Intervju

Dr Bojan Dimitrijević: "Srbija je uvek bila između Istoka i Zapada i tako negde i treba da ostane"

Mada je po struci ekonomista, predavač na Beogradskoj akademiji poslovnih i umetničkih strukovnih studija, dr Bojan Dimitrijević istovremeno je i čovek koji svet sagledava iz više rakursa.

Ekonomija je samo jedan od njih, koji se prepliće i sa geopolitikom, politikom, religijom... Njegovi stavovi su često provokativni, neki bi rekli na ivici teorija zavere, ali svakako nisu nezanimljivi.

Zato razgovor sa dr Bojanom Dimitrijevićem počinjemo pitanjem o položaju Srbije u multipolarnom svetu, tačnije razjašnjenjem da li taj multipolarni svet već postoji ili se on tek razvija i formira.

“Mislim da je i jedno i drugo. I postoji i stvara se i razvija se".

"Multipolarni svet je faktički rođen. Ako bismo govorili koji je datum rođenja multipolarnog sveta to je sada teško reći, ali recimo negde posle onog Putinovog ’valdajskog govora’ Rusija je počela definitivno da menja stav prema Zapadu. U tih desetak godina učvršćivalo se kinesko-rusko prijateljstvo. Rađanje Kine i Rusije kao nezavisnih polova u odnosu na SAD bilo je neophodno da bi se izgradila ta osnova multipolarnog sveta. Taj proces počeo je da se dešava negde od 2005. godine, a mislim da je on ubrzan posle ruske intervencije u Siriji, posle arapskog proleća i posle definitivnog učvršćivanja vlasti Si Đinpinga u Kini. To su neke ključne tačke.
Arapsko proleće učvrstilo je kineske nacionalne i ruske nacionalne lidere da moraju da naprave otklon od Zapada. Jer duboka država Zapada, čiji su realizatori oni koji se trenutno nalaze na vlasti, ali nisu ključne ličnosti, očigledno je krenula u promenu političkih elita u svim zemljama. Suština arapskog proleća bila je smena političkih elita. To je proces koji se pripremao i Rusiji, to je proces koji se pripremao i Kini. Prema tome, kada govorimo o multipolarnom svetu, možemo da kažemo da postoji nekoliko tačaka: odluka kineske i ruske političke elite da idu u pravcu suverenizma jer one su, da kažemo, stožeri i temelji multipolarnog sveta, zatim izgradnja, a onda i postepeno jačanje BRIKS-a, i naročito poslednjih nekoliko godina usledio je čitav niz događaja koji su samo ubrzali svet u tom pravcu.“

Na primer.

“Rat u Ukrajini je svakako najznačajniji događaj za rađanje multipolarnog sveta. Svojevrsna revolucija unutar afričkog kontinenta gde se Afrikanci sve više oslobađaju francuskih i anglosaksonskih elita...“

Ali im dolaze Rusi.

“Pa, da, ali to su bitno drugačije osnove. Ja tu pravim ogromnu razliku. Rusija nikada nije bila kolonizator, pa ni Kina, i nema tu kulturu kolonizatora. Evo, nedavno se pojavio tekst Dmitrija Medvedeva, koji je on čitao, mislim prošle godine upravo na samitu u Vladivostoku koji je sada u toku, gde se vidi da ruska politička elita nastoji da promoviše ideju oslobađanja od kolonijalizma i neokolonijalizma, i gde oni nastoje da promovišu ideju ravnopravnih međunarodnih odnosa. Naravno, ostaje da vidimo šta će to do kraja značiti u praksi. Ali ako vi afričkim zemljama i u opšte u okviru BRIKS-a i zemljama globalnog juga obećate ravnopravnije ekonomske odnose, i ravnopravnije političke odnose, onda morate toga i da se držite. Teško da možete da izigrate tu agendu, zato što afričke zemlje, uzimamo prvenstvo njih, već imaju iskustva sa time.“

Mislite da će ispuniti to što su rekli?

“Pa, moraju. Ja sam ubeđen. Mislim da Rusija u ovoj fazi iskreno želi stvaranje multipolarnog sveta, zato što je to jedini mehanizam koji ona u borbi protiv Zapada ima. Rusija ne može opstati ukoliko postojeći međunarodni ekonomski i politički odnosi u nekom roku od 10, 15 i 20 godina ne budu bitno promenjeni i ne budu demontirani. Jer, vidite, po mom mišljenju, naravno nisam ja tu neki genije, nego na neki način sintetizujem ono što mi se čini da je poznato... Imate tri moguće opcije, tri moguća pravca ili sudbine sveta tokom 21. veka, hajde da kažemo do 2050. godine, koja će doći mnogo brže nego što mislimo. Prva je da se nastavi dominacija SAD i kolektivnog Zapada. To bi naravno bilo moguće i to će verovatno biti moguće ukoliko Rusija izgubi u Ukrajini. Toj opciji dajem najmanju verovatnoću. Znači ako bi sve tri opcije činile 100 procenata, onda toj opciji ne dajem ne više od deset odsto šansi. Mislim da je sada taj duh definitivno pušten iz boce, i mislim da čak i da Rusija izgubi u Ukrajini vrlo će teško biti da se nateraju mnoge afričke, latinoameričke i azijske zemlje da ponovo budu pod kapom nekakvog neokolonijalizma, pod potpunom američkom kontrolom i pod potpunom kontrolom kolektivnog Zapada. Ali pošto ja očekujem pobedu Rusije u Ukrajini, onda znači verovatna su dva još moguća scenarija.“

Koji je drugi?

“Drugi je scenario multipolarnog sveta koji pretpostavlja ravnopravnije međunarodne, ekonomske i političke odnose, a treći je scenario opisan u Orvelovoj ’1984’, da postoje tri velika geopolitička bloka. Pa se jedan naziva Evroazija, i na neki način nas asocira da je tu Rusija lider. Drugi se naziva Ist Azija i asocira da je Kina lider, a treći se zove Okeanija. U njemu nema Evrope i asocira, znači, da su SAD lider. Ovoj opciji, da kažem, dajem jedno 30 posto šansi, i onda 60 posto šansi dajem ovoj opciji multipolarnog sveta koja bi značila ravnopravnije međunarodne ekonomske i političke odnose, koja bi značila reformu Ujedinjenih nacija i međunarodnih institucija. U prvom redu tu mislim MMF, Svetsku banku, prateće organizacije Ujedinjenih nacija i Svetsku trgovinsku organizaciju. I naravno, pošto svuda postoje nekakve ekonomske asocijacije, predviđam da će to biti savezi suverenih država, a ne stvaranje nekakvih superglobalnih država kao što je bila ideja sa Evropskom unijom. Taj projekat je, po mom mišljenju, očigledno propao.“

Prognozirate i raspad Evropske unije ili...

“Ne, ne prognoziram nužno raspad EU. Ali, ako želi da opstane, ona će se transformisati u pravcu one De Golove ideje da bude konfederacija, odnosno savez suverenih država, koje deo svog suvereniteta delegiraju na jednu instituciju, na jednu superorganizaciju, koja ima izvesna politička ovlašćenja, ali je pre svega njen sadržaj ekonomskog karaktera. To je bila De Golova ideja. Međutim, EU je počela da se formira u jednu superdržavu sa sopstvenim građanstvom, sa tendencijom da se formira ustav, da se formira evropski parlament itd., to očigledno nije uspelo. To bi bio savez i neka vrsta ekonomsko-političke integracije ovih suverenih država. Druga opcija za EU bio bi raspad. Nju vidim kao najmanje verovatnu, a treća opcija bila bi bliska ovoj ideji suverenih država. Odnosno, EU bi bila, da kažemo, u nekoliko režima ili na nekoliko koloseka. Pa bi ono što je činilo tvrdo jezgro Evropske unije, onih šest zemalja osnivača ‒ Nemačka, Italija, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg – činile neku vrstu možda superdržave. Onda bi u drugom i trećem krugu bile ekonomski manje razvijene zemlje i one zemlje koje bi bile spremne da delegiraju manje svog političkog suvereniteta. Tu, recimo, sada vidimo i Mađarsku i Slovačku, i Poljsku, a verovatno će se porodica tih zemalja širiti. Najmanje je, rekao bih, verovatna opcija da Evropska unija nastavi i dalje da jača ‒ posle izlaska Velike Britanije i sa sukobima koji postoje na relaciji Brisel – Varšava, Brisel ‒ Budimpešta, pa donekle i Brisel – Bratislava. Mislim da će se taj proces širiti i da u tom smislu, znači, Evropa više do kraja 21. veka neće realizovati svoju ideju superdržave.“

Gde se u svemu tome nalazi Srbija? Ona je trenutno ekonomski, politički, geografski praktično okružena Evropskom unijom, NATO-om. Najveći deo privredne saradnje ide sa zemljama Evropske unije. Evo sada vidimo i da kažemo vojno se okreće Francuskoj. Rusija je daleko, trenutno prilično izolovana.

“Da. Srbija je, kao i uvek, reklo bi se, na liniji vatre, između dva sveta koja su geopolitički suprotstavljena, pa naravno i civilizacijski, verski i kako hoćete. To je Milo Lompar svojevremeno lepo rekao, ona je zemlja kontaktne kulture. Znači različite civilizacije su učestvovale u oblikovanju i srpskog nacionalnog koda i srpskog nacionalnog identiteta. U tom smislu, i po strukturi naše inteligencije, Srbija je uvek bila negde između Istoka i Zapada. I mislim da bi ona, generalno govoreći, negde trebalo tako i da ostane. Ali naravno, menjaće se Istok i Zapad. Znači, vi ste lepo rekli, Srbija je okružena NATO zemljama, okružena je zemljama EU, skoro 70 posto stranih direktnih investicija spoljne trgovine itd. ostvaruje se sa zemljama Evropske unije. Pazite, Rusija je i daleko i nije daleko. Nije ništa dalje od, recimo, Švedske koja je u Evropskoj uniji ili Portugalije, ili Velike Britanije koja je do juče bila u Evropskoj uniji. U današnje vreme to što je na granici od tri sata leta avionom ne može se smatrati nekom velikom daljinom. Nije nam u neposrednom susedstvu, ali nije tako daleko. Znači, moj odgovor na to pitanje i moje razmišljanje što bi se reklo je slojevito. Kulturološki i civilizacijski mi mnogo više pripadamo onom što se zove evroazijski prostor nego Evropa. I ključna determinanta toga je pravoslavna vera. Prema tome, ako bi došlo do stvaranja nekih superblokova, mislim da bi Srbiji bilo bolje da bude u okviru tog evroazijskog ekonomskog saveza i da bude bliža Rusiji. A ko zna ko bi sve ušao u taj blok. Mi govorimo o radikalnom prekomponovanju sveta u odnosu na ovo što imamo sad.“

Kineska ekonomija raste, ALI...

Kažu podaci...

Biznis 01.07.2024. 15:10

Kineska ekonomija raste, ALI...

"Pritisak Zapada jača veze Rusije i Kine"

Peking

Svet 24.05.2023. 17:10

"Pritisak Zapada jača veze Rusije i Kine"

Da li mislite da bi se zemlje koje su bile pod Sovjetskim Savezom, dakle pod Rusijom, ponovo vezale za Moskvu?

“To je sada veliko pitanje. Nikada više ne bi ni Rusija želela ono vezivanje kao što ga je imala. Hajde da pođemo od scenarija ubedljive pobede Rusije u Ukrajini. Šta će se onda desiti? Prvo, Evropska unija je i sada geopolitički patuljak. Njen značaj će u slučaju ubedljive ruske pobede biti još manji. Govorimo o geopolitičkom uticaju. Vojni značaj takođe. Znači, Rusija će diktirati u Evropi to što se zove nova bezbednosna arhitektura. To će onda značiti, najverovatnije, vraćanje NATO-a na one granice iz 1997. godine. A to su već radikalni pomaci. U takvim okolnostima Rusija verovatno neće težiti nikakvoj političkoj, ekonomskoj dominaciji kakvu je imala u Varšavskom paktu. Ali će svakako biti najjača vojna sila čiji će se bezbednosni interesi apsolutno slušati i uvažavati. U takvim okolnostima mi možemo da zamislimo da će jedna Rumunija u promenjenim okolnostima, jedna Mađarska, jedna Srbija, jedna Slovačka, imati neku vrstu, da tako kažemo, prijateljske saradnje sa Rusijom. Kao što Mađarska na neki način i sada to ima, iako je NATO članica i članica Evropske unije. Oni će pre svega pratiti svoje ekonomske interese i sarađivati na taj način. Od Britanaca, naravno, to ne očekujem. Španija i Portugalija su opet neka izolovana priča i ključno je pitanje šta će biti sa Miteleuropom, odnosno sa Nemačkom. Tu su moguće dve opcije, da Nemačka napravi jednu vrstu strateškog saveza sa Rusijom, taj savez bi bio prvenstveno ekonomski, kao što je i počelo.“

Mislite na ono što je Šreder radio sa Putinom?

“Ono što je radio Šreder, počeo pre toga i Brant, i Helmut Šmit i Kol... To je ta ekonomska integracija na bazi ekonomskih interesa, na bazi ruskih energetskih i drugih resursa, i naravno nemačke know-how tehnologije. I u tom kontekstu Rusi i Nemci ne bi ratovali, ne bi bili neprijatelji, nego bi sarađivali. Ja ne vidim da će Rusija težiti nekakvoj dominaciji, kakvu je recimo imao Sovjetski Savez tamo negde do ’80-ih, ili da će težiti onom obliku dominacije kakvu sada u Evropi imaju SAD. Jer Rusija vrlo dobro zna da ekonomska i vojna dominacija puno košta. To mogu Amerikanci da priušte sebi dok im je dolar dominantna svetska rezervna valuta. Ali onaj ko nema rezervnu valutu on će tu svoju političku i vojnu dominaciju morati da plaća skupo, odnosno da subvencioniše druge zemlje koje su u okviru interesne sfere. Mislim da je ruski interes pre svega da ima obezbeđene svoje granice, da nema neprijateljske zemlje u okruženju i da može ekonomski da sarađuje pod relativno povoljnim uslovima. I u takvim okolnostima verovatno će se transformisati EU. EU će biti najveći gubitnik ovog rata, to mi već sada vidimo. U ekonomskom smislu to je jasno i nedvosmisleno. To što bude preživelo od evropske ekonomske unije, u obliku u kome bude preživelo, nastojaće da vodi neku relativno samostalnu politiku, ukoliko je to moguće. Vojno će više zavisiti od Rusije, a ekonomski će sarađivati sa Rusijom, ja to tako vidim. U takvom kontekstu ta priča ‒ e ja sam sada u Evropskoj uniji, pa ne mogu da budem nigde drugde i moram da uvodim sankcije protiv Rusije – neće moći da prođe. Možda je ovaj moj scenario previše optimističan, ali na dugi rok svet ne može da izdrži konfrontaciju. Pre ili kasnije konfrontacija će se završiti pobedom jedne opcije. Pa zvala se ta opcija dominacija Rusije, tripolarni, tricentrični svet ili neka vrsta ravnopravnijih međunarodnih ekonomskih odnosa u formi multipolarnog sveta.“

Ali isključujete dominaciju Amerike.

“Ne, ne, samo sam joj dao najmanju verovatnoću. Ja mislim da će na dugi rok Evropska unija, odnosno zemlje Evrope, pre voditi neku samostalnu politiku u odnosu na Ameriku i Rusiju, ekonomsku i političku, nego što će ostati u sferi američke dominacije.“

Da li u onda u tom bloku ima mesta i za Srbiju?

“Ako bi to bili blokovi, onda bi po mom mišljenju Srbiji bilo mesto u evroazijskoj ekonomskoj zoni, a ako bi to bila Evropa koja bi imala prijateljske odnose sa Rusijom i u kojoj nema straha od NATO okruženja, pa naravno nema straha ni od ruskih tenkova, onda bi Srbija komotno mogla da bude deo te neke evropske strukture koja bi sarađivala sa svim zemljama sa kojima ima ekonomske interese. Šta je problem Evropske unije? Pošto EU ima pretenzije da bude i politička tvorevina, odnosno neka vrsta paradržave, ili superdržave, ili naddržave, onda vam Evropska unija kao neka vrsta sekte ne dozvoljava da imate ravnopravnu saradnju sa drugima. Nego morate kao blok i kao celina da sledite jedinstvenu politiku, koja nekada može prema zemljama u okruženju da bude neprijateljska. Ako ne pripadate jednoj sekti, onda vas oni izopštavaju. Ako je sekta mnogo moćna, vi možete da nastradate. Ako sekta nije mnogo moćna pa postoji nekoliko takvih grupacija, onda s tim nekako može da se živi. Ali ja se nadam da će se ta sektaška politika Evropske unije promeniti i onda u tom kontekstu je moguća saradnja i sa jednima i sa drugima i sa trećima. A ako bi to bila va banque priča, onda Srbiji nikako nije mesto na Zapadu nego joj je mesto na Istoku. Jer mi možemo da opstanemo samo na Istoku, a nikako na Zapadu. Na Zapadu ćemo mi za njih uvek biti mali Rusi, genocidni narod i pravoslavci i neko kome će oni težiti da promene genetski kod. A ako Srbima promene genetski kod, onda nema nikakve razlike između nas i Pečenega, Kumana i Huna i Hazara, koji su nestali u tami istorije. Onda je svejedno. U tom kontekstu više ništa nije važno, vi ste prosto broj, android, softver i ništa više.“

Koliko mi sami radimo na samom nestajanju, s obzirom na to da nas je sve manje.

“Ako je naš cilj da opstanemo kao narod, onda nam neće biti nimalo lako, iz mnogo razloga. Jedan je razlog upravo taj što smo na liniji vatre, taj što nam se ne da tako lako da ostanemo po strani. Mislim, za nas ne bi bila ni tako loša pozicija neutralnosti. To bi ova ruska strana pre prihvatila. Rusi i Kinezi ne bi prihvatili da mi budemo deo NATO-a. A sada se pokazuje da je Evropska unija političko krilo NATO-a, barem u ovom trenutku. Prema tome, za nas, ako bismo mogli u odnosu na Evropsku uniju i Ameriku da se izborimo, bilo bi nam mnogo bolje da se mi politički, ekonomski i vojno ne svrstavamo nigde, nego da upravo budemo između Istoka i Zapada ‒ neka vrsta mosta koji u perspektivi mora da ponudi svetu neku vrstu saradnje i pomirenja. Jer dugoročno svet ne može opstati na sukobima blokova. Svet će se, to mora da se razreši u nekom ratu. U tom ratu će ili biti jedan pobednik ili neće biti pobednika. Ili će, kao u Pekićevoj ’99, svi nestati u jednoj vrsti holokausta. A onda je potpuno svejedno na kojoj smo strani i za šta se opredeljujemo, opstati nećemo.“

Koliko bi drugi dopustili da Srbija ostane neutralna? Zapad će uvek strahovati od tog ruskog uticaja preko Srbije, a sa druge strane Rusi se sigurno neće odreći lako uticaja koji imaju u Srbiji.

“Mislim da je odgovor na to pitanje vrlo jednostavan iako ne izgleda na prvi pogled. Ukoliko svet bude živeo u ravnoteži dveju ili triju strana, onda rastu naše šanse da budemo neutralni. Jer nijedna strana neće imati dovoljno dominacije da bude apsolutni pobednik.“

To je onaj optimistički scenario.

“To je recimo umereno optimistički scenario. U protivnom, ona strana koja bude jača ona će nas verovatno usisati, hteli mi to ili ne. Ako Amerika bude apsolutni pobednik, onda mi verovatno nećemo imati izbora. Moći ćemo da biramo da budemo deo NATO-a i da nestanemo za 100 godina ili da ne budemo deo NATO-a i da nestanemo za 20 godina, ili za pet godina. Ako bude Rusija pobednik, onda bismo mi verovatno bili deo nekakve evroazijske interesne sfere, ali sa mnogo više šanse da očuvamo neki svoj identitet. Mislim da će ishod rata u Ukrajini dati odgovor na to pitanje barem za narednih 50 godina. Znači, ako Rusija izgubi, to može da vodi ka našem nestajanju, a ako Rusija pobedi, mislim da ćemo sačuvati svoj identitet u manjem ili većem stepenu nezavisnosti.“

Kada ste malopre pričali o faktorima koji nas vezuju za jednu ili drugu stranu, spomenuli ste kao jedan od bitnih pravoslavlje. Da li je bitnija vera ili ekonomija?

“Bitnija je vera.“

Zbog čega?

“Da bi se odgovorilo na to pitanje, mora da se veruje, odnosno da bi se taj odgovor razumeo, mora da se veruje. Za čoveka koji veruje u boga, on je na prvom mestu. Važniji mu je i od porodice i od njega samog i od otadžbine. U sistemu u kome ti je bog nevažan, onda ti je verovatno na prvom mestu tvoj ekonomski interes pa onda sve ostalo.“

Možda je porodica na prvom mestu.

“Pa ne, u sistemu vrednosti bez boga nema ni porodice. Pazite, Geri Beker, čikaški ekonomista koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, koji se godinama u anketama smatrao najboljim ekonomskim stručnjakom, imao je neke radove koji pokazuju zapravo da je porodica ekonomska veza zasnovana na interesu i zasnovana na tržišnim odnosima. I delom i zbog tih radova on je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. U neoliberalnom sistemu vrednosti i porodica se posmatra kao ekonomska interesna kategorija, a ne kao vrednost po sebi koja treba da bude sačuvana. Mi smo kao muž i žena u jednom interesnom odnosu, deca se posmatraju isto kao ekonomski faktor. Tu nema takvog sistema vrednosti kao što je ljubav, altruizam, požrtvovanost, solidarnost, roditeljska odgovornost itd. Znači, tu ne postoji kolektivni interes. Postoji samo isključivo individualno vrednovanje, zasnovano na apsolutizmu ekonomske kategorije. U takvom sistemu vrednosti novac je na prvom mestu, a onda on vodi do gubljenja suštinskog čovekovog identiteta, identiteta vezanog za veru, naciju i za porodicu. Ima Konstantin Petrov jednu knjigu koja se zove ’Tajne upravljanja čovečanstvom’, on kaže, može se vladati samo po bogu ili po satani. Nema trećeg. To je vrlo radikalna koncepcija koja je u osnovi tačna. Prema tome, u tom izboru mi se suštinski opredeljujemo za to. Ako mi kao narod izgubimo identitet i kao pojedinci izgubimo identitet, pa šta smo mi onda? Mi smo upravo androidi. Nismo ljudi, nego roboti. Ljudi imaju identitet i imaju slobodu izbora. Bog je dao ljudima slobodu izbora. Mogu da biraju i na dobro i na zlo. I svaki izbor košta. Nije lako pridržavati se hrišćanskih zapovesti i zapovesti bilo koje druge vere, kao što nije lako i odstupati od hrišćanskih zapovesti. Znači u tom smislu moramo biti svesni da je pomalo kao u onom tamnom vilajetu, ako uzmeš, kajaćeš se, ako ne uzmeš ‒ kajaćeš se. Ali život bez identiteta, nacionalnog porodičnog i verskog, upravo znači to. Ti nemaš nikakvu slobodu izbora, ti si običan robot i to je transhumanizam. Ti se pretvaraš u jednu vrstu kiborga koji ima unapred učitani softver koji se ispunjava po određenom algoritmu. A ako si čovek, ti imaš slobodu izbora, naravno bilo bi poželjno da se vladaš prema 10 božjih zapovesti. Ali čak i ukoliko pogrešiš, imaš određeni prostor u kome možeš da se pokaješ i da se koriguješ. A ovde si jednostavno automat bez slobode izbora.“

A koliko mislite da je u Srbiji ljudi kojima je bog na prvom mestu?

“Ima ih verovatno veoma malo.“

Stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine. Šta to TAČNO ZNAČI