Vesti
25.12.2022. 15:24
Vesti
01.01.2023. 08:00
Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić
Kosmet
Dva Kosovca – dva patrijarha
Dok su pre 25 godina pripadnici „OVK“ pokušali da spreče patrijarha Pavla da dođe do Pećke patrijaršije na Božić, patrijarha Porfirija u tome danas sprečavaju pripadnici kosovske policije. Iz ova dva istorijska događaja koja su vremenski udaljena četvrt veka Srbi mogu i moraju mnogo toga da nauče, a najvažnije od svega toga jeste da se ni pod kakvim uslovima i ni po koju cenu ne možemo odreći Kosova i Metohije. Svaka zemaljska sila jeste za vremena, a jedino je sila božja svevremena.
U predbožićne dane, krajem 1997. godine, patrijarh srpski Pavle se kao arhiepiskop pećki, ali i kao višedecenijski duhovnik sestrinstva manastira Devič, zaputio da, kao i mnogo puta do tada, ispovedi devičke sestre i odsluži svetu liturgiju u toj svetinji, a onda da, istim povodom, stigne u istorijsko, viševekovno i nepromenljivo sedište patrijaraha srpskih – manastir Pećku patrijaršiju.
U to vreme, po Kosovu i Metohiji su se uveliko pojavile terorističke bande tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Noću su i u ranu zoru iz zasede ubijali putnike – Srbe na seoskim i magistralnim putevima. Napadali su iz daljine i na policijske punktove i granične jedinice. Neke Srbe su i oteli, odveli u nepoznatom pravcu i, kako se ispostavilo, ili pobili po masovnim grobnicama ili ih deportovali do, po zlu čuvene, "Žute kuće" u Albaniji.
O "UČK" se tada nije mnogo znalo. Javnost je uglavnom saznavala iz medija o njihovim zločinima i zlodelima. Opšta nesigurnost uvukla se ne samo među Srbe i ostalo nealbansko stanovništvo na KiM, nego i među putnike koji su dolazili na Kosovo i Metohiju ili su preko Kosova i Metohije putovali prema Makedoniji i Grčkoj. Ljudi su, ukoliko su baš morali, putovali preko dana i to uglavnom magistralnim putevima. Niko bez preke potrebe nije želeo ni da zamrkne ni da osvane bilo gde na putu širom Kosova i Metohije. Nije bilo sigurnosti ni u gradovima. Ljudi su sa prvim mrakom hitali u svoje kuće znajući da čak ni u njima nisu bili previše sigurni.
Do patrijarha Pavla su u to vreme u Patrijaršiju srpsku u Beogradu stizale crne i nimalo ohrabrujuće vesti sa Kosova i Metohije. Nije se informisao samo iz medija, nego su do njega informacije najviše dolazile neposredno – od sveštenstva, monaštva i brojnih poznanika i prijatelja sa KiM. Bez obzira na sve što se dešavalo na Kosovu i Metohiji i što nije obećavalo ništa dobro, patrijarh Pavle se, po svojoj savesti i patrijaraškoj dužnosti, zaputio na KiM.
Patrijarha Pavla je prema Deviču vozio jedan službenik Patrijaršije srpske, koji je i danas među živima. Iz Beograda su, preko Kraljeva, Raške i Kosovske Mitrovice, stigli do Srbice, a onda su naišli u selo Laušu kako bi došli do manastira Devič. Inače, Manastir Devič nalazi se u kosovskoj oblasti koja je poznata pod nazivom Drenica. Srbica se nalazi jugozapadno od Kosovske Mitrovice na glavnom magistralnom putu koji je povezuje sa Peći. Prema popisu stanovništva od 1961. godine, u Srbici su u većini bili Srbi i Crnogorci, a dve decenije kasnije, u Srbici su većinu činili Albanci. Krajem XX veka u Srbici je živelo svega nekoliko desetina Srba.
U selu Lauši, iza Srbice, patrijarha Pavla i njegovog saputnika zaustavila je grupa do zuba naoružanih i maskiranih "učekaovaca". Naravno, prepoznali su patrijarha Pavla koji je, pre izbora za patrijarha srpskog, 33 godine služio Bogu kao episkop raško-prizrenski u jednom od težih perioda istorije ove drevne, hiljadu godina stare episkopije.
Patrijarhu Pavlu i vozaču su naredili da izađu iz automobila, a onda su im tražili dokumente. Patrijarh Pavle im je pokazao svoju staru, tada još uvek važeću, ličnu kartu koju je izvadio u Prizrenu. Odgovorili su mu da oni ne priznaju tu ličnu kartu, a patrijarh Pavle im je rekao da mu je to ko zna koja po redu lična karta koju ima i da je nikada niko na Kosovu i Metohiji nije osporavao. Stajao je mirno pred teroristima spreman da položi svoju glavu služeći Bogu.
Posle toga, tražili su mu da klekne i da se pomoli Bogu za Albance "koje je pobila srpska policija". Patrijarh Pavle je svojim mirnim glasom rekao da se kao patrijarh srpski moli za sve nevino postradale i da on više od toga ne može. Zaćutali su, sklonili se u stranu i pustili su ga da prođe prema Deviču.
Patrijarh Pavle je sa istim mirom stigao u manastir, ispovedio i ohrabrio sestre, sutradan je zorom služio svetu liturgiju i pričestio monahinje, a odatle je otišao u Pećku patrijaršiju. I tamo je obavio ono najvažnije zbog čega je došao i vratio se u Beograd. O svom susretu sa teroristima nije mnogo pričao niti je od toga pravio medijsku temu. Kao i uvek, prema neprijateljima njegovog naroda i njegove crkve se odnosio evanđelski, a postupao je kao božji čovek po svojoj ljudskoj i hrišćanskoj savesti. O tome se kasnije priča proširila među sveštenstvom i monaštvom Srpske pravoslavne crkve, a u medije je otišla posle njegovog upokojenja.
Od te 1997. godine su se na KiM dogodile tektonske promene, a dobrom delu tih promena je savremenik bio i patrijarh Pavle. Od 1999. godine, u Srbici, kao i u mnogim drugim gradovima, varošima, naseljima i selima na Kosovu i Metohiji više nema Srba.
Na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas u najtežim uslovima živi oko 120.000 Srba od kojih je oko 70.000 južno od Ibra, odnosno na istoku, zapadu i jugu ove srpske pokrajine. Od zaključivanja osam tzv. tehničkih sporazuma 2011. godine (o katastru, o matičnim knjigama, o carinskom pečatu, o univerzitetskim diplomama, o slobodi kretanja, o regionalnom predstavljanju, o zvaničnim posetama i o integrisanom upravljanju prelazima) počeo je proces desuverenizacije Srbije posebno na severu Kosova i Metohije. Ana Filimonova ih je ocenila kao "akte bezuslovne i bespogovorne kapitulacije". Pokazalo se da sporazumi sa Evropskom unijom uz podršku SAD, iako su u osnovi dvostrani pojedinačni pravni akti, zapravo predstavljaju jednostrane obaveze samo za Srbiju. Nažalost, primera za to ima mnogo.
Dve i po decenije posle patrijarha Pavla, na Kosovo i Metohiju, u svoje istorijsko, viševekovno i nepromenljivo sedište patrijaraha srpskih – manastir Pećku patrijaršiju u predbožićne dane, 26. decembra 2022. godine, krenuo je i njegov naslednik – patrijarh srpski Porfirije. Zaputio se u svoju kuću po svojoj ljudskoj i hrišćanskoj savesti i patrijaraškoj dužnosti. Nažalost, predstavnici prištinskih privremenih institucija na tzv. integrisanom graničnom prelazu Merdare nisu dozvolili patrijarhu srpskom Porfiriju da uđe na Kosovo i Metohiju.
Nekoliko dana pre toga, predstavnici prištinskih privremenih institucija su javno obznanili da su od srpskog patrijarha tražili da osudi pravednu borbu svog naroda za osnovna ljudska prava na njihovim ognjištima na Kosovu i Metohiji, kao i neimenovane "kriminalne strukture na severu Kosova i Metohije". Osim toga, tražili su i da patrijarh srpski Porfirije u ime Srpske pravoslavne crkve "osudi otmicu šest kosovskih državljana srpske nacionalnosti od strane bezbednosnih agenata Srbije". Nijedan od navedenih uslova nema nikakve veze niti dodirne tačke sa patrijarhom srpskim.
Iz kabineta patrijarha srpskog je, odmah posle prijema informacije o nameri predstavnika privremenih prištinskih institucija da patrijarhu Porfiriju zabrane ulazak na Kosovo i Metohiju, 25. decembra 2022. godine upućeno javno saopštenje u kome je navedeno da je Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije sa zaprepašćenjem primio tu vest, te da očekuje da "ova krajnje diskriminatorska odluka bude stavljena van snage", kao i da se "Njegova svetost patrijarh g. Porfirije moli Bogu za mir i dobru volju među svim ljudima, a posebno se moli da zavlada mir među Srbima i Albancima na Kosovu i Metohiji, gde vekovima žive zajedno".
Vesti
26.12.2022. 16:44
Patrijarh o zabrani ulaska na Kosovo: Danas su vrata na mom domu za mene zaključana
Patrijarh srpski Porfirije je, kao i svojevremeno patrijarh Pavle i ostali njegovi svešteni prethodnici, 26. decembra 2022. godine krenuo put Kosova i Metohije, ali mu tzv. kosovska policija nije dozvolila da uđe u južnu srpsku pokrajinu.
Patrijarh Porfirije se javnosti kratko obratio posle tog sramnog čina: "Kao Patrijarh, krenuo sam u prvo i najvažnije sedište svoje crkve. Kao sveštenik, krenuo sam da budem sa svojim narodom uoči najradosnijeg praznika. Kao građanin, krenuo sam u svoju kuću, u svoj dom. Od trenutka kada sam krenuo ovim putem ponavljam: gde god sam bio van Kosova i Metohije, bio sam u tuđini. Jedino sam na Kosovu i Metohiji kod svoje kuće. Danas su vrata na mom domu za mene zaključana i ja se molim Bogu da otključa srca onih koji su ih zatvorili i da ljubav Božića i rođenja spasitelja dodirne um i savest svih ljudi."
Patrijarh srpski Porfirije i episkop bački Irinej, član Svetog arhijerejskog sinoda, 27. decembra 2022. godine su se u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu sreli sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. Patrijarh Porfirije i tom prilikom javno je poslao poruku mira ukazavši na ozbiljnost situacije i tenzije koje su dosegle tačku iz koje mogu da se otvore putevi koje naravno niko od nas ne želi. Istakao je da takvi putevi ne bi doneli mir niti bilo kakvu ravnotežu.
Naveo je da je to za njega bio tužan dan, ali da je mnogo važnije što je to bio veoma, veoma tužan dan za mnoge ljude, našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, ali i za sve ljude sveta, za mir u svetu, a pre svega i iznad svega za međusobno razumevanje, za suživot i za mir između Albanaca i Srba. Istakao je da samo svojim naporima možemo bolje razumeti jedni druge, a Srbi i Albanci vekovima na prostoru KiM žive zajedno. Na osnovu istorijskog iskustva ukazao je da se, ako postoji dobra volja, može naći put u zajednički život.
Vesti
27.12.2022. 13:41
Patrijarh Porfirije: "Zamislite da neko zabrani papi da uđe u Vatikan"
Ponovio je da je Pećka patrijaršija za naš narod, za našu crkvu, za svakog poglavara naše crkve, ono što je Vatikan za Rimokatoličku crkvu. Pozvao je na razmišljanje šta bi se dogodilo da neko bez ikakvog razloga, sa nekakvim, najblaže rečeno, komičnim obrazloženjima, samo zato što mu se hoće, zabrani papi da uđe u Vatikan ili ode u Lateran. Na kraju, apelovao je na one činioce koji utiču na one koji u Prištini donose odluke da utiču da se ta odluka promeni. Založio se za očuvanje mira i sve pozvao da daju sve od sebe da pomognu da se sačuva mir i da ljudski životi budu interes veći od svakog interesa. Svoje obraćanje završio je novozavetnim rečima: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja."
Posle ove nepravde i sramnog postupanja predstavnika privremenih institucija samouprave u Prištini prema patrijarhu srpskom Porfiriju više nego besmisleno zvuči odredba iz člana 1. tzv. Tehničkog sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine po kojoj "stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane".
Iz ova dva istorijska događaja koja su vezana za patrijarha Pavla i patrijarha Porfirija, a koja su vremenski udaljena četvrt veka, Srbi mogu i moraju mnogo toga da nauče, a najvažnije od svega toga jeste da se ni pod kakvim uslovima i ni po koju cenu ne možemo odreći Kosova i Metohije. Svaka zemaljska sila jeste za vremena, a jedino je sila božja svevremena.
Komentari
