Vesti
15.04.2022. 09:10
Vesti
16.04.2022. 06:05
Đoko Kesić
Kult Vladimira Putina
Kako je rat u Ukrajini osnažio desnicu u Srbiji
Koalicija Nada, okupljena oko Demokratske stranke Srbije, Dveri Boška Obradovića i stranka Zavetnici, tri političke grupacije desne provenijencije, posle izbora 3. aprila ušle su u srpski parlament sa 35 mandata od 250 u Skupštini Srbije.
Ova činjenica zatekla je mnoge aktere na političkoj sceni Srbije pa i Aleksandra Vučića, predsednika SNS-a: "Srbija se dramatično pomerila udesno!“
Trezvenije postizborne analize kažu da istorija pokazuje da su krizna vremena (danas jesu krizna, zbog velike ekonomske krize koja čerupa svetske ekonomije, ali i zbog rata u Ukrajini) za posledicu imala homogenizaciju nacija koje su u tim prilikama redovno naginjale nadesno. To se dogodilo i Srbiji.
Tu su i poslovične tvrdnje da je Nemačka (mada poređenje nije baš primereno, posle Velike depresije 1929–31), kao zrela kruška pala u krilo Adolfu Hitleru. Ali, uprkos svemu, posle tridesetak godina nova desnica ulazi u srpski parlament, što je vredno ozbiljnijih analiza.
Vesti
03.04.2022. 23:40
Vučić posle izbora: "Razgovaraćemo sa svim političkim faktorima" (VIDEO)
Srećko Mihailović, sociolog i istraživač, u izjavi za BBC kaže da su i njega ovi rezultati donekle iznenadili, uz primedbu da je Srbija i do sada bila više orijentisana ka desnici, nego ka centru ili levici. Ostali analitičari ističu da desno orijentisane stranke u svojim programima ističu važnost nacionalnog identiteta, porodičnih vrednosti, crkve, a pretnju vide u migrantima i manjinskim grupama koje ugrožavaju nacionalnu zajednicu.
"Dojče vele“ primećuje da ove grupacije imaju podršku između 10 i 15 procenata populacije, što znači da teško mogu biti važan faktor na političkoj sceni. U anketi Nove srpske političke misli saznajemo da 61 odsto građana Srbije za rat u Ukrajini krivi "NATO i SAD“.
Druge ankete otkrivaju da se četiri petine građana protivi članstvu u NATO-u, da polovina misli da je homoseksualnost bolest i da je srpsko društvo raspolućeno po pitanju ulaska u EU...
U predizbornim nastupima tri desne grupacije, uprkos svemu, nisu preterano potencirale kosovski problem. Njihovi politički programi su slični, ali u postizbornim namerama jasno je da ne mogu zajedno. "Dojče vele“ podseća da je Miloš Ković, profesor sa Filološkog fakulteta u Beogradu, neka vrsta gurua srpske desnice, u februaru ove godine deset dana razgovarao sa vođama desnice i nije uspeo da ih ujedini...
Vesti
11.04.2022. 10:22
Strankama za svaki osvojeni mandat po 2,2 miliona dinara
Nada, Zavetnici i Dveri posle ulaska u parlament dremaju na desnom krilu kao nepredvidiva i pritajena politička piraterija. Srpski i strani politički analitičari veruju da će se ona eventualno aktivirati u zavisnosti kojim će od dva puta krenuti Srbija, što zavisi od predsednika Vučića.
Ali vratimo se pitanju: da li je Srbija posle 3. aprila 2022. radikalno skrenula udesno i šta je desnica u Srbiji danas? Zoran Panović, novinar i programski direktor "Demostata“, u razgovoru za "Ekspres“ kaže da ovaj broj takozvanih desnih stranaka nije veći ni snažniji nego što su nekada imali radikali iz devedesetih. Sada je samo drugačija distribucija glasova, ali paralele sa devedesetim su neminovne.
Desnica devedesetih godina bila je podeljena na desnicu koja je bila promiloševićevska i na suštinsku prodesnicu. Šta je suština ovih partija desnice koje su prebacile cenzus u baražu, šta su one u suštini? To je najveći paradoks: kampanja Dveri ili koalicije Nada imaju jaku i ravnogorsku komponentu i preko POKS-a koji postoji u dve frakcije i u Nadi i kod Dveri.
Vesti
08.04.2022. 08:10
Izbori u Srbiji - očekivano
Kada povučemo paralelu sa devedesetim, najdeficitarnija roba na srpskom političkom tržištu je prozapadna evropska desnica. Nemamo je, naša desnica je sada kompletno proruska, tačnije proputinovska, tako da je ona komponenta iz devedesetih, uslovno rečeno ravnogorska, pročetnička ili monarhistička, generalno za Srbiju na Zapadu.
"Iako koristi naizgled identične ideološke, ikonografske i druge simbole, čak imamo i bukvalno preslikavanje nekih likova, neverovatna je jedna vremenska parabola. Od Matije Bećkovića, koji je 1992. bio domaćin ’Vidovdanskog sabora’, i sada Matija Bećković je dao bitan doprinos koaliciji Nada i upravo kroz taj monarhističko-četnički primat, ali koja je sada apsolutno generisana kroz rat u Ukrajini i podršku Rusiji kroz jednu apsolutnu proputinovsku dimenziju. Putin je devedesetih bio na vlasti, ali nije postojao u ovom kontekstu. Kult Putina je neka vrsta izvorišta i generisanja snage te desnice.“
Vesti
31.03.2022. 18:29
Ostati neutralan
Podsetimo da su predvodnici Zavetnika 2016. kao marginalna stranka imali susret sa ministrom Lavrovom, a 2017, kažu, u Moskvi su se sreli i sa Putinom.
Zanimljivi su rezultati ankete "Demostata“ iz marta ove godine, uz opservaciju da "obnova blokovske podele je veoma ekstremistička i više liči na podele u osvit Drugog svetskog rata, nego na hladnoratovske“ (BBC, S. Mihailović).
Prema pomenutoj anketi, polovina ispitanika misli da Srbija treba da ostane neutralna i po cenu sankcija, nestašica i svega što podseća na devedesete. Druga polovina ispitanika je da se Srbija svrsta na jednu stranu: 21 odsto je za to da Srbija stane na stranu Rusije, a 13 odsto da Srbija jasno i glasno stane na stranu Evropske unije i Ukrajine. Čak 16 odsto anketiranih na ovo pitanje nije odgovorilo.
Što bi narod rekao, "ajde, pope, sad budi čovek“ u kontekstu odluke koja sledi – kojim putem će Srbija sutra?
U širem kontekstu aktuelnih razgovora o desnici i kuda ona ide, kod nas i u Evropi prisutan je narativ da je vladajući SNS u suštini desničarska partija. Radio Slobodna Evropa je u naslovu jednog teksta sve prokomentarisao porukom "Desnije od Vučića i naprednjaka“.
Vesti
06.04.2022. 14:50
O čemu su razgovarali Vučić i Putin
Zoran Panović kaže da ulazak desnice u parlament "sam po sebi po inerciji pomera Vučića ka centru. Vučić takođe u svojoj politici ima jake elemente desnice, ali i radikalske incidentne recidive. Ali u suštini mislim da se Vučić ovakvim izborima više pomerio ka centru. Čak i ove partije desnice koje su prebacile cenzus, sem Suverenista, sada u postizbornom kontekstu pokušavaju sebe da pomere ka centru, izbegavaju etiketu ekstremnije desnice. Tako da je sada pitanje desnice u Srbiji malo rastegljivo.
Verujem da ćemo sutra ponovo dobiti gužvu na tzv. desnom centru, pa koristimo metaforu Slave Đukića, iz knjige ’Političko groblje’, koja kaže: ’Na političkom groblju postoje dve velike parcele. Jedna je desnog centra, a druga je parcela socijaldemokratskih partija.’ Vučićeva koncepcija, koja je zauzela veliki politički prostor praveći velike ideološke amplitude, zamaglila je tu prirodnu podelu u Srbiji na levicu i desnicu. SNS tako usisava i u svojoj politici dosta koristi desnicu, ali to nije autentična desnica koja nas definiše, više je referentna tačka desnice devedesetih. Ona je dominantnija i uticajnija u Srbiji nego ova ikonografska desnica koja koristi putinovske elemente, koje su prešle cenzus – Dveri, Zavetnici i Nadu.
Ja sam skloniji tome da politiku u Srbiji ne treba deliti ni političkim partijama, nego po političkim poljima. Mi zaista imamo politička polja i ta polja se teško popunjavaju i artikulišu. To je glavni problem jer mi danas nemamo prirodne koalicije, već imamo koalicije koje se manje-više opredeljuju prema jednoj demarkacionoj liniji ’za’ i ’protiv’ Vučića“, tvrdi Panović.
Na našu primedbu da ekonomska kriza i ratna kriza u Ukrajini zbija i u svim zemljama zgušnjava nacionalne grupacije koje naginju desno, gospodin Panović odgovara da "Srbi svoje političko razmišljanje baziraju na činjenici da Rusija nije bombardovala Srbiju za razliku od NATO zemalja. Rusija ima i jak ekonomski uticaj u Srbiji, to je NIS pre svega, ali se zaboravlja da je Vučić doprineo jačanju kulta ličnosti Vladimira Putina. Taj kult je postojao u Srbiji i pre Vučića. Setimo se utakmice na ’Marakani’ kada je premijer Mirko Cvetković sedeo u loži, dok je cela ’Marakana’ aplaudirala i veličala Putina. Kao što Vučić nije izmislio vojnu neutralnost, to je Koštuničin patent koji je Vučić razvio u doktrinu. Kao i četiri stuba spoljne politike Borisa Tadića. Kod Vučića je uvek prisutan taj politički pragmatizam. On često koketira sa rusofilskim političkim telom u Srbiji, a sa druge strane ima veštine koje niko od političara nema: to je neotitoistička komponenta politike. To je ’Open Balkan’, pa vakcine komšijama, pa više miliona evra za projekte u BiH... solidarnost iz vremena SFRJ. Naravno, tu je i taj ’srpski svet’ što je jedna vrsta kontradiktornosti koja postoji u ovoj vlasti.
Zbog toga je Vučiću danas potrebna opozicija, ili evropska desnica koje nema, ili redefinisana demokratska politička stranka koja bi konstruktivno umirila parlamentarnu naprednjačku retoriku, koja bi pomogla da se definišu jasnije putevi kojima bi zemlja trebalo da ide. Potrebne su mu političke snage koje bi na neki način mogle da stabilizuju politički život u Srbiji što zahteva i rekonfiguraciju političkih saradnika na sceni u Srbiji.
Kada pogledate taj jedan desni politički blok, on je vrlo fluidan, njegovi delovi su po svemu sudeći bliski Vučićevoj vlasti, a drugi su radikalna opozicija Vučiću. I danas govoriti o desnici, a ne govoriti o negovanju kulta Vladimira Putina, mislim da je apsurdno.“
Kažemo da je mnogo šta kod nas i u Evropi nastalo ne samo zbog Putina, nego i iz ekspanzije mundijalizma i liberalnog kapitalizma, što je "pročitano“ – mnoge evropske zemlje vratile su se tzv. državotvornom nacionalizmu, odnosno jačanju desnice?
"Tačno, ali šta je tu problem. Pad Berlinskog zida je u zemljama Istočne Evrope napravio velike promene. Kod nas u Srbiji pad Berlinskog zida nije referentna tačka. Nama je referentna tačka vreme iz devedesetih. Na istoku Evrope devedesete su bile golden vizija, one se približavaju Evropi, oduševljavaju se liberalizmom, ali nama pad Berlinskog zida ništa suštinski nije značio. Kod nas ti događaji su proizveli negativnu anticipaciju. Mi i danas, kada pričamo o bilo čemu, mi pričamo o devedesetim godinama, definišemo sebe na devedesetim godinama. Danas i desnica definiše svoju politiku koja je od devedesetih predstavljala NATO kao neku zlu globalnu avangardu, pa danas kad je dočekala Putina postavlja pitanje da li si za neku drugu politiku.
I u svetu jača desnica, jača populizam. Tu su Donald Tramp, pogledajmo aktuelne francuske izbore, u Istočnoj Evropi imamo Poljsku, pa i Orbanovu politiku. Ali sve njih mi pokušavamo da upodobimo našoj percepciji devedesetih godina. Mi se stalno vraćamo u devedesete. Hrvatska, Bošnjaci i Albanci pokušavaju da rat u Ukrajini upodobe svojim narativima, da pojačaju svoje nacionalne narative. Oni na svakom ćošku nađu novi Vukovar, novu Srebrenicu, da utvrde svoj narativ i da preko Rusije potvrde neko naše ’iskonsko zločinstvo’.
Rat u Ukrajini ima svoje geneze, nije on sada repriza rata u Jugoslaviji na kub. Svi mi prema tim devedesetim pokušavamo i svet oko sebe da definišemo... Antizapadnjaštvo u Srbiji ima svoje opravdanje s obzirom na sva naša iskustva sa NATO agresijom, pa odugovlačenje ka evropskim integracijama i jasna haška nepravda prema Srbima. To je sve razumljivo, ali šteta naša je što mi ne možemo da se vratimo na nultu tačku 1989–1990. kad je u Poljskoj Leh Valensa tih godina rekao ’evroatlantska pozicija Poljske je neubitna i neupitna’. To je možda mogao da kaže Milošević ’89. i ’90. Jer, ranije, pre devedesetih, kažu, u Srbiji je bila i neka antikomunistička Srbija koja je bila i pri crkvi i imala primaka prema nekoj demokratiji. Danas je Srbija neka neotitoistička liberalna Srbija koja potiče iz komunističkih liberalnijih struktura.“
"Ova desna opcija, uslovno patriotska, Dveri, Zavetnici, Nada, Dosta je bilo, ima oko 15 odsto glasova. Ali mislim da tu ima dosta i Vučićeve političke veštine koja je verovatno doprinela rekonfiguraciji i fragmentaciji tog dela političkog spektra. Mislim da Vučić racionalno razmišlja da njemu veća opasnost dolazi sa desnice nego sa levice, u tom smislu ta fragmentacija је neupitna.
Skrenuo bih pažnju da u Srbiji imamo jednu vrstu kriptodesnice koja ide pod firmom levice. Socijalisti su vrlo problematična levicа, oni se bave teorijom konstrukcija levice, što je tek problematično. Ta patriotska levica ima svoje teorijsko uporište pre svega u glavnom ideologu Mihajlu Markoviću, pokojnom akademiku. On je pravio program SPS-a, ali posle, verujući da je SPS upao u komunistički milje, on je napravio jednu vrstu revizionizma i sklonio se iz patriotske levice, i iz inata napravio je Pokret socijalista. Da li je SPS patriotska ili je čista levica, to je teorijsko pitanje. Ja ih nazivam slavskom levicom, oni koketiraju i sa titoističkom nostalgijom, ali vrlo vešto koriste te egalitarne tradicije u srpskom narodu koje se ne mogu svesti samo na titoizam, već idu daleko dublje, do Svetozara Markovića i šire.“
Komentari
