INTERVJU DR DRAGANA LAGUNDŽIN: Virus je pametan i želi da preživi

Uskoro ćemo obeležiti prvu godišnjicu od kako su u Kini registrovani prvi slučajevi obolelih od Covid-19. Isto toliko, praktično, traje i trka u pronalaženju vakcine koja bi kod ljudi stvorila makar privremeni imunitet od virusa kojim je do danas zaraženo više od 50 miliona ljudi i koji je odneo više od 1,3 miliona života.

Mnogo je potencijalnih vakcina koje su još u fazi ispitivanja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, reč je o više od 100 vakcina koje bi možda mogle da budu upotrebljene protiv koronavirusa. Neke vakcine su već u fazi ispitivanja na ljudima. Neke su i registrovane. Nekoliko velikih kliničkih istraživanja mogla bi da daju pozitivne rezultate do kraja godine. Ako se pokaže da je vakcina bezbedna i efikasna, njenu upotrebu trebalo bi da odobre nacionalne vlasti svake države. Bitna stavka je i da se vakcina proizvodi po tačno određenim standardima, a potom i da se distribuira na odgovarajući način kako ne bi izgubila svojstva.

Osim velikih timova, koji su obično vezani za neke od najvećih farmaceutskih kompanija, ima i onih timova koji, maltene, samoinicijativno rade na ispitivanju virusa SARS-CoV-2, sa željom da daju svoj doprinos globalnoj borbi protiv najveće pandemije još od vremena španske groznice s početka 20. veka.

Povezane vesti - INTERVJU DR TOMISLAV JANKOVIĆ: Vakcina, prestiž i milijarde

U jednom od tih timova nalazi se i dr Dragana Lagundžin. Dragana je jedan od lidera Centra za masenu spektrometriju u Medicinskom centru Univerziteta Nebraska u Omahi. I mada je njena primarna oblast delovanja usmerena na ispitivanje kancera, odlučila je da se sa kolegama posveti ispitivanjima čiji bi cilj bio pronalazak terapije koja će eliminisati virus iz organizma ili makar ublažiti simptome i skratiti bolničko lečenje.

A da bi se tako nešto učinilo, da bi problem bio rešen u celini, bitno je, kako je to Dragana jednom prilikom rekla, da ovaj novi virus razumemo. Upravo zato naš razgovor sa Draganom i počinjemo pitanjem dokle smo stigli u razumevanju koronavirusa? Da li to što su već registrovane neke vakcine znači da smo blizu toga da u potpunosti proniknemo u njegovu ćud?

„Stigli smo jako brzo i elegantno do razumevanja kako virus deluje i koje reakcije pokreće u ćelijama. Naravno, dosta toga ostaje još da se ispita, ali na tome se zaista uveliko radi. Vakcine se prave da nas učine imunim na patogen, i to je zaista najbolja zaštita, ali dok se cela stvar razvija, važno je ispitati i mogućstvo dejstva drugih oblika terapija“, kaže dr Dragana Lagundžin na početku razgovora za „Ekspres“.

Koja su poslednja saznanja da kojih je došao tim u kojem radite u Centru za masenu spektrometriju u Medicinskom centru Univerziteta Nebraska kada je reč o terapiji koja bi trebalo da eliminiše virus iz organizma ili da ublaži simptome i skrati bolničko lečenje?

„Moj tim ispituje odgovor na nivou proteina u ljudskom organizmu, primenom proteomike. Ono što se trenutno zna jeste da virus ne izaziva nikakve promene na nivou proteina u prva 24 časa, tek nakon toga dolazi do izuzetno izmenjenog profila u ekspresiji proteina. Na osnovu saznanja koji kaskadni putevi bivaju izmenjeni, imamo neku ideju o potencijalnim mestima za pravljenje novih terapeutika.“

Šta konkretno znače i predstavljaju, kako kažete, izmene profila u ekspresiji proteina? Da li je to ono od čega zavisi klinička slika zaražene osobe, odnosno kakve će i koliko teške simptome da ima?

„Da vam objasnim na najjednostavniji način, profil ekspresije proteina možemo zamisliti kao otisak prsta, dakle nešto poput jedinstvene karakteristike. Nakon 24 časa od infekcije, ovaj ’otisak prsta’ je neprepoznatljiv. Masenom spektrometrijom možemo da saznamo gde nastaju promene u ‘otisku’, nakon čega na red dolazi ciljana terapija, da stanje vrati u normalu, to jest, da nas izleči.”

Možete li da date bar neku naznaku o tim potencijalnim mestima za pravljenje novih terapeutika?

„Ima ih mnogo i trenutno su dalja ispitivanja u toku.“

Da li ste upoznati sa istraživanjima stručnjaka Instituta „Maks Plank“ koji ispituju mogućnost dobijanja leka protiv Covid-19 iz slatkog pelina?

„Zaista nisam upoznata. Moja istraživanja su fokusirana na kancer, s obzirom na to da sam obučena u onkološkom centru. Covid-19 je oblast iz koje smo samovoljno moje kolege i ja odlučili da posvetimo vreme sa strane, jer imamo tehnologiju, ali ne i projekat.“

Povezane vesti - INTERVJU MARIJAN IVANUŠA: Cilj je bezbedna, a ne bilo kakva vakcina

Neke su vakcine već počele da se primenjuju iako nisu prošle sve neophodne faze ispitivanja. Koliko to može da bude opasno?

„Veoma je opasno krenuti sa upotrebom nečega što nije prošlo kroz sve faze ispitivanja.“

Pitanje na koje ćemo, verovatno, morati da čekamo odgovor je i to koliko dugo će vakcina da štiti od koronavirusa. Neki podaci govore da antitela koja se stvaraju i spontanom imunošću traju oko tri meseca, pa opadaju. Da li bi vakcina morala da ima duže dejstvo?

„Dobro pitanje zaista, koje biste ipak morali uputiti stručnjacima iz imunologije, ne osećam se dovoljno kompetentno da dajem stručno mišljenje iz ove oblasti. Kolektivni imunitet je kompleksna stvar i verujem da postoje razne strategije da bi se to postiglo.“

Postoji li šansa da se napravi vakcina koja bi imala doživotno dejstvo?

„Nisam stručnjak iz ove oblasti, ali sumnjam.“

Potvrđeno je da su nošenje maski, ali i držanje fizičke distance prilično efikasni načini za sprečavanje širenja virusa. Kako i pored toga objašnjavate otpor prema ovim merama koji se kod nekih ljudi javlja?

„Daću vam odličan primer. Dete iz razreda mog deteta je testirano pozitivno na virus. Niko drugi iz razreda nije zaražen. Deca nose maske i sede udaljeni jedni od drugih. Za neke ljude je prosto potreban dokaz koji je opipljiv, i to je donekle u redu. Ovo je novi virus i novo iskustvo za sve nas, takoreći svi učimo u hodu. Otporaša imamo svuda i u svakoj situaciji, ne samo ovoj, ali mislim da se većina ipak pridržava mera opreza. Ne treba biti mnogo mudar da bi se shvatilo zašto su mere opreza dobre.“

Isti je slučaj i sa vakcinama, odnosno sa tzv. antivakserima koji apriori odbijaju nešto, a da čak ne znaju ni o čemu je reč. Kako to promeniti?

„Da li se ujutro probudite sa prvom mišlju da taj dan nećete sesti u kola i otići na posao zato što postoji šansa da vas neko povredi u saobraćaju? Ovo je zaista banalan primer, ali u životu se sve svodi na merenje odnosa benefita i potencijalne štetnosti. Jasno je kako bi ovaj svet izgledao da nema vakcina, a zaista jedini način da se svest ljudi promeni je obrazovanje.“

Povezane vesti - Još nismo ni blizu leka

Svedoci smo drugog ili trećeg talasa koronavirusa. Koliko je moguće da je virus u ovom periodu mutirao, promenio svoja svojstva, što bi u budućnosti ponovo moglo da predstavlja izazov za nauku?

„Mutacije virusa su normalna pojava, ono što bi moglo da se dogodi je da virus zapravo mutira u oblik koji će biti manje smrtonosan. Virus je pametan i on želi da se širi i na taj način preživljava, a da bi to postigao mora da se menja tako da počne da izaziva blaže simptome, što bi bilo veoma dobro za nas.“

Postoji li, ipak, mogućnost da virus mutira i tako da počne da izaziva teže simptome? Može li se govoriti o tome koja je mogućnost verovatnija?

„Virusi mutiraju konstantno, ja bih pre očekivala da mutira u varijantu koja će izazivati blaže simptome, da bi mogao da opstane, slično gripu. Ipak, ovo je samo moje nagađanje.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .