Ima li Srbija jasno definisanu desnicu?

Trideset pet poslanika koliko će, pretpostavljamo, imati tri liste koje važe za "desničarske“ neće biti faktor koji će biti moguće zanemariti. Na rast desnice u izbornoj noći upozorio je i novi/stari predsednik republike, i to tonom koji taj proces ne odobrava. I dalje se, međutim, postavlja pitanje ima li Srbija jasno definisanu desnicu, a samim tim i levicu. Ko su i po čemu desničari, a ko levičari.

Odgovore na ta pitanja pokušali smo da dobijemo od docenta dr Despota Kovačevića sa Fakulteta političkih nauka. I on se slaže sa našom ocenom da nije baš jasno definisana ta podela na levicu i desnicu, ali dodaje i da je "pitanje odnosa levica i desnica jedna od takoreći prevaziđenih podela“.

Strankama za svaki osvojeni mandat po 2,2 miliona dinara

Izbori u Srbiji

Izbori u Srbiji

Vesti 11.04.2022. 10:22

Strankama za svaki osvojeni mandat po 2,2 miliona dinara

"U novim demokratijama kakva je Srbija, u postsocijalističkim i postkomunističkim zemljama radi se o nekim različitim podelama. Često volimo da pravimo podelu na levo i desno, a ono je suštinski samo prostorno levo i desno, a nikako ideološki. Došlo je do deideologizacije i partija i politike, a samim tim i pitanja odnosa među političkim partijama.

U izbornoj noći i predsednik republike rekao je da je dramatičan skok desnice, ali tu njegovu ocenu treba razumeti na više načina. Ako govorimo o podeli na levicu i desnicu, možda bi bilo bolje govoriti o podeli na nacionalne i građanske partije. Ili na tradicionalističke i modernističke partije. Tradicionalizam i modernizam, nacionalno i građansko, jesu neke lestvice sa dva pola, i onda bismo i prema tome mogli različito da delimo partije.

Treća lestvica mogla bi da bude pro-EU i anti-EU stranke. Po toj lestvici, političke opcije koje smo nazvali desnicom bile bi anti-EU, dok bi one koje su oko centra bile pro-EU, ili evro optimisti ili evro realisti“, kaže dr Despot Kovačević za "Ekspres“.

Ili bi bilo čak i prebacivanja iz jedne grupacije u drugu.

"Tako je. Na nacionalno-građanskoj osi levi bi na nacionalnom polu recimo bili SPS, pa i SNS. SNS je sveobuhvatna partija koja ide na polovima i levo i desno i u nacionalnoj i u građanskoj, i u anti-EU i u pro-EU podeli. Ali ako bismo svrstavali rukovodstvo i stavove, oni bi bili pro-EU, kao i SPS. A ako bismo stajali na osi ’nacionalno građansko’ i liderstvo i rukovodstvo SNS-a i liderstvo i rukovodstvo SPS-a bilo bi na nacionalnoj strani.

Pitanje Rusije je, naravno, još jedno od onih koje može da podeli političke partije. Tako da je jednostavna podela za birače na levo i desno simplifikacija stvari. Ali ako ćemo uzeti sa rezervom šta je to desnica, a da podrazumevamo da je ona tradicionalizam, konzervativizam, pa čak možda i anti-EU stav, možemo reći da je desnica porasla u Srbiji. Ne dramatično kako je rečeno, ali je porasla. Taj rast nije dramatičan...“

Izbori u Srbiji - očekivano

Sumiranje rezultata

Sumiranje rezultata

Vesti 08.04.2022. 08:10

Izbori u Srbiji - očekivano

Ali je vrlo vidljiv.

"Vidljiv je zbog strukture birača. Bilo je više faktora uticaja na ovakvo stanje, ali dva su presudna. Jedan je bojkot 2020. godine koji je doprineo da se vlast odluči na smanjivanje cenzusa na tri procenta. Samim tim tri procenta je bilo dovoljno da tri liste uđu u parlament. A sa druge strane su međunarodne okolnosti, ukrajinska kriza koja je doprinela da ove partije imaju važnu temu koju su svi građani Srbije pratili i da se u tome istaknu.“

Bez bilo kakve obaveze...

"Bez političke odgovornosti da odluke koje zagovaraju mogu da sprovedu kroz instituciju, jer su svesni svojih mogućnosti da učestvuju u institucijama. Treća tačka koju smo često zaboravljali jeste pitanje referenduma o promeni Ustava u januaru, dva i po meseca pre izbora. U toj referendumskoj kampanji neke od ovih partija, a posebno Zavetnici, imali su veoma važnu ulogu u protivljenju referendumu.

Kada kažem Zavetnici, mislim da se Milica Đurđević Stamenkovski pojavljivala i na prorežimskim televizijama i na javnom servisu i na svim drugim televizijama, imala je prostor da oponira na referendumska pitanja. Vlast u tom trenutku nije imala pravi odgovor, nije se postavila jasno u odnosu na birače prema tom pitanju, kao i po pitanju ukrajinske krize. Vlast je u prvom mahu zauzela jasan stav po pitanju ukrajinske krize, da neće uvoditi sankcije Rusiji, da je neutralna, da podržava suverenitet Ukrajine. To su bili jasni odgovori, koji nisu kontradiktorni, ali se negde sudaraju u logici.

Međutim, širenje rata i sve veći pritisci doprineli su da vlast nema jasan i konzistentan stav kakav imaju ove partije koje su jasno i nedvosmisleno bile protiv uvođenja sankcija Rusiji i za podršku Rusiji.“

Dozvola za "lov na Ruse"

Novi rasizam

Novi rasizam

Svet 30.03.2022. 06:10

Dozvola za "lov na Ruse"

Što je opet posledica nemanja političke odgovornosti za preduzimanje određenih poteza u tom smeru.

"Tu pored odgovornosti treba navesti i drugu važnu stvar – da je to zaista stav tih partija po tom pitanju. Mi ne znamo da li bi se one ponašale isto da imaju 30 procenata. Kada smo govorili o dramatičnom skoku desnice, moramo da napomenemo da je dvehiljaditih desnica, koja je po mom sudu bila i nešto ekstremnija nego što su ove tri liste, bila najjača politička partija u Srbiji. To je bila Srpska radikalna stranka.

Dakle, od situacije da imamo najjaču političku partiju koja je značajno desno u tom polu, a bez učešća u vlasti, došli smo u situaciju da imamo tri manje liste u parlamentu sa značajnim brojem poslanika, ali mnogo manje ekstremne.

Drugo, imali smo predsedničke izbore i ako bismo merili po nacionalno-građanskoj lestvici, mogli bismo reći da je od osam kandidata sedam bilo nacionalnih i jedna, profesorka Biljana Stojković, bila je građanska. Ona je imala tri procenta ili nešto manje. To nije pravo stanje stvari u Srbiji. Antievropski sentiment u Srbiji ima visok procenat podrške, ali ne preko 50 odsto. Više je tih građanskih birača. U Srbiji je podela po pitanju EU, po pitanju nacionalno – građansko, po pitanju modernizam – tradicionalizam prilično izjednačena, zavisno od pitanja. Ali kada vidimo izbore, situacija je drugačija.

Tako da ovo predstavljanje desnice u parlamentu, a govorimo o listi Zavetnika koji su izašli samostalno, listi Dveri i POKS-a, odnosno DSS-a i drugog POKS-a, ili prvog, kako god, jedan od ’poksova’, mi u sledećem parlamentu, kada dobijemo konačne rezultate, imamo recimo 35 poslanika koji mogu da budu glas protiv mnogih važnih odluka za Srbiju, pa i spoljnopolitičke orijentacije prema Evropskoj uniji.“

Da li je to neka baza za njihovo dalje jačanje? Koliko mislite da ideje koje će oni iznositi u parlamentu mogu da privuku još ljudi u Srbiji?

"Različita su razmišljanja. Ja sam stava da opcije takvih opredeljenja mogu da rastu, a da li će sve tri liste ili pet subjekata koliko god da ih je na tim listama, postepeno rasti, nisam siguran. Mislim da će biti prelivanje jednih ka drugima. Zato je po, mom mišljenju, moguće ponavljanje izbora u Beogradu zanimljivo jer možda neke od tih desnih lista ne pređu cenzus. Jer oni su u Beogradu za nekoliko hiljada glasova prešli cenzus.

Tako da mi se, opet rečenica predsednika Aleksandra Vučića u izbornoj noći, da ’postoji potencijal’, čini kao jasna poruka i međunarodnim akterima po pitanju stanja u Srbiji. Nisam siguran da je on uplašen dramatičnim skokom desnice. Mislim da je njegova poruka međunarodnim akterima i partnerima da je i dalje on ključni akter koji može Srbiju da vodi u EU. Da on ima snagu, za razliku od građanske opozicije ili proevropske opozicije, koja je znatno lošije prošla na ovim izborima u odnosu na njihova očekivanja.“

Da li je to istovremeno i poruka Zapadu da bi možda neki njihovi postupci mogli, zapravo, dodatno da ojačaju tu desnicu, koja ne želi Srbiju u EU?

"To može da bude i pokušaj smanjenja pritiska na Srbiju, da Srbija ne može jednostavno i lako da donosi odluke kako se to na Zapadu posmatra, da je Srbija duboko podeljeno društvo po različitim pitanjima i da je potreban važan i jak akter koji može da se nosi sa svim izazovima. To je tačno. Poruke prema Srbiji posle izbora i nisu bile dramatične, kako se možda moglo očekivati zbog situacije u Beogradu, zbog nekih neregularnosti koje navodi opozicija, zbog rasta desnice... U suštini, prva reakcija bile su čestitke Vučiću na pobedi u prvom krugu.“

To je manje-više protokolarno.

"Da, ali i Bilčik je rekao da je napravljen pomak. Pomak je možda napravljen. Iz ugla slobodnih, poštenih izbora, ne bih rekao da je pomak napravljen, ali iz ugla učešća opozicije, njenog vraćanja u utakmicu i ponude biračima, pomak je napravljen. Pomak je napravljen i po pitanju izlaznosti birača. Pozitivan pomak je i to da je mali broj glasova bačen. U politikološkom rečniku smatra se da je to procenat od nekih šest-sedam odsto birača koji su izašli na izbore i glasali za liste koje nisu dobile poslanike u parlamentu. U tom smislu parlament je reprezentativan. Dakle oko 93–94 procenta građana koji su glasali imaju svoje predstavnike u parlamentu. I to je dobro za demokratiju.

Naravno, kako će taj parlament izgledati, koliko će se ući na jednu i na drugu stranu jako je zanimljivo. Veoma je važno i što bi po određenim pitanjima u parlamentu Srbije mogle biti različite većine koje glasaju. Ako se, recimo, primera radi, uvode neke proevropske politike ili sankcije Rusiji, za to bi u skladu sa svojim preferencama, verovatno, glasale i lista Moramo i lista Ujedinjeni za pobedu Srbije. S druge strane, ako se bude glasalo o nečemu, u šta sumnjam da će se ići u tom pravcu, što podržava Rusiju u određenim stvarima, verovatno će ove tri liste koje su prešle cenzus o kojima govorimo kao o desnici, podržati takve odluke. Tako da mi možemo za različite odluke imati različite većine u parlamentu.“

Šta nam to govori?

"To govori o velikom broju, takoreći konsenzusu značajnog broja poslanika, ako budemo za određene odluke imali 170 ili 180 poslanika. Ali je jako važno napomenuti da, za razliku od prethodnog parlamenta, koji je bio bez opozicije, sada sa obe strane imamo jake grupacije koje će takođe imati jaku negaciju određenih odluka i moći će da sprečavaju donošenje nekih odluka. Naravno, ovo je sve hipotetički, ako vlada ostane u istom sastavu kao do sada. Ako SPS ne bude u vladi, što ćemo naravno videti iz pregovora, možemo posmatrati kako će se oni ponašati.

Nametnula se još jedna činjenica, ali i nju je čini mi se nametnuo predsednik jer, naravno, kad nešto kaže čovek koji ima 60 procenata glasova na toliko visoku izlaznost, to je smernica o čemu mi razgovaramo u narednim danima. On je nametnuo činjenicu da je i SPS porastao u novom sentimentu podrške Rusiji. Ali smo svesni da su u prethodnim vladama i Ivica Dačić i drugi ministri iz reda SPS-a bili podrška evropskoj politici. Zapravo je SPS okrenut ka EU politici, evropskim integracijama, tako da nisu oni promenili politiku, nego su se u aktuelnom momentu ponašali nešto primamljivije za birače.“

Vučić je tu upotrebio termin – neodgovorno ponašanje.

"Tako je. Vi ste već više puta pomenuli pitanje odgovornosti. Dakle, neko ko ima očekivanja između dva i četiri procenta, jer je i četiri procenta dobar rezultat, on ima i smanjenu političku odgovornost. Kada imate podršku 40 posto birača, 43, koliko god, 38 u Beogradu, imate mnogo veću političku odgovornost, pre svega zato što ste 10 godina neprikosnoveni lider Srbije. Imate mnogo veću odgovornost prema stavovima koji se tiču visoke politike, pre svega međunarodne. Ovi drugi akteri imaju manje odgovornosti. Nisam primetio, recimo, u kampanji neodgovorno ponašanje lidera SPS-a sem na konferencijama za štampu gde je zajedno sa Vučićem govorio o ukrajinskoj krizi i gde mu je na neki način ’ukrao šou’ i privukao pažnju svojim obraćanjem. SPS se i u prethodnom periodu ponašao na sličan način.

Primera radi, najveći rezultat SPS-a za prethodne izbore bilo je povlačenje priznanja Kosova. To je uspeh u spoljnoj politici Vlade Srbije, a Ivica Dačić je vodio to ministarstvo, što je doprinelo da birači glasaju za njih i samim tim da deo njihovih birača postane biračko telo koje ima i tradicionalne odnose i više nacionalnih sentimenata i više je vezano za Kosovo i Metohiju... Ne kažem za birače sa Kosova, nego za birače u centralnoj Srbiji. Jer smo videli da birači sa Kosova i te kako podržavaju politiku Aleksandra Vučića.“

Spomenuli ste, kada je u pitanju rast desnice, i da su i Miloš Jovanović i Milica Đurđević, pa i Boško Obradović našli način da se obrate mlađoj populaciji.

"To je moj utisak, da su se obratili mlađoj populaciji. Za Milicu Đurđević mogao bih i da tvrdim. Ona je na društvenim mrežama jako aktivna, posebno na mreži Tiktok koju većina političara u Srbiji ne koristi...“

Osim Gorana Vesića.

"Osim Vesića, koji je veoma popularan u tome. Ali Milica Đurđević se obraća na ozbiljan način tim mlađim biračima. Prisutna je, ima veliki broj pratilaca i na Fejsbuku, i na Instagramu i na Tiktoku, čini mi se da je sa njima komunicirala kroz te kanale koji su bili možda i prioritetni u situaciji kovida, koji nisu direktan kontakt, tako da se njima dobro obratila.

Za Miloša Jovanovića moj utisak je da je on zauzeo jednu neutralnu poziciju. Nije bio opozicion strasno ni prema vlasti niti prema drugim opozicionim partijama. U ovom trenutku to je bilo prepoznato od birača. Možda je on zauzeo poziciju Aleksandra Šapića sa prethodnih izbora. Šapić je na prethodnim izborima bio taj koji nije ulazio u ovaj rascep, u ovu podelu u društvu, nego je vodio neku svoju konstruktivniju politiku. Naravno uz POKS, uz podršku Voje Mihailovića, generala Delića, Matije Bećkovića, te nacionalne struje prepoznatljivih lidera. Čini mi se da je on time uspeo da podigne svoju prepoznatljivost i samim tim dobije neke nove birače.“

Često se o desnici govorilo kao o lažnoj opoziciji, kao o zapravo podršci Vučiću.

"Prethodna nedelja nas je u značajnoj meri razuverila. Boško Obradović je, recimo, bio deo Saveza za Srbiju. Ali kada govorimo o Bošku Obradoviću i drugima, oni su i ranije delovali značajno opozicionije od, recimo, Zavetnika, pa u poslednje vreme i od DSS-a. Tako da je jako zanimljivo gledati koliko je ko blizak opoziciji, koliko je ko blizak vlasti. Do ovih izbora mi smo imali nešto što se u literaturi zove bilateralna opozicija. Imamo opoziciju na dva pola, koja je na neki način bliža centru, pa čak i vlasti s obe strane, nego što su jedni drugima. U ponedeljak posle izbora nas je iznenadio sastanak svih opozicionih lista. Onda smo videli posle toga disonantne tonove iz različitih pokreta i partija da bi se na kraju...“

...došlo do sastanka Đilasa i Vučića.

"I to je pokazalo da je i Đilasu, čini mi se, lakše da razgovara sa Aleksandrom Vučićem, nego sa ovim desnim listama, ne svima, ali sa pojedinim. Tako da nam se čini da ta bilateralnost opozicije urušava neku vrstu opozicionog jedinstva. Kada su opozicioni lideri komunicirali sa biračima o potezima posle izbora, govorili su – vlast ima toliko, opozicija ima toliko. Kao da su to zamrznute kategorije kada se posle svakih izbora pregovara ko će sa kim biti. A pitanje je i legitimiteta različitih razgovora. Meni deluje da je zapravo legitimitet u rukama onih koji su dobili mandat. Naravno, postoje nelojalne i nedovoljno kredibilne koalicije, ali to birači na sledećim izborima ocene. U naših 30 godina višepartizma smo vrlo često imali situacije da jedni prelaze na jednu stranu, drugi na drugu, prave se istorijska pomirenja, da posle izbora pojedinci pređu na određenu stranu...

I sve to možemo okarakterisati jednom vrstom nestabilnosti. I tu je možda ključni momenat u raspoznavanju partija i partijskog sistema Srbije. Pitanje stabilnosti. Nama deluje da ta variranja glasova, kada gledamo koliko je ko dobio, koliko je ko izgubio, nisu velika. Ali postoji jedan aspekt stabilnosti koji se zove predvidljivost ponašanja aktera. U stabilnom sistemu mi možemo da predvidimo kako će se akteri ponašati posle izbora. Koje će biti njihove odluke, koje će politike voditi, šta će ponuditi biračima. Sada nam deluje da mi ne možemo da predvidimo skoro nijedan potez, ni vladajućih partija ni opozicionih partija. To govori da da partije nisu dovoljno identifikovane sa biračima, da partije nisu stabilni akteri jer se oni prilagođavaju kontekstima situacija. To je naravno razumno u političkom smislu, ali se gubi onaj fokus da mi racionalno posmatramo aktere i kažemo – tako bi trebalo da se ponašaju.“

Stranke zapravo nisu ideološki i programski profilisane.

"Apsolutno. Zato je ova podela na levicu i desnicu krajnje upitna na taj jednostavan način ko su leve partije, a ko su desne partije. Ali ako uvedemo više ovih faktora, možemo ih naći. Neke su tradicionalističke, neke su modernističke, neke su pro-EU, neke anti-EU, neke nacionalne, neke građanske, neke su više za suverenizam, neke su kosmopolitske, bliže nekoj građanskoj ideji koja je zapravo zasnovana na građanima sveta i slično. Dakle, jako je sve konfuzno, teško je objasniti biračima i čini nam se da šta god da se desi više ne može da nas iznenadi. To je jedino predvidljivo. Sve može da se desi.“