EPS
Kakva je sudbina EPS-a
Ako se setimo da je do pre skoro godinu i po dana na čelu "Elektroprivrede Srbije“ bio Milorad Grčić, svako dovođenje u pitanje neophodnosti uvođenja profesionalnog menadžmenta u ovom preduzeću je apsurdno. A ako je transformacija EPS-a javnog preduzeća u nejavno akcionarsko društvo, gde je država jedini akcionar, korak koji je neophodan da se to dogodi, onda ni taj proces nije sporan.
Nije, međutim, to jedino što donosi "promena pravne forme“ EPS-a. Ustrojena kao akcionarsko društvo, "Elektroprivreda Srbije“ funkcionisaće po profitnim principima, a ne kao javno preduzeće po principu društvenog javnog interesa. Ako tako gledamo, dakle, moguće je zamisliti i scenario po kojem je "vreme jeftine struje“ kao "socijalne kategorije“ prošlo. Da li će tako i da bude, reći će nam novi profesionalni menadžment.
U međuvremenu, prvi čovek Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara je za Bloomberg Adria TV ocenio da je za EPS od posebnog značaja da ima investicioni plan koji se ubuduće može implementirati i ostvariti.
"U nastojanju ka ovoj finansijskoj održivosti, EPS će morati da primeni povećanje tarifa i moraće uvek da razmišlja o tome kako zaštititi najugroženije potrošače, moraće da osigura da je finansijski održivo preduzeće. Dakle, mislim da je ovo dobra vest za Srbiju“, rekao je prvi čovek Svetske banke u Srbiji.
Druga stvar koja se spominje u vezi sa transformacijom EPS-a jeste mogućnost njegove privatizacije. Vlast za sada demantuje da će se to i dogoditi.
"Promena pravne forme nema nikakve veze ni sa privatizacijom niti sa viškom zaposlenih. Privatizacije neće biti! Suština promena je da pokažemo da država može biti vlasnik EPS-a, ali da to istovremeno bude kompanija koja je efikasna, profitabilna i sposobna da realizuje velike investicije koje planiramo i koje su važne da bismo kao država bili energetski bezbedni“, izjavila je u intervjuu za "Blic“ ministarka energetike Dubravka Đedović.
Ona je prethodno ocenila i da je EPS "žila kucavica“ domaćeg energetskog sistema i cele privrede te da je nacionalni interes da bude snažna i nezavisna i da bude pokretač ekonomskog razvoja.
"Promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom“, kazala je ona.
Ključno je, međutim, možda upravo ono što je ministarka spomenula u drugom delu izjave, a tiče se "velikih investicija“, kao i želje da EPS ostane regionalni lider i gigant.
A prema rečima ministarke, te velike investicije za EPS su – TE Kostolac B3, koji treba da se nađe na mreži ove godine, otvaranje novih kopova da bi povećali proizvodnju uglja, u hidrosektoru to je izgradnja RHE "Bistrica“, obezbeđivanje redovnih kapitalnih remonta i revitalizacija "Đerdapa 2“. U sektoru OIE je vetropark "Kostolac“ i izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana visokog kapaciteta.
"To su samo neki projekti koji treba da obezbede da EPS ostane regionalni lider u proizvodnji električne energije“, dodala je ministarka Đedović.
Šta bi mogli da budu drugi projekti? Pa, recimo, da EPS, kao akcionarsko društvo, počne da se širi van granica države Srbije, što kao javno preduzeće i nije baš mogao. Nešto slično, naime, već radi "Telekom“, koji je takođe akcionarsko društvo u većinskom vlasništvu države.
"Telekom“, naime, poseduje 65 odsto "Telekoma Srpske“, 51 odsto "Mtel“-a u Crnoj Gori i stopostotni je vlasnik makedonskog MTEL DOOEL-a. Ne bi, dakle, bilo nemoguće zamisliti da u nekom periodu EPS počne da širi svoju mrežu po regionu, ukoliko, naravno, među komšijama ima zainteresovanih da nešto prodaju.
Promene u EPS-u naslanjaju se na zahteve za reformu energetskog sektora koji zahteva Međunarodni monetarni fond u okviru stendbaj aranžmana sa Srbijom vrednog 2,4 milijarde evra.
"Elektroprivreda Srbije“ jedno je od ključnih preduzeća u Srbiji koje je zadavalo glavobolje svakoj vladi. Ključna reč u sadašnjoj transformaciji je profesionalizacija upravljanja. Jedan od partnera Vlade Srbije na reformi energetskog sektora je i Svetska banka.
Direktor Svetske banke za Srbiju Nikola Pontara za Bloomberg Adria TV ocenio je da će se prelaskom iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo EPS transformisati u produktivniju i moderniju kompaniju, ali je istakao i da će to biti dug put koji neće biti nimalo lak.
"Mislim da je važno naglasiti na početku da moramo pohvaliti Vladu Srbije što je preduzela ove važne korake i pokušala da restrukturira EPS, što nije lak poduhvat. Uloga EPS-a biće definisana u narednim nedeljama i mesecima, ali mislim da je važno naglasiti da je transformacija EPS-a u akcionarsko društvo važna jer će postati sredstvo za postizanje strateških ciljeva“, rekao je Pontara.
Za njega se ovakav pristup ne odnosi samo na EPS, već i na druga bitna državna preduzeća u Srbiji.
"Videli smo da državna preduzeća mogu postati izvor sistemskih rizika za ekonomiju kada stvari ne idu po planu. A videli smo da stvari nisu išle po planu 2021. i 2022. godine, kada je Srbija prolazila kroz energetsku krizu“, rekao je Pontara.
BROJKE
36,5 miliona akcija ima "Elektroprivreda Srbije“ AD
10.000 dinara je nominalna vrednost svake akcije
365,1 milijardi dinara (3,1 milijarde evra) je ukupan akcijski kapital EPS-a
Sve ostaje isto
U Odluci Vlade Srbije o promeni pravne forme Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije“ u nejavno akcionarsko društvo ističe se da će EPS AD nastaviti da obavlja delatnosti javnog preduzeća na isti način kao i pre promene pravne forme.
EPS AD ostaće vlasnik celokupne imovine Javnog preduzeća i dužnik svih obaveza Javnog preduzeća, a sudski postupci u ime, odnosno protiv EPS-a nastavljaju se.
Kako se navodi, svi ugovori EPS-a ostaju na snazi bez potrebe zaključenja posebnih aneksa.