Dobitna kombinacija

Dobitna kombinacija

PA-EFE/ANDREJ CUKIC


Otvaranje kancelarije američke Međunarodne finansijske razvojne korporacije u Beogradu i dolazak ove, po svim ocenama moćne finansijske organizacije, trebalo bi da predstavlja vin-vin situaciju za sve – i za Beograd, i za Vašington, a i za Prištinu. I to ne samo u ekonomskom, već i u političkom smislu.

Svi su, reklo bi se, na dobitku. Beograd i Priština imaće mogućnost da dobiju povoljnije kreditne grantove za svoje projekte.

Vašington može da bude zadovoljan jer na ovaj način širi i svoj ekonomski uticaj, a koji će opet da bude veoma jaka potpora političkom uticaju SAD, koji je do sada bio prisutniji, ili je bar tako doživljavan, u odnosu na ekonomski.

A ono što je za Amerikance naročito bitno je da se na taj način ograničava, pa čak možda i sprečava dalje širenje uticaja Kine i Rusije u regionu. To je, pored ostalog, bio i jedan od razloga zbog kojeg je Donald Tramp decembra 2019. godine formirao DFC, kao kontratežu kineskom projektu „Novi put svile“. Jednim udarcem, dakle, Tramp ubija dve muve.

Povezane vestiNOVI BROJ EKSPRESA: Ništa više neće biti isto

No, za Srbiju je suština da će na ovaj način moći da dođe do sredstava neophodnih za dalje investicije. A to bi trebalo da dovede do otvaranja novih radnih mesta.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe za „Ekspres“ da je dobro što je u Srbiju došao još jedan veliki igrač na tržištu projekata „koji se vodi politikom i profitom“.

Po istom principu funkcionišu, u Srbiji već dugo godina prisutne, Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.

„Možemo da očekujemo finansiranje infrastrukturnih projekata, kojima ćemo, pored ostalog, konačno da povežemo Kosovo sa Srbijom. Biće tu sredstava i za finansiranje malih i srednjih preduzeća, delom iz kredita, a koliko čujemo, delom i iz grantova, odnosno nepovratnim sredstvima“, kaže Stevanović za „Ekspres“.

O kojoj je sumi reč? Prema nekim procenama, DFC je organizacija koja ima budžet od, kako se pretpostavlja, 60 milijardi dolara. Koliko se za sada može čuti, Srbija u ovom trenutku može da računa na oko četiri milijarde dolara za projekte povezivanja Beograda i Prištine autoputem i železničkom prugom.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Prema Stevanovićevim rečima, ti krediti biće sigurno povoljniji nego da ih uzimamo kod komercijalnih banaka.

„Sa druge strane, verovatno ćemo biti suočeni sa nekim drugim uslovima kako bi nam ta sredstva bila odobrena, možda u pogledu izvođača radova, ili nečeg sličnog. Ali to rade i drugi“, dodaje Stevanović.

Moguće je, međutim, da ovaj ekonomski sporazum ima i neke druge, političke implikacije.

Marko Dašić, sa portala Američki izbori, ocenio je, u izjavi za N1, kako je tokom sastanka kada je ozvaničeno otvaranje kancelarije DFC u Beogradu „bojažljivo naglašeno da će DFC kreditirati projekte, ali će to učiniti pod uslovima ispunjenja željenog nivoa vladavine prava, borbe protiv korupcije i onoga na čemu oni insistiraju – predvidivosti kalendara pravnih normi koje će u dogledno vreme biti usvojene“.

Kako je kazao, „druga komponenta koja bi mogla da ima političke implikacije je nadziranje spoljnopolitičkog zaokreta Srbije ka SAD“.

„Ovo nije vrhunac bilateralnih odnosa sa SAD, ali se naziru neka poboljšanja. Ne treba preterivati i porediti sa odnosima nakon Prvog svetskog rata i pedesetih godina prošlog veka, ali je ovo dobra šansa da se ekonomski podsticaji prebace na teren političkih dobitaka“, smatra Dašić.

Povezane vestiIstorijski sled

Da je sada na Srbiji da iskoristi pruženu šansu smatra i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. On je i sam prisustvovao razgovorima u Vašingtonu početkom septembra koji su rezultirali potpisivanjem sporazuma čiju prvu materijalizaciju predstavlja dolazak DFC u Srbiju.

„Sada je na nama da to iskoristimo i napravimo dobar posao. Sporazum u Vašingtonu je okvir koji obavezuje političare na neke stvari, a u ekonomskom delu nudi konkretne projekte“, objasnio je Čadež.

On je dodao da aranžman sa američkom razvojnom agencijom DFC nisu samo krediti, nego su „dobar deo te finansijske podrške i grantovi“.

Povezane vesti“Tamo gde dođu Amerikanci, tu ima budućnosti”

Čadež je na pitanje da li Srbija može da isprati ritam koji su nametnule SAD, jer je njihova delegacija došla za nešto više od dve nedelje posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, rekao da, kada je privreda u pitanju, ne samo da to može lako da uradi, nego je i još dinamičnija, zbog svih promena i potresa koje je doživljavala prethodnih decenija.

I tu možda dolazimo do ključnog pitanja, a od odgovora na njega zavisi koliko će Srbija uspeti da profitira od dolaska DFC-a. Grantovi se, naime, baš kao i krediti odobravaju na osnovu urađenih projekata.

„Pitanje je hoćemo li mi imati dovoljno projekata na osnovu kojih bismo mogli da povučemo sredstva koja su nam potencijalno na raspolaganju. Hoćemo li biti dovoljno pametni i sposobni da iskoristimo šansu koja nam se pruža“, kaže za „Ekspres“ ekonomista Aleksandar Stevanović.

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

FOTO TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Moglo bi se reći da ova njegova bojazan nije bez osnova ako se uzme u obzir da su prethodnih godina mnoga nepovratna sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije ostala neiskorišćena jer nije bilo dovoljno kvalitetnih projekata koji bi njima bili finansirani.

Bilo kako god, otvaranje kancelarije DFC u Beogradu, prema ocenama ekonomista, predstavlja uvertiru i daje novi impuls za dalji razvoj celog Zapadnog Balkana.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević ističe da je Srbija je u poslednjih četiri- pet godina u ciklusu rasta i razvoja, pa samim tim i u investicionom ciklusu, ali da ipak ceo Zapadni Balkan nije iskoristio priliku da u poslednjih 10 ili 20 godina privuče više privatnog kapitala.

On je za Tanjug rekao da je otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu značajan događaj u sferi ekonomije, ali i politike i da daje novi impuls ukupnom razvoju i investicionom ciklusu.

„Oblasti u kojima će se to najpre ispoljiti su infrastruktura, industrija, poljoprivreda, spominje se energetika, kao i zdravstvo“, kaže Kovačević i dodaje da se zahvaljujući realizaciji projekata u tim oblastima mogu očekivati veliki pomaci na tržištu rada, odnosno veća ponuda radnih mesta.

Ističe da se što se infrastrukture tiče, najčešće spominju dva velika projekta – autoput Niš-Merdare-Priština, ali i železnička veza između Beograda i Prištine. Ulaganja u podizanje novih industrijskih kapaciteta i oživljavanje nekadašnjih, takođe bi bila važna stavka, a naročito bi ulaganja bila značajna na jugu Srbije, i teritoriji KiM, ističe on.

Povezane vestiŠta predviđa Zajednička izjava privrednih komora

Planirani infrastrukturni projekti, ako se realizuju dogovorenom dinamikom, značajno bi doveli i do poboljšanja investicione klime u Srbiji, ukupnog poslovnog ambijenta i interesa stranih investitora za Srbiju.

To je, donekle, moglo bi se reći, i odgovor onima koji ne gledaju preterano blagonaklono na aranžman sa DFC-om. Jedan od njih je i ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, koji se slaže da je „dobro sve što se kod nas novo otvori, jer će službenici DFC, na kraju krajeva, biti dobri gosti domaćih restorana, kupovaće više nego mi i podizati nam potrošnju”.

„Ta kancelarija u Beogradu može privući i poneki privatni projekat iz bilo koje zemlje, možda pre nego iz SAD“, ocenio je Kovačević, jer, kako je rekao, u SAD je privatni sektor „manje poslušan“ prema „porukama iz Vašingtona“.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Srbija, kako je rekao, mora biti bogatija poslovnim idejama i tražiti strane partnere, „što njen ekonomski sistem nedovoljno radi“.

Kovačević je ocenio da Srbija brže treba da stvara ambijent za investicije i podstiče poslovanje, prizivajući sufinansijere, a „ne da nam drugi nude izgradnju autoputeva i železnice prema Kosovu“.

„Potrebno je da se u Srbiji još više asfaltira i rekonstruišu putevi, kao i da se investira u efikasniji saobraćaj, što koristi uspešnijem poslovanju domaćih preduzeća“, rekao je Kovačević.

A prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragana Đuričina, otvaranjem kancelarije DFC-a u Beogradu, Srbija je napravili preokret u geopolitičkim i ekonomskim odnosima sa SAD.

On navodi i da je srpska ekonomija, kao uostalom ekonomije na celom Zapadnom Balkanu, gladna investicija.

Povezane vestiGRENEL: Ovo nisu reči na papiru, već posao za ljude

Đuričin je za Tanjug rekao da Srbija već nekoliko decenija ima loše i političke i ekonomske odnose sa SAD, a da je otvaranje kancelarije DFC prekretnica u tim odnosima.

„Mi smo iskoristili geopolitički okvir da u njega stavimo ekonomski kontekst, jer bez ekonomije nema mogućnosti preživljavanja, a kamoli prosperiteta“, kaže Đuričin.

Američka privreda je, dodaje, jako puna strukturnih neravnoteža koje su naročito izražene u vremenu pandemije koronavirusa, ali je još uvek najveća ekonomija na svetu i najveći izvoznik kapitala.

Sa otvaranjem kancelarije, finansiranje značajnih infrastrukturnih projekata, koji imaju geopolitičku dimenziju, prvi je korak ka finansiranju malih i srednjih preduzeća, odnosno za poboljšavanje konkurentnosti srpske ekonomije“, smatra Đuričin.

Kaže da srpska ekonomija i ekonomije u celom Zapadnom Balkanu nemaju dovoljno akumulacije za finansiranje investicija, tako da su, objašnjava, strana direktna ulaganja još uvek najvažniji način finansiranja.

„Sa investicijom idu radna mesta, sa radnim mestima ide rast potrošnje, sa rastom potrošnje ide rast kvaliteta života, rast BDP, rečju prosperitet“, naglasio je Đuričin.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar