Vesti
14.12.2021. 07:05
Vojislav Tufegdžić

Skidanje odgovornosti

Eksplozije u fabrikama: Ko je odgovoran za izgubljene živote?

Požar, vatrogasci 13.12.2021.
Izvor: EPA / KOČA SULEJMANOVIĆ

Tek nekoliko dana trajalo je zanimanje javnosti za eksploziju koja se pre nešto više od dve nedelje dogodila u fabrici za proizvodnju raketa i raketnih delova za protivgradnu odbranu "Edepro” u Leštanima. Od povreda zadobijenih prilikom same eksplozije i opekotina stradala su trojica radnika. Više od 10 ih je povređeno.

Uzrok eksplozije u magacinu u kojem je bilo 500 raketa sa 30 kilograma eksploziva zasad nije utvrđen. Od detonacije je u ovom naselju nadomak Beograda oštećeno oko 70 kuća. Sličan incident u ovoj firmi dogodio se 2008. kada su povređena trojica radnika.

U poslednjih petnaestak godina u Srbiji je zabeleženo bar 15 sličnih slučajeva. U većini sa nastradalima i teško povređenim radnicima. Jedna okolnost zajednička je za sve – ni u jednom primeru nije utvrđena jasna odgovornost za izgubljene ljudske živote.

Razuman odgovor za tako nešto moguće je naslutiti u tvrdnji Milovana Milivojevića, oca jednog od dvojice stradalih radnika u eksploziji u fabrici "Milan Blagojević“ u Lučanima, koja se dogodila pre više od četiri i po godine: "Ubeđen sam da će ovo trajati kao Topčider, kao i svi ostali slučajevi gde su državne firme, gde država stoji iza svega ovoga – iza ove fabrike, iza direktora, to je očigledna stvar i u to sam se uverio više puta.“

Porodica poginulog Milomira Milivojevića i dalje čeka da se rasvetle okolnosti nesreće. Međutim, sudskom procesu se ne nazire kraj jer nije ni na polovini, pošto je tek sredinom ove godine počelo saslušavanje svedoka. Za smrt Milomira Milivojevića i njegovog kolege Milojka Ignjatovića okrivljeni su generalni direktor Radoš Milovanović, rukovodilac pogona Raketna goriva Vladimir Lončarević i Tomo Stojić, rukovodilac sektora Bezbednosti i zaštite na radu. Optuženi tvrde da ne snose nikakvu odgovornost za tragediju.

Meštani Bariča i dalje se dobro sećaju eksplozije iz 2006. u pogonu za proizvodnju eksplozivnih materija fabrike "Prva iskra – Namenska“. Život su izgubili Radovan Bomeštar, Živko Lazarević i Nenad Stanković, dok su trojica njihovih kolega povređena. Od jačine detonacije raznet je čitav pogon. Isključivo sticajem srećnih okolnosti eksplozija nije zahvatila i druge pogone sa opasnim materijama.  

U oktobru iste godine više eksplozija dogodilo se u vojnom skladištu na Karađorđevom brdu iznad Paraćina. Prva eksplozija raznela je prostor skladišta koji je bio delom ukopan u zemlju, a onda je sledio niz detonacija. Eksplodiralo je više od 3500 tona ubojnih sredstava, a pukom srećom nije bilo žrtava.

U februaru 2017. više snažnih detonacija potreslo je Kragujevac, kada je u krugu Tehničko-remontnog zavoda odjeknula prva, a potom još nekoliko eksplozija. Tragedija je počela izbijanjem požara u objektu u kojem se obavlja postupak uklanjanja eksploziva municije. Zbog znatno veće količine ubojnih sredstava od propisane, požar se brzo proširio na još nekoliko radionica gde je došlo do novih eksplozija. Poginuli su potpukovnik Miroslav Perišić, kapetan Darko Kostić i zaposleni civili Željko Nikolić i Dejan Kovačević. Više od desetoro radnika je teško povređeno.

Municija, meci
Izvor: Shutterstock

Više javno tužilaštvo u Kragujevcu podnelo je 11. oktobra 2018. optužni predlog protiv dvojice vojnih lica na rukovodećim mestima i četvorice službenika. Na teret im se stavljalo da nisu dali uputstva i sproveli mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u objektima, na radnim mestima i radnoj okolini za čuvanje života i zdravlja ljudi i obezbeđenje objekata. Od tada se o ovom slučaju više niko nije oglašavao niti je znano da li je suđenje počelo, odnosno kakav je eventualni epilog.

Krajem prošle godine dogodila se eksplozija na poligonu namenske industrije "Krušik“ u kojoj je jedan radnik poginuo, drugi teško povređen. I 2010. je u ovoj fabrici eksplodirao protivoklopni projektil kada je povređeno troje radnika.

Bez namere da se uopšte poredi sa drugim slučajevima, verovatno najdrastičniji primer je tragedija u fabrici "Prvi partizan“ u Užicu od 3. septembra 2009. Pred kraj druge smene, nešto posle 21 sat, izbio je požar u odeljenju "temperirnica“. Otrovni dim preneo se do susednog "barutnog punjenja“ i ugušio sedmoro radnika. U nesreći su stradali Jasminka Ostojić, Gordana Đokić, Svetlana Đurić, Dragan Milovanović, Vidojka Terzić, Biljana Luković i Jelena Lončarević. U seriji naknadnih eksplozija povređeno je još petnaestak radnika.

U postupku koji je pokrenut pred užičkim sudom za smrt sedmoro svojih kolega kao prvooptuženi našao se radnik na zasipanju barutom Velibor Janjić. Uz njega su se na optuženičkoj klupi našli šefica protivpožarne zaštite Milojka Tešić, poslovođa Miroslav Đerić, kao i Prvoslav Đerić i Zoran Ćirović, rukovodioci pogona i kontrole.

Optužnica je podignuta na osnovu veštačenja Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije, prema kojem je eksploziju prouzrokovao ljudski faktor, odnosno nemar prvooptuženog i njegovih pretpostavljenih. Stručnjaci MUP-a se u svom nalazu uopšte nisu osvrnuli na činjenicu da se niko od optuženih u trenutku eksplozije nije nalazio u prostoriji gde se barut zapalio, a neki od njih ni u krugu preduzeća.

Zbog jasnih nelogičnosti usledio je zahtev odbrane optuženih da sud traži novo veštačenje, pa je drugo mišljenje stiglo iz Novog Sada i bilo u potpunosti drugačije – eksploziju je uzrokovao nekvalitetan barut koji se nalazio u pogonu. Shodno tome, stručnjaci novosadskog Instituta za preventivu, zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj bili su decidirani u stavu da niko od optuženih ne može da bude odgovoran za katastrofu. Nakon toga je užički sud bio prinuđen da pomoć potraži i na trećem mestu, od komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenja iz Beograda, koja je dobila nezahvalan zadatak da dostavi konačnu ocenu o tome šta je uzrokovalo pogibiju sedmoro radnika "Prvog partizana“.

Završetak sudskog postupka odvijao se skrajnuto od javnosti. Suđenje koje je trebalo da bude jedno od najvećih ikada održanih u Užicu organizovano je u sudnici u kojoj su jedva mogli da se smeste veštaci, optuženi, advokati i najbliži rođaci stradalih radnika. Za novinare nije bilo mesta niti su mediji pokazali veliko zanimanje za slučaj. Podjednako zbunjujuće bilo je i to što je poslednje ročište trajalo jedva petnaestak minuta, taman koliko je bilo potrebno jednom od dvoje prisutnih veštaka iz Beograda da iznese nalaze i obrazloži zaključke komisije. Sem nekoliko više formalnih potpitanja tužioca i sudije u vezi sa stručnim detaljima, drugih pitanja nije bilo.

Zaključak superveštačenja bio je nedvosmislen – za tragediju nisu krive optužene kolege nastradalih, već nekvalitetan barut koji je u naredne dve godine, od trenutka eksplozije u Užicu do podnošenja njihovog zaključka, uzrokovao još dve identične eksplozije! Ali, za poreklo baruta na koje su ukazali veštaci niko se zvanično nije interesovao.

Stručnjaci iz Beograda su, osim u pisanoj formi, pred sudom na sasvim jednostavan način predočili nalaze. Detaljno analizirajući sve okolnosti koje su prethodile eksploziji, pobili su sva mišljenja izneta u prvom veštačenju MUP-a Srbije na osnovu kojih je i podignuta optužnica, a u kojima je uočljivo elementarno nepoznavanje materije na koje se odnosi.

Ključno pitanje na koje je sudija tražio odgovor od superveštaka glasilo je: "Da li su činjenja ili nečinjenja petoro optuženih uticala na eksploziju?“ Odgovor je bio jasan: "Uprkos propusta u radu koje su utvrdili stručnjaci zaštite na radu, optuženi ničim nisu uzrokovali eksploziju, već je do nje došlo isključivo zbog nestabilnog baruta koji se nalazio u prostoriji u kojoj je došlo do eksplozije.“

Zaključak superveštačenja kompletno je obarao optužnicu i osnove na kojima je ona podignuta. Teoretska mogućnost bila je da tužilac predmet prosledi na razmatranje višem tužilaštvu, ali bi to predstavljalo jasno gubljenje vremena i dodatno maltretiranje optuženih. Tužilaštvu su, praktično, bile vezane ruke, pa se očekivala obustava postupka. Ali, takav ishod je zahtevao odgovore na pitanje koje dotad nije postavljano – ko je zaista odgovoran što je u Užicu izgubljeno sedam života?

Po nalazima eksperata, nekvalitetan barut uzrokovao je tragediju. Zato je suštinski postalo važno odgovoriti na pitanje – odakle takav barut u fabrici? Ko ga je dostavio i da li je nabavljen od domaćih proizvođača ili uvezen iz inostranstva?

Barut, po svim kriterijumima, spada u oružje, a trgovina takvom robom je u okviru ograničenih nabavki, pa bi vredelo posegnuti u period 2009. godine i jasno ustanoviti ko je u "Prvi partizan“ dostavio loš barut.

Prateći tragove, veštaci su došli do podataka da je nestabilni barut nakon tragedije u Užicu kompletno prebačen u fabriku namenske industrije "Milan Blagojević“ u Lučanima, gde je naredne 2010. godine takođe došlo do eksplozije. Sledeće stanište gde je osvanuo ovaj barut jeste fabrika municije u Konjicu, gde je 2011. godine takođe eksplodirao i usmrtio jednog radnika!

Ukratko, u nalazu superveštaka kao završni zaključak piše:

"Kritičnog dana u priručnom magacinu se aktivirao neki nestabilni barut. Aktiviranjem ovog baruta došlo je do eksplozije i požara koji se preneo u prostor u kojem su bili smešteni baruti tog dana. Požar u kome se razvijao ugljen-monoksid doveo je do trovanja i smrtnog stradanja radnika u pogonu. Da je takvih nestabilnih baruta bilo u pogonu, svedoči i reklamacija na kvalitet baruta... Napred rečeno upućuje na zaključak da nijedan od okrivljenih ni na koji način svojim postupanjem ili nepostupanjem nije doprineo nastanku eksplozije.“
 

Između brojnih drugih detalja, tim superveštaka je postavio i sledeća pitanja:

– Zašto su radi ispitivanja stabilnosti uzorkovane samo četiri vrste baruta koje su tog jutra dovezene iz centralnog magacina, kada je na licu mesta bilo jasno da ih je u priručnom magacinu bilo više?

– Kako je radnik mogao da izazove eksploziju ako se u tom momentu nalazio udaljen 120 metara?
 
Nisu samo Užičani mislili da će krivce pokušati da nađu među nekim od radnika, jer funkcionisanje fabrike i njeni rukovodioci nisu smeli da budu dovedeni u pitanje. "Prvi partizan“ je dugo važan privredni činilac jugozapadne Srbije i unapred ima prodatu gotovo svu godišnju proizvodnju. Municijom snabdeva domaću vojsku i policiju, neke armije u svetu, a sportska i lovačka municija koja se proizvodi prodaje se na svim kontinentima. Zbog toga bi eventualno dovođenje u sumnju načina poslovanja nanelo veliku štetu ugledu fabrike, pre svega pred stranim kupcima.

Zahvaljujući ekspresnoj finansijskoj pomoći Vlade Srbije, fabrika je nakon eksplozije vrlo brzo u potpunosti osposobljena za nastavak proizvodnje. I obećanja o materijalnoj pomoći porodicama stradalih i stipendijama za njihovu decu takođe su ispunjena.

Osnovni sud u Užicu doneo je 2013. godine oslobađajuću presudu za petoro optuženih. Niko od rukovodilaca "Prvog partizana“ nije podneo ostavku. Ni oni, ni trgovci vojnom opremom s kojima je preduzeće imalo potpisan ugovor, nisu pitani o lošem barutu koji je u Srbiji odneo više života.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Motivacija za rad je ključni problem
Radnici, posao, radna snaga

Ponuda veća od potražnje

09.12.2021. 06:05

Motivacija za rad je ključni problem

Zbog čega se Srbija našla među zemljama u kojima je, uprkos formalno velikom broju nezaposlenih, ponuda za zaposlenje znatno veća od broja zainteresovane radne snage.
Close
Vremenska prognoza
heavy intensity rain
17°C
11.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve