Fajzer, Oksford, Moderna i „sputnjik V“

O koronavirusu za ovih skoro godinu dana od prve pojave u kineskoj provinciji Vuhan svet je naučio mnogo. Ali nedovoljno da bi ga efikasno lečili. Sve nade uložene su u vakcinu.

I ta nada je na samom početku. A svaki početak, pa i onaj najbezazleniji, sa sobom nosi sumnju. Sumnje su logične, jer pre šest meseci najpozvaniji svetski stručnjaci tvrdili su da je za uspešnu vakcinu potrebno mnogo, mnogo novca, utemeljeno znanje, ali i vreme od bar dve godine da bi se vakcina ispitala u bar tri naučna i klinička ispita.

Za brzinu kojom su došli do upotrebe pet kovid vakcina stručnjaci objašnjavaju da je presudan bio novac, u ogromnim količinama, a to se dogodilo baš sada, zbog enormnog pritiska javnog mnjenja, ali i sve većih ekonomskih gubitaka bogatih zemalja, što se mora zaustaviti.

Vakcine koje završavaju treću fazu ispitivanja - „Fajzer“, „Moderna“ i „Oksford - AZ“ - zaustavljaju teške oblike kovida. Ruska vakcina „sputnjik V“ prva je vakcina koja je završena i u upotrebi je već nekoliko meseci ne samo u Rusiji. Iza Rusa veoma brzo Kinezi su na tržište pustili svoju vakcinu, koja je u upotrebi u Kini i u više zemalja sveta.

Povezane vesti - INTERVJU RADAN STOJANOVIĆ: Kompromisi sa vakcinom nisu mogući

Na Zapadu – u Sjedinjenim Američkim Državama i u Engleskoj, za marketing o valjanosti vakcine „Fajzera“ (proizvod nemačko-američkih kompanija „Fajzer“ i „Biontek“) američki zdravstveni radnici su sročili slogan: “To što je otkrivena vakcina neće spasti živote. Vakcinacija hoće“. U Engleskoj, koja je prva u svetu počela sa masovnom vakcinacijom takođe „Fajzerovom“ vakcinom, sve je glamurozno predstavljeno kao „Day D“ ili samo „V day“.

Iza Engleske, sa masovnom vakcinacijom su krenule i Sjedinjene Američke Države. U Americi ova akcija ima sve obrise rijaliti performansa, što apsolutno ne isključuje da tamošnji medicinari svoj posao rade krajnje profesionalno.

U Sjedinjenim Državama i u Engleskoj prijavljeno je nekoliko neželjenih alergijskih reakcija na vakcinu „Fajzera“, što nije preterano uzbudilo svetsko zdravstveno javno mnjenje. Kažu da su kod ljudi koji su skloni određenim alergijama takve reakcije očekivane.

„Fajzer“ i „Biontek“, kao i „Moderna“, garantuju efikasnost svojih vakcina od oko 95 odsto. U svetskoj zdravstvenoj i inoj javnosti sa najviše poverenja se očekuje oksfordska vakcina, na kojoj su zajedno radili Univerzitet Oksford i u svetu čuvena farmaceutska kuća „AstraZeneka“. U Oksfordu su najpre tvrdili da će efikasnost njihove vakcine biti 75 odsto, da bi njenu „ubojitost“ na kraju podigli na 95 odsto.

U međunarodnoj javnosti na zapadnoj hemisferi o ruskoj i kineskoj vakcini se ne govori. Tačnije, o kineskoj se šapuće a o ruskoj ni pomena. Zapravo, više se priča o francuskoj vakcini, za koju tvrde da će se klinička ispitivanja završiti za pet meseci, nego o ruskoj i kineskoj. O tome je nedavno govorio trostruki oskarovac, Amerikanac Oliver Stoun, koji je otišao u Moskvu da primi vakcinu.

Na Zapadu medicinski stručnjaci sumnjaju u valjanost vakcine „sputnjik V“ jer njeno kliničko ispitivanje nije bilo transparentno, vakcina nije testirana na naučno optimalnom broju ljudi, a za treću fazu „sumnjaju da je uopšte postojala“. Kinesku vakcinu će Zapad prećutno prihvatiti, ali rusku teško, bez obzira na to što su i Kinezi i Rusi od Svetske zdravstvene organizacije dobili zeleno svetlo.

Uostalom, neko od srpskih epidemiologa je trezveno rekao: “Birajte vakcinu ne po ideologiji, nego po zdravstvenim saznanjima o njenom kvalitetu“. Ono što takođe nije tajna jeste to da su oksfordska i vakcina „sputnjik V“ napravljene na skoro identičnim naučnim bazama.

Da napomenemo i to da bilo koji medij ne bi trebalo da utiče na izbor građana Srbije, a to naravno neće činiti ni „Ekspres“!

Ove najnovije priče imaju svoje brojne prethodnice, jer uprkos što bi medicina po Hipokritovoj filozofiji morala da bude međunarodno blago, ona se pretvorila u sredstvo ideološke borbe ali i marketinške bitke za novcem. To je po logici svetskog liberalnog korporativnog kapitalizma sasvim “ljudski“, jer vakcina i revakcina pomenutih američko-nemačkih-oksfordskih proizvođača košta od 65 dolara pa i duplo skuplje, dok je ruski i kineski proizvod pet puta jeftiniji.

Ali ta „čorba“ će biti još gušća u drugoj polovini naredne godine. Svetski zdravstveni stručnjaci tvrde da će tada na tržištu biti nuđeno minimum 12 vakcina sa referentnim karakteristikama.

Ovu mogućnost niko ne isključuje, ali ako smo ključni kovid lek, zapravo vakcinu, pretvorili u robu, onda trgovci pribegavaju nepogrešivoj maksimi – važno je što pre zauzeti tržište. To su razumeli Kinezi, pa čak i Rusi. Kineska vakcina se koristi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, još nekim zemljama iz Zaliva, zatim i u Africi. Rusi su napravili dabl dogovor da „sputnjik V“ proizvode u Indiji, Brazilu i Južnoj Koreji. Ove tri zemlje imaju 1,6 milijardi stanovnika.

Povezane vesti - Političko pitanje svih pitanja

Čiji proizvod je pouzdaniji. Svi tvrde da im je efikasnost minimum 95 procenata, da iz mrtvih vraćaju krajnje teške kliničke slučajeve. Za svih pet kovid vakcina njeni proizvođači tvrde da su prošle sve potrebne faze razvoja do proverenog sertifikata za upotrebu. Uostalom, kad već pričamo o marketingu, zamislite koju bi blamažu na svetskoj otvorenoj sceni, uz kovid pogibelj, doživele zemlje za čiju vakcinu bi se u praksi dokazalo da je falš? Ne bi ih opralo vreme u narednih pola veka.

Uostalom, Kinezi i Rusi su poslali uzorke svojih vakcina „sputnjik V“ Svetskoj zdravstvenoj organizaciji sa zahtevom da ih ispitaju, da im pomognu oko kontrole kvaliteta i usklađivanja standarda, što je apsolutno dobar znak. To potvrđuje i njihovu sigurnost u kvalitet svojih proizvoda, jer i Kinezi i Rusi koriste poznate tehnologije za ove kompleksne poslove. Sve ovo, naravno, neophodno im je da uđu u Kovaks, što je i uslov Svetske zdravstvene organizacije.

Danas čovečanstvo može da bira između sve bogatije ponude proverenih vakcina protiv kovida. Pravi švedski sto. „Moderna“ je, posle „Fajzera“, zatražila hitno odobrenje upotrebe svoje vakcine. Britanski mediji najavljuju da će Oksford veoma brzo objaviti treću fazu ispitivanja svoje vakcine u najuglednijem svetskom medicinskom časopisu „Lanset“.

Trenutno na svetskom farmaceutskom tržištu u upotrebi je pet vakcina. Za koji mesec biće ih tri puta više.

Do kraja ove godine na tržištu će se naći stotine miliona doza odobrenih vakcina, ali prema studiji američkog univerziteta Djuk, već sada su polovinu proizvodnje za sebe obezbedile bogate zemlje, čije stanovništvo čini tek mali deo svetske populacije.

Što znači da činjenice govore sasvim suprotno od lepih reči koje su se čule uz pokretanje globalne platforme Kovaks, gde je pod vođstvom Svetske zdravstvene organizacije okupljeno 186 zemalja koje bi trebalo da učestvuju u pravednijoj raspodeli kovid vakcina.

Bogate zemlje su kupile dovoljno vakcina da bi tri puta mogle vakcinisati svoje stanovništvo. Primera radi, pominje se Kanada koja je poručila toliku količinu vakcina da bi mogla pet puta vakcinisati svakog Kanađanina. Bogate države koje čine 14 odsto svetske populacije kupile su 53 odsto do sada proizvedene kovid vakcine.

Povezane vesti - INTERVJU DR DRAGANA LAGUNDŽIN: Virus je pametan i želi da preživi

U tom kontekstu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je  nedavno izjavila: „Zajedno obezbeđujemo milione doza vakcina za siromašne zemlje“. EU je za Kovaks donirala 800 miliona evra, što će obezbediti svega 200 miliona doza kovid vakcina. Evropska unija je za sopstvene potrebe u narednoj godini obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi. EU bez Velike Britanije ima 450 miliona žitelja.

Na kraju iz Brisela su se oglasili da će biti dovoljno vakcina i za Zapadni Balkan, ma šta to značilo.

Iz Međunarodnog saveza za vakcinu upozoravaju da  će 70 zemalja sa nižim standardom moći da vakcinišu svakog desetog stanovnika. Međutim, Kovaks se oglašava informacijom da je obezbedio 700 miliona doza koje će distribuirati u 92 zemlje sa nižim standardom.

Na kraju iz Međunarodnog saveza za vakcinu pozivaju sve farmaceutske kuće koje razvijaju vakcinu protiv kovida da podele svoje tehnologije i intelektualnu svojinu sa drugim zemljama kako bi vakcina bila dostupna svima.

U celoj belosvetskoj zbrci, bahatosti bogatih i još sve prisutnoj političkoj igri sa kovid vakcinama, Srbija stoji dosta dobro. Prema saznanjima „Ekspresa“, još u prvom talasu korone Srbija je kupila 1,8 miliona doza vakcine od SAD, Rusije i Kine.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .