam, neslaganje kao izdaja, strah od razlike, individualna ili socijalna frustracija, opsesija zaverom, osećaj poniženja zbog moći neprijatelja, život kao permanentno ratovanje, prezir prema slabijem, kult heroizma i herojske smrti, mačizam, populizam, fašistički novogovor...
Vesti
16.02.2022. 06:05
Može li se vlast osvojiti na ulici?
Strahovi i glasovi
"Razlika između odnosa Evrope i Amerike prema migrantima koji nisu bele boje pokazala se sad belodano. Jedan je odnos prema Ukrajincima bele boje, drugi je odnos prema onima koji dolaze sa Bliskog ili Dalekog istoka, a videla se i razlika prema izbeglicama Romima iz Ukrajine“, napominje sociolog Srećko Mihailović, glavni istraživač "Demostata“. Takvi trendovi doveli su do toga da na izborima širom Evrope pobeđuju ili sve bolje prolaze nacionalističke i populističke stranke. U Evropi je desnica prelazila magični broj 13 do 15 odsto ekstremno desno orijentisanih građana. Procentni zbir glasova koje su dobili desničari u Srbiji kreće se oko 13 odsto.
Nakon poslednjih izbora u Srbiji tri stranke desnice, koje bi pojedini imenovali kao previše desne, ušle su u parlament: Dveri, Zavetnici i Nova demokratska stranka Srbije. Sve tri političke opcije su u izbornoj kampanji zastupale blagonaklon stav prema Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu i kritikovale vlast što se pridružila osudi ruske agresije u Ujedinjenim nacijama. Sve tri grupe su evroskeptične ili otvoreno protiv ulaska u Evropsku uniju.
Dveri su u decembru 2019. organizovale peticiju protiv eventualnog naseljavanja izbeglica sa Bliskog istoka, a lider pokreta Boško Obradović je istog meseca kao poslanik u Skupštini Srbije ugostio zvaničnika Krima Georgija Muradova iako zvanični Beograd tretira Krim kao deo Ukrajine i ne priznaje rusku aneksiju ovog poluostrva. Dveri navode da su oni moderna konzervativna stranka i da je podela na desnicu i levicu stvar prošlosti i da je prevaziđena.
Među razloge rasta popularnosti desnice u Srbiji mogu se navesti rat u Ukrajini, migrantska kriza, korona virus i savremena evropska kretanja. Da su rat u Ukrajini i trenutni odnosi u svetu nedvosmisleno uticali i na rezultate poslednjih izbora u Srbiji, saglasan je Srećko Mihailović: "Ta obnova blokovske podele je veoma ekstremistička i nalikuje više na podele u osvit Drugog svetskog rata, nego na one hladnoratovske. To se prelilo i na javno mnjenje Srbije.“
Za ilustraciju pomenute tvrdnje može se navesti i izjava Zorana Vuletića, predsednika Građanskog demokratskog foruma iz Beograda, u emisiji Radija Slobodna Evropa:
"Ojačale su ne samo te partije, nego i taj pravac razmišljanja. Daću vam jedan primer. Tokom kampanje za prošle izbore Boško Obradović i Dveri imali su problem da li će preći izborni cenzus. Međutim, onog momenta kada je Obradoviću dozvoljeno da istakne bilborde na kojima se nalazi njegova fotografija sa Vladimirom Putinom on je obezbedio prelazak preko izbornog praga. To ne govori toliko o Bošku Obradoviću koliko o srpskom društvu. U poslednjih desetak godina ljudi su potpuno sluđeni. Mi postajemo otupelo društvo koje više ne prepoznaje svoj vlastiti interes.“
Prethodne dve godine kovida, ali i migrantska kriza iz 2014, mogući su faktori koji su birače okrenuli udesno. Pandemija je izazvala strah za opstanak pojedinca i nacije čemu se doprinele i razne teorije zavere koje su običnog čoveka učinile nesigurnim pa je pronalazio utočište u nacionalno orijentisanim političkim opcijama.
Komentari
